MIHAILO JOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1948. godine. Živi u Valjevu.

Bio je predsednik Skupštine grada Valjeva, a nakon nekog vremena smenjen pa potom vraćen na tu funkciju od strane Upravnog suda.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. god. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:17

Osnovne informacije

Statistika

  • 124
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 20 dana

Poštovani gospodine Jokiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 15 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Prvo da iskažem protest. Vi ste resetovali sistem, bila je nula, a ja sam bio treći. U međuvremenu, govorilo je pet poslanika.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Ne znam zašto ste to uradili, povredili ste Poslovnik, ali ja vam to opraštam.

Poštovana gospodo, posebno mi je zadovoljstvo što sam prisutan kada je prisutan i ministar finansija. Hteo bih nekoliko praktičnih stvari da kažem.

Prvo, da li su ovi podaci, ministre, tačni koje sad ja iznosim, a koji su vezani za avgust mesec 2021. godine, da je prihod 110,3 milijarde, da je porez 98,5 milijardi, da je to procentualno 89,3%? Ako je to tačno, a verovatno je tačno, to govori o tome koliko je porez bitan kada je u pitanju budžet i da se može prosto reći da njegova popunjenost, njegova veličina zavisi od poreza. E sad, šta treba uraditi da taj porez bude još veći i u apsolutnom iznosu i u ovom relativnom iznosu?

Moji predlozi su sledeći. Porez kada se izračuna obvezniku mora biti tačan. Ta veličina u apsolutnom iznosu ne sme biti rastuća. Ona, ministre, mora biti manja ili jednaka. To stvara sigurnost, to povećava broj onih koji plaćaju porez.

Drugo, ministre, obim obveznika mora se povećavati. Mislim da vi dobro znate i svi mi znamo da postoje ljudi koji ne plaćaju porez. Sada se postavlja pitanje – kako to u lokalnim sredinama, kako te ljude uvući u sistem, stvoriti im obavezu da plaćaju porez? Na tome se mora intenzivno raditi. Moraju se pronaći mehanizmi da se povećava obim.

Treća stvar, mi smo zaštitili dužnike, otpišemo kamatu, otpišemo glavnicu, otpišemo i glavnicu i kamatu itd, pa ispada da je bolje ne plaćati porez nego ga redovno plaćati. Sad kad je glavnica razdvojena od kamate i kad se posebno plaća glavnica i prvo plaća glavnica, a ne kamata, naravno da je obveznik u povoljnijem položaju nego što je bio pre pet, šest ili deset godina.

Šta ja predlažem? Ja predlažem da isto tako kao što štitimo dužnike, jer bolje je živ dužnik nego mrtav, znači, bolje je da je on tu prisutan i pomoći mu da se izvuče, ali mi moramo naći mehanizme, ministre, da stimulišemo one koji plaćaju redovno porez. Oni moraju imati neke benefite.

Evo jedna digresija. Ja sam vam to predlagao, ali vi niste bili tu. Recimo, uzmite porez na imovinu. Porez na imovinu se plaća kvartalno u četiri rate. Zašto se ne pruži mogućnost građanima koji imaju novac da to plate odjednom i da ostvare neki benefit, da imaju neki popust od 5 do 8%? Znate li vi koliko bi ljudi to uradilo ako oni koji uzimaju porez, a to su gradovi i opštine, znaju šta će uraditi sa tim novcem. I mnoge druge stvari.

Na primer, treba u poreskoj politici uvesti princip avansa, da neko ko ima novac u datom trenutku, pošto je cena novca na svetskom tržištu u ovom trenutku vrlo mala, da plati celokupan porez a da za to ima određene benefite. To u praksi mora da se neguje da bi, kažem, porez koji je prisutan, videli ste u avgustu mesecu u kom procentu je u celom budžetu, bio u još većem procentu, odnosno da bi bio u apsolutnom iznosu još veći.

Druga stvar na koju želim da ukažem a koja je vrlo osetljiva jeste državna svojina, kao oblik javne svojine. Ne treba juriti i ne treba žuriti i ne treba državnu svojinu po svaku cenu eliminisati, da sve bude privatna svojina. Ja odgovorno tvrdim da kada postoji dobar menadžment, sposobni ljudi, odgovorni ljudi, da niko nije odgovorniji prema državi i prema budžetu nego državno vlasništvo, odnosno državno preduzeće.

