Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Vukadinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti ubistva gospodina Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ počinjenog u Kosovskoj Mitrovici dana 16. januara 2018. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zdravko Stanković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Da li želi reč?
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zdravko Stanković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanica Tatjana Macura predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja zakonitosti donacije Srpskoj naprednoj stranci za kampanju za predsedničke izbore 2017. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodna poslanica Tatjana Macura predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanica Tatjana Macura predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanica Tatjana Macura predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanica LJupka Mihajlovska predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan poslanik.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodna poslanica Aleksandra Čabraja predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturnim dobrima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanici Aleksandra Čabraja, Marinika Tepić, Sonja Pavlović i Zoran Živković predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Aleksandra Čabraja nije ovde.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Radojčić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o AP Kosovo i Metohija.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege, Srpski pokret Dveri je predložio za usvajanje jednu rezoluciju o AP Kosovo i Metohija.

Naime, polazeći od međunarodnog javnog prava i konkretnih međunarodno-pravnih akata koji su sadržani u tekstu ove rezolucije, te sledom ustavne obaveze koja proističe iz ustavne preambule, a imajući u vidu i ustavne norme o celovitosti i nedeljivosti teritorije Republike Srbije, čija je AP Kosovo i Metohija sastavni deo, koja je trenutno, ovo posebno naglašavam, pod mešovitom okupacijom NATO-a, Evropske unije i nelegalnih organa u Prištini koji su dobrim delom sačinjeni od terorista, a imajući u vidu i ustavnu normu o jedinstvenom pravnom poretku, smatramo da je krajnje vreme da Narodna skupština Republike Srbije usvoji ovu rezoluciju i konačno zauzme jedan suverenistički politički stav u daljoj borbi za AP Kosovo i Metohija i njeno očuvanje u sastavu Republike Srbije.

To podrazumeva apsolutni raskid sa dosadašnjom politikom postepenog priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova, proglašene od strane ilegalnih organa u Prištini, a kroz dijalog i posredovanje Evropske unije u Briselu, jer su implementacijom ovih sporazuma na grub način ugrožene teritorijalna celovitost i ustavni poredak Republike Srbije.

Naime, nizom pisanih, ali i usmenih sporazuma, zaključenih u Briselu, a naročito njihovom postepenom implementacijom, važeći Ustav Republike Srbije na neustavan način je izmenjen. Stoga se pitanje Kosova i Metohije mora vratiti u odgovarajuće međunarodne okvire - o je isključivo format Ujedinjenih nacija, kao i ustavne okvire, imajući u vidu da je pisani Ustav pretpostavka vladavine prava.

Počev od 2000. godine, primećeno je odsustvo volje da se na legitiman i legitimno legalnim osnovama sačuva Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Sve vlasti su se deklarativno zalagale za KiM u sastavu Srbije, ali ni jedna vlast nije do kraja insistirala na potpunom sprovođenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Tome su pogodovale evropske integracije i pod pritiskom istih niz pogrešnih poteza svih koji su vršili vlast, budući da evropske integracije imaju jednu konstantu u slučaju Srbije – što je Srbija bliža Evropskoj uniji, to je Kosovo i Metohija sve dalje od Srbije.

Predloženom rezolucijom i zauzetim stavovima se poništavaju efekti i posledice politike koju su povodom kosmetskog problema sprovodile sve vlasti, počev od 2000. godine.

Ovde predlažemo niz mera, kao što je poništavanje sporazuma, osnivanje ministarstva za Kosovo i Metohiju itd, itd. Zahvaljujemo.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
(Poslanici Dveri: Nije radio sistem.)
Ponoviću glasanje.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanik dr Miladin Ševarlić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovaj predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO je najbolji primer da narodni poslanici, ogromna većina narodnih poslanika ne poštuje volju građana jer preko šest hiljada odbornika u 136 opština i gradova jednoglasno se izjasnilo protiv uvoz, uzgoja, prerade i prometa genetičko modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama.

Nažalost, isti takav tekst deklaracije kome je dodat samo jedan član – da se Narodna skupština obavezuje da će pre izmena i dopuna postojećeg Zakona o GMO ili pak donošenja novog zakona o GMO sprovesti referendum na kome bi se građani Srbije demokratski izjasnili da li su za ili protiv GMO ne nailazi na podršku. To je ujedno dobar primer da razmišljamo da li treba vršiti izmenu izbornog zakona, da li treba ponovo vratiti direktne izbore poslanika po izbornim jedinicama da građani biraju i opozivaju svoje narodne poslanike ukoliko nisu zadovoljni njihovim radom, a ne da umesto njih predsednici partija određuju ko će biti na listi i ko će zauzeti koju poziciju na listi, da li onu gde postoji verovatnoća da bude izabran ili onu na kojoj ne postoji uopšte verovatnoća da će biti izabran.

