Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 82 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre desetak dana skupštinska većina je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. U tom zakonu se kaže, između ostalog, da stupanjem na snagu tog zakona, a stupio je na snagu, prestaje da važi Zakon o smanjenju penzija iz 2014. godine.

Pitanje upućujemo predsedniku Vlade, Ani Brnabić, a da se konsultuje sa ministrima Zoranom Đorđevićem i Sinišom Malim – ko ih je ovlastio da oni taj zakon ne primenjuju?

Penzioneri, odnosno jedan deo penzionera, dobio je penzije koje nisu u skladu sa tim zakonom. Ko je taj u Vladi Republike Srbije koji može da procenjuje koja grupa penzionera treba da dobije penziju u skladu sa tim zakonom, a koja ne može i da li to ne može znači trajno, da li to znači ako dobiju narednog meseca da će biti uskraćeni za iznos koji bi dobili u ovom mesecu?

Ovih dana smo svedoci kako se ministri u medijima utrkuju, te, penzioneri sa najnižim penzijama dobiće, neko kaže jednom, neko dva puta godišnje, neko 5.000, neko 7.000 dinara, dakle, vređate inteligenciju tih ljudi koji ne traže vašu milostinju.

Činjenica jeste da su najniže penzije u Srbiji zastrašujuće male, zastrašujuće, zaista.

Mi smo vam lepo govorili da se predloži nov zakon i da se utvrdi način obračuna penzija tako što će najniža penzija biti tolika da od nje može pristojno da se živi, a najviša penzija može biti samo tri puta veća od toga.

Šta mi danas imamo na delu? Dakle, upravo u skladu sa onim što smo mi govorili kada smo vam osporavali onaj član gde ste predvideli da Vlada Republike Srbije određuje usklađivanje penzija, što valjda nigde u svetu ne postoji, što ste iz zakona izbrisali mogućnost povećanja ili smanjenja ili, u svakom slučaju, usklađivanja penzija, rokove i kriterijume i evo sad, ovo što se ovih dana dešava, odmah, dan ili dva nakon stupanja na snagu ovog zakona, dokazuje se da smo mi srpski radikali apsolutno bili u pravu.

Pre četiri godine, kada je počela ona otimačina penzija, tada je to urađeno zato što je MMF tražio od tadašnje Vlade Republike Srbije da to uradi, da bi se poboljšala fiskalna situacija u državi Srbiji itd. I šta imamo danas? Danas već, ili pre dva dana, MMF vam dao novi nalog. Kaže – ovo sad možete da uradite kako god hoćete, a baš se radi kako kome padne napamet, ovo što se radi sa isplatom penzije za oktobar nema veze ni sa zakonom, očigledno ima veze samo s tim na koju nogu je ustala premijer Vlade ili ova dva resorna ministra.

Šta vam sad traži MMF? Kaže – svako buduće usklađivanje, i ako to bude povećanje eventualno penzije, mora biti linearno. Znači, onaj ko danas ima penziju 120 hiljada dinara će, kad bi se, recimo, desilo da se Vlada odluči da penzije poveća za 10%, na primer pred izbore, to znači da bi taj ko ima 120 hiljada dobio još 12 hiljada povećanja penzije, a onaj ko danas ima 12 hiljada dobio bi 1.200 dinara. Znači, i dalje bi najniža cena bila otprilike onolika koliko bi bilo povećanje za tu najveću penziju.

Loše radite, ne poštujete zakon i zaista pitamo još jedanput predlagače ovog zakona – kako sebi dozvoljavaju da zakon, kakav god je, nakaradan kakav jeste, ovaj koji ste usvojili pre 10 dana, ali, ko je taj i odakle crpe ovlašćenja Ana Brnabić, Siniša Mali i Zoran Đorđević da oni taj i takav nakaradan zakon ne primenjuju? Ne mogu oni da biraju selektivno kome će na koji način biti isplaćena penzija.

Istina, ovo što je urađeno, što ste vi iz skupštinske većine prihvatili, prihvatanjem ovog zakona, samo govori o tome kakva će papazjanija u isplati penzija biti ubuduće. I u pravu smo, nažalost… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva privrede i tiče se jedne investicije, jedne od brojnih investicija koje su svečano i pobedonosno najavljene u privredi Srbije, bangladežanske firme, odnosno firme iz Bangladeša koja je otvorila svoj pogon u Somboru, tekstilne industrije, dobila subvenciju od 3,4% miliona evra, najavljeno 1000 radnih mesta i preko 1000 radnih mesta da će se otvoriti, a od toga, kako sada stoje stvari i moje poslednje informacije kažu da nema ništa. Nikad nije radilo više od 100, 200 radnika, plate ne primaju, račun je u blokadi. Dakle, firma je „Pretty sweaters group“.

