Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o izmeni člana 50(A) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i Protokola o izmeni člana 56. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada 7. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa ovom temom voleo bih da mi bivši predsednik Republike Srbije, a rekao bih i bivši političar Boris Tadić, izađe na TV duel na koji sam ga pozvao i da mi objasni koji je značaj ratnog vazduhoplovstva civilni i zašto je iza njegove vladavine nama ostao jedan jedini avion MiG.

Takođe, voleo bih da mi Boris Tadić u TV duelu objasni kojim letom je početkom 2008. godine pobegao u Bugarsku prilikom proglašenja samoproglašene nezavisnosti države Kosovo i Metohija. Pobegavši u Rumuniju verovatno je menjao vegetu za orahe, pa bih želeo da mi objasni kako se on i njegova ekipa, sastavljena od Đilasa, Jeremića, Pajtića, Ješića i raznih bisera, Đelića, kako su uspeli da Međunarodnom sudu pravde, a izvor je „Vikiliks“, sa namerom počine akt veleizdaje i da traže tzv. neobavezujuće mišljenje, koje nas danas skupo košta, od Međunarodnog suda pravde u Hagu.Takođe da nam objasni Boris Tadić – u kom avionu je nosio onu rezoluciju kojom je UN gotovo izbacio iz igre i uveo umesto UNMIK-a Euleks, što nas je i te kako koštalo i košta nas do dana današnjeg?

Takođe da mi objasni Boris Tadić – da li je tačno, a ne verujem da Amerikanci, odnosno „Vikiliks“ laže, u depešama koje su stizale iz Beograda, iz Ambasade SAD, da je menjao nezavisnost Kosova za svoj reizbor 2008. godine?

Da li je tačno da su u ambasadi on, njegov ministar spoljnih poslova, tražili da Amerikanci utiču na Albance da ne proglašavaju nezavisnost Kosova, pre nego što Boris Tadić bude ponovo izabran za predsednika Republike Srbije, i tada su rekli da će se on s tim moći nositi kada bude izabran, što se i desilo, Boris Tadić je dao zakletvu 15. februara, a Albanci su po nagovoru Amerikanaca sačekali, proglasili nezavisnost 17. februara kada je Boris Tadić avionom pobegao u Rumuniju da menja vegetu za orahe. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – jedan, uzdržan – niko, nije glasalo 122 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Slaviša Ristić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti zbog kojih je došlo do dramatičnog porasta nasilja nad Srbima i nealbanskim stanovništvom na severu AP Kosovo i Metohija u periodu od 2013. godine do danas, koji su Narodnoj skupštini podnela 43 narodna poslanika 14. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Slaviša Ristić želi reč? (Da.)Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Podsetiću da je grupa od preko 40 narodnih poslanika ovaj predlog prosledila Narodnoj skupštini polovinom decembra 2017. godine, dakle, u nadi da će se ovaj predlog što pre naći na dnevnom redu ove Skupštine. Sve se to desilo pre tragičnog ubistva Olivera Ivanovića.

Podsetiću još jednom koji su razlozi za ovaj predlog. Od početka 2013. godine pa sve do današnjeg dana na severu Kosova i Metohije zabeleženi su brojni slučajevi nasilja i ugrožavanja bezbednosti, pre svega Srba i nealbanskog stanovništva, naročito u severnom delu Kosovske Mitrovice i opštinama Leposavić, Zvečan i Zubin potok. Široj javnosti sigurno je poznato da su u ovom periodu počinjena broja teška krivična dela počev od ubistava, prebijanja i zastrašivanja građana, pucanja iz vatrenog oružja, bacanja bombi i zapaljivih sredstava na imovinu i uništavanje imovine građana.

Takođe, u ovom periodu, sećamo se, i razbijanja glasačkih kutija na tzv. kosovskim izborima. Žrtve ovog nasilja su konkretno, su pre svega birači i kandidati kao i političke stranke koje se protive politici SNS i Srpske liste na prostoru Kosova i Metohije. Ovo nasilje, nažalost kulminiralo je tragičnim ubistvom Olivera Ivanovića, i svi se naravno, sećamo obećanja, pre svega, u danu kada se ovo ubistvo desilo, obećanja predsednika Vučića i direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, da će se, s obzirom da niko od nas nema poverenja, čime se slažem sa tzv. kosovskim institucijama, njihovom policijom i njihovim pravosudnim organima, da će naša država preuzeti odgovornost da nađe počinioce kada je u pitanju ubistvo Olivera Ivanovića, da će prestati proces pregovora u Briselu dok se ne nađu ubice. Danas, nažalost, rezultate vidimo kakvi jesu, skoro, ne skoro, prosto da ih nema, nijedno od ovih teških krivičnih dela, do današnjeg dana nisu pronađena.