Na taj način praktično bi vratili vlast narodu, izvornom značenju i ja predlažem da se izjasnimo za ovu deklaraciju o GMO zbog toga što je nedavno, 6. i 7. septembra, u Berlinu održana 9. konferencija evropskih regija bez genetički modifikovanih organizama na kojoj smo dobili informacije od predstavnika tih regija da je vrlo značajan pokret protiv GMO u Evropi, da se 19 zemalja izjasnilo protiv uzgoja GMO, a da pojedine zemlje kao što su Austrija, Nemačka i druge nastoje da iz ishrane tovnih životinja ili životinja za proizvodnju mesa, mleka i jaja izbace sojinu sečmu na bazi GMO i genetički modifikovanih kukuruza.

Austrija je to uspela da uradi u svim sektorima stočarske proizvodnje, izuzev još u svinjarstvu, a druge zemlje pokušavaju da učine sve što mogu, a posebno su značajni uspesi u Francuskoj i u Švajcarskoj, koje imaju daleko viši stepen nacionalne odgovornosti za stanje u poljoprivredi.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Miladin Ševarlić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
(Miladin Ševarlić: Taj predlog je povučen, koliko znam.)
Niste ga zvanično povukli.
Zaključujem glasanje.
Poslanik tvrdi da je povučeno, vi ćete to videti sa službom, ali ja moram dok nemam zvanično da je povučen, da izađem na glasanje.
Za – pet.
Znači, nije prošao ovaj predlog.
Narodni poslanik Miladin Ševarlić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovim predlogom tražimo izmenu Zakona o PIO u pogledu sastava Upravnog odbora Fonda. Budući da po sadašnjem zakonu Upravni odbor Fonda je praktično podržavljen, jer u strukturi od sedam članova Upravnog odbora Fonda dominiraju predstavnici države.

Predlažemo da se Upravni odbor Fonda poveća na 15 članova, a da pet članova budu iz redova korisnika prava, na predlog reprezentativnih udruženja penzionera na nivou Republike, da pet članova budu iz reda osiguranika, na predlog reprezentativnih sindikata, da dva člana budu iz reda predstavnika poslodavaca, i to po jedan predstavnik Unije poslodavaca, jedan predstavnik Ministarstva državne uprave, da jednog člana imenuje Ministarstvo nadležno za poslove PIO, a jednog člana Ministarstvo nadležno za poslove finansija, i najzad da jedan član bude predstavnik najvećeg reprezentativnog sindikata zaposlenih u Republičkom fondu PIO.

Na taj način Upravni odbor Fonda odgovarao bi strukturi izvora prihoda Fonda PIO i odražavao bi u najboljem interesu stavove ove dve grupacije, pre svega osiguranika, koji će biti budući penzioneri i sadašnjih korisnika tog fonda, odnosno penzionera.

U protivnom, mi ćemo doći u situaciju da nam predstavnici države kroje penzije, kao što je to slučaj i sa upravo usvojenim Predlogom za izmenu i dopunu Zakona o PIO, koji je usvojen na poslednjoj vanrednoj sednici ove Skupštine. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanik Miladin Ševarlić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti, u vezi sa poslovanjem kompanije „Tenis“ i davanjem prvenstva zakupa zemljišta ovoj kompaniji.
Izvolite.

Zahvaljujem, još jednom predsednice.

Dakle, ovim predlogom predlažemo da se formira anketni odbor čiji će cilj biti da sagleda činjenice i okolnosti u vezi sa davanjem prvenstva zakupima kompanije „Tenis“ u Srbiji. To je inače kompanija koja u matičnoj državi ne uzgaja uopšte svinje i ne raspolaže sa nijednim hektarom poljoprivrednog zemljišta po bilo kom osnovu korišćenja.

Dakle, tražimo da se na anketnom odboru sagleda sadržaj i tekst Memoranduma koji je potpisan 2015. godine između Vlade Republike Srbije i kompanije „Tenis“. Da se sagleda ko su tačno potpisnici od strane Republike Srbije, koje nosilac posla definisanog Memorandumom od strane Republike Srbije, a ko od kompanije „Tenis“? Koja su prava i obaveze strana potpisnika u vezi Memoranduma? Kojim zakonom ili zakonima Republike Srbije je definisano poslovanje koje je predmet ovog memoranduma?

