Poštovani ministre, prvo jedna konstatacija. Da li je tačno da se od ekološke takse u budžet Srbije godišnje slije negde oko devet milijardi? Drugo, da li je tačno da negde oko 2,5 hiljade preduzeća neredovno plaća ekološku taksu. Da li je tačno da NIS Srbije od 2010. godine ne plaća uopšte ekološku taksu? Znate li koji je to novac?

Sad ću ja da pričam o preduzeću koje redovno to plaća, a to je „Valjevska pivara“. Ovi koji su 2000. godine došli na vlast su uništili i opljačkali zemlju Srbiju. Oni su prodavali po sledećoj formuli. Knjigovodstvena vrednost, 70% od knjigovodstvene vrednosti, pa kad se niko ne javi, a oni se dogovore da se niko ne javi, onda se to proda za 30% knjigovodstvene vrednosti.

Mi smo imali situaciju u Valjevu da se preduzeće „Neimar“ proda za manji iznos nego što je to preduzeće u tom momentu imalo novca na žiro računu SDK, još je bio živ SDK, a da ne računam rezerve, da ne računam mašine, zgrade, itd.

Zašto ja to pričam? Zato što je sada u Valjevu, a ja dolazim iz Valjeva, aktuelna privatizacija „Pivare Valjevo“. „Pivara Valjevo“ je državna imovina, znači, vlasnik je država, bila je jednom privatizovana, neuspešno, znači 100% vlasništvo države. Vrednost „Pivare“ je sedam miliona i 43 hiljade evra.

Drugi uslov jeste da se uloži dva miliona evra u naredne dve godine. Mnogo je njih bilo, dolazili su, popisivali itd. i kad je raspisan tender niko se nije javio. I, sad, pazite. Šta je sad opasno? Ono o čemu Valjevci razmišljaju, bez obzira da li su članovi Radikalne stranke, da li su članovi Napredne stranke, da li su članovi Saveza komunista, itd, da ne dođe da se oni nisu dogovorili, pa da se sad raspiše tender…

Privodite kraju, kolega Jokiću.

Molim vas, ovo je vrlo bitno. Ovo je za Valjevo. Ja sam valjevski poslanik. Sačekajte, da kažem ono, jer ja govorim…

Ima pravila po kojima možete da govorite, znači, do dva minuta.

Pazite, možete da me pustite da govorim još tri, četiri minute.

Koliko?

Još dva minuta.

Ne mogu.

Pa, minut.

Žao mi je, kolega Jokiću.