Ne možete da kažete da je poslanik neki glup ili da govori gluposti. Vratiću vam vreme, znači, vi možete da obrazložite svoj predlog, ali da druge poslanike vređate …
(Boško Obradović: A on može da vređa?)
Ne, on nije vređao. Kao što ste vi obrazlagali predloge dopune dnevnog reda i nisam reagovala, tako i drugi poslanici mogu da obrazlažu svoje dopune dnevnog reda. Nije prijatno kada slušate o sebi ili o vašoj političkoj grupaciji, a možete da zamislite onda kako je drugima kada vi govorite o kriminalcima, ubicama i ne znam ni ja šta, to je izgleda milozvučno i bogougodno da se čuje, a kada neko govori nešto obrazlažući svoju dopunu, a govori o Dverima ili o vama lično, onda ustajete puni gneva. Vama je to u redu? Ne znam ni ja za to ali vidim da reagujete burno kao da ne razumete šta vi radite.

Hvala predsedavajuća.
Dakle, ono što je tema predloga anketnog odbora koji Srpski pokret Dveri predlaže, a interesuje veliki broj građana Srbije jeste utvrđivanja istine ispravnosti stranih vakcina koje se nalaze na tržištu Republike Srbije.
U više navrata sam reagovao na vlast da razume opravdane strahove određenog dela roditelja koji su veoma skeptični prema ispravnosti stranih vakcina koje dolaze u Srbiju. Za nas je ovde nekoliko pitanja ključno i biću veoma precizan.
Odakle se strane vakcine nabavljaju? Čime se garantuje njihova ispravnost i u kojim količinama su nabavljene u periodu od 2012. godine do danas? Da li i na koji način Institut za virusologiju vakcina i seruma Torlak vrši kontrolu i utvrđuje ispravnost vakcina inostranog proizvođača koje se koriste za obaveznu imunizaciju dece po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti? Da li u okviru Instituta za virusologiju vakcina i seruma Torlak, postoji referenta laboratorija koja ispituje uzorke uvoznih vakcina za imunizaciju dece? Iz kojih razloga Institut za virusologiju vakcina i seruma Torlak čiji je osnivač Vlada Republike Srbije ne proizvodi sve vakcine namenjene imunizaciji dece već se većim delom sprovođenje imunizacije oslanja na uvezene vakcine inostranog proizvođača? I, na kraju kolika je realno opasnost od širenja zaraznih bolesti protiv kojih se deca vakcinišu s obzirom da se iz godine u godinu povećava broj vakcina i vrsta zaraznih bolesti koje te vakcine treba da spreči?
Dakle, ovde se postavlja veoma jednostavno pitanje, jer je javnost uznemirena, javnost je na neki način i podeljena za i protiv vakcinacije dece i veoma je važno da jedan stručan i odgovoran skupštinski anketni odbor iznese svoje mišljenje. Što se Srpskog pokreta Dveri tiče, naš stav je veoma jasan, mi nismo protiv vakcinacije dece, to je jedna civilizacijska i zdravstvena tekovina koja je apsolutno na svom mestu, ali apsolutno i razumemo opravdane strahove dela roditelja koji ne znaju čime se njihova deca vakcinišu kada su u pitanju strane vakcine.
Postavljaju veoma opravdano pitanje, gde su domaće vakcine kada smo imali Torlak koji je normalno radio, kada smo imali domaće vakcine, niko nikada nije postavljao pitanje obavezne vakcinacije dece. Koje su to sada nove vakcine koje se nameću našoj deci? Ko su proizvođači iz inostranstva tih vakcina? Da li postoji referentna laboratorija koja proverava njihov kvalitet i ispravnost? To su verujte, ozbiljna i odgovorna pitanja koja bi ovaj anketni odbor mogao da reši i time smanje uznemirenost, zbunjenost, pa i podeljenost javnosti po ovom osetljivom i po zdravstvenu bezbednost zemlje u ovom važnom pitanju. Zato mislim da bismo svi zajednički mogli da podržimo formiranje ovog anketnog odbora i ispitamo ispravnost stranih vakcina u Srbiji. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za nenamensko trošenje sredstava dodeljenih za predizbornu kampanju.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova nenamenska sredstva su trošena da bi gospodin Boško Obradović kupio svoje mesto na dvoru Dragana Đilasa. Dragana Đilasa, koju DŽenifer Braš, američka otpravnica iz Američke ambasade otvoreno pohvalila Đilasa kao pouzdanog saradnika u smanjenju ruskog uticaja u Srbiji.

