Zahvaljujem kolega Orliću.
Reč ima narodni poslanik…
(Zoran Živković: Replika.)
Ne, nemate osnova za repliku. Ne, nećemo se igrati.
(Zoran Živković: Moja je obaveza da objasnim.)
Gospodine Živkoviću ovakvu raspravu nećete voditi u sali Narodne skupštine Republike Srbije. Pitanje ste postavili vi, molim vas samo trenutak, imali ste dodatna dva minuta da date odgovor. Kolega Orlić je imao dodatna dva minuta, dakle sada se vraćamo na dnevni red i reč ima predlagač amandmana Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Naš predlog je da se obriše član 17. jer kao i ostali članovi ovog zakona o dualnom obrazovanju ne postiže suštinu i ono u kom smeru bi trebalo sistemski rešiti obrazovni sistem u Srbiji.

Naravno, u ovom članu je još jednom pokazano da je Privredan komora ta koja procenjuje poslodavca i koja je nosilac ovog projekta. Ako je Privredna komora ta, jasno je da se ovde ne radi o nikakvom poboljšanju stanja u obrazovnom sistemu Srbije već poboljšanju u odnosu na poslodavce koji će dobiti jeftinu radnu snagu. Dalje, ako pogledamo na osnovu iskustva šta je radila Privredan komora u nekim ranijim godinama, jedan od ministara privrede od pet, šest koliko se promenilo u zadnjih pet godina koji je bio predsednik Privredne komore Srbije je bio, hvalio se svojim radom što je on za godinu dana ugasio preko 500 privrednih subjekata u Srbiji.

Dakle, to je bila njegova referenca posle čega ste ga smenili, verovatno nije bio adekvatan, ali je ovo, nažalost uradio ono što možda nije trebalo raditi ukoliko smo razmišljali da dualno obrazovanje treba da bude neki vid prakse.

Vi ste danas po gradovima širom Srbije, pogasili sve ozbiljne firme počev od IMT, koji se pominje preko „Prve petoletke“ u Trsteniku, koju ste ugasili 1. januara 2016. godine i mnogih drugih firmi u Srbiji, koje jesu bile možda preduzeće koja su mogla da budu u ovoj kategoriji poslodavaca za dualno obrazovanje.

Danas će ti poslodavci biti raznorazne strane firme, pominjem koje kao svoj proizvod imaju žice i kablove kao nekakve komponente za industrije širom sveta. I to je način i to je zapravo način na koji vidite ekonomiju i zapošljavanje Srbije u narednom periodu.

Zahvaljujem, kolega Aleksiću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Otprilike, negde drugi i treći dan kako i kroz amandmane i kroz raspravu u načelu se od strane opozicije promoviše samo jedno, a to je obesmišljavanje zakona, pri čemu se ne može obesmisliti suština onoga što se ovim zakonom postiže, odnosno cilj kojim se ovim zakonom postiže. Ako to uspeju, a siguran sam da ne mogu da uspeju, jer dualno obrazovanje nije naša tvorevina i niko nije izmislio toplu vodu sa dualnim obrazovanjem. Imajući u vidu činjenicu da ono postoji u svim pristojnim uređenim državama koje posvećuju dužnu pažnju obrazovanju naše dece, odnosno dece generalno, onda taj cilj niko ovde nije uspeo da obesmisli niti će uspeti.

Ono što je jako dobro ministre, a mislim da ste i vi to prepoznali, jeste činjenica da poslodavci danas sigurno nisu oni koji su bili poslodavci od 2002. godine do 2012. godine, kada smo po jednom kriminalnom Zakonu o privatizaciji imali upravo ono na šta opozicija ukazuje, a to je izrabljivanje radne snage, koja je, nažalost kao radna snaga prestala da postoji, zbog toga što je na stotine hiljada ljudi završila na ulicama.

Danas smo ovde u diskusiji od jednog opozicionog poslanika čuli hvalospeve, kako su uspešno privatizovane neke firme. Hajmo onda da govorimo jezikom istine, pa da kažemo danas našim roditeljima šta je to što je bilo od 2002. godine, a šta je to što je danas. Fabrika „Magnohrom“ u Kraljevu je imala nekoliko hiljada zaposlenih ljudi. Po tom istom Zakonu o privatizaciji došli su oni koje su bukvalno odabrali nazovi dušebrižnici za državu od 2002. do 2012. godine, braća iz Indije opustošili fabriku „Magnohrom“, ostavili sablasno prazne hale i doveli do toga da Kraljevo ostane grad u kome privreda umire.

To se dešavalo i u mnogim drugim gradovima, gospodine ministre. To se dešavalo i u Novom Pazaru, gde je otprilike nekoliko hiljada ljudi ostalo bez posla u Holdingu „Vojin Popović“. To se dešavalo i u Priboju gde je veliki broj zaposlenih u epoksidu i poliesteru, ostao takođe bez posla zahvaljujući tom famoznom Zakonu o privatizaciji i uspešnim privatizacijama koje su ovde danas glorifikovane. To se desilo i sa Užicem i sa saobraćajnim preduzećem „Raketa“, gde je ostalo nekoliko stotina ljudi bez posla. Ako je tako, onda danas i naša deca i naši roditelji mogu biti srećni što više takvih nema, što su te privatizacije naša prošlost i što te privatizacije ni u kom slučaju ne mogu da budu svetlo ili ogledalo na koje ukazuje danas opozicija obesmišljavajući ovaj zakon.