Moje pitanje se odnosi na taj problem, mada je to samo jedan u moru tih slučajeva, gde se pobednički, trijumfalno otvaraju pogoni, a onda kada se neslavno zatvaraju o tome više niko ili malo ko piše ili govori. Dakle, prosto informacija o tom slučaju, naravno, to ne mora da bude smak sveta ako je pojedinačni izuzetak i slučaj, ali moje informacije kažu da to nažalost nije tako. Dakle, mnogo je takvih slučajeva da se te tako slavno otvorene i najavljene investicije neslavno završavaju. Te strane investicije još donirane našim sredstvima, pri čemu, naglašavam, reč je o tekstilnoj industriji, po kojoj je Sombor bio poznati, a mi smo zatvorili domaće firme od Sombora, preko Ivanjice, do Novog Pazara, da bismo otvarali i čak sponzorisali, donirali otvaranje ovih privatnih stranih investicija koje, kada istekne rok na koji su po ugovore obavezne, obično nestaju i vidu lastinog repa.

Znači, nisu to avioni, motori, čipovi, nego tekstilna industrija. Zato nam bar nije bilo neophodno strano znanje i pamet iz Bangladeža ili Filipina.

Moje drugo pitanje ide na adresu Ministarstva spoljnih poslova i vrlo je konkretno. Glasi – da li Ministarstvo spoljnih poslova ima informaciju i zašto je krije ako ima, ako je nema zašto nema, kakav je stav Ruske Federacije prema temi razgraničenja na KiM?

Dakle, naša javnost je upoznata široko i svakog dana se spekuliše u javnosti koji zapadni centar moći podržava tu ideju, koji se opire, pa znamo da je Nemačka protiv, da Angela Merkel ima rezerve, pa se onda navodno te rezerve krune, pa se angažuju neki lobisti, kažu čak i Toni Bler, ali ne ulazi se u to da li je to on ili neko drugi, svejedno, da omekšaju taj stav Nemačke. Ali se upadljivo ćuti šta naš zvanično najbliži spoljnopolitički partner Rusija misli o tome. Šta je na tu temu rečenu Aleksandru Vučiću, predsedniku Vučiću, kada je razgovarao sa Vladimirom Putinom u Rusiji? Da li je to uopšte bila tema? Da li je gospodinu Dačiću, ministru spoljnih poslova nešto o tome govorio njegov kolega Sergej Lavrov prilikom njihovih brojnih susreta u poslednje vreme?

Dakle, kakav je stav Ruske Federacije? Da li smo upoznati, da li je naše Ministarstvo spoljnih poslova upoznato sa tim stavom i šta misli o tome? Ako nije, čudno je da nije, ako jeste, zašto se taj stav, rekao bih krije od domaće javnosti?

Imao bih još pitanja, ali evo, častiću ovaj minut i po, radi uštede i efikasnosti rada Skupštine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, postavljam pitanje predsednici Vlade Republike Srbije, gospođi Brnabić. Pre nekoliko dana učestvovala je na jednom tzv. bezbednosnom kvorumu koji je organizovala Nacionalna avangarda, organizacija za koju se ne zna pouzdano ko je finansira i za koju se pouzdano ne zna, ko stoji iza nje.

Na jednoj od cesija pred predsednicom Vlade Republike Srbije, gospođom Brnabić čovek koji je došao iz BIA koji je visoko pozicioniran u istoj, Marko Parezanović rekao je sledeće – da je najintenzivnija pretnja Srbiji prikrivena od delovanja spoljnog faktora koji najčešće koristi mehanizme svojih specijalnih službi. Na taj način se vrše određene zloupotrebe i stavljaju se u funkciju pojedinci iz redova opozicionih političkih partija, pojedinih delova medija, deo nevladinog sektora, a svi zajedno utiču na sindikate.

(Aleksandar Martinović: Sve je tačno.)

Pošto gospodin Martinović kaže da je sve tačno, ja bih pitao gospođu Anu Brnabić da nam ona kaže imena i prezimena iz BIA koji su to opozicionari koji predstavljaju opasnost po Republiku Srbiju i njenu bezbednost? U kojim strankama se tačno oni nalaze? Da li se prisluškuju? Da li se prate?

