Zahvaljujem.
Gospodine Živkoviću, koliko sam shvatio, želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni.
Nije na meni da vodim računa o vašem obrazovanju, već da vodim sednicu Narodne skupštine Republike Srbije i da poštujem Poslovnik, što i činim, naravno.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Ovog puta, predsedavajući, ukazujem na član 103. stav 1. jer ste morali da mu date da reklamira povredu Poslovnika neposredno po učinjenoj povredi, a to ste prekršili.

Zaista nikog ovde nisam želeo da uvredim, niti sam imao uopšte tu nameru. Pričao sam o nečemu što je fakat. Nisam ni tražio da nekom zabranite da govori. Samo sam ukazao da je malo uvredljivo da neko ko nema nekakvo obrazovanje može da nam priča o reformi obrazovanja. Samo sam o tome govorio. Slobodno je svakome da priča, ali je činjenica da se dotični gospodin sam uvredio jer se očigledno prepoznao u tome da je to surova istina. Hvala.

Kolega Đukanoviću, nisam mogao da povredim član 103. stav 1. jer se kolega Živković neposredno javio i ukazao na povredu Poslovnika, ali pre njega se javilo još nekoliko poslanika, pa sam samo ispoštovao redosled.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Član 103. stav 7. Dakle, što je maločas rekao prethodni kolega, to ne stoji u Poslovniku, ne stoji u zakonu, nema osnova u Ustavu o nečemu takvom.

Dakle, zabraniti nekome, zato što je on, kao prethodni govornik procenio da je neko obrazovan ili ne obrazovan i vama spočitava da li nekome smeta da dozvolite da razgovara o bilo čemu je potpuna besmislica i verujte mi nešto što ne može apsolutno nikako da stoji. Ja se zaista zalažem da Marijan Rističević govori o ovom zakonu, bez obzira što je ne obrazovan. Ja mislim da svaki narodni poslanik ima pravo da govori o tome, šta god da je na dnevnom redu.

Kolega Božoviću, ne možete imenom i prezimenom kvalifikovati i ne možete kroz povredu Poslovnika nastaviti replikom i ne možete se direktno obraćati narodnim poslanicima koji nisu učestvovali uopšte u ovoj raspravi i kvalifikovati ih na ovakav način.
(Balša Božović: Samo sam se obratio i mislim da i on ima pravo da se obrati.)
Shvatio sam šta mislite i svako ima pravo da se obrati, ali samim tim što svako od poslanika ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika, da dobije reč, i ima pravo i legitimno pravo na svoj stav, a ja ne mogu da predvidim kakav će taj stav biti. Kolega Đukanović je izneo svoj lični stav, a ja vam opet kažem, nije na meni da procenjujem obrazovanje narodnih poslanika, na meni je da vodim sednicu Narodne skupštine.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo svi jednaki. Nije ovo Srpska akademija nauka, pa da bi akademici, tipa Balša, veliki znalci, oni koji se nikada u životu nisu oznojili, a kamoli znojavi vode napili. Reklamiram član 108. i član 109., vi ste trebali da obratite pažnju jer je pokušao da vodi sednicu i trebali ste pored mere upozorenja da mu izreknete opomenu, ali ja cenim vašu popustljivost.

Pokušao je čovek da me uvredi po obrazovanju. Na dnevnom redu je dualno obrazovanju. Ja kao neko ko je išao u školu od 72 – 76. godine, u Mašinsko tehničku školu, koja je bila najteža škola u Inđiji, posle toga viša Ekonomska gimnazija, morao sam da prođem i delimično kroz dualno obrazovanje da bi znao šta sve zanatlije rade da bi mogli da ih servisiramo tehnologijama itd. Prošao sam to dualno obrazovanje, radio sam u poljoprivredi i više puta sam se oznojio i zato ne mogu da doživim nikakvu uvredu ni od njega ni od Tanje Jordović koja je rekla da mi zbog toga što govorim o dualnom obrazovanju treba vezati konzerve za rep. Ja taj rep nemam, a posebno nije žute boje.

Dakle, ja verujem da sam potpuno kvalifikovan, a ministar je tu, da govorim o onome kroz šta sam ja prošao, a on nije. Meni otac nije završavao u kafiću „Bona fides“ Pravni fakultet, njegov fakultet je bio javno privatno partnerstvo, delimično je bio državni, delimično privatni kod Vodinelićke, članice njegove stranke. Ja nisam imao nesreću da prođem takvo obrazovanje i zato ne doživljavam nikakvu uvredu od njega. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite

Hvala, predsedavajući.

Ja bih samo veoma kratko reklamirao član 27. stav 2. koji kaže da se predsednik Narodne skupštine, u ovom slučaju i kao predsedavajući, starate o primeni ovog Poslovnika.

