Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala.

I ovim amandmanom poslanička grupa Dosta je bilo traži da se briše predloženi član, kao i svi ostali članovi. Tačnije, da se ovaj zakon povuče iz procedure i da se ne donese.

Ako donesemo ovaj zakon, naredne dve godine ćemo sve raspoložive resurse, kako ljudske, tako i finansijske, kompletnu pažnju usmeriti na uvođenje tog dualnog obrazovanja, resurse, kako ljudske i finansijske koje nemamo u dovoljnoj meri i koje bi mnogo korisnije upotrebili da smo ih okrenuli ka reformi kompletnog obrazovnog sistema, počev od predškolskog, preko osnovnog školskog obrazovanja.

Da smo to uradili, rezultati na kraju osnovnog školskog obrazovanja, koji su godinama unazad, decenijama unazad loši, poboljšali bi se i u tom slučaju, imali bi na kraju osnovnog školskog obrazovanja potpuno drugačiju situaciju i mnogo manju potrebu da uvodimo dualno obrazovanje, jer bi bilo manje dece koja nemaju dovoljno znanja da upišu gimnaziju nego moraju da idu na neke stručne zanate.

Taj manji broj uvek ćemo imati, ma koliko budemo reformisali osnovno školsko obrazovanje i u tom slučaju, dovoljno će biti da umesto uvođenja dualnog obrazovanja se postaramo da srednje školsko obrazovanje u srednjim stručnim školama ne bude isključivo teorija, već da unutar njega bude i praksa.

Tako rade socijalno odgovorne države. One na sebe preuzimaju odgovornost za obrazovni proces kako u gimnazijama, tako i u srednjim stručnim školama, i ne prebacuju tu odgovornost na privatni sektor i na poslodavce, kojima je glavni interes, nakon što donesemo ovaj zakon o dualnom obrazovanju, da što jeftinije dobiju radnu snagu. Oni neće biti u obavezi da plaćaju toj deci ni minimalnu propisanu zaradu u Republici Srbiji, već će ih plaćati manje od minimalne zarade i pri tome ne moraju da im uplaćuju penziono osiguranje, i oni dobijaju jeftinu radnu snagu.

Mi uvođenjem dualnog obrazovanja rizikujemo, izlažemo maloletnu decu nepotrebnom riziku da budu eksploatisana od strane poslodavca. Ne mora da znači da će biti, ali nema potrebe da ih izlažemo tom riziku. S toga, apelujem još jednom, da se iz procedure povuče zakon o dualnom obrazovanju i da resurse kako ljudske, tako i finansijske okrenemo na gorući problem, da reformišemo i poboljšamo kvalitet predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja.

Da pre svega, roditelje rasteretimo stravičnog finansijskog pritiska koje osnovno obrazovanje predstavlja, pošto je to obrazovanje samo kobajagi besplatno. Svi roditelji znaju da onoga trenutka kada dete krene u osnovnu školu moraju da zavuku ruku duboko u džep. Počev od kupovine udžbenika, koji nisu opšte jeftini, koji iznose između 10.000 i 17.000 dinara.

Ako neko prosečno domaćinstvo, koje u proseku zarađuje oko 57.000 dinara mesečno, ima više od jednog deteta, to je prosto neizdrživi trošak u septembru. Roditelji moraju da podižu kredite da bi deci kupili udžbenike. Molim vas, to nema ni u Bocvani. U Bocvani su udžbenici besplatni.

Apelujem da resurse okrenemo poboljšanju kvaliteta osnovnoškolskog i predškolskog obrazovanja, a da svaku priču o dualnom obrazovanju povučemo iz procedure i ostavimo za trenutak u kome nam osnovnoškolsko obrazovanje radi na vrlo kvalitetnom i visokom nivou. Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Biće kratko gospodine predsedavajući, član 106. i pitanje teme dnevnog reda.

Mislim da ne bi bilo loše, ne tražim da se glasa, samo malo da povedemo računa, da bi ova rasprava imala neki smisao. Da se povede računa i da se skrene pažnja, kad se dogodi, a sad se upravo dogodilo, da narodni poslanik promaši zakon o kom raspravlja. Da mu se ljubazno ukaže na to, pošto i dalje raspravljamo o ovom zakonu o dualnom obrazovanju, tek ćemo kasnije o zakonu koji se tiče predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja.

Tako da, verujem da je reč o nenamernoj pogrešci, ali kad se dogodi da se ukaže na to, čisto da ne bi narodni poslanik gubio vreme, ni svoje za raspravu, a i da kažem, da bi uvažili malo vreme i ostalih prisutnih i građana koji ovo gledaju.

Druga napomena nije više toliko za vas, koliko možda za tehničku službu. Ako postoji neki digitron da se doda narodnim poslanicima, jer ona prosečna vrednost udžbenika nikako se ne uklapa u onih 0,15% budžeta, ako smo tako čuli. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik, Sonja Pavlović.

