Izvolite kolega Obradoviću.

Hvala predsedavajući.

Ja mogu da razumem da postoji izvesno uznemirenje u krugovima vladajućeg režima zbog toga što svi istraživači javnog mnjenja pokazuju da je Savez za Srbiju druga najveća politička snaga u Srbiji iza SNS. Svi rejtinzi koju su, evo samo danas pogledajte sve naslove novina koji jasno pokazuju da je Savez za Srbiju najveća opoziciona snaga u ovom trenutku u Srbiji i da predstavlja jednu rastuću snagu koja predstavlja praktično konačno jedan model kako se ozbiljno možemo suprotstaviti ovoj vlasti. Vama je to neprijatno, nezgodno. Ja to mogu da razumem. Vi biste najviše voleli da vladate narednih 100 godina, ali to neće baš moći tako lako.

Ono što je ovde činjenica jeste da vam toliko smeta Savez za Srbiju da ga priviđate ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije kada ga ima i kada ga nema. Ono što jeste činjenica da u programu Saveza za Srbiju jasno stoji opredeljenje da nećemo više subvencionisati strane investitore kao što vi to činite nasleđujući politiku Mlađana Dinkića, vašeg savetnika u Vladi Republike Srbije, čije robijaško odelo svojevremeno je pokazivao Aleksandar Vučić u ovom domu Narodne skupštine, a onda ga nakon izbora uzeo u Vladu i uzeo za savetnika a nije ga poslao u zatvor gde mu je mesto.

Dakle, vi ste oni koji naše pare iz budžeta dajete stranim investitorima, a gde je za to vreme domaći privrednik i domaći poljoprivrednik? U programu Saveza za Srbiju je prioritet taj domaći privrednik i domaći poljoprivrednik i sve ono što vi dajete stranim investitorima mi ćemo dati domaćim privrednicima i poljoprivrednicima. Dakle, sve subvencije, poreske olakšice, besplatno gradsko-građevinsko zemljište i sve druge, da tako kažem, državne pomoći da bi domaći ekonomski interes došao u prvi plan a ne kao kod vas stranci, strani interesi, profit koji se iznosi u inostranstvo i strani lobiji koji vladaju Srbijom.

Po amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik, gospodin koordinator, kaže da su oni najveća politička snaga na političkoj sceni Srbije, odmah iza SNS. Ali nam nije rekao koliko je to iza. Ja mislim da je taj jaz prilično veliki.

Oni mene podsećaju, sećate se, gospodine Arsiću, kad vozite auto-putem, na onaj saobraćajni znak – nagib 4%. E, takva su oni politička snaga. Znači, podsećaju me na taj saobraćajni znak. Mnogo su jaki, mnogo su snažni, evo, samo što nas nisu pobedili, ali nikako da prebace tih 3,5 ili 4%, ali, evo, samo što nisu preuzeli vlast u Srbiji.

Ja sam već rekao više puta, mi u SNS svaki dan, ne znam kako ti, Marko, ali ja, evo, svaki dan drhtim, strepim – pobediće nas zaista velike političke ličnosti, Janko Veselinović, koji je sada šef Saveza za Srbiju, rotirajući, to vam je kao ono, sećaš se Marko, u Centralnom komitetu Saveza komunista Jugoslavije i u Predsedništvu SFRJ, oni su imali te rotirajuće predsednike predsedništva, a sad je ovaj Savez za Srbiju to nasledio i sad ti je, Marko, novi predsednik za valjda ovaj mesec, ne znam da li se to na mesečnom nivou menja, je jedna grandiozna politička ličnost koja iza sebe ima jedan masovan i veoma snažan pokret, a ta gromada od političkog lidera zove se Janko Veselinović. Mene je strah, svakog dana drhtim od straha što će nas Janko Veselinović, Željko Veselinović, Boško Obradović, Šane Petrović itd, evo, samo što nas nisu pobedili.

