Naravno, ne mogu da odolim, posebno oko ovog zakona koji je deo te grupe zdravstvenih zakona.

Kaže, podnet je pre dve godine i nešto, znači nema nikakve veze direktne, ali možda ćete prepoznati, možda ipak ima neke veze sa aktuelnim čovekom koji se predstavlja kao predsednik Srbije, kaže – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, član 1. Zakon o izboru predsednika, „Službeni glasnik“ taj i taj, u članu 11. stav 3. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a koja glasi – Lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima.

To je neophodno i bilo bi šteta što do sada nije to bilo sadržano u ovom zakonu, jer bi sigurno sprečilo mnoge katastrofalne posledice koje smo imali u nekoliko poslednjih godina, Boga mi, pola tuceta godina, ako ne i više, a to je da nam ovakav zakon garantuje da će nam kandidati, znači, ne samo izabrani predsednik, nego svi kandidati koji se kandiduju za mesto predsednika države biti bar primarno zdravi, da imamo to uverenje da su sposobni bar za nivo kafe kuvarice u nekom državnom organu, a onda preko toga valjda postoje i neke druge sposobnosti.

Šta bi se desilo da je usvojen ovaj zakon, odnosno šta se ne bi desilo? Ne bi se desile halucinacije razne. Recimo, kanal Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more, pa da ne znamo gde ide ta voda, u Crno more Dunavom ili u Egejsko more preko reke Vardar. To je malo teško spojiti, čak i mala deca znaju to, ali neki predsednici to nisu znali.

Ili, recimo, da neko ima jasan stav je li dobro da žene rađaju ili nije? Da li pre godine nije dobro zato što kad one rađaju žele da ne rade i da se izvlače ili je sad dobro da rađaju jer će za to dobiti nadoknadu?

Ili, da li je Haradinaj ratni zločinac ili koalicioni partner? Ili, da li je mudro, korisno za Srbiju patriotizam, posvećenost najboljeg studneta Pravnog fakulteta koji ga je studirao šest godina da baza, da luta noću po NJujorku oko zatvorenih knjižara i da pogleda šta bi sutra kupio.

Koliko znam, nijedna knjiga nije doneta ni u privatnim koferima, ni u diplomatskim koferima iz Amerike, doneto je nešto drugo, to drugo nadležni organi će da utvrde tačan iznos, oznaku valute i generalno mesto gde je to sklonjeno.

Predlažem da usvojimo ovaj zakon i da sprečimo da se to ponovi.

Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje, protiv – jedan, uzdržanih nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. januara 2017. godine.
Izvolite kolega Živkoviću.

Zahvaljujem.

Ovo je četvrti, poslednji iz grupe zdravstvenih zakona, zakon, najzad nešto što će da vas zainteresuje, o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, pa kaže – u Zakonu o izboru narodnih poslanika, „Službeni glasnik“ taj i taj iz 2000, 2003, 2004, 2005, 2011. itd, u članu 44. stav 2. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a koja glasi - Lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Znači, ravnopravnost je garantovana, isti uslovi su i za kandidata za poslanika i za kandidata za ministra, i za kandidata za predsednika države.

Rekli smo, to su oni primarni zdravstveni uslovi koje svako ko želi da radi u državnim organima treba da ispuni, a naravno da bi bilo logično da neko ko ima veća ovlašćenja, kao recimo narodni poslanici, bar bi trebalo da imaju, ili bar ministri i predsednica Vlade, bar bi trebalo da imaju neka ovlašćenja, ili predsednik države bar bi trebalo da bude izabran na dobar način pa da ima ovlašćenja, da svojim zdravstvenim sposobnostima odgovaraju tim poslovima.

Ja sam nekoga ko se danas predstavlja kao predsednik države pitao jednom ovde – Kako ste predsedniče, da li se osećate sposobnim za ono što radite? Nisam dobio odgovor. Mislim da nije važno da li sam ja dobio odgovor, nije bilo pitanje da li ću ja dobiti odgovor. Pitanje je da građani Srbije, da javnost Srbije zna odgovor na to pitanje.

Ne moramo da znamo gde ko luta noću, da li u NJujorku, da li ne znam gde, to nije važno, sa kim ruča, večera. To bi po dobrom pravilu i nekom bontonu, po protokolu, a Boga mi i po zakonu, pošto je rat predsednika Srbije javan, trebalo da znamo, ali možda je bolje da ne znamo.

Kolega Živkoviću, da li vi pričate o Zakonu o izboru narodnih poslanika ili predsednika Srbije?

Apsolutno, zato što narodni poslanici moraju da pokažu odgovornost, a oni će svoju odgovornost da pokažu time što će glasati za moj predlog zakona.
Znači, ako niste slušali od početka, ja tražim da se u članu 44. stav 2, posle tačke prve, doda tačka prva a) koja glasi da lekarsko uverenje kandidati za poslanike moraju da imaju o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima.Prema tome, to je moja ambicija, a dao sam samo jedno šire tumačenje oko toga koliko je to važno. Imao bih sto primera, i vi ih znate sigurno, da su neke kolege prošle i postali poslanici bez ovog zdravstvenog uverenja, ali šta da radimo. Hajde da vidimo da u budućnosti nemamo takve probleme i da probleme koje neke kolege koje sada dobacuju imaju, budu preventivno rešeni.

