Zahvaljujem.
Reč ima predlagač amandmana narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ja ću isto da se posvetim tački 4) u ovom članu, koja govori o situaciji da poslodavac može da raskine ugovor o dualnom obrazovanju ako nastupe nepredviđene tehnološke, ekonomske ili organizacione promene kod poslodavca. Znači, ovo je napisano tako da može da se desi uvek kada poslodavcu to odgovara. On može samo da pošalje dopis - zbog, kaže, nastupanja nepredviđenih tehnoloških, recimo, okolnosti, mi moramo da raskinemo ugovor o dualnom obrazovanju. I nikakve obaveze dalje više taj poslodavac nema prema učenicima koji su obavili jedan deo učenja uz rad ili tek treba da obave jedan deo učenja uz rad po ovom zakonu.

Ovo najbolje pokazuje koja je svrha ovog zakona, da poslodavci, to ponavljamo sve vreme, poslodavci dobiju priliku da angažuju mlade ljude, da ih plaćaju 70% od minimalne zarade u Srbiji, da oni za njih rade posao kada poslodavcu i koliko to odgovara, i kad mu više ne treba takva radna snaga, on će otkazati ovaj ugovor, bez ikakvih posledica, ikakvih sankcija. To je problem ovog zakona, jer on nije pisan da bi se osposobila radna snaga u Srbiji, kao što ovde slušamo. Kao da je to problem, kao da su ljudi, pre svega, mladi ljudi u Srbiji lenji, pa neće da rade, nego nemaju gde da rade. Ako nisu članovi SNS ili SPS oni nemaju gde da rade.

Oni nemaju, i kada rade, nemaju nikakvu perspektivu. Da li poslodavci kojima vi dajete iz državnog budžeta subvencije zapošljavaju ljude na neodređeno? Ne. Svi do jednog su zaposleni na određeno, tri meseca, šest meseci, tri meseca, šest meseci, pa mala pauza, pa opet iznova. Godinama rade na određeno, nemaju nikakvu perspektivu. Rade za minimalne zarade. I to je ekonomska politika ove Vlade. Zato mladi ljudi odlaze iz Srbije, ne vide ovde svoju budućnost. Zarade su male. Ne možete da dođete do posla ukoliko niste član vladajuće stranke i nemate nikakvu ekonomsku izvesnost i sigurnost da ćete taj posao imati u godinama ispred vas.

Pogledate poslovanje NIS. Godine 2012. skoro 12.000 zaposlenih, danas nešto manje od 4.000. Svi zaposleni su prebačeni na agencije, na agencije za lizing radnika, i tamo rade za minimalne plate, rade na određeno vreme, ne mogu da zasnuju porodicu, ne mogu da uzmu kredit, ne mogu ništa. Vi ćete ovim zakonom to sada da uradite i deci.

Slušamo ovde primere iz raznih sredina u poslednjih 20, 30 godina, od nekih kolega poslanika, kako to u njihovim sredinama radi. Pa, kako radi ako je ovo prvi put da donosimo zakon o dualnom obrazovanju? Kako je to bilo pre 20 godina ili 30 godina ako je sad ovo prvi put? Pa, nije ovako zato što ovo nije dualno obrazovanje što piše u ovom zakonu. Ovo je učenje uz rad, praksa, a ne dualno obrazovanje. Ponoviću to ovde svaki put. Dualno obrazovanje je kada se mlad čovek zaposli kod poslodavca, dobije sva prava koja mu po zakonu sleduju i ovde u državi Srbiji, nažalost, minimalna, i na penziono, i na zdravstveno osiguranje, i na sindikalno organizovanje, ono malo zaštite koje zakon još uvek u Srbiji pruža, i onda radi znajući da može u toj kompaniji, ukoliko je dobar radnik i ukoliko uči, da ostane da radi do kraja života.

Šta će ovde da zna? Ništa. Da će da završi neku praksu, da će za to biti plaćen 70% od minimalca, ali za to vreme mu se neće računati ni staž, ni ništa. E, to je vaše dualno obrazovanje koje to nije. Zato nemojte da navodite te primere, jer oni nemaju veze sa onim što se zove dualno obrazovanje, jer ako to imamo, šta je onda ovo? Kako je ovo tako epohalno, revolucionarno i reformski, ako je to postojalo i ranije? Postojalo je, praksa, postoji i danas, i ovo nije ništa novo. Samo dajete otvorene, odvezane ruke poslodavcima da rade ono šta hoće, kako hoće, za male pare, jer je to vaša ekonomska politika, jer se vi radujete kada Rumunija podigne minimalnu cenu rada, jer će sad poslodavci umesto u Srbiju da dođu u Rumuniju. Pa, neće, neće. I stopa rasta u Rumuniji je 6%, u Srbiji nije ni 2%. To je vaša ekonomska politika.

Pravo na repliku na spominjanje političke stranke, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Objašnjavali mi, dame i gospodo, nego kad neko ovde svraća samo onda kada nema šta drugo da radi ili kad mu je kod kuće dosadno, onda taj neko to i ne čuje. Na temu – mogu danas da se zaposle samo oni koji su u SNS, ili da rade, kako beše, sa perspektivom ili bez, objašnjavali mi i pominjali da ima ovde ne jedan, nego više primera, oni koji sede sa druge strane sale, a zaposleni su i to baš za državne institucije rade, i lepo tamo primaju platu, ništa im ne fali. Jesu li to onda članovi SNS ili tih stranaka koje predstavljaju ovde? Ja bih rekao da su ipak neki drugi. Jel beše članovi porodica tih ljudi, takođe, najnormalnije rade za državne institucije, razne institucije? Pominjali smo mi i brojne sudove i Agenciju za borbu protiv korupcije, evo i Narodnu skupštinu?

