Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić. Izvolite.

Postavljam pitanje predsedniku Republike i predsednici Vlade, kao i formalno najodgovornijim pojedincima za budućnost ove zemlje. Najjednostavnije rečeno, pitanje glasi – zašto se jedno govori, priča se o modernizaciji, o EU, kao prioritetu, drugo se radi, vodi se jedna retrogradna politika, relativizacija prošlosti, čak rehabilitacija ratnih zločina, a možda se čak i treće misli.

Evo, samo u ovih prethodnih nekoliko dana sve izjave predsednika Republike i predsednice Vlade, zapravo vode ka tome da ukazuju na svetsku nepravdu koja se vodi prema Srbiji i prema Srbima, tu pre svega mislim na izjavu predsednice Vlade kako Haški tribunal nije objektivan, kako nije doprineo pomirenju, kao da Haški tribunal je uopšte pozvan, kao da mu je uloga da zapravo radi pomirenje.

Molim vas, gospodine predsedavajući, da li možete da radite vaš posao i da gospodina Vojislava Šešelja sprečite, jel ovo slobodna zemlja, jel mogu ovde da se postavljaju pitanja normalno? Molim vas da radite vaš posao i da obratite pažnju šta se dešava u sali.

Koleginice Mićić, radite vi vaš posao i postavite pitanje.

Dobro, ali pogledajte, ne mogu da govorim zato što on istovremeno sve vreme govori dok ja pričam i još me vređa.

Ja vas odlično čujem.

Dakle, nastavljam.
Predsednica Vlade je kritikovala Haški tribunal i rekla je da on nije doprineo pomirenju i da nije objektivan, što ne znam šta znači. Da li znači da hoćemo da izađemo iz UN, pošto je taj sud osnovao Savet bezbednosti UN?
Drugo, koji je kredibilitet predsednice Vlade da kritikuje jedan takav međunarodni sud, a s druge strane naše pravosuđe pokazuje takve slabosti, pa recimo, da slučaj Ovčara, evo već 14 godina nije rešen, između ostalog, zato što nismo mogli da postavimo specijalnog ratnog tužioca za ratne zločine, da ne pominjem Štrpce, da ne pominjem Sjeverin, da ne pominjem zločine u miru. Imamo nerešen već 12, 13 godina zločin ubistva dva mlada vojnika, u miru, usred Beograda na Topčideru. Onda mi dajemo sebi neko pravo, neki kredibilitet da kritikujemo nekog drugog koji je pritom pred gašenjem i ističe mu mandat, mislim na taj Haški tribunal.
Dakle, to ukazivanje kao na neku svetsku nepravdu prema nama, prema Srbiji. Drugo, izjave koje bude lažnu nadu i očekivanja, kao što je recimo, kako je država Surinam opozvala priznanje nezavisnosti Kosova. Mislim, šta se dobija sa tim? Prosto, da li na taj način mi zapravo realizujemo potpisani Briselski sporazum i da li se na taj način doprinosi normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine? Naravno da ne.
Na kraju, predsednik Republike je zaoštrio retoriku, naročito prema zapadu, naročito posle susreta sa gospodinom Brajanom Hojtom Jijem i rekao je da je za oktavu snažnije, da je morao da odgovori za oktavu snažnije, mada se snaga nikad nije merila u oktavama, mislim, recimo, jačina zvuka decibelima npr. Zaista je bila neprimerena reakcija na takvu jednu izjavu, na izjavu Hojt Jija, da nas je upozorio da nije dobro da sedimo na dve stolice, da se to ovde ocenilo kao uvreda, kao pretnja, dočekano je na nož. Apsolutno mislim da to nije bilo, zar nije bilo to prilika da predsednik Republike kaže da je naš prioritet EU.

Privodite kraju.

Na kraju, vrlo opasne su recimo ove izjave šefa …
(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, koleginice Mićić.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženo rukovodstvo, tokom prošlonedeljne rasprave o prosvetnim zakonima, zakonima o obrazovanju, bilo je reči o jednoj školi u Novom Pazaru. Upravo želim da obavestim ministra prosvete i da mu postavim jedno pitanje i uputim jednu molbu.

Naime, verujem više iz loše namere, nego iz neinformisanosti, rečene su loše reči, loše stvari o obnovi jedne škole u Novom Pazaru. Reč je o centralnoj školi u Novom Pazaru, školi „Stefan Nemanja“. Istaći ću vam nekoliko činjenica koje je objavila i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, koja je i nadzirala, provodila i raspisivala nabavku za obnovu ove škole.

Naime, pola miliona evra je uloženo u rekonstrukciju ove škole, u školi koju pohađa 1223 đaka i koja je započela svoj rad u novoj, obnovljenoj i jednoj velelepnoj zgradi.

Naime, škola „Stefan Nemanja“ je obnovljena od sredstava Kraljevine Norveške koja je donirala 360.000, Republike Srbije koja je donirala 70.000 i 70.000 je dao grad Novi Pazar. Ova škola bila je, zaista, u jednom katastrofalnom stanju, sa ravnim krovom koji je prokišnjavao, vlagom koja je ruinirala praktično zidove većine učionica, i sa izuzetno lošim stanjem mokrih čvorova. Od sredstava koje je obezbedio, praktično, da kažem, menadžment škole i uz saradnju sa gradom Novim Pazarom koji je pripremio sva dokumenta, da kažem sa jednim vrlo visprenim menadžmentom, sa direktorom škole, završena je u potpunosti obnova ove škole.

Dakle, škola je danas, obzirom da je u samom centru Novog Pazara, zaista ponos prosvetne zajednice. Škola koja ima potpuno obnovljenu fasadu, termo fasadu, promenjen način grejanja, greje se na bio masu, potpuno je krov renoviran i promenjena kompletna unutrašnja infrastruktura, mislim na stolove, table, i danas ta škola zaista izgleda brilijantno, na ponos svih građana Novog Pazara i na ponos Ministarstva prosvete. Želim da vam pokažem kako ta škola izgleda spolja. Zaista, izabrane su i divne boje i zaista prikazuje da se puno radi na obnovi infrastrukture školske.

U Novom Pazaru smo imali, i to često napominjem, ministre, imamo probleme sa idenjem u tri smene, sa time da đaci idu u odeljenja koja su prebukirana, preko 30 ih ima, i mi upravo rešavamo ove probleme. Ova Vlada u prošlom i ovom mandatu, uz pomoć Gradske uprave u Novom Pazaru, napravila je tri nove škole, tri divne škole, obnavlja postojeće škole, i to je za svaku pohvalu.

Želim da ministra zamolim da se direktorima, kao što je direktor ove škole Edin Dugopoljac, koji je za pohvalu, koji je svojim radom i animiranjem uspeo da animira i nastavnike i roditelje škole da i sami pomažu, sami rade, sami doprinose, nagrade, da se ustanovi nekakva nagrada koju će sprovoditi Ministarstvo prosvete, kao nagrada i pohvala visprenim, vrednim, dobrim, časnim rukovodiocima, kao što je ovaj rukovodilac i kao što su mnogi rukovodioci koji su direktori škola koje u teškim uslovima, zaista, pre svega motivisani željom, altruizmom i željom da podižu obrazovanje i kompletan status ove zemlje, da se pohvale, da se nagrade, da se javno istaknu. To je nešto što je za ove ljude jako bitno i nešto što bih vas molio, gospodine ministre, da ustanovite i imate u vidu. Hvala.