Hvala kolega Živkoviću.
Poslanici i građani Srbije su jako odgovorni, znaju za koga da glasaju, ko će da bude njihov predsednik, ko će da ih predstavlja u Narodnoj skupštini, pa tako stavljam vaš predlog na glasanje.
(Zoran Živković: Slažem se i ja.)
Samo još da pobedite na izborima, ništa više vam ne treba. Dva i po miliona glasova, tek toliko.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četvoro, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o potvrđivanju međunarodne konvencije o nadzoru i upravljanju brodskim balasnim vodama i talozima iz 2004. godine, koja je Narodnoj skupštini podnela Vlada, 15. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik, Marijan Rističević, želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka koja glasi – Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati vlastitu.

Od prethodnog govornika smo čuli svašta. Mi smo danas dopustili da „hajnekena“ priča o poštenju. Dopustili smo da neradnici pričaju o radu. Dopustili smo i da ljudi sa dijagnozama pričaju o dijagnozi.

Moj kolega poljoprivrednik, u pokušaju, je oslobođen vojske. U njegovom kartonu piše – Hronična neprilagođenost u svakodnevnom životu prema sebi i okolini, a uključuje značajne subjektivne i socijalne probleme. Reč je o specifičnom životnom stilu osobe i njenom odnosu prema drugima. Antisocijalni tip.

Pa između ostalog, da ne čitam sve – Manipulativna osoba i sklona laganju i ima slabu kontrolu impulsa. Duboko veruje da zaslužuje više, što je osnova njegovog egocentričnog ponašanja. Kažu – NJegovo psihičko stanje je takvo da je nepopravljivo čak i kažnjavanjem.

E, sada vi pogodite o kome se radi. Dakle, neko treba da ima sopstvenu vrednost da bi priznao tuđu.

Neko ko priča o Haradinaju, a pustio je 2.108 albanskih terorista, uključujući i braću Mazreku, koji su odmah 2004. godine izvršili pogrom, a pre toga su pobili decu na kupalištu, čini mi se, u Goraždevcu. Dakle, neko takav ima obraza da nekome prebaciva zato što su Srbi na KiM procenili da ne bi svoj položaj poboljšali ako budu u opoziciji.

Ima još izreka koje su vezane za mog kolegu poljoprivrednika. Jedna od njih bi glasila i da znanje ima granice, neznanje nema. On je to na sebi pokazao.

Ali, već kad obožava onu pesmu Đorđeta Balaševića, koja im postaje himna, koji seljake naziva najpogrdnijim imenima, izreka bi glasila ovako – dno dna za mog kolegu poljoprivrednika je jako visoka pozicija. Hvala.

Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 22, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.

LJudi koji prate ovaj prenos su malopre videli jedan tipičan primer šta se dešava kada se ne usvoji zakon koji podrazumeva zdravstveni pregled kandidata za poslanike, ali šta da radimo. Neki parlamenti su demokratičniji nego što je to uobičajeno, neki su pet-frendli, neki su otvoreni za razne inkluzije, šta da radimo. Možda je to neki iskorak srpskog parlamenta koji stoji na ivici provalije, pa je to onaj iskorak napred.

No, akademska čestitost je jedna oblast u kojoj ja pouzdano znam da najveći broj poslanika sa one druge strane ima veliki problem sa tim, u razumevanju, bilo bukvalnom, bilo suštinskom razumevanju bilo koje od te dve reči. Čestitost kao takva, to je već misterija sama po sebi, za dobar deo onih koji neće da glasaju za lekarski pregled pre nego što se kandiduju za poslaničke funkcije, a akademska, o tome da vam ne govorim puno.

Da podsetimo javnost, pa će da sudi neko nekada. Nekima će suditi istorija, nekima će suditi pravosuđe, nekima će suditi, ima, kažu, neke sile gore. Ja u to ne verujem. Više verujem u dobro pravosuđe koje će jednom da se stvori i u ovoj državi. Kaže – akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.

To znači da ne dozvolite da neko ko je veći bolesnik od nekoga napiše vam neki tekst koji vi pročitate, kao recimo malopre, sav pun laži, ali vi i dalje mislite da je vaš, pa mislite da ste pametni, a ne vidite već to da poštovanje ljudi oko vas je takvo da vas oni i bez te laži u tekstu priznaju za najpametnijeg, najelokventnijeg, najlepšeg, najsposobnijeg, najčestitijeg među vama.

Pokušvam, evo, ovo je 86. put kako govorim o ovom predlogu zakona, mislim, možda ja nisam bio dovoljno jasan, pa evo sada pokušavam na jedan metaforično – plastični način da pokažem kako to izgleda, kao ono malopre. Znači, uzme čovek, sriče slova, skoro da zna da čita, laže, ko što kaže narodna poslovica, vređa nekog kolegu koji sedi ovde u istoj sali, igrom slučaja ja, potpuno izmišljen tekst o nečemu što nikada nije postojalo, ali nema veze. To je posledica i to ste krivi vi, kolege, koji malopre niste glasali za Predlog zakona o lekarskom pregledu za kandidate za narodne poslanike. Te vas pozivam da, bez obzira što ne znate šta znači ni akademska, ni čestitost, ni zajedno akademska čestitost, glasate za moj predlog zakona.

Zahvaljujem.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.