Hvala puno, profesore Bojiću.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Sreto Perić, Nikola Savić i Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, ja ću malo da proširim ovu temu i da koristim ono vreme koje imam kao ovlašćeni predstavnik SRS.

S obzirom da neko ko prati ovaj prenos, možda dođe u zabludu da ne zna šta je na dnevnom redu. Na dnevnom redu je Zakon o medicinskim sredstvima. Znate, džabe lekaru visoko obrazovanje, ukoliko nema instrumenta sa kojima može da utvrdi adekvatnu dijagnozu, i ukoliko ne može da leči. Po pravilu se leči lekovima, ali su vrlo važna i medicinska sredstva, jer nekad su toliko spojena sa lekovima, da gotovo je gotovo nemoguće napraviti razliku, a ostala medicinska sredstva su neke robe i neki instrumenti koji pomažu kako lekaru, kako medicinskom osoblju, a sigurno pomažu i pacijentu, onome kome se pruža neka zaštita.

Vremenom, razvili su se standardi za medicinska sredstva, kao što su se razvili standardi za lekove. Ko je radio na tim standardima? Radili su, pre svega, lekari i medicinsko osoblje, jer su mogli da utvrde prednosti i mane postojećih sredstava, mane i prednosti u pogledu da li je to sterilno, da li je to dobro za lekara i medicinsko osoblje, kako se ponaša, kako to utiče na pacijenta, kako utiče na ceo proces, dijagnoze i lečenja. Te standarde su razvili oni koji su počeli da proizvode ta medicinska sredstva, jer je njima stalo da njihovo sredstvo bude traženije na tržištu, da bude kvalitetnije, da bude bezbednije, i tako su se razvili standardi. Nažalost, kod nas se koriste dva termina, potpuno pogrešno, navodno, srpski standardi i ostali standardi. Mislim da mi moramo da imamo organ za standardizaciju, kada se radi o medicinskim sredstvima, i tu ideju niko ne može da zaustavi. Ta naša standardizacija treba da bude, poprilično kvalitetna i radi pacijenata i radi čitavog tog procesa lečenja i radi medicinskog osoblja koje pruža tu zaštitu. Ono treba da štiti i pacijenta, a treba da štiti i medicinsko osoblje.

To su ti standardi. Ne bih bio isključiv u pogledu kvaliteta tih standarda, samo bih skrenuo pažnju predlagaču zakona, a predlagač ovog zakona je Vlada Republike Srbije, da mi u proceduri, pred ovom Narodnom skupštinom imamo nekoliko zakona gde smo suočeni sa standardima. Mi imamo Zakon o izmenama dopuna zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama i lukama na unutrašnjim vodama, gde se, takođe, javljaju standardi za brodove, čamce, dizalice itd. Imamo u proceduri zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, gde se, takođe, javljaju standardi i za bezbednost saobraćaja koje se tiču vozila, standardi koji se tiču vozača, standardi koji se tiču saobraćajnih znakova, standardi koji se tuču puta.

Ne želim da reč standard poistovetim za sve ove oblasti. Ima tu i nekih specifičnosti i nekih razlika, ali se prosto začudim kada se i standardizacija sklopi u ličnosti jednog čoveka, ne jednog organa.

Poslednjih 17 godina promenjena je terminologija pisanja propisa. Nekada je bilo „poslovi iz nadležnosti ministarstva za to i to“. Danas je to sve svedeno na jedninu – ministar.

Znate, formalno-pravno ministar jeste politička ličnost. Slučaj je hteo da u Ministarstvu zdravlja uvek se vodilo računa da to budu ljudi iz medicinske struke sa visokim akademskim titulama, da imaju i stručnu vezu sa resorom koji vodi, ali formalno-pravno ne postoji nikakva smetnja da se za ministra zdravlja izabere čovek koji nema nekih profesionalnih dodirnih tačaka sa zdravljem.

