Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i njegovog istorijskog prava na AP KiM kao sastavni deo teritorije Republike Srbije, imajući u vidu da je AP KiM državni, dakle, naš kulturni i istorijski, duhovni stožer Republike Srbije, a budući nakon nelegalne i nelegitimne agresije NATO na SRJ koja je pravna prethodnica Republike Srbije i okupacije dela njene državne teritorije, naš najviši nacionalni, državni cilj treba da predstavlja fizički povratak njenih državnih organa i institucija na teritoriji Kosova i Metohije.

Naročito uviđajući činjenicu da bez fizičkog povratka državnih organa Republike Srbije na teritoriju KiM nije moguće sprovesti ustavnu normu o jedinstvenom pravnom poretku koji važi na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP KiM, oslanjajući se na obavezujuću sadržinu međunarodnih akata i to Protokol o razgraničenju između Kraljevine SHS, odnosno Kraljevine Jugoslavije i Republike Albanije, odnosno Kraljevine Albanije od 1926. godine, Konvencije o održavanju i obnavljanju graničnih kamenova, malih piramida i kolčeva na granicu od 1929. godine, Povelje UN i Helsinškog završnog akta Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i Ustava Republike Srbije. Dakle, mi predlažemo da Narodna skupština usvoji Rezoluciju sledeće sadržine. Pomenuću samo neke od tačaka.

U prvoj tački Republika Srbija u skladu sa međunarodnim javnim pravom, Ustavom i voljom građana ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost KiM od strane ilegalnih organa u Prištini. U drugoj tački – AP KiM je sastavni, neotuđivi deo Republike Srbije koji se trenutno nalazi pod okupacijom o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost. Nijedan građanin Republike Srbije koji se nalazi na javnoj funkciji nema pravo da potpiše obavezujući dokument kojim će otuđiti pravno AP KiM kao deo teritorije Republike Srbije, bilo kakvo formalno priznanje samozvane države oličene ilegalnim organima u Prištini, predstavljalo bi trajni gubitak stožera srpske državnosti i kulturno istorijskog identiteta srpskog naroda.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da prekine svaki vid komunikacije i pregovora u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa koji se vode uz posredstvo EU. Evropska unija čije su vodeće države izvršile agresiju na SRJ, a čije su oružane snage okosnica okupacionih trupa na teritoriji KiM nikako ne može biti posrednik u pregovorima o Kosovu, dakle, između Beograda i Prištine.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – niko, nije glasalo 145 narodnih poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Radojičić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti poginulih za otadžbinu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Dragan Vesović, 16. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Radojičić želi reč? (Da.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imajući u vidu činjenicu da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, da su se kroz našu istoriju u redovima srpske vojske borili mnogi pripadnici nesrpske nacionalnosti, koji su se pri tom, ovo dakle napominjemo posebno, isticali po svojoj hrabrosti, po svojoj požrtvovanosti, pomenućemo neke od ratova, Prvi, Drugi balkanski rat, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i naravno svi odbrambeno otadžbinski ratovi, počev od 1991. do 1999. godine, smatramo i predlažemo da bi bilo krajnje umesno da Narodna skupština Republike Srbije usvoji deklaraciju o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti i poginulim za otadžbinu.

U prvoj tački Narodna skupština Republike Srbije izražava posebno poštovanje i odaje počast svim građanima nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote boreći se u ratovima na strani države Srbije.

Narodna skupština Republike Srbije poziva nadležne institucije Republike Srbije da odaju počast ovim herojima podizanjem spomenika kojim bi se obeležio njihov doprinos borbi za slobodu naše zajedničke otadžbine.

Narodna skupština Republike Srbije predlaže da se izradi kompletan popis svih građana nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote u otadžbinskim ratovima, kako njihova imena ne bi bila zaboravljena.

I u četvrtoj tački Narodna skupština predlaže da se odredi poseban dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva kao državni praznik kojim bi se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije.

Razlozi, dakle, za donošenje ove deklaracije, deklaracijom osobito želimo da skrenemo pažnju domaćoj, ali i svetskoj javnosti, na odsustvo svake vrste ksenofobije, na odsustvo svake vrste netolerancije, šovinizma, nacionalne netrpeljivosti, dakle, većinskog srpskog naroda prema pripadnicima nesrpskih naroda kroz primere i odavanje počasti brojnim pripadnicima srpske vojske nesrpske nacionalnosti.