Zbog toga imate podršku da ćete kroz ovaj koncept koji ste ustrojili, gde se namerno deca vređaju i pojednostavljuje priča podvodeći učenike kao jeftinu radnu snagu, bez bilo kakvog prizvuka u tome da se sprovodi nastavno-obrazovni program, podređenim planovima gde će nastavnici razredne nastave pratiti obuku dece i njihovo stručno usavršavanje, gde će se njihov rad u praktičnom smislu ocenjivati, gde će se nadzirati ono gde oni rade, praktično na licu mesta u pogonu za mašinom, za alatom, to se očigledno uopšte ne posmatra, ta percepcija kod opozicije ne postoji.

Bitno je ukazati da se deca tretiraju kao robovi, da je bitno da se vezuje za nekih 15, 16, 20 hiljada dinara. Nije to suština. Nije suština da li će učenik biti plaćen ili ne, suština je da li će steći praktična znanja ili neće. Ako ne bude stekao nastavno znanje, teorijsko znanje nema vrednost i to je osnovni cilj. Zbog toga predlažem da se amandmani, a naročito poslednji amandman koji je predložen ne prihvati.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Dao bih neke komentare na neke od izjava poslanika, kao odgovor njima i javnosti.

Naravno da smo vrlo svesni da imamo i dobrih i loših direktora škola, ali smo nedavno u ovom domu usvojili Zakon o sistemu obrazovanju i vaspitanja, gde su i kazne vrlo drastične za direktore koji krše pravila. Trenutno se održavaju čitavi aktivi direktora po čitavoj Srbiji i komentarišu se i obrazlažu svi elementi tog zakona. Ako to ne bude dovelo u red, sistem i gubljenja funkcija direktora je pojednostavljen. Međutim, ide se na obuku. Trenutno se radi obuka sa onim najboljima, vrlo jedna popularna mera, samo dvodnevna obuka. To su ljudi koji su ekstremno najbolje ocenjeni, tako da i njih treba da na neki način nagradimo kroz tu meru.

Kada govorimo o Finskim majstorima, znači, postoji u Finskoj sve gimnazije i oni taj koncept već napuštaju, ali to je samo odnos kako ćete nešto zvati. Mogao sam reformu gimnazije da izmisli, recimo pojam tehnološka gimnazija, da sve tehničke škole tako zovemo. Mi smo čuvali neki nacionalni identitet, kada je u pitanju i nacionalna gimnazija i nacionalna srednja stručna škola i ovo, što kaže kolega Živković – pretilo se nekada, ići ćeš ti meni na zanat. Sad, da li je dualno ili je ovaj ili onaj, to je stara floskula i u Beogradu. Međutim, to sve nije bitno da je tako, ali ja mislim da su mnoga rešenja u Zakonu o sistemu obrazovanja i vaspitanja kao bitna načela uspostavljeni, a odnos teorije i prakse je uvek bio bitan u obrazovanje. Hvala.

(Zoran Živković: Replika.)

Pomenuo vas je u pozitivnom kontekstu, niste shvatili.
Na član 17. amandman u istovetnom tekstu, poneli su narodni poslanici prof. dr Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, ovde se radi o članu zakona, u kojem škola i Privredna komora Srbije, najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključivanja ugovora o dualnom obrazovanju objavljuju na zvaničnoj internet stranici osnovne informacije iz tog ugovora.

Vrlo je bitno i lični primer, kao što su rekli poslanici opozicije, najbolji lični primer SNS pokazao je i naš ministar, ministar Mladen Šarčević koji je dobio jednu od najprestižnijih nagrada na svetu za realizaciju određenih rezultata o vaspitanju i obrazovanju.

Kada je u pitanju, gospodine ministre, dualno obrazovanje, sada vam govori čovek koji je to realizovao 1983. godine do 1990. godine, koji je pored dualnog obrazovanja, ovo da razuverimo poslanika opozicije, i formirao tvornicu, školu sa tri linije mašinska obrada, levanje, kanalizacija, itd. Sretan sam što su moji đaci bivši, a sada jedni od najboljih menadžera, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi. Jedan od njih u Beogradu jeste i Petar Matić, vlasnik „Ušća“.

Nije tačno i podvala je da je kazna učenika ako pohađaju dualno obrazovanje, naprotiv. Međutim, ko se zalaže i ko to govori? Oni koji su, na primer, govorili da škola u ovom visokom domu nije vaspitna ustanova, oni koji su proizvodili vakcinu od jogurta i od vode, jer da nisu to proizvodili to bi radili učenici iz veterinarske škole.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću.
Reč ima predlagač amandmana narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Privredna komora, javno objavljivanje, bilo je ovde zamerki od mog kolege poljoprivrednika gde bi njegovo dualno obrazovanje objavljeno, s obzirom da je završio večernju školu uz večeru, što je bila bolja večera, to su bile bolje ocene. Nadam se da je to objavljeno negde u nekom kafanskom jelovniku.