Možda je vreme da se uradi zakon o javnoj svojini? Vi niste ovde bili prisutni, ja sam i u prošlom mandatu, a i ovde sad, nastavio da pričam o dolaru. To je moja omiljena tema. Ja smatram da u svim oblicima u javnom dugu treba bežati od dolara. Dolar je vrlo opasno oružje. Ja sam rekao u jednom momentu - opasnije od atomske bombe. Ministre, vi verovatno znate taj podatak ali možda neki poslanici ne znaju, Amerikanci sa 67,5 milijardi dolara pružaju podršku i garant su, upamtite, za 4,3 triliona dolara. Koja je to prevara? Koja je to hartija? Koja je to vrednost? To je toalet papir.

Znači, mi kad ulazimo u aranžmane, uzeli smo kredite od Kine u juanima, moramo jačati nacionalnu valutu, nema potrebe da mi ulazimo u dolare. Dolar je, ministre, to je moje lično mišljenje, velika prevara i može da bude za nas velika opasnost. Mi moramo, kad su u pitanju i devizne rezerve i javni dug, čuvati se dolara i jačati svoju sopstvenu valutu i ići na nacionalne valute ako želimo da sačuvamo svoju nezavisnost, jer će taj dolar kao valuta u datom trenutku sigurno biti zloupotrebljena.

Još sam nešto hteo da kažem ali sam se dekoncentrisao, dugo sam čekao i malo sam se iznervirao jer sam neopravdano bio pomeren, ali to su stvari, ministre, o kojima bi trebalo razmišljati.

Sad sam se setio! Ove zelene obveznice koje ste emitovali, sad vi pomozite meni, ja imam podatak da je ročište 15 godina a da je kamata 1,25. Ako je to tačno, svaka vama čast. I ako je 2%, opet je svaka vama čast, jer je 2012. godine bilo, čini mi se, 7,5%, 8,5%. To je onaj put kojim treba ići. Znači, treba isplatiti onaj dug sa visokom kamatom, uzimati nove kredite, jer je sad kamata negde 2 ili 2,5%. Vi to radite izvrsno i ja vam na tome čestitam. Hvala i toliko od mene.

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Izvinjavam se za ovaj tehnički nesporazum.

Gospodo, ja bih govorio o primeni ovog zakona, bez nekih citata, bez velikih reči, itd. Malo je tužno što smo mi morali da donesemo ovaj zakon. Od koga mi štitimo srpski jezik i ćirilicu? Od koga? Od sebe, od nas Srba.

Mi smo srpski jezik i ćirilicu doveli u ovo stanje. Od svih ministarstava, na prvom mestu je Ministarstvo prosvete 2000. godine kada smo uveli kurikulum, kad su se prosvetni radnici čudili šta je to, kad smo dobili donacije od Nemačke, kad smo obrazovne profile trećeg stepena pretvarali u obrazovne profile četvrtog stepena i trudili se da što više stranih reči kažemo da bi bili pametniji, da bi bili u toku evropskih reformi.

Zato, pošto zakon predviđa da se on primenjuje za šest meseci zbog privrednih društava, ministarka, slušajte ovo što ću reći, što je najvažnije, da mi u primeni ovog zakona pođemo od sebe. Svako od sebe da pođe i štiti srpski jezik i ćirilicu. Kad? Kad govori u ovoj Skupštini, kad piše da ne piše latinicom, da piše ćirilicom, da poštujemo gramatiku i pravopis.

Znači, mi poslanici da pogledamo ovde, jer nas slušaju građani, nas slušaju studenti i đaci kako govorimo, šta govorimo, koje reči upotrebljavamo. Znači, mi na prvom mestu. A ko na drugom mestu? Ministarstva.