Želeo bih da podsetim građane Srbije i jedan deo ove nove koalicije za koju mi je jako teško da je ideološki definišem, jer tu ima svega i svačega – bivših otporaša, bivših demokrata, bivših ljotićevaca, bivših tadićevaca, tu ima ljudi koji su otvoreno za NATO pakt, ima ljudi koji su, kažu, protiv NATO pakta, tu ima ljudi koji su otvoreno za Evropsku uniju, ima onih koji su protiv Evropske unije, tu ima onih koji su danas za EU a sutra su protiv EU. Dakle, to je jedno prilično šareno političko društvo u kome je jako teško, nešto je koordinator nervozan, ne znam šta mu je, nema mu poslanika, običnom čoveku da se snađe ko šta zastupa.

Samo bih hteo da podsetim, ono liberalno, ono demokratsko, ono pronatovsko i proevropsko krilo u Savezu za Srbiju, šta je njihov koordinator svojevremeno govorio o njima samima, dakle, o Draganu Đilasu, o Vuku Jeremiću, o Dušanu Petroviću, o ljudima iz Demokratske stranke, itd.

Gospodin koordinator je u leto 2000. godine, uoči izbora, u „Novoj iskri“, inače ljotićevskom časopisu, časopisu Narodnog pokreta ZBOR, ovo je naslovna strana – to je ova pesnica „Otpora“ i piše: američki skoj. Sad imate tekst gospodina koordinatora i pogledajte kako je gospodin koordinator predstavio svoj politički program i program američkog skoja.

Ali, pazite šta piše, to kažem i kolegama iz Srpske radikalne stranke, da malo obrate pažnju, možda će im zatrebati nekada kada ih gospodin koordinator bude spominjao – on se stalno pere, nisam ja ljotićevac, kakve ja veze imam sa ZBOR-om, nije to baš tako, itd. I, gospodin koordinator lepo objavi 2000. godine, u „Novoj iskri“, evo, kao što vidite, uporedni pregled ideoloških stremljenja. Ovde piše: ZBOR. Ne piše neki pokret narodni, neke dveri, itd. Ne. Piše – ZBOR. To je zvaničan naziv političke organizacije Dimitrija LJotića, inače skraćenica od Zadružna borbena organizacija rada, koja je nastala 1935. godine.

On kaže koja su načela ZBOR-a za koja se on zalaže, makar se zalagao te 2000. godine – nacionalizam, vera, duhovne vrednosti, organski duh, monarhizam, nacionalna kultura, to valjda slušaju ovi njegovi prijatelji iz Demokratske stranke, iz stranke Vuka Jeremića itd, kaže – protiv stranačke demokratije, legalistički pokret, protiv nasilnih i revolucionarnih metoda u osvajanju vlasti, a prete nam svakoga dana kako ne mogu da pobede na izborima, nego će nas motkama oterati sa vlasti, kao što im je to svojevremeno pošlo za rukom 2000. godine. Dalje kaže – rodoljublje, rodosluženje, a onda kaže Otpor, to je ovaj američki skoj, koje su njihove ideološke vrednosti – anacionalizam, bezverje, materijalizam, individualizam, bez jasnog stava, multikulturalnost, za stranačku demokratiju, revolucionarni pokret, zapadofilstvo, idolopoklonstvo prema zapadu i tuđeno služenje.

Gospodin koordinator se do te mere genetski modifikovao da sve ono što je zastupao 2000. godine, sad sve suprotno zastupa u 2018. godini. Sad je gospodin koordinator anacionalan, više ne priča o religiji, veliki je materijalista postao, mnogo voli pare, mnogo voli skupa odela, doduše, neće sam da ih plati pa ih plaća njegova politička organizacija. Ovo je jako bitno – bez jasnog stava. Ako neko može u Srbiji da mi odgovori na pitanje – kakva je programska orijentacija Saveza za Srbiju, sem – mrzimo Vučića i Srpsku naprednu stranku, daću mu šta god poželi.