Ko je na osnovu kog zakona i na osnovu koje procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup 2.420 hektara u opštini Zrenjanin? Na osnovu kog zakona, na osnovu koje procene i pod kojim uslovima treba da se odobri kompaniji „Tenis“ korišćenje još oko 7.000 hektara prema najavi, što ukupno čini oko 9.500 hektara poljoprivrednog zemljišta i svrstaće tu kompaniju praktično u jednog od najvećih posrednika poljoprivrednog zemljišta, odnosno korisnika poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji?

Najzad, ko, na osnovu kog zakona i za koje zemljište je odobreno pravo prvenstva zakupa kompaniji „Tenis“ od 1. novembra 2018. godine, imajući u vidu da naši stočari veliku muku muče da obezbede dovoljne površine zemljišta za proizvodnju stočne hrane, po pravu prvenstva zakupa državnog zemljišta?

Istovremeno, u okviru ovoga se mogu postaviti i druga pitanja, npr. ministar poljoprivrede Nedimović je najavio da poljoprivrednici mogu koristiti zemlju koju imaju u zakupu, a koja je određena za davanje ovom investitoru do 1. novembra 2018. godine. To je izazvalo velike polemike i nezadovoljstvo kod domaćih poljoprivrednih proizvođača. Zašto su naši poljoprivredni proizvođači u drugorazrednom položaju u odnosu na investitore koji nemaju nikakvo iskustvo u proizvodnji svinja i u organizovanju proizvodnje stočne hrane? Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Boško Obradović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa stanjem u javnom preduzeću „Pošte Srbije“. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Srpski pokret Dveri je u nizu anketnih odbora kojima smo želeli da utvrdimo činjenično stanje u raznim oblastima našeg društva, između ostalog odabrao JP „Pošte Srbije“ kao suštinski primer kako izgleda partokratija u Srbiji, kako izgleda partijski parazitski sistem i kako zapravo jedan deo vladajuće koalicije konkretno, PUPS zloupotrebljava javni resurs za svoje partijske interese.

Mi tražimo formiranje anketnog odbora koji bi ispitao pre svega, a evo građani Srbije, recite da li je to normalno, činjenicu zašto do kraja nije sproveden javni konkurs za izbor direktora JP „Pošte Srbije“, koji je raspisan pre više od godinu i po dana, 10. marta 2017. godine i pod kojim uslovima i čijom odlukom je Mira Petrović iz PUPS-a još uvek na funkciji v.d. iako je to protivzakonito?

Dakle, da je PUPS prepisan od strane Aleksandra Vučića i SNS, da li je „Pošta“ prepisana Vučiću kao neko njihovo privatno partijsko vlasništvo i da li Mira Petrović po podeli partijskog plena može da radi sa „Poštom“ šta god hoće, protiv zakona i protiv javnih konkursa i protiv bilo koje logike ove države?

Dakle, ko je Mira Petrović, ko su Krkobabići, ko je PUPS kao lažna partija penzionera i otkud njima pravo da upravljaju „Poštom“ protiv zakona? To zaista neki anketni odbor mora ovde da ispita, inače u ovoj državi onda nema nikakvog prava i pravde.

Mi naravno, imamo i niz ozbiljnih problema u poslovanju JP „Pošta Srbije“ zato zahtevamo da se ispita ugovor o autorskim pravima od šest miliona evra sa „Junajted medija“ grupom, da se ispita ugovor sa firmom „Ineks plus“, da se vidi zašto su protestvovali radnici „Pošte“ od oktobra 2017. godine i zašto su u novembru 2017. godine suspendovano 47 radnika JP „Pošte Srbije“ i dakle, sveukupne činjenice sa poslovanjem ovog javnog preduzeća.

Dakle, ovaj anketni odbor bi pokazao kako funkcioniše partijsko-parazitski sistem, po kome da biste bili deo vladajuće većine, da biste podržavali jedan vladajući režim, ranije ste podržavali bivši režim kao PUPS, sada podržavate sadašnji režim kao PUPS, znači nema veze koji je režim, koja je politika, koja je ideologija, važno je da vi budete deo vlasti i da vama pripadne neki partijski kolač i onda vam poklone „Poštu Srbije“ da vi tamo radite šta hoćete protiv zakona.

To tako više ne može. Ako imate nešto protiv, glasajte za ovaj anketni odbor, pa da utvrdimo šta se zaista dešava u „Pošti Srbije“, a ne da zloupotrebljavate državne resurse.