Evidentno je da su se u Balkanskim ratovima Prvo, Drugom, Prvom svetskom, Drugom svetskom i otadžbinskim ratovima od 1991. do 1999. godine, borili svi ovi hrabri ljudi i smatramo da se usvajanjem deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije, čini jedan prvi korak u posvećivanju pažnje ovoj temi, kako bi se kroz zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine i naporima državnih institucija Republike Srbije odredio poseban državni praznik pod nazivom „Dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva“.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o predlaganju zakona, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva narodna poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 151 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Ivan Kostić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog deklaracije Narodne skupštine o zaštiti Srba u rasejanju i regionu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović, 14. septembra 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, bliži se 28. jun, Vidovdan, koji je zvanično proglašen za Dan dijaspore.

Međutim, nažalost, mi već petu godinu za redom nećemo imati Skupštinu dijaspore Srba u regionu, sastanak zajedno sa predstavnicima svih državnih institucija.

Pre nekoliko dana imao sam priliku da razgovaram sa jednim kolegom, narodnim poslanikom, koji me je pokušao uveriti da država Srbija, predsednik i njene najvažnije institucije pomažu Srbe u regionu i ja želim da kažem da pozdravljam svaku pomoć koju Srbi iz regiona dobijaju. Reč je bila o pomoći Srbima u Hercegovini i smatram da su takve pomoći izuzetno važne u momentu u kome se nalazi srpski narod.

Međutim, želim da kažem i to sam pokušao i njemu da kažem da država Srbija kroz svoje institucije i kroz nadležnosti koje ima Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu, ne radi ono što bi trebala da radi.

Zato želim ovde da kažem pred građanima Srbije, pred ljudima iz dijaspore, iz regiona, koji gledaju Skupštinu Srbije, da već četiri godine je vrlo mala pomoć državnih institucija po pitanju stvari koje mogu da se reše kroz Zakon o dijaspori iz 2009. godine.

Hteo bih da kažem da Uprava za dijasporu, nažalost, i pored mnogo pokušaja da se postavi direktor, taj direktor nije postavljen već skoro tri godine, tri i po godine. Rekli smo da Skupština dijaspore ne funkcioniše već četiri godine i sigurno ni ove godine za Vidovdan se ovde u Skupštini taj skup neće održati.

Takođe, Zakonom o dijaspori postoji mogućnost da se formira i savet za Srbe u regionu, čiji su članovi predsednik države, premijerka i određeni ministri koji su nadležni za poslove dijaspore, tj. Srba u regionu. Taj savet ne postoji.

Budžetski fond za dijasporu i Srbe u regionu koji postoji zakonom ne postoji i na taj način kroz državne institucije, kroz nadležna ministarstva, Srbi u regionu i dijaspori ne dobijaju pomoć koja im se omogućava kroz ovaj zakon.

Zato želim i ovde da kažem da nama ne trebaju pomoći selektivne za određene grupacije i zajednice u regionu i dijaspori. Znači, nama treba konkretna pomoć države Srbije, Srbima u regionu i dijaspori kroz državne institucije i kroz Zakon o dijaspori i Srbima u regionu koji sve to omogućava.

Mi smo ovde nekoliko puta i kritikovali i iznosili kada je bila sednica o budžetu i hvala Bogu neke stvari su urađene. Ono što smo predlagali ovom deklaracijom, da se osnivaju konzularna odeljenja i da se osnivaju škole pred tim odeljenjima je urađeno u Austriji.

Zato još jednom pozivam da se ova deklaracija stavi na dnevni red i da se usvoji od strane vladajuće većine. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Ivan Kostić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog rezolucije o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović, 14. novembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik, mr Ivan Kostić, želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Ne prođe ni mesec dana, a da državni vrh Republike Hrvatske ne učini nešto što se može slobodno nazvati oživljavanjem neofašizma i neonacizma u savremenoj Evropi.

Imali smo prilike pre nekoliko dana u Blajburgu da vidimo veliki deo državno vrha Republike Hrvatske da je prisustvovao toj svečanosti i da je taj način dao podršku svim fašističkim strukturama u Republici Srbiji koji veličaju ustaštvo i koji se automatski odnosi na izuzetno težak položaj srpskog naroda koji u budućnosti opet može doživeti ono što je doživeo i 1941. i 1995. godine.

