Hvala.
Zbog značaja pitanja, prvo pitanje upućujem, isto pitanje kao i gospodin Boožović, predsedniku, predsednici Vlade, ministru unutrašnjih poslova i direktoru BIA.
Govoreći prošle nedelje na konferenciji ka bezbednijoj Srbiji, predstavnik BIA, Marko Parezanović, rekao je da najintenzivniju pretnju Srbiji predstavlja prikriveno delovanje spoljnog faktora, koji najčešće koristi mehanizme svojih specijalnih službi, a kao saradnike tih službi, koje su stavili u neku destruktivnu i subverzivnu funkciju, naveo je pojedince iz redova opozicionih političkih partija, pojedine delove medija, nevladinog sektora, kao i sindikata.
Postavlja se pitanje, kako je moguće da se ovako nešto dešava, kao i o službama kojih zemalja je reč, kada, ako je verovati predsedniku Republike, nikada u istoriji nismo imali bolje odnose sa svim onim državama koje imaju najorganizovanije službe, kao što su Rusija, Kina, SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Izrael, Turska, zatim i sa susedima Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom? Ili, možda ipak, odnosi sa tim zemljama nisu tako dobri kao što ih predstavnici vlasti prikazuju.
Pitam takođe, koji su to opozicioni političari, mediji, nevladine organizacije i sindikati koji su meta prikrivenog delovanja? Mislim da bi ipak BIA trebalo da se, pre svega, pozabavi onima koji imaju stvarno moć i uticaj u državi u poslednjih šest godina, a neki mnogo duže od toga, a ne onima koje vlast naziva žalosnim ostacima opozicije, jer ako takvi ostaci mogu da destabilizuju zemlju, onda bi zaista trebalo da budemo ozbiljno zabrinuti za njenu budućnost.
Osim toga, tražim objašnjenje zašto su naši najviši državni zvaničnici pristali da učestvuju na skupu koji je organizovala jedna do sada nepoznata organizacija kakva je Nacionalna avangarda? Čim neko za sebe kaže da je avangarda, taj misli da vidi bolje, kao i da ima veća prava nego drugi, a samim tim što je ta avangarda Nacionalna, govori ko bi imao ta veća prava.
Zašto su naši najviši državni zvaničnici učestvovali na skupu takve organizacije, kome prema njihovim rečima, neguje arheofuturistički pristup poimanju nacionalne ideje i najavljuje marš nacionalnog kruga, čiji su oni naravno deo kroz institucije.
Da rezimiram, izjava gospodina Parezanovića, predstavnika BIA, kojeg su neki od milja već počeli da zovu Ilija Čvorović, neodoljivo podseća na retoriku devedesetih godina prošlog veka. NJegove reči mogu da se shvate kao pretnja svima onima koji misle drugačije od aktuelne vlasti, što je nedopustivo. Te pitam direktora BIA, kao i ostale prethodno navedene najviše državne zvaničnike, da li će nešto preduzeti po pitanju izjave službenika ove Agencije?
Sledeće pitanje upućujem ministarki saobraćaja, Zorani Mihajlović, kada će neko konačno odgovarati za stalna kašnjenja i ne profesionalizam na izgradnji Koridora 10? Posle rušenja potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, mogli smo, ne daj Bože, da prisustvujemo i rušenju vijadukta na obilaznici oko Čačka. Naime, samo nedelju dana pre nego što je preko vijadukta trebalo u punom kapacitetu da bude pušten saobraćaj, što bi ionako bilo kašnjenje duže od mesec i po dana, a radovi na sanaciji su inače počeli još sredinom maja, primećeno je da postoje napuklina na jednom od potpornih stubova. Kako je to uopšte moguće? Ukoliko niko od onih za izgradnju Koridora 10 nije odgovoran za sve dosadašnje katastrofalne propuste, onda bi ministarka konačno morala sama da preuzme odgovornost.
Naredno pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru spoljnih poslova, na čiju je inicijativu, bez ikakve analize, prošle godine u avgustu, Vlada donela odluku o ukidanju viznog režima sa Iranom, a onda posle jakih, rekao bih, opravdanih pritisaka iz EU, navrat-nanos opet bez odgovarajućih analiza i posledica, na jučerašnjoj sednici ta ista Vlada ukinula prethodnu odluku i ponovo uvela vize državljanima ove zemlje? Ovakvo neodgovorno ponašanje samo je dodatno narušilo međunarodni ugled Srbije, jer je napravljena dvostruka šteta. Prvo prema EU, a sada prema Iranu.
Konačno, pitanje za predsednicu Vlade, ministra kulture, ministra privrede i ministra finansija. Naime, u javnost su procurele informacije da će država tokom ovog meseca prodati pravno nepostojeću agenciju Tanjug, kao i da će se pošto Agencija nema imovinu, a ima dugove, najverovatnije prodati njen brend.
Pitam, kada će Vlada da izađe sa detaljima prodaje, a to bi trebalo da učini što pre, jer bi na potencijalne kupce negativno mogle da utiču ove glasine, odnosno neizvesnost?
Pitam takođe, koliko sredstava Tanjug prima iz budžeta Republike Srbije, odnosno od ministarstva državnih institucija za vesti koje emituje, kao i koliko novca Tanjug duguje državnim organima, a pre svega po osnovu neplaćenih poreza, odnosno kojom imovinom, na koji način i po kom osnovu njom raspolaže? Hvala.
