Zahvaljujem.
Reč ima predlagač amandmana, narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Član 17. je nastavak ove priče o ugovoru koji navodno garantuje nešto. Ovde piše: „Škole i Privredna komora, najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključivanja ugovora o dualnom obrazovanju, objavljuju na svojoj zvaničnoj internet stranici…“ Ko, na kojoj stranici? Piše – škole i Privredna

komora na svojoj stranici. Imaju zajedničku stranicu? Ili je na svojim stranicama? „Objavljuju informacije o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad.“ Ali, ne objavljuje se ugovor, ili se to bar ne vidi iz ovog člana kao obaveza. Znači, prvo da vidimo koliko tu ima internet stranica, jedna, dve, tri ili jedna zajednička? Drugo, zašto se ne objavljuje ugovor? Pa, zato što je loš i zato se ne objavljuje.

Voleo bih, pošto slušamo ceo dan o uspesima ove velike industrijalizacije Srbije pod Aleksandrom Vučićem i aktuelnom vladajućom garniturom, da nam se dostavi, to nije pitanje za ministra prosvete, ali recimo za ministra za rad, kolike su prosečne plate u tim čudima od firmi koje su osnovane u poslednjih tri, četiri, pet godina. Bilo bi jako interesantno da vidimo šta čeka ovu decu koja treba da idu u dualno obrazovanje. Voleo bih da to preskoči 22.000, 23.000 dinara, ali teško da će moći da prosečna plata bude veća, jer je takva realnost.

Povucite zakon, jer se već po Srbiji priča o tome da su roditelji počeli da prete deci i kada nešto ne rade dobro, kažu im – poslaću te na dualno obrazovanje ako ne budeš dobar. Prema tome, ja vas molim da sprečite nasilje nad decom i na taj način.

Pitanje je - da li je moguće da neko završi neko obrazovanje za visoko specijalizovan posao, a da posle promeni mesto stanovanja i ode u mesto gde nema fabrike za koju se on školovao? To je pitanje slobode kretanja.

Zahvaljujem, gospodine Živković.
Pravo na repliku, pominjanje predsednika SNS, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Dobro, pošto smo izgleda došli u period kad se postavljaju pitanja, je li tako, tako sam ja ovo razumeo?

Naravno da su potpune besmislice da se nešto radi ispod minimalnih cena ili na nivou minimalnih cena. Postoji definisano koliko nešto mora da iznosi, a to nešto koliko mora najmanje je iznad tih minimalnih cena. To zna svako ko se uopšte potrudio da se malo zainteresuje za problematiku.

Prosečna plata u tim firmama koje vas toliko zanimaju takođe je poznata i objavljuje se baš tamo u tim nedeljnicima koji sve najgore i najcrnje pišu i o Aleksandru Vučiću i o SNS, pa im valjda iz tih razloga verujete. Oni kažu da je ta prosečna plata tolika da se poravna na godišnjem nivou na tih 12 do 14 meseci o kojima mi pričamo ovde onima koji žele da čuju i da razumeju, sa onim što u proseku ulaže država. Više nego jasno, čista priča.

Ali, s druge strane, pošto smo u tim pitanjima, evo, mene npr. zanima koliko je prethodni govornik ljudi zaposlio u svom vinogradu, ili vinskom podrumu, ili šta je već imao? Koliko je prosečne plate on tamo dao ljudima? Da li su bile na nivou minimalca i ili su bile bolje? Koliko su bile bolje? Koliko su puta bile veće od prosečne plate u njegovo vreme? Koliko je investitora doveo? Koliko je investitora pomogao domaćih, a koliko stranih, i koliko je to ukupno radnih mesta? Kolike su plate na svim tim radnim mestima? Koliko su puta bile veće od prosečne plate u Srbiji u njegovo vreme? Kada sve zajedno sumira i podvuče, kako bi ocenio sopstveno učešće u devastaciji države sa stotinama hiljada izgubljenih radnih mesta? Koliko stotina hiljada manje bismo mi izgubili da on nije bio toliko uspešan u tim svojim programima? Eto, to bih ja voleo da čujem sada. Hvala.

Sada je gospodin Orlić postavio vama pitanje, imate osnova za repliku. Izvolite, dva minuta.

Hvala na svim ovim pitanjima.