Prošli put sam govorio o jednoj ozbiljnoj rezoluciji koju je usvojio Odbor za ljudska prava UN od 17.11.2016. godine i želim ovde to da ponovim, koliko je ova stvar važna i koliko je ova stvar aktuelna u savremenoj Evropi, a koja je izuzetno važna i za položaj našeg naroda.

Znači, 2016. godine Odbor za ljudska prava UN na predlog Rusije je usvojio Rezoluciju o suzbijanju glorifikacije nacizma, neonacizma i drugih praksi koje doprinose podsticanju savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije. Na predlog Rusije, Rezolucija je usvojena sa 131 glas za, 48 uzdržanih i tri protiv. Važno je naglasiti da su protiv bile Amerika, Ukrajina i država Palau.

Znači, u UN se usvaja Rezolucija o neonacizmu i neofašizmu u savremenom svetu. Nemački Bundestag 2016. godine sa 630 glasova za, jednim uzdržanim i jednim protiv, usvaja Deklaraciju o zločinima nad jermenskim i drugim hrišćanskim narodima 1915. godine, a srpski parlament ne može da usvoji deklaraciju ili rezoluciju o stradanju našeg naroda u Drugom svetskom ratu.

Meni stvarno nije jasno zašto se ova tačka ne stavi na dnevni red. Ovo nije predlog ni rezolucija Srpskog pokreta Dveri, nekoliko i organizacija i poslaničkih grupa su ovo već podnosile. Stiglo je i do predsednika Vlade, stiglo je i do Ministarstva spoljnih poslova. I ako mi svoju istoriju ne rešimo na ovaj način, da jednom za svagda osudimo genocid nad našim, jevrejskim i romskim narodom u Drugom svetskom ratu, ne znam da li treba da čekamo nemački Bundestag da to uradi umesto nas. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Radoslav Milojičić želi reč? (Da)
Izvolite.

Već duže vreme predlažem izmene i dopune Zakona o odbrani, kako izmene i dopune Zakona o odbrani, tako izmene i dopune Zakona o Vojsci.

Imali smo prošle nedelje raspravu i usvojili ste zakone o Vojsci, ali nisam siguran da će tim zakonima nešto dobro stići u frižidere, novčanike i rezervoare pripadnika Vojske Republike Srbije.

Zakon o odbrani je izuzetno važan zakon, kao što je sistem odbrane važan sistem za funkcionisanje celokupne države i svih nas koji u ovoj državi živimo.

Odmah da kažem da ne očekujem da SNS usvoji predložene izmene i dopune Zakona o odbrani, jer i do sada nismo naišli na odobravanje, pre svega, da raspravljamo o ovim izuzetno ozbiljnim izmenama i dopunama Zakona o odbrani.

Predložili smo izmenu i dopunu 18 članova Zakona o odbrani, pre svega, kako bismo poboljšali stanje u Vojsci Srbije celokupno.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. i u tačkama 4, 6. i 9. Ustava Republike Srbije, kojima je upravo predviđeno da Srbija uređuje i obezbeđuje bezbednost svih njenih građana, bez obzira na versku, nacionalnu ili političku pripadnost.

Zakon o odbrani je nedovoljno obuhvatan i ne pruža suštinski odgovore na najvažnija suštinska pitanja. Jedan od razloga je, pre svega, zastarelost osnovnih strateških dokumenata i zanemarivanje aktuelnih bezbednosnih situacija kako u zemlji u kojoj mi živimo, tako u regionu i tako na globalnom nivou i u okruženju.

Nužno je, pre svega, uspostaviti sklad Zakona o odbrani sa Zakonom o Vojsci. Nije prihvatljivo i nije normalno da mi 2018. godine nemamo kompatibilnost između Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci i nije normalno da mi nemamo sklad između Zakona o odbrani i Zakona o vanrednim situacijama. Zbog toga DS i ja lično predlažemo izmene i dopune Zakona o odbrani.

Ako je problem što to predlaže DS, predlažem da to predložite vi, mi ćemo povući ove izmene i dopune zakona. Mislim da su ove izmene i dopune Zakona o odbrani važne za sistem odbrane, ne za dnevno-politička prepucavanja.

Zahvaljujem se generalu Sretu Malinoviću i generalu Radojičiću, koji su radili sa mnom zajedno na izmenama i dopunama Zakona o odbrani. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je podneo Narodnoj skupštini 26. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Radoslav Milojičić želi reč? (Da)
Izvolite.