Stoga predlažemo da se formira ovaj anketni odbor, ne iz bilo kakvog drugog razloga, ne da bismo od toga pravili bilo kakvu politiku, ne iz razloga što bilo koga mrzimo, ne znam, Vučića ili ovu vlast, već pre svega zbog potrebe da se sve učini kako bi bezbednost Srba na prostoru severa Kosova i Metohije zaista bila podnošljiva.

Predlažemo ovoj vladajućoj većini da prihvati da ovo uđe u dnevni red, upravo zato što ne možemo očekivati od institucija, niti pravosudnih, niti policijskih, na prostoru Kosova i Metohije, da ovaj deo posla završi. Naravno, svesni smo da ne može anketni odbor da zameni pravosudne organe, ali u svakom slučaju da na pravi način, pre svega u razgovoru, sa građanima informiše ovu skupštinu i predloži mere, u to smo duboko ubeđeni, ukoliko bude imalo volje u ovoj Skupštini. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Ristiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 126 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Janjušević na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji su Narodnoj skupštini podneli Marija Janjušević i Boško Obradović 23. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik, Marija Janjušević želi reč? (Da.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Radi se o jednom od zakona koji su doneti na brzinu i pod pritiskom EU, jer kako drugačije objasniti da je u vreme najjačeg lobiranja LGBT populacije taj zakon podnet u Skupštinu i usvojen, a da to nije moglo da se dogodi u trenucima kada smo imali dekadu Roma, kada su osobe sa invaliditetom iznosile svoje probleme, kad smo u škole uvodili inkluzivno obrazovanje i tako dalje.

Dakle, razlog je ipak bio lobi LGBT i napravljen je malo, da kažem, površan. Tražila sam da se izmeni u dve tačke, zapravo u dva člana. Prvo, kada su navedene osetljive grupe navodi se da su to deca, roditelja sa posebnim potrebama i drugo. Dakle, tražila sam da se izbriše ta reč i drugo, jer tu je upravo način da se manipuliše ovim zakonom, da se osobe koje su politički neistomišljenici ili u bilo kom drugom smislu smetaju režimu optuže za diskriminaciju.

I sama sam u ovom parlamentu nebrojano puta bila diskriminisana jer sma blaćena, a nije mi dozvoljena replika, ali dobro, u odnosu na ono što građani Srbije imaju prilike da otrpe to je ništa.

Tražila sam takođe da se obriše ovaj deo koji se odnosi na izjašnjavanje o svojoj seksualnoj orijentaciji jer smatram da je to privatna stvar svakog i da ovakav zakon kakav je trenutno na snazi omogućava promociju homoseksualizma maloletnim licima. Svedoci smo da postoje lobiji koji pokušavaju da to uvedu u naše udžbenike, a da pri tome niko nije pitao roditelje u Srbiji da li se sa tim slažu. To je uostalom i protivno Ustavu Republike Srbije koji roditeljima garantuje da svoju decu mogu da vaspitavaju u skladu sa sopstvenim moralnim, verskim i drugim načelima.

Kada su u pitanju primeri diskriminacije prema osobama sa invaliditetom, najsvežiji primer je gospođa Nevena Jovanović, predsednica Fondacije FIBI koja je slepa osoba i koja je na nedavnim izborima, na Beogradskim izborima tražila da glasa tajno. Ona se na vreme obratila Gradskoj izbornoj komisiji i na glasačkom mestu je tražila da joj se ispuni to njeno pravo. Međutim, završilo se tako što joj je glasački listić otet iz ruke i ona i dan danas ne zna za sudbinu tog svog listića. Toliko o diskriminaciji i zaštititi. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 133 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Janjušević na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti porodice u Srbiji, koji su Narodnoj skupštini podneli Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović 17. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik, Marija Janjušević želi reč? (Da.)

Zahvaljujem.

Kada je porodična politika u pitanju, meni je drago da, evo posle gotovo 20 godina upornog insistiranja Srpskog pokreta Dveri, da je porodica na prvom mestu, da je natalitet naš najveći problem, da Srbija gubi svoje građane, da Srbi nestaju kao nacija, napokon došao i na dnevni red SNS, čuli smo predsednika Republike Srbije, kako je pompezno obećao novčanu pomoć za rađanje dece.