Uzmite vi pisane materijale koje mi dobijamo za rad Skupštine. Znate li vi koliko tu pravopisnih grešaka ima? Strašno. To je strašno. Svako ministarstvo, ministarka, moralo bi da ima čoveka koji će da pregleda tekstove koji će doći. Ovde sam ja govorio kad je bio jedan zakon iz Ministarstva prosvete, kad je jedna rečenica bila dugačka, ja mislim, trećinu stranice. Razumete? Nigde tačke, nigde zareza, itd. O tome mora da se vodi računa.

Znači, dajmo, nemojte samo da napadamo, dajmo da mi uradimo sve ono što treba da taj zakon zaživi. Nemojte da čekamo šest meseci zbog, ne znam, privrednih društava. Predviđene su neke kazne. Kaznama mi ne možemo ništa to rešiti. Kapitalom mi to ne možemo rešiti. Kapital ima svoju funkciju. Taj strani kapital je i doprineo, možda, da mi dođemo u ovu situaciju. E, kad smo već došli u ovu situaciju dajte, znači, da svako prvo presliša sebe šta on može da uradi da bi spasao srpski jezik i ćirilicu.

Nemojte danas da pišemo latinicom. Ako ima ovde poslanika koji su komunicirali u pisanoj formi latinicom dajte neka od današnjeg dana počnu da pišu ćirilicom. To je već doprinos, to je primena. Najteža je primena zakona, jer nema kontrole primene zakona. Ne samo ovog, u domenu kulture, nego u svakom domenu. To je ono što nedostaje nama. mnoge smo mi zakone doneli, ali nikad nismo kontrolisali, da vidimo kako se i primenjuju, koji su efekti, ko je kriv što se zakoni ne primenjuju.

U tom smislu, znači zakon je takav kakav je. Dobro je ovo što je za nacionalne manjine, što je prihvaćeno, iako to piše u Ustavu i to što nacionalne manjine se ponavlja kao mantra. Trebalo je to da se uradi jer ima mnogo ne dobronamernih. O tome su mnogi pričali, ja neću.

Znači, moj poziv, moj apel jeste – dajte mi poslanici da sagledamo. Mnogo su svoje govore snimili i imaju šta su pričali i kako su govorili dajte da izbacimo neke reči. Evo, uzmimo reč – aplikacija. Moraš, kaže, aplicirati. Pazite, ta reč aplicirati ima višestruko značenje.

Ne znači aplikacija samo molbu, aplikacija znači i prikaz. Zar ne možeš da mu kažem – alo, druže, moraš napisati molbu, moraš napisati zahtev, nego moraš aplicirati? To možete da kažete, slušaj, moraš da prikažeš.

Znači, to su neke stvari koje mi, znači mi smo mi, mi Srbi, mi pismeni ljudi, mi koji smo završili fakultete, mi koji sad smo gore na vrhu, mi smo najviše doprineli da dođe do ovoga i zato mi treba da krenemo da svoje greške ispravljamo. Znači, još jednom, ponovo da pogledamo pravopise, da pogledamo ove materijale i mi u svojim diskusijama da počnemo od danas da štitimo srpski jezik. O ovim, ministarka, pisanim dokumentima, da poštujemo ćirilicu itd, pravopis i ostale stvari i onda će to sve da krene. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.03.2021.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, moja tema je porez na imovinu. Direktno se obraćam Ministarstvu finansija i Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Zašto? Zato što se neke stvari u praktičnom životu pogrešno tumače. Visina poreza na imovinu ne zavisi samo od cene kvadratnog metra. Porez na imovinu zavisi od dve veličine, znači, od cene po kvadratnom metru i od poreske stope. Reći da je porez na imovinu povećan zato što se povećala cena po kvadratnom metru, nije dovoljno, ona je samo potrebna. Poreska stopa se kreće od 0-0,4%, znači, veća od nule a manja ili jednako od 0,4%. Znači, kada se povećava porez na imovinu postoji mogućnost i ako je cena po kvadratno metru veća da porez bude isti ili manji, ako se ta stopa od 0,4% smanji. Znači, svako obrazloženje bez upliva u tu poresku stopu nije dovoljno.