Sada ću da se vratim baš na ovo što se tiče ovog amandmana, a to je Agencija. Ta Agencija za lekove je nešto što ne odgovara bivšem Zavodu. Mi smo imali Zavod nekada kao upravnu organizaciju, a sada imamo Agenciju koja je javna Agencija u smislu nekih novih stavova, pa ona nije ni posebna organizacija. Ona je pravno lice, ali pravno lice koje ima … Vi ovde čak koristite pogrešne termine. Kažete da Agencija ima poslovni račun. Nema ona poslovni račun, ona ima račun u Trezoru. NJen račun je u Trezoru. On je trezorski kao kod svih što direktnih, što indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Vi ste pogrešili tamo i kod tarife. Tarifa je javni prihod. Javni prihod su carine, porezi, akcize, naknade, takse. U tom prepisivanju kod vas je ostalo tarife, koje ništa ne znače sa gledišta pravnog sistema.

Samo želim da vam skrenem pažnju da nije dobro ako za sve što radi Agencija kao samostalno pravno lice je potrebna saglasnost ministra zdravlja. Mislim da je to loše rešenje. Mi imamo nešto slično, recimo, i kod obrazovanja, koje je takođe jedan glomazan sistem kao što je i zdravstvo glomazan sistem, pa nije toliko saglasnost ministra uslov da se neko nađe na spisku lica koji su stručni da mogu da procene da li nešto ispunjava standarde ili da procene šta bi trebalo da važi kao neki novi standard u Republici Srbiji kada je u pitanju zdravstvo.

Samo da vam skrenem pažnju na jedan detalj. Engleski jezik više nije službeni jezik EU, pošto Velika Britanija je u fazi brzog izlaska iz EU. Meni ne smeta to što vi koristite i te engleske izraze na pojedinim mestima u zakonu. Mislim da mnogo više treba da se koriste latinski izrazi, jer je to maternji jezik medicine i zdravlja, ali dobro, to sada nije toliko bitno.

Gospodine ministre, vanbolnički uslovi je temin koji postoji u nauci, u medicinskoj nauci. Vi to predajete studentima – lečenje u bolničkim, lečenje u vanbolničkim uslovima. Evo, sada zbog ovog prevoda dobili smo ove kućne, pa će verovatno neko da brani uslove u krevetu, vezan za postelju ili koji nije u kući i koji nije u krevetu. Ja ne znam zašto istrajavate na nečemu što je u suprotnosti sa pravilima vaše struke?

Mi ćemo još pričati o ovoj Agenciji. Naravno, morate da imate u vidu da imamo Institut za standardizaciju. Ovde se prepliće privreda sa zdravstvom, to moram da vam kažem. Vi u jednom delu prihvatate da se to prepliće kada je medicinskog sredstvo ili medicinski proizvod ili medicinska roba, mora da se priključi na struju, pa su potrebni i drugi uslovi vezano za struju, pa ako se radi o sudovima pod pritiskom opet su potrebni drugi standardi koje propisuje neko drugi, a ne ministar zdravlja. Mislim da niste našli dobru dimenziju, a imali ste jedinstvenu priliku, zapamtite, da kompletan sistem zdravstva i medicine uredite na jedan kvalitetan način i na zadovoljstvo svih.

Hvala, kolega Krasiću.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Marko Đurišić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajući.

Moj amandman na član 5. koji se inače u zakonu zove savetodavna tela Agencije i bave se obrazovanjem savetodavnih tela, odnosno komisija radi davanja mišljenja u skladu sa ovim zakonom i propisima, je dopuna koja kaže: „Članovi komisije iz stava 1. ovog člana imaju status funkcionera u smislu zakona kojima se reguliše sukob interesa i kontrolu imovine i prihoda funkcionera“.

Ovaj amandman predlagač nije prihvatio. Obrazloženje je da ne prihvata zato što se formulacijom navedenom u Predlogu zakona postiže ista svrha, odnosno predloženim amandmanom se ne postiže bolja primena odredaba Predloga zakona.