Prvo, privatno preduzeće sam osnovao 1988. godine po Zakonu o udruženom radu. To se zvalo Ugovorna organizacija udruženog rada, za ove što misle da znaju nešto o pravu i o ekonomiji. Radilo je, za nekih petnaestak godina, negde između osam i 15 radnika. Svi su imali plate koje su bile tri puta veće od prosečne plate u Srbiji danas. Kroz četiri privatna preduzeća, čiji sam bio vlasnik ili suvlasnik, u budžet Srbije od 1988. godine do pre dve-tri godine, kada sam ponovo ušao u politiku, je uplaćeno blizu tri miliona evra poreza, plus plate, plus sve ostalo. U vreme privatizacije od, recimo, februara 2003. godine do februara 2004. godine, a snosim odgovornost i za ono što je bilo pre privatizacije, to znači za 2002. godinu, su privatizovane mnoge firme, gde su danas plate prosečne dva do tri puta veće nego što su u bilo kom preduzeću koje je smandrljano u poslednjih četiri-pet godina.

Recimo, novo preduzeće koje je osnovano, prva grinfild investicija, naravno najbolja u istoriji Srbije je, ali stvarno, ne zato što to neko laže, „Bol pekidžing“, koji je napravljen u to vreme, koji i dan-danas radi fenomenalno i koji je lider na tržištu regiona, a i šire, što bi neki voleli da kažu. Ono što je privatizovano, hoćete „Beopetrol“, hoćete duvanski sektor, bilo šta od toga su firme za primer bile u tom vremenu, a i dan-danas su sigurno bolje nego ovi klevetorski veliki poduhvati koji se dešavaju.

Prema tome, hvala vam na ovom pitanju. Ja sam na to ponosan što je urađeno. Dolazili su strani investitori. Ponosan sam na svoj doprinos budžetu Republike Srbije u poslednjih 30 godina.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Zaista, predsedavajući, povreda Poslovnika člana 107, vređanje dostojanstva ovog parlamenta. Ne može neko ko nema nikakvo obrazovanje da priča o reformi obrazovanja, to je potpuno neverovatno. Zamolio bih vas da ovakve stvari zaista više ne dopuštate. Vređa se kompletno građanstvo, vređa se ovaj parlament. Pritom, jedina dobra stvar koju je rekao to je da u njegovo vreme su izvršene pljačkaške privatizacije. Baš taj „Beopetrol“ je mogao da kaže kako je privatizovan i kako su se negde na nekim pumpama van ove zemlje dogovarali ti aranžmani za prodaju „Beopetrola“.

Tako da, zaista bih vas zamolio da neko ko je inače dobio bespovratne pare od države da bi otvorio vinograde, odnosno da bi imao vinograde, da nam kaže koliko je tu ljudi zaposlio i koliko je ljudi imalo koristi od svega toga što je dato. Hvala vam.

(Zoran Živković: Povreda Poslovnika.)

Gospodine Đukanoviću, ukazali ste na povredu člana 107. Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Članovi 107. i 108, iz prostog razloga što dozvoljavate da narodni poslanici SNS nameću stavove da narodni poslanik, iz koje god partije da dolazi, ne može da govori o bilo kom zakonu dok oni ne daju autorizaciju da je taj neko zaista poslanik koji o tome sme nešto da kaže.

Dakle, svaki narodni poslanik u ovom domu naravno da je tu da bi govorio o zakonima, da bi se u skladu sa Ustavom i zakonom borio za svoje stavove, svoje amandmane, svoje predloge zakona, svoje izmene i dopune. Dakle, to je naša jedina obaveza zbog koje smo mi danas ovde. Ne možete govoriti nekome da li je obrazovan ili neobrazovan. Kao što i sami znate, morate da imate osnovnu školu da bi mogli da se kandidujete i da postanete narodni poslanik. Ono što je situacija sa onima koji su kupovali diplome, oni koji su kupovali svoje magistarske ili doktorske radove ili plagirali svoje naučne radove, jel smatraju zaista da ih to kvalifikuje da se možda više bave zakonima nego neko ko je pošteno stekao svoje obrazovanje ili ko je pošteno stekao, kao gospodin Živković, svoju imovinu?

Molim vas da reagujete na način da jednostavno stavite u istu ravan sve narodne poslanike koji sede u ovom domu, zato što je jako važno da imamo minimum uvažavanja jedni prema drugima, ukoliko ne želite da potpuno upropastimo ovaj dom i da on zaista izgubi svaki smisao i da prestane da postoji. Ako kažete nekome da ne sme da govori o nekom zakonu, mislim da je to urušavanje ove institucije, koja je možda i poslednja koja je ostala, a slabo funkcioniše u ovom trenutku.