S druge strane, taj prihod je izvorni prihod lokalnih samouprava. To je najveća stavka u tom delu, taj izvorni prihod po opštinama i gradovima morao bi da bude i veći, a kako će se povećati da se ne poveća pojedinačno zaduženje, jer, ne možemo mi samo onima koji plaćaju stalno to povećavati i da jedni isti podnose teret. Znači, moraju se obuhvatiti i oni građani koji ne plaćaju taj porez. Ti građani u svakoj opštini u svakom gradu postoje.

Lokalna samouprava, odnosno Ministarstvo za lokalnu samoupravu mora da da procenu koji su to novci koje mora svaka opština, svaki grad da po toj stavci ostvari u svom budžetu, da se potrude, da se obezbede novi obveznici. Ako to ne budemo radili i ako budemo stalno ovo povećavali mi ćemo jednostavno zloupotrebiti i nepotrebno opteretiti građane. Postavlja se pitanje u ovim trenucima da li je ovo povećanje koje je urađeno skoro u svim gradovima i opštinama da li je bilo potrebno kada mi istovremeno dajemo novčanu pomoć građanima jer se građani zbog ove epidemiološke situacije nalaze u teškoj situaciji.

Druga mnogo važna stvar, obraćam se Ministarstvu za lokalnu samoupravu mi treba, odnosno građani treba da dobiju rešenja za porez na imovinu za 2021. godinu. Ta će rešenja zavisno od opštine, od grada do grada stići negde tamo do maja, juna meseca. Predlažem i mislim da je vrlo bitno da to rešenje sadrži informaciju kakvo je stanje po toj obavezi za svakog građanina. Da li građanin duguje neki iznos. Najčešće je to mali iznos za koji građanin ne zna. Mnogi će reći, pa može to elektronskim putem, može to mobilnom aplikacijom i tako dalje. Međutim, ta mobilna aplikacija je nepristupačna mnogim građanima, a nije veliki napor da uz rešenje stoji da obaveza koja je kumulativna iz prethodnih godina iznosi toliko i toliko. Građanin kada dobije rešenje zna da to duguje i da to plati. Naravno da ta obaveza utvrđena 31. decembra prethodne godine mora se diskontovati na valutu kada građanin dobije to rešenje. Ako to ne radimo, a toga ima u praksi, onda se naravno to dugovanje kamati i to se dugovanje povećava.

Treća stvar koju želim da predložim jeste, zašto ministarstvo ne vrši uticaj na opštine i gradove da je moguće, a moguće je to ali da oni građani koji plate u celini porez na imovinu dobiju određeni popust. Da se razumemo, sto dinara danas, sto dinara sutra ili sto dinara juče, to su različite sume novca. Onim lokalnim samoupravama koje imaju svoje projekte, koje imaju svoje planove, mnogo dobro bi došli ti novci ako bi građani platili odmah celokupni iznos. Ima građana koji to mogu da plate. S druge strane, to je preče i zbog toga što su kamate u bankama mnogo niske i građanima koji imaju novce bolje je da to daju opštinama, da to daju gradovima, da to daju svom gradu nego da drže kući ili da drže u bankama sa kamatom od 0,9% do 1%.

Možda i najvažnije, samo da kažem, ako bude ova informacija data u rešenju, onda građanin ne mora da čuva sve priznanice iz prethodnog perioda, jer mi svi čuvamo priznanice da smo platili porez za prethodnu godinu i za godine unazad, recimo, tri, četiri godine. Sa ovom informacijom koju bi dobili uz rešenje, koja je kumulativna, mi bi se otarasili te administracije, te priznanice nama ne bi bile potrebne. Čak i oni građani koji elektronskim putem plaćaju porez da bi bili sigurni moraju da odštampaju tu svoju uplatu da bi bili sigurni ako dođe do nekih zabuna, da bi to u pisanoj formi podneli i dokazali da su to platili.

Toliko, vezano za ovu temu i mislim da se ovo može raščistiti i da je sve ovo u korist građana i pozivam Ministarstvo za lokalnu samoupravu i Ministarstvo za finansije, da se ove stvari jednom raščiste. Hvala.

Imovinska karta

(Valjevo, 28.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 71998.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 52620.00 RSD 01.03.2014 -