Želimo da znamo na osnovu čega neko iz Nacionalne avangarde i BIA tvrdi da je loš uticaj na Srbiju od strane pojedinaca iz opozicije, a da sa druge strane apsolutno se dopušta da jedna organizacija koju je formirao gospodin Uzelac, koji je na Bezbednosno diplomatskoj akademiji u Moskvi finansiran od strane Ministarstva unutrašnjih i spoljašnjih poslova Ruske federacije? Kako to nije uticaj spoljnog faktora na Srbiju, a jeste uticaj spoljnog faktora na Srbiju ako ste opozicija u Srbiji?

Želim da mi gospođa Brnabić odgovori, koja je sedela u tom trenutku pored Parezanovića, zbog čega je ćutala i zašto se prećutno saglasila sa njim? Zato što građani imaju prava da znaju otkud ovakav način borbe od strane vladajućeg režima prema opoziciji, koji nas vraća u devedesete godine?

Moje drugo pitanje jeste za tužiteljku Višeg javnog tužilaštva, takođe za sve ministre u Vladi, uključujući i gospođu Brnabić. Nataša Krivokapić, tužiteljka Višeg tužilaštva koja je postupala u predmetu Savamala, koja je postupala u predmetu helikopter, svi znamo kako se tužilaštvo sramotno ponelo prema tim predmetima, izjavila je, dobro zapamtite to ime – Nataša Krivokapić, izjavila je da je izgubljena krivična prijava protiv Nikole Šešelja koji je pretio smrću Đorđu Žujoviću, javno, sakupljao novac kao nagradu ako mu se nešto dogodi i ako mu neko, citiram - skrati za glavu.

Ta ista tužiteljka Nataša Krivokapić, koja je učestvovala u svim ovim predmetima, sada tvrdi da je izgubljena krivična prijava protiv Nikole Šešelja. Dakle, zbog čega je ta osoba i dalje na svom poslu? Zbog čega ta osoba i dalje obavlja tako važnu funkciju i ulogu u ovoj zemlji?

Đorđe Žujović je inače jedan od zaposlenih u ovoj Skupštini i ne bi apsolutno bilo zgoreg da se makar jednom u ovoj sali pokaže elementarna solidarnost prema zaposlenom u Skupštini Republike Srbije. Preti mu se smrću javno, a Nataša Krivokapić koja je postupala u predmetima, ponavljam Savamala i helikopter očigledno gubi krivičnu prijavu i ne želi apsolutno da po službenoj dužnosti postupa u ovom slučaju. To je sramota i želim da Ana Brnabić i tu odgovori.

Pod broj jedan – zbog čega se opozicija smatra neprijateljskim faktorom u zemlji i pod broj dva – zbog čega je Nataša Krivokapić i dalje na svom poslu? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da pročitam moje pitanje da bih uspeo što više pitanja da postavim.

Moje prvo pitanje, tačnije predlog, ide premijeru Vlade. Obraćam se u ime Pokreta obnove Kraljevine Srbije, sa inicijativom da u okviru svojih nadležnosti razmotrite mogućnost za podizanje spomenika Knezu Pavlu i viteškom kralju, ujedinitelju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, i da na godišnjicu atentata na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, koji je na današnji dan ubijen u Marselju?

Pokret obnove Kraljevine Srbije poziva gradsku vlast, a i premijera da donese odluku o dugo čekanom postavljanju spomenika jednom od najvećih srpskih vladara. Nema boljeg načina da obeležimo stogodišnjicu velikog rata, nego da spomenikom odamo počast onome koji je ujedinio sve Srbe u jednu državu.

Viteški kralj, ujedinitelj, bio je vrhovni komandant Srpske Vojske u velikom ratu i stvorio je državu veću od Dušanovog carstva. Srbija, Jugoslavija je u vreme njegove vladavine imala snažan industrijski zamah i reformisanu poljoprivredu. Imala je jakog seljaka i jako građansko društvo.

