Hvala gospodine predsedavajući, nisam magistar, možda ću da budem.
Dakle, ja neću niti da hvalim niti da kudim gospođu Bulajić, iz prostog razloga što moji kontakti sa njom u Skupštini Republike Srbije su uvek bili na korektnom odnosu i lično kao osoba koja voli da svim ljudima bude dobro, jedino što mogu da joj poželim jeste sreća u budućem životu i na budućim radnim zadacima koje će obavljati.
Ne smeta meni ovde što je vladajuća većina imala volju koja je u jednom momentu bila takva da vi budete izabrani, danas je imala volju da vi više ne budete na mestu na kojem obavljate. Meni ne smeta, kažem, volja vladajuće većine, jer ona je većina, meni smeta način na koji je to odrađeno. Malopre sam razmišljao da li da govorim, a onda me je jedan cenjeni kolega svojim izlaganjem ipak nagnao da i ja kažem koju. Tražio sam onda u tom razmišljanju pravu reč, čini mi se, mnogo, mnogo, silno, eto, da ne kažem drugo. Vi imate većinu, vi imate silu, sve je to u redu, ali neke stvari jednostavno ne treba, to vam govorim prijateljski, vi znate da su i moji odnosi sa vama jako korektni, ne treba da se rade na ovaj način.
Ne treba da narodni poslanik, nevezano narodni poslanik opozicije ili pozicije, koji je delegiran od strane nekog dela populacije i građana države Srbije, sazna nešto iz novina, a ne iz plenuma. Jer ovo što se sada dešava pre je izašlo u javnim glasilima Republike Srbije, pisanim, štampanim, elektronski štampanim, na to sam mislio, nego što to mi ovde znamo. To će neko da pomisli da je tako, ali opet mi znamo da smo već juče znali da će ovo biti danas. Sada dobijamo informaciju, meni je jedna druga stvar proceduralna zasmetala, ovde je podnet zahtev 9. marta, na današnji dan, i to je jedan od retkih zahteva za koga nemamo u koliko je sati to podneto. Pogledajte sve, uvek imamo satnicu.
Radili ste nešto brzo. Kažete brojna kršenja, čuo sam po kuloarima, brojne nepravilnosti. Samo meni nije jasno da li ste to saznali jutros ili ste znali juče, ili ste znali pre mesec dana, ili ste hteli da izdemonstrirate i onda objašnjenje, apsolutno po Poslovniku koji je važeći, ja kažem – trudim se da ga uvek ispoštujem, piše da je to moguće, kad imamo većinu. Znamo mi vrlo dobro kako se pojavila većina i znamo do pre pola sata i do pre sat vremena, mi koji od jutros sedimo sa ove strane, ali kad kažem ne sa ove strane, ja ovde između mene i vas ne vidim šanac, mislim da smo svi okrenuti državi Srbiji i da ona treba da nam bude na prvom mestu, znamo koliko nas je bilo i sad odjednom imamo većinu.
Čini mi se da je to moglo da vrlo lepo i lagano, iz poštovanja i prema gospođi koja je taj posao radila, znam i ja to što je kolega Martinović spominjao, izvinjavam se što sam ime spomenuo, ako on bude smatrao da ima razloga da replicira on će to iskoristiti, a ime mi se omaklo, znam i ja za te odnose i ta pričanja o kojima je i on pričao. Ali, mogli smo to lepo, normalno da stavimo u tačku dnevnog reda, da to ide svojim tokom i da bude sve normalno, iz poštovanja prema gospođi koja je radila, na način verovatno, opet ne sumnjam, imala volju, nije imala volju, grešila, nije grešila.
Nemojte i ne morate, jer imate zaista većinu ogromnu da demonstrirate ponekad nepotrebnu silinu. Onda onima koji ne misle kao vi, a dozvolićete da je pravo čoveka da misli na način na koji smatra da je za njega korisno i svrsihodno, stiču nepotreban ili potreban utisak da se nešto radi na nekom drugom mestu, koje nije nažalost ovo mesto, a ovo mesto treba da bude mesto koje predstavlja vrhovni zakonodavni organ i odluke koje odavde proisteknu, od onih koji su i u poziciji i koji su u opoziciji, treba da budu odluke koje su na korist naroda. Meni je ovo zasmetalo, a vaša volja, vi ćete izglasati kako želite. Hvala.
