Zahvaljujem, predsedavajući.
Postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine. Naime, naša poslanička grupa je prošle nedelje podnela inicijativu za zakazivanje posebne sednice sa temom – Izveštaji o političkim i tehničkim pregovorima sa Prištinom, i postavljam pitanje da li će ta sednica biti zakazana i da li će na toj prisustvovati ključne osobe koje vode pregovore u Briselu ili neće i ako neće, zašto neće?
Naime, mi kao poslanici i kao građani Srbije mogli smo videti ovih dana da je završena još jedna runda pregovora u Briselu i to runda koja, da su dosledni u svojim stavovima i izjavama predsednik Republike, pa i direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, ne bi ni bila održana, jer su rekli da dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića, a se pregovori u Briselu neće nastaviti i da nema nikakve svrhe nastavljati bilo kakve dalje dogovore dok se to pitanje ne reši. Ipak je ta runda održana i ono što su građani Srbije mogli da vide, to su interpretacije novinara i medija šta se tamo dogodilo i šta se dogovorilo. Dakle, niko u ovoj državi osim nekolicine ljudi ne zna šta se razgovara i o čemu se razgovara vezano za najvažnije ključno pitanje Srbije u ovom trenutku.
Imali smo i najave predsednika Republike da će u aprilu mesecu izaći sa jasnim stavom i predlogom naciji za Kosovo. Evo, sada smo za neki dan u julu mesecu i nemamo tog stava.
Apsolutno ono što se stiče kao utisak jeste da Aleksandar Vučić i njegova vlast nemaju problem da stave potpis na pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, koji će im omogućiti stolicu u UN, ali imaju problem kako da na adekvatan način to predstave građanima Republike Srbije, kako ne bi imali političku štetu.
Ja mislim da, kao što je 2008. i 2009. godine Aleksandar Vučić govorio da parlament treba da da podršku za pregovore i da parlament treba da ima tu kontrolnu ulogu svake politike izvršne vlasti, pa i ako su u pitanju briselski pregovori, treba da se razgovara o tome iz tog razloga ovde u ovom domu i da on dobije mandat ili oni koji predstavljaju Srbiju da razgovaraju i zastupaju interese Republike Srbije, jer mi, poslanici koji sedimo u ovom parlamentu ovde smo predstavnici naroda, Republike Srbije i svih građana Republike Srbije i apsolutno je obaveza njega da u ovom domu se povede tema i razgovor o važnim i strateškim pitanjima, kao što su i briselski pregovori i pravno-obavezujući sporazumi.
Ono čega smo svedoci je da umesto da se to govori ovde u parlamentu, ovih dana se o tome govori širom Srbije po odborima SNS, gde aktivisti SNS i funkcioneri idu i ubeđuju svoje članove da treba da zađu među građane i da ih ubeđuju kako je dobro da Srbija potpiše pravno-obavezujući sporazum, čime se obezbeđuje stolica Kosovu u UN i da to bude jedna velika kampanja i da je to ključni trenutak za SNS koji treba preživeti, ali ja verujem da će građani Srbije ovog puta prozreti te podle namere koje idu u smeru izdaje nacionalnih interesa Srbije, konkretno Kosova.
Dakle, 50 godina je to aktuelna tema. Ono što Albanci nisu uspeli da urade ni 1999. godine, pa i 12 godina kasnije, uspeće očigledno sada, za vreme vladavine Aleksandra Vučića i ono što nisu hteli da prihvate ni Milošević, kasnije ni Koštunica, ni Đinđić, ni Boris Tadić, očigledno da će prihvatiti Aleksandar Vučić. I kako danas stvari stoje, najveći borac za nezavisno Kosovo je upravo Aleksandar Vučić. To proizilazi iz svega onoga što smo mogli ovih dana da slušamo i da vidimo.
Prema tome, apsolutno smatram da on treba o ovoj temi da razgovara sa nama ovde u parlamentu, a ne da neki mediji interpretiraju nešto što je pitanje da li je istina ili nije.
Dakle, glavna tema treba da bude – šta je dogovoreno, šta se dogovara i šta će to značiti za nacionalne interese Republike Srbije? Očigledno da i vama više odgovara da pričate o tome ko je kriv a ne da kažete da se borite za nezavisno Kosovo.
Ova vlast je najveći borac za stvaranje nezavisnog Kosova.