Dakle, ovo je tipičan primer genetske modifikacije političke ideologije, bez jasnog stava. Nemaju nikakav stav ni o čemu. Samo znaju protiv čega su – protiv Aleksandra Vučića i protiv Srpske napredne stranke. Kad ih pitate – a šta biste uradili sa srpskom ekonomijom, a šta biste uradili sa Kosovom i Metohijom, a šta biste uradili sa obrazovanjem, a šta biste uradili sa kriminalcima koji su opljačkali Srbiju, a šta biste uradili sa kriminalcima koji su bili na čelu stečajne mafije a gospodin koordinator bio njegov koalicioni partner na beogradskim izborima, oni na to odgovor nemaju. Postao je čovek zagovornik stranačke demokratije. Sad su mu puna usta demokratije. Godine 2000. je zastupao LJotićev stav da su političke stranke najveće zlo, a sada je, bogami, postao veliki zagovornik stranačke demokratije.

Dalje, postao je veliki revolucionar. Godine 2000. se borio protiv revolucije, sada je postao veliki revolucionar. Sada jedan od njegovih koalicionih partnera, to narod Srbije treba da zna, Vladimir Gajić, inače istaknuti funkcioner ove Jeremićeve, Narodne stranke, kaže – mi Aleksandra Vučića ne možemo da pobedimo na izborima, zato što on ima podršku 60%, kako je on rekao – funkcionalno nepismenih građana. Znači – mi na izborima ne možemo da pobedimo, mi možemo da osvojimo vlast u Srbiji samo ako, kao 5. oktobra 2000. godine uzmemo motke u ruku i silom ih oteramo sa vlasti. Naravno, toliko smo sposobni da to ne možemo da uradimo bez strane pomoći. Znači, pozovimo mi u pomoć ove naše zapadne prijatelje, sve ćemo mi da ispunimo što od nas traže, samo da nam omoguće da bez izbora dođemo na vlast.

To je ukratko politička platforma koju zastupa gospodin koordinator. Nešto mu posao ne ide, vidim da mu se poslanički korpus nešto raspao, nema ih u Skupštini, ali dobro je da građani Srbije znaju ko je to ko sebe predstavlja kao alternativu SNS. Znači, to je gospodin koordinator, to je Balša Božović, Željko Veselinović, Janko Veselinović, Vuk Jeremić, Dušan Šane Petrović, to je Saša Radulović, njegov koalicioni partner na beogradskim izborima.

To je alternativa koja se nudi građanima Srbije. Znači, Srbiju će iz ambisa, kako oni kažu, iz ekonomskog i političkog ponora, da izvuku Dragan Đilas, Šane Petrović, Vuk Jeremić. To su ljudi koji su najbogatiji, ne u Srbiji, u regionu, u Evropi, među najbogatijim ljudima u svetu, čije se bogatstvo meri milionima evra, koji su privatizovali apsolutno sve u Srbiji.

Aleksandar Vučić je potpuno bio u pravu, kada je pre neki dan rekao i za Miloševića, kakav god da je bio, ostala je neka ekonomska supstanca na osnovu koja je država mogla da živi. Iza ovih nije ostalo ništa, nije ostao kamen na kamen. Sada će oni, iza kojih nije ostao kamen na kamenu, da nam oporave, da nam ozdrave, da nam dignu na noge ovu našu Srbiju. Možda i hoće.

Samo, gospodine koordinator, morate da pobedite na izborima, 5. oktobra više nema, nema više nasilja na ulicama. Srbija je uređena država. Može vas taj Centralni komitet, koga vi stalno spominjete, da ujedinjuje koliko hoće i leve i desne, i za EU i protiv EU, i za NATO pakt, i protiv NATO pakta, i za LJotića i protiv LJotića, i ovakve i onakve. Neki Centralni komitet je vas ujedinio, niste se vi spontano sastali, neki Centralni komitet je vas ujedinio. Ali, poručite vi to vašem Centralnom komitetu da 5. oktobra u Srbiji nema više. Narod može da nam kaže da nisu zadovoljni našom politikom, ali nema više nasilne smene vlasti. To dobro zapamtite.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem, posle sat vremena, zahvaljujem.

Kao neko ko se bavi poljoprivredom, ja sam želeo da govorimo o modifikaciji. Do 2013. godine takvog zahteva nije bilo o zabrani genetički modifikovanim organizmima. Samo da znate da bez njih nema određenih lekova. Samo da znate, ako ih totalno zabranite, određenih lekova i određene proizvodnje neće biti.

