Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas, da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodna poslanika, te možemo da nastavimo sa radom.
Četiri poslanika su javili da su danas sprečeni da prisustvuju sednici: Duško Tarbuk, Ivana Stojiljković, Darko Laketić i Stefana Miladinović.
Nastavljamo sa utvrđivanjem Predloga dopune dnevnog reda.
Narodni poslanik Balša Božović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice i okolnosti o postojanju privatnih prislušnih centara, koji su u službi najviših nosilaca državnih funkcija u Republici Srbiji.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri poslanika, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti načina na koji je guvernerka Narodne banke Srbije gospođa Jorgovanka Tabaković, stekla četvorosoban stan u Novom Sadu, od 144 metara kvadratnih, za koje je 30. novembra 2012. godine preduzeće „Telekom Srbija“ preuzelo na sebe otplatu preostalog duga za pomenuti stan od 77.700 evra.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o dualnom obrazovanju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključuje glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Balša Božović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Gordana Čomić, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.
Izvolite.

Godine 2015, 13. marta dogodila se tragedija u spasilačkoj misiji kada je u spasavanje bebe od pet dana čije je zdravlje bilo ugroženo mimo subordinacije kako je utvrdila naknadna istraga Ministarstva odbrane, poslat helikopter sa posadom koji su činili major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Drajić, mehaničar letač Ivan Miladinović, lekar DŽevad LJajić anesteziolog, Miroslav Veselinović, u povratku helikoptera sa spasilačke misije i bebe iz porodice Ademović.

Odmah nakon tragedije, jer tragedije se dešavaju svuda, kao i nesreće i ne možemo ih verovatno izbeći ako dobro ne vodimo računa o poštovanju procedura, o protokolima, o bezbednosti bez obzira da li je u pitanju rad, vojska, policija, vanredne situacije ili bilo koja druga situacija u društvu. Dakle, nesreće se dešavaju svuda, ali i kod nas upadljivo nikad niko odgovoran za nesreću nije i najgore od svega, dešavanje nesreća se brani dobrim namerama. Od te etike dobrih namera može da bude samo zla u društvu i može da bude i smrti i u buduće i zato ovaj Anketni odbor koji bi sastavljen od svih predstavnika u Skupštini trebao da odgovor na dva nedostajuća pitanja iz obe istrage na dva nedostajuća pitanja zbog kojih je i Tužilaštvo reklo da nema osnova za krivičnu prijavu.

Ta dva pitanja su od koga je ministar odbrane dobio informaciju da je potrebno spasavati bebu čije je zdravlje ugroženo? Kojim kanalima i na koji načine je ta informacija je stigla do njega? I, drugo pitanje, ko je menjao plan leta spasilačke misije, odnosno helikoptera, pri povratku u Beograd, pa umesto Batajnice ili VMA da sleće na Aerodrom „Nikola Tesla“?

Vojni disciplinski sud je u svojim procedurama kaznio generala majora Ranka Živaka i brigadnog generala Predraga Bandića zabranom napredovanja u službi. To su jedine dve odgovornosti kojima smo svedočili. Moj lični stav je da ova dvojica generala nisu zaslužili tu kaznu, ali su imali mogućnost prema Zakonu o vojsci da odbiju usmenu naredbu koju im je ministar odbrane uputio.

Tri godine predlažem ovaj anketni odbor i predlagaću ga do daljneg, dokle god ne razumemo da anketni odbori postoje ne zbog lične odgovornosti, ne zbog progona, ne zbog politike, postoji zato da utemeljimo odgovornost da bismo ubuduće znali da se moraju izbeći nesreće, da se mora voditi računa o vladavini prava i da se mora poštovati ono što je nadležnost na javnim poslovima na koje nas ljudi biraju. To je cilj svakog anketnog odbora, pa i ovog za kojeg tražim vaš glas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Božidar Delić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca.
Reč ima Božidar Delić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na ovoj sednici koliko vidim imamo na dnevnom redu Zakon o pticama selicama i imamo Zakon o zaštiti slepih miševa. Znam da će ta dva zakona biti usvojena i dobro je što će biti usvojena jer smatram da svaki božiji stvor na ovoj zemlji treba da bude zaštićen.