Da li to znači da su ti ljudi poslali članove svoje porodice u SNS? Biće ipak da nisu. Znaju oni vrlo dobro da nisu, nego je nešto drugo ovde u pitanju. Licemerje, ali i nepažnja. Nepažnja, dame i gospodo, jer baš neko na koga se te stvari odnose dođe ovde i kaže – ne može da se radi bez članstva u SNS, bez pola problema. Druga stvar, malopre je njegov kolega ustao i pričao, privatni vlasnik preduzeća traži, šta, rad i rezultate, ne zanimaju ga ni stranke, ni ostali bakrači, rekao je njegov čovek. Znači, to je osnov po kom se zapošljava u privatnom sektoru danas. Da li je tako? Da li ste odgovorili sami sebi ili trebam nešto da dodam? Jedna stvar, ne samo privatan poslodavac, država želi za ono što plaća rad i rezultate, ne samo danas, želela je i onda kada je bivši predsednik, a čuveni maneken na svoj posao dolazio u pola 12, pio kafu, ostajao do 12, 12,15, pa odatle na lep ručak, pa s ručka na još lepšu večeru, s večere u dobar noćni provod, na dobro spavanje, pa sutradan jovo nanovo, opet oko 11, pola 12 na posao. To su bili i rad i rezultati koje su oni isporučivali. Sve ostalo živ mi Todor da se čuje govor.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Dakle, ovde je reč o amandmanu koji se odnosi na raskid ugovora od strane poslodavca. Međutim, ja ću se osvrnuti upravo na one tvrdnje da je ovim zakonom praktično dozvoljeno korišćenje, iskorišćavanje, da ne kažem, eksploatisanje učenika u smislu da poslodavac njih koristi za radne zadatke u procesu rada, za proizvodnju, za sam proces itd. na osnovu koga se ostvaruje određen učinak i koji naravno na tržištu ima određenu vrednost.

Dakle, mislim da u procesu obrazovanja ne može ni jedan poslodavac da očekuje takav radni učinak u procesu obrazovanja na osnovu koga će on profitirati, odnosno zaraditi. Nema govora o tome da se ovim zakonom omogućava iskorišćavanje, odnosno eksploatacija učenika i da će u određenom trenutku, kada dovoljno iskoristi radnu snagu, odnosno te učenike, moći da raskine ugovor. Uostalom, cena koja je predviđena za plaćanje učenika, koji provode vreme u učenju kroz rad, je 70% od minimalne cene. Nema smisao nadoknada onoga što učenik uradi. Više se to može prihvatiti, odnosno shvatiti kao podsticaj ili investicija poslodavca u onome što će sutra on dobiti, kao i celo društvo, odnosno dobiti kvalifikovanog mladog čoveka sa kompentencijama koji će biti potreban u daljem procesu rada, a tek onda poslodavac može dobiti od tog novog stručnjaka određenu korist.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Samo nekoliko odgovora. Ko će utvrditi da li je neka kompanija u nekakvim problemima i ne može dalje da sprovodi nastavu uz rad? To smo već u članu 12. regulisali formiranjem Komisije za utvrđivanje ispunjenosti uslova, tako da tu nema nikakve dileme.

Uloga Privredne komore je da prati likvidnost i poslovanje oko 97.000 privrednih društava u Srbiji. U ovom trenutku je oko 200 ušlo u sistem dualnog obrazovanja, tako da imamo jako mnogo kapaciteta da brinemo da ćemo imati u početku razvoja ovog modela obrazovanja mnogo kompanija koje mogu da zadovolje potrebe. Svakako, kolega Jokić je više puta isticao značaj školskih radionica, tako da mi svugde gde su očuvani modeli srednjih stručnih škola, da li su u pitanju tekstilne, mašinske, sve druge, taj resurs čuvamo.

Kada je u pitanju obuka vozača, za sada nemamo dogovore sa kompanijama koje bi radile te dualne modele, ali postoji obuka u saobraćajnim školama, saobraćajno-tehničkim školama, takođe i u određenim tehničkim školama, u Kragujevcu, Beogradu i u mnogim drugim mestima koja se obavlja na zatvorenim poligonima uz dosadašnju praksu. Siguran sam da ćemo i tu osmisliti taj profil i videti kako on ide dalje. Hvala.

Na član 18. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče, gospodo narodni poslanici, kako smo videli, u prethodnom članu smo govorili kako je vrlo transparentno odredio poslodavac kada raskida ugovor, a u ovom članu 19. kada škola raskida ugovor. Mislim da su sva četiri ova elementa vrlo transparentno određena i da nema nekih određenih problema oko toga.

Sve u svemu, radi se o jednom divnom zakonu o dualnom obrazovanju i, kako naši politički protivnici kažu, ne radi se ovde o nikakvom iskorišćavanju radne snage. Naprotiv, radi se zaista o dobro obučenim učenicima u teoriji i praksi, jer dozvolićete, citiraću Lenjina koji je rekao – nema teorije bez prakse, ni prakse bez teorije. Završen citat. Upravo u njihovom vremenu vladanja učenici su na žalost imali teoriju na minimumu, a praksu uopšte nisu imali. Hvala.