Ali, gle čuda, protiv liberalizacije su se digli oni koji sarađuju i koji su u opozicionom bloku sa bivšim režimom. Da li je to modifikacija? Čovek koji je dobio od Dušana Petrovića 62.000 evra do 2013. godine, nije reč rekao o genetički modifikovanim organizmima. Reč nije rekao. Danas o tome, naprosto, galame. Da li je to modifikacija?

Čovek koji narodnu nošnju nije video, dok se nije maskirao i ušao u Skupštinu. Dakle, koju nikada ranije nije nosio, sada je nosi da bi pokušao da sebe predstavi kao srpskog domaćina. Da li je to modifikacija?

Kada najmlađi Titov odbornik odjednom postane nacionalista i uđe u nacionalističku organizaciju. Da li je to modifikacija? Naravno. I, onda tako modifikovani organizmi vode borbu protiv modifikacije. Ali, zaboravili su da Ivana Dulić Marković, još za vreme svog mandata, uvezla prvo 20.000 tona od genetički modifikovane svoje, odnosno sačme, a onda još 200.000 tona i to obrazlagala da nema tu potrebe da se bunimo, jer to je bila prva, prva tranša je bila donacija. Prvi kontigent je bio donacija. Da li je to modifikacija?

Da li je protiv liberalizacije onaj koji je sa onima koji su potpisali CEPTA i SSP sporazum? Sada bi zabranio uvoz, ovo ono, a pri tome, on sedi sa onima koji su potpisali SSP, parafirali i potpisali.

Da li je neko, kada je Ivana Dulić Marković, mora da su bili maloletni, neko je bio profesor Poljoprivrednog fakulteta, ama ni da zucne za vreme Dušana Petrovića i za vreme Ivane Dulić Marković, o uvozu 95% tržišta sojine sačme u Srbiji je bilo pokriveno GMO. Kada se jednom pomeri taj gen, naučnici kažu da to posle teško vi možete da izlečite.

NJima to nije smetalo, njima je bilo bitno da dobiju 50 hiljada evra iz Kolubare, 60 hiljada iz start projekta i oni ćute. Danas su se razgalamili nad GMO, a za vreme Ivane Dulić Marković i Dušana Petrovića, sve ste to mogli da uvozite, a niste smeli da sejete. Gle čuda, poljoprivrednici to znaju, da su prinosi i genetički modifikovane soje veći. Ti usevi su uništavani, ali prilikom uvoza sačme od GMO soje, te zabrane nije bilo. Znači, može se uvesti, ali se ne može proizvesti.

Verujem da ta intencija o zabrani uzgoja GMO traje i dalje. Ko to radi? Neko ko je bio protiv „Oluje“, a druži se sa Ivanom Pernarom, koji kaže da su Srbi sami sebe proterali. Neko ko se zalaže za celovitu Srbiju, a pravi sporazume sa Bugarskom fašističkom atakom, koja traži dobar deo naše teritorije, čini mi se da traži Vranje.

Ko to genetički modifikovan organizam može da bude? Pa, može da bude onaj ko je protiv tajkuna, a pravi sporazum sa Đilasom. Genetički modifikovan organizam može da bude i onaj ko je protiv Amerikanaca, a Skot mu organizuje dopunske izbore da uđe u parlament. I to se može zvati GMO. Može da bude i onaj ko je navodno protiv ugrožavanja naših interesa i bezbednosti, ali pri tome sarađuje sa Brajanom Martinom i atašeom za vazduhoplovstvo američke ambasade, postoje beleške o tome. Može da bude modifikovan i onaj koji kaže da je pravoslavna organizacija, da je protiv masona, a onda se ustanovi da je to promasonska organizacija sa masonima između. Onaj ko je protiv masona, ljotićevac, onaj ko je za obrazovanje i pismenost, a kaže da su Dositej Obradović i Vuk Karadžić bezbožnički narodnjaci. Verovatno da je on trebao da uvede pismenost u Srbiji, kad su ovi bezbožnički narodnjaci, znači nema azbuke, nema bukvara, nema vukovice, nema ničega, jednostavno oni su bezbožnički narodnjaci, znači njihovo delo treba ukloniti.