E, sa njim Boško Obradović je morao da napravi savez, kao što je napravio i savez svoje pravoslavne organizacije sa Borkom Stefanovićem, čuvenim levičarem, koji je tamo molio da se odloži priznanje Kosova i Metohije do izbora Tadića. Da obnove vlast Tadić, Đilas i ostala ekipa bila su potrebna sredstva, ali Bošku Obradoviću su trebala sredstva i oni ih je našao prethodne godine.

Evo ga Borko Stefanović, dakle, pored zapaljenog krsta tek toliko da naši gledaoci vide sa čime mi imamo posla i sa kim se udružio Boško Obradović i politička stranka Dveri.

Ja bih voleo da to kamera zumira. Očigledno da ovaj RTS koga toliko proziva Boško Obradović u kome rade supruge, pa i supruga ovog čoveka, očigledno da RTS ne želi ovo da uveća da se vidi da gospodin Borko Stefanović, koalicioni partner svira i peva pored zapaljenog krsta. Evo, vi gospodo poslanici, makar vi možete da se uverite u to.

Da bi se domogao tako produktivne koalicije, dakle, gospodin Boško Obradović i politička stranka Dveri je 2017. godine dobila sredstva za izbornu kampanju koju su trebali da potroše u skladu sa zakonom u izbornoj kampanji ili da novac vrate u budžet Republike Srbije ukoliko on nije utrošen. To se nije desilo. Novac je ispumpan preko fiktivnih simuliranih poslova na preduzetničke radnje koje nisu bile u PDV, pa je tako utajen porez, na preduzetničke radnje kandidata koji su bili na listi 2016. godine, na listi Dveri ili su bili odbornici.

Dakle, ja mogu da navedem iznose, radi se o iznosu koji je negde oko 30 miliona dinara i zato tražim da nadležni organi sve to lepo provere, da vide da li sam ja u pravu.

Tako, recimo, za elektroposlove, pazi, stranka elektroposlovi, u kampanji 5.665.000, pa onda čuvena porodica Ciganović na tri-četiri preduzetničke radnje iz Borče devet miliona šesto i nešto hiljada za popravku računara, gde li su ti vozovi tih računara prošli, Bože moj. Onda advokatske kancelarije 1.800.000, onda idemo dalje razne dizajn organizacije ukupno trideset miliona dinara.

Vreme, vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu udelu grada poznat kao „Savamala“, 25. aprila 2016. godine.

Pa, po ko zna koji put govorim ovde u okviru ovog dela sednice o potrebi da se u Skupštini Srbije formira anketni odbor kako bi došli do nekih odgovora oko događaja koji su se desili, ponavljam, 24. aprila 2016. godine.

Posle, evo dve i po godine jedini epilog koji je u državi Srbiji se desio je uslovna kazna za policajca koji je te noći bio dežuran u policiji u operativnom centru, gde su stigle brojne prijave građana koji su u strahu od toga što maskirana lica, naoružana, privode ljude, što se ruši bagerima, što on nije obavestio kako je valjda u tom dogovoru koji je postigao sa Tužilaštvom, nije obavestio nadređene i na sebe preuzeo svu krivicu.

Taj policajac, gospodin Goran Stamenković, kažnjen je dve godine uslovno, a posle dve i po godine evo mi u javnosti nemamo odgovore ko su ljudi koji su urušavali slobodu građana Srbije pod maskama i time smo možda, bojim se, otvorili vrata da se takve stvari dešavaju na nekim drugim mestima Srbije.

Evo, prošlog vikenda neki maskirani naoružani ljudi su lišili slobode građane Srbije i ministar Stefanović je to precizno nazvao – hapšenjem. Država Srbija je podigla borbenu gotovost Vojske, Policije i kompletne oružane sile i uradila je sve ono što nije uradila pre dve i po godine kada se u Savamaloj desilo protivpravno rušenje.

Podsetiću naravno da je nekoliko nedelja posle tog događaja predsednik Republike rekao da on zna ko su kompletni idioti, kako ih je sam nazvao, koji su rušili u Savamaloj, ali ne znamo da li ga je postupajući tužilac, ne znamo više ni koje je tužilaštvo nadležno, jer smo mogli za ove dve i po godine da pratimo igranku između osnovnog i višeg tužilaštva oko toga ko je nadležan da vodi istragu, da li je to tužilaštvo saslušalo predsednika Republike koji je javno rekao da ima saznanja i da zna ko su ljudi.