Naša intervencija u zakonu nije bila izmena nego dopuna, tako da mislim da ovo obrazloženje ne može da stoji. Mi nismo nešto predložili da se menja, pa da vi kažete da je vaše rešenje bolje. Mi smo tražili da se dopuni, da se jasno kaže da se na članove ovih komisija primenjuje Zakon o zabrani sukoba interesa.

Da može da se javi potencijal sukob interesa govori i stav 4. ovog zakona, koji predviđa da članovi komisije iz stava 1. izuzeće se od učešća davanja mišljenja komisije u postupku u kome oni, njihovi srodnici po pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva, pobočni srodnici … Jako je dugo sada sve, da su zaposleni, da daju savetodavne uloge, da su u organima upravljanja sa nekim organizacijama ili proizvođača odnosno predstavnika, gde može da dođe do sukoba interesa i da svi oni, ako se nađu u takvoj situaciji, treba da potpišu javnu izjavu radi sprečavanja sukoba i privatnog i javnog interesa.

Znači, ja ne vidim ni jedan jedini razlog, osim toga što sam ja iz poslaničke grupe opozicije predložio ovo rešenje, da ga vi ne prihvatite. Znači, jedna vrlo jednostavna dopuna, da se na ove članove komisije odnosi Zakon o sprečavanju sukoba interesa i da oni podležu obavezi prijavljivanja imovine i svega drugog. Ne mogu da razumem zašto ovo nije prihvaćeno?

U članu 6. je slična intervencija, a isto se poziva član 6. na mogućnost sukoba interesa i da se on rešava jednom izjavom, tako da ne mogu da razumem obrazloženje. Ne mogu da razumem koja je to bolja primena time što neće da stoji da se na članove komisije primenjuje Zakon o sprečavanju sukoba interesa, odnosno da oni podležu proveri svoje imovine od strane Agencije za borbu protiv korupcije, sem toga da Vlada možda želi da ukine Agenciju za borbu protiv korupcije i na tome predano radi u poslednje vreme. Imali smo vršioca dužnosti čini mi se 14 meseci direktora Agencije za borbu protiv korupcije. Dobili smo direktorku i onda posle dva meseca ta direktorka daje ostavku i niko ne zna zašto i šta se dešava tu i da li možda razlog što je direktorka odnosno Agencija bila u obavezi da proveri kojih je to 6.740 funkcionera SNS dalo identičan doprinos kampanji predsednika Aleksandra Vučića.

(Vladimir Orlić: Da li je ovo tema?)

(Aleksandar Marković: Koliko si ti dao DS?)

Četrdeset hiljada ljudi, od kojih su neki socijalni slučajevi, su davali priloge od 4.000 dinara i dali zato …

Kolega Đurišiću, da li možete da se vratite na temu, molim vas?

Ja vas samo molim za iste kriterijume …

Daću vam mogućnost za obrazloženje, naravno, pokušavam da imam identične kriterijume, samo vas molim da nastavite da govorite o temi. Trudim se da imam potpuno identične aršine i za vas i za sve narodne poslanike ovde. Izvolite.

Predsedavajući, vi da se trudite, vi biste onda opomenuli poslanika koji je nekoliko puta ovde čitao neke račune doma zdravlja iz Inđije i govorio o lopovluku. Drugi je govorio o tome kako je sprovedena vakcinacija 2009. godine i ko je krao i šta je radio. Niste se ni jednom jedinom rečju oglasili.

Opominjao sam, naravno.

Ne, niste opomenuli ni jednom jedinom rečju ko je imao tu nesreću da gleda, a nije u ovoj sali, da gleda TV prenos, mogao je to da vidi. Zato vi ostavite mene, jer ja ne pričam o ministru, njegovom slikanju sa kriminalcima, kako je… (Isključen mikrofon.)