Hvala.
U članu 20. Zakona o dualnom obrazovanju navedeno je da ako je ugovor o dualnom obrazovanju raskinut na inicijativu poslodavca, usled nepredviđenih tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca koje sprečavaju, otežavaju ili bitno menjaju obavljanje delatnosti, škola je dužna obezbediti nastavu đacima i učenje kroz rad kod drugog poslodavca.
Dakle, to je nelogično. Poslodavac raskida ugovor na svoju inicijativu, dovodi školu problem, škola gubi lokaciju za održavanje nastave, gubi uslove za održavanje nastave i zbog tog poteza poslodavca neka se škola izvoli snaći. Radi se o poslodavcima specifičnih profila. Ovo nije Nemačka. Mi imamo jedan Fijat, mi nemamo Opel, Folksvagen, BMV, Mercedes. Mi imamo jedan Fijat. Šta će se dogoditi, recimo, u Kragujevcu, gde ćemo slati decu, kako ćemo rešiti problem kada poslodavac raskine taj ugovor, a uzgred on po članu 15. ne mora u tom ugovoru da navede otkazni rok? Ne mora da ga ugovori.
Dakle, iz nekih nepredviđenih okolnosti, organizacionih, recimo, tipa ukinuo je projektni biro, nema ga više i on proglasi da su tad tu bitno promenjeni uslovi za održavanje nastave, raskine ugovor, nema otkaznog roka i sad škola treba da nađe neku drugu Zastavu, u Kragujevcu ili negde, bilo gde, u Srbiji, kao da mi tih zastava imamo da padaju sa neba i da ih beremo sa grane.
Ko će rešiti problem diskontinuiteta u nastavi, gubitka časova dok se alternativni poslodavac ne pronađe? Hoće li deca imati problema u izgubljenim časovima, nadoknade rada vikendom i da li će im se uopšte pronaći alternativni poslodavac? Dakle, mi nismo protiv koncepta dualnog obrazovanja kao takvog i protiv stručnog srednjeg obrazovanja kao takvom i učenja uz rad i sticanja praktičnih znanja. Ne može svako u ovoj zemlji biti doktor nauka, neko mora biti kvalitetan automehaničar, nije to sporno, ali uslovi na koje ovaj zakon sleće u srpsko društvo su potpuno nepripremljeni, puno praznina je ostavljeno ovde i stvorićemo problema i domašaji ovog zakona će biti problematični. Hvala.