Ali, neko ko je protiv masona, valjda zbog LJotića, i više puta ovde to ponavljao, a onda kaže velika majstorica ženske lože u Srbiji, piše majstorici trećeg stepena, koja je naravno u toj ljotićevskoj organizaciji, pa joj piše ovako – i da vam javim da ova naša M.J. ima ući u taj parlament sada, inače ću da odlepim, i da ona ne može više ono raditi po svom, te da se ima sa nama konsultovati, a mi sve učiniti da to tako bude, jer takav joj je trenutak.

Znači, to pišu masoni. Izvinite, drage kolege, nisu samo Amerikanci i Skot ugurali ovu poslaničku grupu u parlament, ima tu i masona, a oni su kobajagi protiv masona. Nije li to neka vrsta političke modifikacije i to one, a izveštava –imamo u 12 sati glavni odbor Dveri, gde sam viđena za poslaničko mesto i kada ode profesorka Jasmina Vujić, nazad u svoju Ameriku, ostajem samo ja u vrhu, moram to sada da branim, to mi rešava sve probleme, hajde javljam ti se u četvrtak obavezno, itd.

Da li treba da čitam dalje, kako izveštava o bazi podataka. Da im lozinke o bazi podataka, ali znate o kojoj bazi podataka ona izveštava masone? O bazi podataka koje se odnose na banke, finansijske usluge, na baze lokalnih samouprava, zato što masoni traže da se dostavi baza podataka koju vodi koju vodi „Ninamedia“, koji se odnosi na republičke organe, javna preduzeća, lokalna preduzeća, lokalne organe. Ona im daje lozinku o bazi podataka. To je veoma opasno po bezbednost države.

To su genetički modifikovani organizmi o kojima je Marko Parezanović pričao, politički modifikovani organizmi, koji ugrožavaju bezbednost ove zemlje. Onda dođu i kažu – ja sam došao sa farme. Da, jesam i jutros sam došao sa farme. Ja se farmama ponosim. Dakle, bez ikakvog problema. Kažu – ja vozim audi. Naravno, polovni sa 230 hiljada. Vozim ga od 1997. godine, vozim audije, kupujem polovnjake stalno. Kupujem.

Dok sam ja pravio industrijsku zonu u Inđiji, ta masonka je u organizaciju „Moja Inđija“, koja je registrovana na njenoj adresi, dobijala od Ješića silan novac. Da me obore, kad sam napravio industrijsku zonu, fabriku cigareta, infrastrukturu, telekomunikacije, električnu energiju, itd. Da bi me oborili i da bi preprodavali zemljište u Inđiji zemljoradničke zadruge „Srem“, da bi ga preprodavali i sebi punili džepove. Meni ne treba Ješić i masoni da kupuju auto. Meni će auto da kupi moja farma, moj otac ostareli, ja, moja žena, radom, i sada imam traktore, mehanizaciju itd, ja hoću da radim.

(Marija Janjušević: A ko ti je dao traktor?)

Ma, možete vi dobacivati, nadam se da kod masona, to pored lobanje, da ste se dogovorili da se to može dobacivati na crnim plaštovima itd, sa šestarima, kamenom, lobanjama, to ste tamo navikli. Ja verujem da tu disciplinu koju ste tamo imali, a znam da ste je imali, treba da prenesete i ovde da ne dobacujete.

(Marija Janjušević: Nikad ja nisam učestvovala.)

Vi ste učestvovali u mojoj smeni u zgradi uprave vodovoda, to gospodin Martinović zna, odmah posle čišćenja radikala u Rumi. Ja sam počišćen, iako sam u Inđiji napravio industrijsku zonu. Nezaposlenost je pala na 5-6%. Ja sam to uradio. Ona, ona ništa nije uradila. Za masone je uradila sve, datoteke, levo, desno, to se zove modifikovani organizmi, to su oni da se kaže – treba mač za bockanje za dvernicu. Hvala.