Međutim, želim da govorim o jednoj drugoj kategoriji ljudi koji žive među nama i koji 27 godina čekaju da bude donet zakon gde će biti priznata nekakva njihova prava. Svi narodni poslanici su prošle godine dobili ovaj zakon, ovaj Nacrt zakona, dobila su sva ministarstva. U Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, kao i u Ministarstvu odbrane, Nacrt ovog zakona je išao i do uprava i sektora, tražila su se mišljenja na ovaj zakon kako bi preko Vlade bila dostavljena meni, kao što su bila dostavljena i za zakon o penzijama. Međutim, do današnjeg dana to se jednostavno nije desilo. Kada je jedan čovek koji je zainteresovan za ovo pitanje, a iz sastava je Ratnih vojnih invalida Srbije pitao šta fali Delićevom zakonu. Ali, odmah da vam kažem, to je greška, to nije Delićev zakon, ovo je zakon koji su pisali borci. Cinično mu je odgovoreno u tom istom ministarstvu, fali mu 126 poslanika.

Gospodo nas ovde ima 250. Ovome zakonu fali 126 ljudi. Kada bi ljudska strana od ovih 250 poslanika nadjačala stranačku, ovaj zakon ne bi imao nikakvih problema. U njemu je predviđeno 20 prava za borce. Kada su borci pisali ovaj zakon vodili su računa o mogućnostima ove države. Ako ste čitali, videli ste da 400.000 boraca godišnje, troškovi po ovom zakonu bi bili 6,5 milijardi dinara, a samo ova Skupština koja ima 250 poslanika i još 200 ili 300 zaposlenih košta gotovo toliko. Ovde, u istoj ovoj Skupštini, ministar nam je obećao da će biti donet i taj zakon i nacrt je izašao 10. avgusta. To je nešto najgore, gospodo, što je dosad napisano.

Vreme. Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Recite. Recite, stalno imate nekakav problem. Jedan problem.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv - niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Enis Imamović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog
Narodni poslanik dr Dragan Vesović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o zaštiti srpskog jezika.
Da li želite reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv - niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen Predlog.
Narodni poslanik dr Dragan Vesović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv - niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik dr Dragan Vesović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv - niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen Predlog.
Narodni poslanik Srđan Nogo predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za dešavanja tokom izbornog procesa 2017. godine, od dana raspisivanja predsedničkih izbora do dana objavljivanja privremenih rezultata izbora na obrađenih 99,9% biračkih mesta.
Narodni poslanik nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv - jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Srđan Nogo predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanje činjenica i okolnosti vezanih za dešavanja tokom izbornog procesa 2016. godine, od dana raspisivanja republičkih izbora do dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Srđan Nogo predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za dešavanja tokom sprovođenja izbora za odbornike Skupštine grada Beograda, održanih 4. marta ove godine, od dana raspisivanja do dana objavljivanja konačnih rezultata.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Ivan Kostić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije Narodne skupštine o zaštiti Srba u rasejanju i regionu.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, Srpski pokret Dveri je još pre godinu dana podneo da se kao tačka dnevnog reda stavi Deklaracija o zaštiti Srba u regionu i rasejanju. Međutim, izgleda da se današnji političari, umesto suštinskog bavljenja politikom, interesuju za „Fejsbuk“ politiku, za internet politiku i da su pitanja zaštiti Srba u regionu i rasejanju jedino aktuelna kada su neki izbori i kada treba dići patriotsku svest birača u Srbiji ne bi li dobilo što više glasova.

Međutim, ja ovde mogu da kažem da se suštinski za vreme ovog saziva u protekle dve i po godine ni jedan akt nije doneo u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji bi popravi položaj Srba u regionu i rasejanju.