Zato mislimo da je potrebno formiranje ovog anketnog odbora i insistiraćemo pošto verujem da nažalost nećemo dobiti podršku za to, na svakoj narednoj sednici kada budemo imali priliku. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za –šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Izvolite.

Hvala.

Ovaj zakon je kada je donet, skoro ima evo tri godine, govorili smo da će ugroziti ekonomski položaj zaposlenih. Govorili smo o tome da će dovesti do odlaska stručnih kadrova, da su rešenja u njemu destimulativna i da će doprineti partijskom zapošljavanju.

Jedna od zamerki je bila što tim zakonom nije obuhvaćen ceo javni sektor, što nisu obuhvaćena javna preduzeća, NBS, BIA i Javni medijski servis, što mi našim predloženim izmenama predlažemo.

Posle dve i po godine primene ovog zakona nažalost možemo da konstatujemo da su se mnoge stvari o kojima smo govorili kada je ovaj zakon usvajan i kasnije predlažući izmene i dopune i desile. Tako je danas situacija da je Srbija zemlja sa najvećim procentom stanovništva ugroženim od siromaštva, preko 25% stanovništva Srbije je ugroženo od siromaštva, a broj apsolutno siromašnih je takođe jedan od najviših u Evropi, iznosi oko 9%.

Sledeći rezultat ovakve politike Vlade je da je Srbija zemlja sa najvećom razlikom u primanjima petine najsiromašnijih i petine najbogatijih ljudi. Prosek Evrope je 5,4 odnos primanja najsiromašnijih i najbogatijih. U Srbiji je taj odnos 1:9, sa tendencijom daljeg rasta i to čini neodrživo zemlju i ne rešava probleme ogromnog broja građana koji zbog siromaštva se isključuju iz društvenog života, koji se bore svakodnevno za obezbeđivanje osnovnih svojih potreba.

Nažalost, u Srbiji, u takvoj situaciji govoriti o četvrtoj industrijskoj revoluciji, o digitalizaciji, je potpuno bespredmetno.

A, da će ovaj zakon, onako kako ga je usvojila ovde većina, doprineti partijskom zapošljavanju, mogli su građani Srbije da vide i na sastanku vladajuće SNS u Vranju, gde se vodila žestoka diskusija ko zapošljava čije švalerke po javnim preduzećima. I, ta diskusija je dokumentovana, snimljena i postala je javna stvar. Verujem da to nije jedini odbor vladajuće stranke gde se ovakve diskusije vode. I, ako nešto ne promenimo, bojim se, da će se jedino o tome na tim organima stranačkim raspravljati.

Vreme. Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Izvolite.

Hvala.

Suština ovog zakona, koji već tri godine pokušavamo da stavimo na dnevni red sednice Skupštine, je da se hrana za bebe oporezuje manjom poreskom stopom, 10%, u odnosu na 20%, koliko je propisano zakonom.

Govorili smo verovatno više desetina puta do sada o tome da je to jedna mala mera koja treba da pokaže brigu države i da bude pomoć roditeljima sa malom decom.

Odgovor koji smo dobili na predlog ovog zakona i kada smo predlagali ovu izmenu kao amandman na Zakon o porezu na dodatnu vrednost je da nema garancije da bi smanjenje poreza dovelo do smanjenja maloprodajne cene, kao i da ova mera nije ključna za pomoć porodicama sa malom decom. I, naravno, slažemo se da nije ključna i tome služi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali jeste jedna simbolična i treba da pokaže da država veruje u tržište, kako ovde često čujemo da je tržište to koje određuje, da se u tržišnoj utakmici određuje cena proizvoda i da ne može država mnogo tu da se meša.

Nažalost, takva politika je dovela da, evo, sada antimonopolska komisija je konstatovala kartelsko udruživanje preko 170 pravnih lica koja se bave prodajom bebi opreme u Srbiji. I, ono što se tu i tamo moglo čuti, da je bebi oprema u Srbiji prosečno 50% skuplja nego u susednim zemljama, nego u zemljama EU, sada dobija, čini mi se, i odgovor zašto se to dešava.

Dešava se udruživanje kartelsko i udruživanje pravnih lica koja se bave prodajom ove robe i država, meni je drago što konačno reaguje, a bojim se da reaguje prekasno, da reaguje prekasno, presporo i da bi pravi način bio usvajanje ovih zakona i drugih aktivnih mera, kao i promena Zakona o finansijskom podršci porodici sa decom, o čemu ću govoriti u sledećem javljanju. Hvala.