(Nataša Sp. Jovanović: Otkud žena u masonima?)

Pravo na repliku ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Zaista mogu da razumem da ove promene na srpskoj političkoj sceni gde više Socijalistička partija Srbije nije druga politička snaga iza Srpske napredne stranke, već je to Savez za Srbiju, da dobijamo jedan ozbiljan opozicioni blok koji može da se suprotstavi ovoj vlasti, iritira vlast i na neki način izaziva uznemirenje u redovima vlasti. To je razumljivo. Kao što je građanima razumljivo da oni nemaju gde ni da čuju za Savez za Srbiju, najveći opozicioni blok formiran u poslednjih 15 godina, zato što više od pola godine nijedan lider opozicije ne može da gostuje ni na jednoj beogradskoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom ni u jednoj političkoj emisiji, verovali ili ne. To vam je demokratija po shvatanju Srpske napredne stranke, zabrana televizijskog gostovanja bilo kog lidera opozicije već sedam ili osam meseci na svim beogradskim televizijama. Zato građani Srbije još uvek nisu ni čuli da je formiran Savez za Srbiju, a već smo druga politička snaga odmah iza Srpske napredne stranke i daleko iznad, duplo iznad Socijalističke partije Srbije i to je poenta priče.

Kada čuju građani Srbije da je formiran najveći opozicioni blok u poslednjih 15 godina, da ga čini 10 političkih organizacija osnivača, da smo izašli sa programskom platformom u 30 tačaka, da smo tamo za poštovanje Ustava Srbije, za poštovanje Rezolucije 1244, protiv bilo kakvog potpisivanja bilo kakvog pravno obavezujućeg sporazuma koji bi priznao nezavisno Kosovo, ili kao što to želi Aleksandar Vučić, omogućio Kosovu članstvo u Ujedinjenim nacijama, da smo protiv bilo kakvog referenduma o Kosovu i Metohiji, da tražimo specijalnog tužioca za visoki kriminal u vrhu vlasti, da tražimo zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna od 1990. godine do danas, onda bi građani Srbije još više čuli i verovali u Savez za Srbiju, kao alternativu ovoj vlasti i nadu svih opozicionih birača da konačno može doći do političkih promena.

Kolega Mihajloviću, želite repliku?
Prvo kolega Martinović pravo na repliku, a zatim kolega Mihajlović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Evo, vrlo kratko.

Dakle, gospodin koordinator je 2001. godine opet objavio jedan članak u ljotićevskoj „Novoj Iskri“. Ovo vam je naslovna strana „Nove Iskre“. Ovo je valjda onaj Baja Patak, koji predstavlja SAD i koji se obraća nekima od lidera DOS-a. Ovaj ovde je Zoran Đinđić, koji kaže – ništa ne brinite, sve ćemo srediti. Ne znam šta je, neki Paja Patak tu, Raja, Paja, Gaja, kako li se zovu, dakle, u svakom slučaju, ovde je Zoran Đinđić. Oni su danas u koaliciji sa strankom Zorana Đinđića. Oni su danas u koaliciji sa onima koji su sproveli sve te pljačkaške privatizacije u Srbiji. Oni su ti koji su upropastili sve što je bilo zdravo u srpskoj ekonomiji.

Kaže gospodin koordinator – ne mogu građani Srbije da znaju da postoji Savez za Srbiju. Pa, ljudi se ne skidaju sa ove američke televizije N1. Svakog božijeg dana kad god upalite N1 ili je koordinator na jutarnjem programu ili je Đilas na jutarnjem programu ili je Vuk Jeremić ili je ovaj Sergej Trifunović, koji je svojevremeno nosio majicu sa likom Jovana Divjaka, generala armije Bosne i Hercegovine koji je odgovoran za ubijanje vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine. Evo vam ga danas lider Dragan Đilas u „Danasu“, uzmite „Vreme“, uzmite NIN, uzmite bilo koje novine danas u Srbiji, iz svakog medija, elektronskog, štampanog, izlaze ti lideri Saveza za Srbiju. Onda kaže – mi smo u medijskoj blokadi.