Narodna skupština je ono što joj samo ime govori. Dobro bi za ovo društvo bilo da u Narodnoj skupštini ima narodnih poslanika svih obrazovnih profila i svih nivoa obrazovanja, jer bi na taj način Narodna skupština oslikavala stanje društva i stanje naroda koji na izborima, fer i demokratski, nadamo se da ćemo i takve jednom dočekati, delegiram narodne poslanike da zastupaju interese građana ovde. Poslovnik proističe iz Zakonom o Narodnoj skupštini, a Zakon o Narodnoj skupštini proističe iz Ustava. Pošto je poželjno, kako rekoh da ovde imamo sve obrazovne profile i pošto je to u skladu sa Poslovnikom, zakonom i Ustavom smatram da je nedopustivo da bilo ko od narodnih poslnika procenjuje da li je neki drugi narodni poslanik dovoljno obrazovan, samim tim kompetentan da o nekoj temi raspravlja.

Pa, bih vas molio kao predsedavajući da reagujete na to, jer svaki obrazovni nivo i svaki obrazovni profil, ako su časno i pošteno stečeni, ako nisu zasnovani na plagijatima i krađi tuđeg znanja, intelektualne svojine svako takvo obrazovanje je za poštovanje i posao koji se na osnovu takvog obrazovanja radi, ako se obavlja časno bez nameštenih tendera, zloupotrebe uticaja političkog i sličnog. Svaki takav posao je za poštovanje bez obzira da li je zasnovan na obrazovanju stečenom u srednjoj stručnoj školi, dualnom, gimanzijskom, fakultetskom ili doktorskom obrazovanju. Hvala.

Sve to kolega Đuriću ima veza sa članom 27. i onim što se dešavalo u Narodnoj skupštini? Da, ali ukoliko ste shvatili onaj prvi deo izlaganja kada ste ukazali na povredu Poslovnika člana 27. ono o čemu ste govorili je upravo ono što sam ja malo čas govorio. Ali, sa druge strane složićete se samnom ne moguće je predvideti o čemu će poslanici govoriti kroz povredu Poslovnika ali i kada govorimo o tačkama dnevnog reda. Uvažiću vaš apel, zahvaljujem kolega Đuriću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o povredi Poslovnika? (Ne.)
Kolega Orlić već jako dugo čeka na repliku. Da li hoćete da govorite? Jako dugo čekate jer je bilo niz povreda Poslovnika i čisto da ispoštujemo sada redosled. Izvolite sada kolega Orliću.

Hvala na tome gospodine predsedavajući, gledaću i da ja ispoštujem sa svoje strane, pa da ne bude osnova da širimo priču dalje, ali ovo poslednje što sam čuo, verujte ne mogu a da ne prokomentarišem.

Dakle, ovo je bio vrhunaca licemerja danas. Zaista, vrhunac. Sve je lepo i sve tačno, pošteno učio, bilo šta završio, Skupština je laička, svako ima pravo da govori na svaku temu, ma sve savršeno, ali gde to da nam kažu oni koji su dojadili Bogu i narodu pričajući o tome da ne može da bude neki narodni poslanik predsednik nekog skupštinskog odbora zato što nije dovoljno stručan, zato što nije završio nešto što oni smatraju da treba da završi. I sad su se opametili pa drže lekcije ostalima da svaki poslanik može na svaku temu. Pa, jeste samo mi to pričamo sve vreme. Da li smo do nekoga doprli, videćemo. Videćemo, nisam baš neki optimista, ali pratićemo nastavak dana.

Hteo sam u stvari da zahvalim što odgovor na svoja pitanja nisam dobio malopre. Dakle, nisam ja čuo za koliko stotina hiljada izgubljenih radnih mesta mi stojimo bolje zahvaljujući onome što je sve znao samo izgleda nije baš sam posebno upošljavao. Nisam čuo koliko su to bile fenomenalne prosečne plate njegovom zaslugom. Evo, da pokažem svu dobru volju ovog sveta, da uvažim onih desetoro ljudi koji su zaposleni osamdeset i neke, pa da ja pretpostavljam da su bili zaposleni i u tim vinogradima. Znači, pola miliona ljudi na ulicu, a desetoro su pomogli. Ako je to bilans uspeha, što se mene tiče kapa dole.

U tom smislu i ne čudi me, što ljudi sa tim nivoom razumevanja i stručnosti u svakom smislu su u stanju da danas reklamiraju kroz neki program za Beograd da će sve ugovore u gradu Beogradu staviti na internet. Evo, koliko sutra samo da pobede, a kada ih se pita, što to niste uradili u svoje vreme, znate šta kažu – internet u naše vreme nije bio toliko razvijen pa nismo mogli. E, koliko je to ozbiljno toliko i sve ostalo što od njih možemo da čujemo. Tako da bih ja sa ovim ako se vi slažete završio, dovoljno su oni rekli sami o sebi i poslednja rečenica, gospodine predsedavajući, kultura i obrazovanje je bilo taman toliko da se samo čeka… (Isključen mikrofon.) Molim vas, dajte mi da završim.