Ja sada očekujem da se ta obećanja pretoče i u konkretne zakonske predloge, jer u suprotnom, to će biti samo još jedna u nizu laži i lažnih obećanja.

Što se tiče finansijske podrške, ponovo izostaje neki sistematični pristup, ponovo izostaje priča o porodici, o podršci braku, o podršci mladim osobama, o dodatnoj podršci majkama da usklade materinstvo, rad, karijeru, zato što se radi populistički.

Na sajtu naše ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, kao ukras stoji nacionalna strategija za pospešivanje rađanja koju je potpisao još Božidar Đelić. Ona tu stoji za ukras. Eto ni tu jednu iz 2008. godine, još uvek niko ne primenjuje. Dakle, sve je samo populizam i reklama.

Ja vas sve molim da zaista jednom počnemo sistematski da se bavimo problemom nataliteta, da se prosto uhvatimo u koštac sa evidentnim problemom da nestajemo, jer za prostu reprodukciju potrebno je da stopa fertiliteta u Srbiji bude 2,1, a ona je sada 1,43.

Osvrnuću se svakako i na jedan važan segment razbijanja porodice u totalitarnim ideologijama. Ja ne želim da verujem da ovaj režim nas želi da vodi u to, jer kad se razbije porodica, pojedincem je daleko lakše vladati, tada država vodi računa o njemu, a porodica i sve one blagodeti porodičnog okruženja prosto nestaju. Dakle, prosto je surovo ne obratiti pažnju na sve segmente porodičnog života od te finansijske podrške koja tako najlepše valjda zvuči, do svih onih neophodnih drugih stvari, dakle sistematski pristup.

Dveri će vam rado pomoći u tome, jer se ovom problematikom bavimo 20 godina.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 130 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Janjušević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o genocidu nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima, tokom Drugog svetskog rata, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović, 14. novembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marija Janjušević želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ponoviću, radi se o predlogu da se usvoji rezolucija o genocidu nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, jer evo već 70 godina mi nemamo ništa konkretno čime bismo osudili sve ono čemu je srpski narod bio izložen u 20. veku, umesto da se mi sećamo svojih žrtava i tražimo satisfakciju na svaki mogući način, mi sami dozvoljavamo da naše žrtve budu zaboravljene, da se ne poštuju na odgovarajući način i tako i dolazimo do mogućnosti da čak žrtva postane dželat, da se od samih Srba stvara nacija koja je genocidna, što nikako ne smemo da dozvolimo.

Dakle, naša generacijska obaveza je da donesemo rezoluciju koja će osuditi sve ove zločine i da učinimo da se svaka srpska žrtva pamti, takođe i jevrejska žrtva i Roma.

Svedoci smo da u susednoj Hrvatskoj pokušavaju čak da smanje broj žrtava i jedna ovakva rezolucija bi zapravo pokazala da mi poštujemo sebe i da čuvamo uspomenu na svoje žrtve, da ne dozvoljavamo da one budu iznova i iznova ubijane. Ako mi sami sebe ne poštujemo, zašto bi nas drugi poštovali.

U tom smislu, dozvolite da vam kažem da, evo ni rimokatolička crkva nije osudila ove zločine, a oni su inače mogli da se ugledaju na nemački narod koji je prosto priznao Holokaust, izvinio se, jer su to u ime nemačkog naroda činili nacisti, dakle, ne svi Nemci.

Na isti način bi i naše komšije iz Hrvatske, mogle barem delimično da nadoknade tu nepravdu. Tražimo da rezolucija inače još sadrži stavku da je nezavisna država Hrvatska bila jedina zemlja tokom Drugog svetskog rata u kojoj su postojali koncentracioni logori za istrebljenje dece, u Staroj Gradiški, Jasenovcu, Ušticu, Jablancu, Jastrebarskom, Reci kod Jastrebarskog, Gornjoj reci kod Jastrebarskog, kod Križevaca i Logo grad, u kojima je stradalo 42.791 dete.

Imajući sve ovo u vidu, a naročito u svetlu rastuće ugroženosti srpskih nacionalnih i statusnih pitanja u današnjoj Republici Hrvatskoj, smatram da su ciljevi, da su ispunjeni svi formalni, a naročito politički uslovi, da se predlog rezolucije o genocidu nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima, tokom Drugog svetskog rata, da se uvrsti na dnevni red i izglasa na sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Ja vam na tome unapred zahvaljujem.