Postavio bih ovde pitanje Vladi Srbije – zašto se čeka sa formiranjem Skupštine dijaspore? Da li je potrebno dve i po godine da se formira glavno telo koje bi se brinulo o pravima i zaštiti naših ljudi van Srbije?

Treba napomenuti da samo van Srbije živi četiri miliona Srba o kojima ne postoji ni jedno telo, a koje je zakonom obavezno da se formira sa formiranjem Skupštine. Inače, ono je ukinuto 2012. godine. To telo ne postoji, kao što ne postoji ni direktor Uprave za dijasporu u okviru Ministarstva spoljnih poslova.

Mi ovde insistiramo da se sa stanjem i pravima Srba treba kroz zakonska rešenja da se njihov problem reši. Mi smo imali pre nekoliko dana priliku da budemo gosti Skupštine Crne Gore i da se direktno iz prve ruke upoznamo sa položajem srpskog naroda u Crnoj Gori, gde su predstavnici našeg naroda govorili o svom izuzetno teškom položaju.

Takođe, uskoro se sprema i zakon o verskim zajednicama u Crnoj Gori, gde postoji mogućnost da se kompletna imovina SPC otuđi i da se preda na upravljanje jednoj sekti, tako da mi ovde insistiramo da je Skupština Republike Srbije dužna da kroz zakonska rešenja reši problem Srba u regionu i rasejanju, a ne da se samo na osnovu nekih ličnih inicijativa, na osnovu nekih ličnih prevencija njihov položaj popravlja i da odluku o tome donose ljudi koji vode ovu državu, a ne da se kroz zakonska rešenja njihov položaj popravlja, tako da očekujem da se u narednom periodu položaj Srba u regionu popravi.

Sada je vladajuća koalicija vodi Odbor za dijasporu i Srbe u regionu sa nekom novom energijom, tako da se ja nadam da ćete vi imati prilike da konkretne probleme rešite u narednom periodu. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Ivan Kostić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica vezanih za privatizacije banja, izvora pijaće vode i imovine PIO fonda.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.

Srpski pokret Dveri je predložio osnivanje anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica vezanih za privatizaciju banja, izvora čiste pijaće vode i imovine PIO fonda. Zadatak anketnog odbora da sagleda činjenice i okolnosti vezane za ispravnost privatizacije banja, izvora čiste pijaće vode i imovine PIO fonda i utvrdi sledeće – okolnosti o tome ko je i sa kojim ekonomskim obrazloženjem doneo odluku o privatizaciji banja, izvora čiste pijaće vode, kao i imovine PIO fonda, kakav interes ima Republika Srbija u privatizaciji banjskih kompleksa i izvora čiste pijaće vode, kada je ponovo formirana radna grupa za privatizaciju i rešavanje problema u banjama, koje osobe čine radnu grupu, kolika su sredstva iz budžeta izdvojena za rad radne grupe, koliko je sednica održano i koji su zaključci doneseni na radnoj grupi za privatizaciju i rešavanje problema u banjama koje je formirala Vlada Republike Srbije na predlog ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

S obzirom da PIO fond pune građani Republike Srbije uplatama u fond, te su građani nominalni vlasnici Fonda u čijem interesu je izvršeno podržavljenje imovine PIO fonda, član 155. Zakona o PIO, gde Vlada Republike Srbije većinski upravlja njime, u skladu sa političkim interesima stranaka na vlasti koje fond zloupotrebljavaju za predizborne kampanje, za potkupljivanje penzionera kao njihovih sigurnih glasača preko novčane pomoći koju su dodeljivali pred izbore i dodelom finansijskih sredstava i korišćenja prostora bez naknade od strane stranaka koje su na vlasti i koje su preuzele političku kontrolu nad njima.

Treba naglasiti ovde da je Srbija jedna od najperspektivnijih zemalja po pitanju geotermalnih izvora, da u Srbiji ima trenutno oko 300 geotermalnih izvora koji se ne koriste na pravi način.