U Parizu već osam decenija postoji ponosno njegov spomenik, a vreme je da se ovom velikanu postavi dostojno obeležje i u našoj prestonici. Slična inicijativa je i kada je u pitanju Knez Pavle. Knez Pavle je bio jedan od najsposobnijih, najumnijih i najobrazovanijih ljudi, Srba, u našoj istoriji. Ujedno je bio i dalekovid diplomata, koji bi, da nije demokratskim nasilnim putem i neodgovornim izdajničkim vojnim pučem svrgnut sa vlasti, omogućio Jugoslaviji da zadrži vojnu neutralnost tokom Drugog svetskog rata i time bi se izbegle ogromne žrtve stradanja i razaranja. Ne bi bila stvorena nezavisna država Hrvatska, a samim tim bili bi spaseni životi preko milion Srba, bio bi izbegnut bratoubilački rat između Četnika i Partizana, a time i podele koje nažalost i dan danas postoje.

Knez Pavle je od beogradske kasabe napravio modernu metropolu. Ostavio je brojne muzeje, građevine i neprocenjiva umetnička dela svom narodu. Smatram da je ovo jedan od najlepših načina da se odužimo ovoj dvojici velikih Srba i u to vreme najpoštovanijih ljudi kako u Srbiji, tako u Evropi i svetu.

Moje drugo poslaničko pitanje postavljam Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, isto i Ministarstvu finansija. Obraćam se u ime pokreta koji predstavljam sa inicijativom da u okviru svojih nadležnosti razmotrite mogućnost da i deci koja primaju dečiji dodatak obezbedite besplatne udžbenike. Želim da kažem da sadašnji ministar kojeg je imaomo, ministar prosvete, po mom ličnom mišljenju, je najbolji ministar kojeg smo imali od početka višestranačja i verujem da će ovaj predlog ozbiljno razmotriti.

Pokret obnove Kraljevine Srbije smatra da država mora da obezbedi neophodna sredstva, kako bi roditeljima olakšala troškove obaveznog osnovnog školovanja, kao i srednjeg obrazovanja za svako dete koje prima dečiji dodatak, jer isti već ukazuje na težak materijalni položaj porodice.

Takođe, Ministarstvo treba da utiče na nastavni kadar, da se usaglasi oko dugoročnog plana i programa za školske predmete, umesto što se on menja gotovo svake školske godine i predstavlja ogromne probleme roditeljima. To zahteva i nabavku novih udžbenika, čime bi se učenicima olakšala kupovina ili nasleđivanje polovnih udžbenika od starijih generacija koje pohađaju istu školu.

Za vreme Kraljevine Srbije je ulagalo u obrazovanje. Osnovane su prestižne kulturno-obrazovne institucije, poput Matice srpske, SANU i drugih, podignute su najstarije škole i univerziteti u našoj zemlji. Neophodno je nastaviti tu tradiciju, stvarajući što bolje uslove za školovanje naše dece u našoj otadžbini.

Moje poslednje pitanje, obraćam se Ministarstvu privrede. Sadašnje subvencije su isuviše male da bi se započeo neki ozbiljan posao. LJudi koji imaju želju i viziju i vreme da stvore nova radna mesta moraju imati veću podršku zemlje čijoj privredi doprinose.

Smatramo da bi država, umesto što izdvaja prevelik novac za strane investitore, to jeste dobro, ali smatramo da je preveliko. Trebalo je više da se posveti pomoći mladim privrednicima u pokretanju sopstvenog biznisa, jer su ti ljudi najveći gubitnici u tranziciji.

U Republici Srbiji ima dosta kreativnih mladih ljudi kojima je potrebno dati neku stimulaciju da posle završenih studija pokrenu sopstveni biznis, a ne da čekaju na posao u nekoj firmi ili da traže van granica svoje zemlje. Evo, završavam, imajući sve ovo u vidu što sam rekao, nadam se da će moji predlozi, moja pitanja biti ozbiljno shvaćena. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Zbog značaja pitanja, prvo pitanje upućujem, isto pitanje kao i gospodin Boožović, predsedniku, predsednici Vlade, ministru unutrašnjih poslova i direktoru BIA.

Govoreći prošle nedelje na konferenciji ka bezbednijoj Srbiji, predstavnik BIA, Marko Parezanović, rekao je da najintenzivniju pretnju Srbiji predstavlja prikriveno delovanje spoljnog faktora, koji najčešće koristi mehanizme svojih specijalnih službi, a kao saradnike tih službi, koje su stavili u neku destruktivnu i subverzivnu funkciju, naveo je pojedince iz redova opozicionih političkih partija, pojedine delove medija, nevladinog sektora, kao i sindikata.