Poštovani predsedavajući, povređen je član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine brine se predsednik Narodne skupštine.

Ne znam dokle imate nameru da pustite poslanika Orlića da vodi ovu skupštinsku raspravu i da umesto vas određuje kad je šta koji poslanik pogrešio. Razumem da su potrošili vreme, znači neracionalno su ga koristili i moraju da snose posledice toga. Tako da te replike, replika repliki na replike, na ne znam ni ja iz kog razloga, o povredi Poslovnika koje to zapravo nisu, ukazuju na to da njima fali vreme. Žao mi je, potrošili su ga. Sada će morati da čekaju do sledeće sednice. Hvala.

Koleginice, kolega Orlić je koristio isto pravo koje imate i vi. Zašto vama onda to smeta?
(Sonja Pavlović: Jel imate vi pravo?)
Dobio je pravo da prijavi povredu Poslovnika. Smatra da sam ja previše tolerantan prema poslanicima opozicije koji u amandmanu, u kome piše – škola raskida ugovor o dualnom obrazovanju ukoliko, pa sad imate tačke 1, 2, 3. i 4, pa ima još jedan stav. Pričamo o besplatnim udžbenicima.
Prihvatam da je moja greška što tako demokratski nastupam prema svim poslanicima, ali onda dozvolite da to bude prema svima, a ne samo prema onima koji su vama dobri i sviđaju se.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala predsedavajući.

Član 19, kao što ste i vi malopre pročitali, govori o situacijama kada škola može da raskine ugovor o dualnom obrazovanju, nabraja nekoliko tačaka. Suština je da se ovde sublimiraju uslovi za raskid ugovora kada poslodavac prekrši neke od obaveza iz prethodnih članova.

Ono što je i u tački 1, tu se poziva na član 12. stav 8, a član 12. se opet bavi ulogom Privredne komore u ovom zakonu. Zadržao bih se možda na tome, da ponovo naglasim da je potpuno neprimereno da Privredna komora zauzima ovakvo mesto u zakonu o dualnom obrazovanju kako ga vi zovete, a ja ponavljam da to nije zakon o dualnom obrazovanju, jer treba da pogledate zakone o dualnom obrazovanju u onim zemljama na koje se pozivate, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i da vidite šta podrazumeva dualno obrazovanje u tim zemljama.

Dakle, ovde ste vi uveli Privrednu komoru, kao nekog policajca koji će da motri nad poslodavcima. Znači, Komora će formirati komisiju, komisija će se onda baviti time da li se ispunjavaju uslovi iz člana 12. ovog zakona. Ako ustanovi da se ti uslovi ne ispunjavaju, predložiće Privrednoj komori da donese rešenje o prestanku važenja ugovora o dualnom obrazovanju.

Interesantno je kako za ovih pet i po godina Vlada na razne načine, kroz razne zakone uvodi Privrednu komoru u delove života u kojima apsolutno nije mesto Privrednoj komori, od upravitelja zgrada, od davanja raznih javnih ovlašćenja Privrednoj komori za izdavanje dozvola, i sada ovde u obrazovanju. Privredna komora će imati komisiju, biće tamo i neki članovi iz ministarstva, neki ljudi koji rade u prosveti, znači nastavnici.

Jedina dobra stvar, što izričito piše, da za rad u toj komisiji oni neće primati naknade. Dobro je da ste to stavili. To davanje naknada po raznim komisijama i radnim telima je onaj način na koji vlast korumpira i drži pod kontrolom državne službenike. Staviti ih u jednu-dve komisije, a oni za 30, 35 hiljada dinara mesečno, ako se sastanu jednom ili jednom u tri meseca, ali za taj mali dodatak ljudi ćute i trpe da se ono njihovo znanje nipodaštava i da dolaze ovakvi zakoni u proceduru, da se donose razna druga podzakonska i slična dokumenta koja nemaju nikakve veze sa realnošću.

Ovaj član zakona je štetan. Ceo zakon je štetan, ministre, ponavljaćemo to do kraja ove rasprave. Povucite zakon.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Samo par informacija vezano za ovo što je koleginica Čomić govorila. Vlada donosi uredbu 1. januara 2018. godine, gde će se utvrditi taj opasni rad koji se ne preporučuje deci u bilo kojim okolnostima kada je rad u pitanju, a samim tim i obrazovanje i priprema za to.

Ono što je jako važno, neko je pomenuo, mislim kolega Krasić, stipendiranje učenika. Ovde u članu 33. istog zakona se te odredbe napominju, ali su nas iz zakonodavstva opomenuli da ne moramo da preslikavao iz Zakona o učeničko-studenskom standardu, jer je predviđeno stipendiranje od strane i države i poslodavca. Mislim da će to biti vrlo važan posao u sledećem periodu.

Još jednom ću ponoviti da je ovaj naš model razvojni model Zakona o dualnom obrazovanju, koji nije prepisan od Nemaca, Švajcaraca i Austrijanaca, te nema ta rešenja koja pominjete.