Treba takođe građanima Srbije reći da PIO Fond nije u vlasništvu države i da trenutno ima 19 pravosnažnih presuda koje su dokazale da su PIO Fond osnivali penzioneri, da država Srbija u proteklom periodu ni jedan jedini dinar nije uložila u osnivanje i podizanje banja i da Republika Srbija nema pravo da upravlja ovim banjama i da nastavljajući neoliberalnu politiku privatizuje banje ne bi li se na taj način dodvorila stranim investitorima i domaćim tajkunima koji su u proteklom periodu, nažalost, pokazali kako se koristi državna imovina, kako se koriste državni resursi, šta se dešava sa radnicima koji su radili u firmama koje su danas iskorišćene od strane tajkuna, od strane stranih investitora.

Zato smatramo da je neophodno doneti novi Zakon o PIO fondu i da PIO fond mora koristiti i upravljati sa banjama Republike Srbije.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Ivan Kostić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica, okolnosti, odgovornosti u vezi sa efektom subvencionisanja stranih preduzeća u Republici Srbiji.
Izvolite.

Srpski pokret Dveri je predložio obrazovanje anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa efektom subvencionisanja stranih preduzeća na teritoriji Republike Srbije.

Zadatak anketnog odbora je da sagleda činjenice i okolnosti u vezi za efektom subvencionisanja stranih preduzeća na teritoriji Republike Srbije i da sa tim u vezi utvrdi iznos ukupnih sredstava koji je odobren, odnosno ukupan iznos sredstava koji je isplaćen kao podrška stranim investitorima u Republici Srbiji u periodu od 2012. do 2018. godine, popis svih preduzeća, iznos koji su dobili i iskoristili za ovu vrstu podsticaja, pomoć od Vlade Republike Srbije, privredne oblasti u kojima preduzeća korisnici ovih podsticajnih sredstava rade i funkcionišu sa osvrtom efekta na razvoj tih privrednih grana i efekata na BDP Republike Srbije od momenta početka njihovog rada do današnjeg trenutka, analizu ispunjenosti i ostvarenje elemenata iz ugovora na koje su se strani investitori obavezali prilikom uzimanja, apliciranja za ovu vrstu sredstava datu od strane Vlade Republike Srbije, broj novozaposlenih lica u ovim preduzećima kao i analizu kvalifikacione strukture novozaposlenih, iznose prosečnih primanja u ovim preduzećima kao i analizu primanja po kvalifikacionoj strukturi novozaposlenih, raspored finansijskih podsticaja po okruzima datih od strane Vlade Republike Srbije stranim investitorima utvrđenih u skladu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije.

Nažalost, ova Vlada u proteklih šest godina nastavlja neoliberalnu politiku, koju su i prethodnici pre nje vodili, koja se ni u čemu ne razlikuje od politike koja je dovela do toga da danas imamo toliki broj nezaposlenih u Srbiji, da imamo uništenu privredu, da imamo uništenu industriju, da imamo uništenu poljoprivredu, tako ja ne vidim nikakvu razliku u vođenju ekonomske politike.

Smatramo da je ova ekonomska politika koja se na ovakav način, pogubna za Republiku Srbiju i za ljude koji žive u njoj. DŽabe Miladinu Kovačeviću, direktoru Zavoda za statistiku, koji fingira izveštaje svaki put, kada izveštaj međunarodnih institucija govore da se stopa siromaštva u Srbiji povećala, sada je 24,6%. Samo je 10 hiljada ljudi zaposleno kod stranih investitora od kada su oni došli u Srbiju, a 73 hiljade ljudi godišnje napusti Srbiju, uglavnom mladih ljudi i 1/3 od njih ima diplomu fakulteta.

Sada postavljamo pitanje u čijem interesu je da dolaze strani investitori, u čijem interesu je da dobijaju ogromne subvencije od strane Republike Srbije ako mi svake godine gubimo 70 hiljada ljudi koji napuštaju ovu zemlju? Zato je neophodno da se promeni ekonomska politika…