Postavlja se pitanje, kako je moguće da se ovako nešto dešava, kao i o službama kojih zemalja je reč, kada, ako je verovati predsedniku Republike, nikada u istoriji nismo imali bolje odnose sa svim onim državama koje imaju najorganizovanije službe, kao što su Rusija, Kina, SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Izrael, Turska, zatim i sa susedima Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom? Ili, možda ipak, odnosi sa tim zemljama nisu tako dobri kao što ih predstavnici vlasti prikazuju.

Pitam takođe, koji su to opozicioni političari, mediji, nevladine organizacije i sindikati koji su meta prikrivenog delovanja? Mislim da bi ipak BIA trebalo da se, pre svega, pozabavi onima koji imaju stvarno moć i uticaj u državi u poslednjih šest godina, a neki mnogo duže od toga, a ne onima koje vlast naziva žalosnim ostacima opozicije, jer ako takvi ostaci mogu da destabilizuju zemlju, onda bi zaista trebalo da budemo ozbiljno zabrinuti za njenu budućnost.

Osim toga, tražim objašnjenje zašto su naši najviši državni zvaničnici pristali da učestvuju na skupu koji je organizovala jedna do sada nepoznata organizacija kakva je Nacionalna avangarda? Čim neko za sebe kaže da je avangarda, taj misli da vidi bolje, kao i da ima veća prava nego drugi, a samim tim što je ta avangarda Nacionalna, govori ko bi imao ta veća prava.

Zašto su naši najviši državni zvaničnici učestvovali na skupu takve organizacije, kome prema njihovim rečima, neguje arheofuturistički pristup poimanju nacionalne ideje i najavljuje marš nacionalnog kruga, čiji su oni naravno deo kroz institucije.

Da rezimiram, izjava gospodina Parezanovića, predstavnika BIA, kojeg su neki od milja već počeli da zovu Ilija Čvorović, neodoljivo podseća na retoriku devedesetih godina prošlog veka. NJegove reči mogu da se shvate kao pretnja svima onima koji misle drugačije od aktuelne vlasti, što je nedopustivo. Te pitam direktora BIA, kao i ostale prethodno navedene najviše državne zvaničnike, da li će nešto preduzeti po pitanju izjave službenika ove Agencije?

Sledeće pitanje upućujem ministarki saobraćaja, Zorani Mihajlović, kada će neko konačno odgovarati za stalna kašnjenja i ne profesionalizam na izgradnji Koridora 10? Posle rušenja potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, mogli smo, ne daj Bože, da prisustvujemo i rušenju vijadukta na obilaznici oko Čačka. Naime, samo nedelju dana pre nego što je preko vijadukta trebalo u punom kapacitetu da bude pušten saobraćaj, što bi ionako bilo kašnjenje duže od mesec i po dana, a radovi na sanaciji su inače počeli još sredinom maja, primećeno je da postoje napuklina na jednom od potpornih stubova. Kako je to uopšte moguće? Ukoliko niko od onih za izgradnju Koridora 10 nije odgovoran za sve dosadašnje katastrofalne propuste, onda bi ministarka konačno morala sama da preuzme odgovornost.

Naredno pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru spoljnih poslova, na čiju je inicijativu, bez ikakve analize, prošle godine u avgustu, Vlada donela odluku o ukidanju viznog režima sa Iranom, a onda posle jakih, rekao bih, opravdanih pritisaka iz EU, navrat-nanos opet bez odgovarajućih analiza i posledica, na jučerašnjoj sednici ta ista Vlada ukinula prethodnu odluku i ponovo uvela vize državljanima ove zemlje? Ovakvo neodgovorno ponašanje samo je dodatno narušilo međunarodni ugled Srbije, jer je napravljena dvostruka šteta. Prvo prema EU, a sada prema Iranu.

Konačno, pitanje za predsednicu Vlade, ministra kulture, ministra privrede i ministra finansija. Naime, u javnost su procurele informacije da će država tokom ovog meseca prodati pravno nepostojeću agenciju Tanjug, kao i da će se pošto Agencija nema imovinu, a ima dugove, najverovatnije prodati njen brend.

Pitam, kada će Vlada da izađe sa detaljima prodaje, a to bi trebalo da učini što pre, jer bi na potencijalne kupce negativno mogle da utiču ove glasine, odnosno neizvesnost?

Pitam takođe, koliko sredstava Tanjug prima iz budžeta Republike Srbije, odnosno od ministarstva državnih institucija za vesti koje emituje, kao i koliko novca Tanjug duguje državnim organima, a pre svega po osnovu neplaćenih poreza, odnosno kojom imovinom, na koji način i po kom osnovu njom raspolaže? Hvala.