Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Mihailo Jokić

Mihailo Jokić

Srpska napredna stranka

Govori

Ja mislim da ste vi bili dužni da prethodnog govornika, s obzirom da je u pitanju TV ličnost, analitičar koji se vrlo često pojavljuje na televiziji, da je nedozvoljeno da više puta pravi gramatičke pravopisne greške, i ponavlja reč – podnešene, podnešene, podnešene.

To vrlo negativno utiče i na đake i na studente i ja kao prosvetni radnik moram tu primedbu da stavim vama. Hvala.
Ja sam želeo da kažem da se ovim smanjenjem cenzusa mi u stvari približavamo većinskom sistemu, naročito kada je u pitanju lokal i to je dobro. Skupštine će biti reprezentativnije i to je dobro.

Mene lično ne interesuje da li će neko izaći ili neće izaći, da li će zbog ovoga se povećati procenat onih koji će izaći ili neće izaći, meni lično to uopšte nije bitno. Za mene je bitna, kažem, ova činjenica.

Druga stvar, sve vreme ovde čujem "ovo je matematika, ovo je matematika", to je prethodni govornik govorio. To nije matematika. Slušaju to đaci itd, pa će pomisliti da je ovo računica. Računaljka i matematika, to su dve različite stvari.

Prema tome, o tome povedite računa.

Drugo što predlažem, ovo je Viktorov, to je metod raspodele proporcionalni, bez ostatka i lakše ga je zvati Viktorov metod i tačno je da on kada se sastavi matrica najvećih količnika, u onoj situaciji kada se dobiju dva ista količnika, prednost ima ona stranka koja dobije veći broj glasova.

Znači, ovo je jedan iskorak u odnosu na ono stanje koje će biti, a ja mislim u budućnosti da treba razmišljati da se na lokalnim izborima, tamo gde su manje sredine itd, gde je broj birača, recimo, ispod 40.000 itd, da se tu obavezno ide na taj većinski sistem, koji je pravi odraz raspoloženja u narodu. Toliko od mene. Hvala.
Poštovana gospodo, ja sam juče govorio o tome, a sad ću ponoviti.

Novac je jeftina roba. Nikada novac neće biti jeftiniji nego sada. Znači, nije problem kredita i duga, problem je da li mi znamo, a znamo, gde ćemo taj novac upotrebiti. Ono što je već rečeno, nikada kamatna stopa, kapitalisanje, vreme nisu i neće biti povoljniji nego sada. Ja se zalažem za to, bez obzira na javni dug koji se smanjuje itd, da treba uzimati kredite, jer je situacija nikada povoljnija za zaduživanje ako znamo u šta ćemo investirati.

Prema tome, ne podržavam predlog za ovaj amandman. Mislim da je ovo dobar potez u ovom trenutku i da je povoljno to uzimanje kredita. Još bi se založio da se krediti uzeti u dolarima, ako je to moguće, konvertuju u evro iz razloga koji sam više puta objašnjavao. Hvala.
Poštovani ministre, ja poslednji put u ovom sazivu želim da vas zamolim da sagledate problem aerodroma u Divcima, znači, preduzeća aerodroma „Valjevo“. Tu su potrebna mala sredstva da bi se pista, koja je pripremljena pre 20 godina, asfaltira, koja je trenutno dužine kilometar i dve stotine metara, ali koja prema Valjevu može biti duža za još kilometar itd.

Znači, molio bih da pošaljete jednu ekipu, da ta ekipa stručno to sagleda, da se to asfaltira, da se to stavi u upotrebu, jer bi to za razvoj turizma na Divčibarama mnogo više značilo nego i ovaj put, mnogo značilo i za razvoj privrede.

S druge strane, ja sam diskutujući o preduzeću za aerodrom „Valjevo“ govorio vama da je problem vlasništvo, to je akcionarsko društvo. Glavnica je umanjena, a udeo akcionara veštački uvećan, pa kada je primenjen deobni račun napravljene su teške, da ne kažem, kriminalne greške. To svi znaju, a ja vam to sad kažem, o tome sam više puta govorio, jer mislim da je u vašem mandatu i u mom mandatu, a verovatno … da vi pogledate. Razgovarali smo mi na tu temu, ali konkretno nikad ništa nije urađeno.

Zato molim poslednji put da pošaljete stručnu ekipu, da se sagledaju mogućnosti, jer šteta je da taj aerodrom u Divcima, odnosno u Valjevu bude neupotrebljen, a mnogo je potreban i za razvoj turizma i za razvoj privrede grada Valjeva. Hvala.
Poštovana ministarka, nema boljeg mesta od Divaca. Ja ne znam da li vi možete da nađete bolje mesto u okolini Valjeva od Divaca. Divci su izmišljeno mesto za to i to nije od juče, to je negde unazad 100 godina i više.

Hvala.
Poštovana ministar, ja bih želeo da istaknem jedan vrlo važan i bitan momenat o kome niko nije govorio. Mislim da je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo, da su izabrali pravi trenutak da ulažu i da grade. Danas je novac najjeftinija roba. Danas je trenutak kada treba ulagati.

Mi smo svedoci da se novac povlači iz banaka, da je u bankama negativna kamata. Mnogi pričaju i pišu o tome da će možda evro doživeti sudbinu marke. Znamo i vidimo Amerikanci upumpavaju sve više dolara u opticaj, da je zlato kao majka svih valuta takođe u padu. Znači, ovo je sada trenutak da što više ulažemo, jer će se taj novac kroz ove rampe naplatne, o kojima vi pričate, kroz te automobile koji će proći kroz te rampe. Mi ćemo sačuvati na taj način svoj novac i to će se vratiti, možda ne nama, ali našoj deci itd.

Znači, najbolji primer ulaganja je ovo što upravo radi Vlada Republike Srbije i ono što radi vaše ministarstvo ulažući i praveći te kreditne aranžmane i u evrima i u dolarima, mada sam ja više za to da to bude u evrima, jer mora se dominacija dolara prekinuti, jer dolar koji je nekada pokrivao 100% tržišta, po nekim poslednjim informacijama dolar pokriva negde sada oko 70% tog tržišta. Toliko. Kažem samo ovim putem treba nastaviti dok oni postoje. Hvala.
Ja moram da postavim jedno pitanje za ministra.

Dobijam već 10 SMS poruka, gde pitaju - šta će biti i kada će se raditi put Valjevo-Kosjerić-Požega. Evo, sad, poslednja SMS poruka je od ranijeg predsednika opštine, Milijana. On je 11. koji mi je poslao SMS. Ja molim ako možete da odgovorite. Hvala.
Ja sam hteo da kažem nešto vezano za ovaj problem, za ovaj amandman.

Tu je istaknut problem da je potrebno da Srbija ima što više ljudi koji imaju fakultetsko obrazovanje. Mislim da upravo ova vlast, ovo ministarstvo, radi na tome. Kao dokaz jeste član 7, kojim menjamo član 36a. i stvaramo uslove da oni koji završe trogodišnju srednju stručnu školu mogu da završe i fakultet. To je velika stvar. Do sada je to bilo blokirano.

Ja smatram da su oni ljudi…

(Buka u sali.)

Predsedavajući, mogu li da nastavim?

Jer, najbolji su kadrovi oni koji posle srednje stručne škole, a to su elitni, završe fakultete. E, na tome treba raditi.

Znači, ove izmene su doprinos da broj ljudi koji imaju fakultetsko obrazovanje, da njih u budućem vremenu bude što više. Hvala.
Evo, drugarice i drugovi, da i ja nešto kažem povodom ovih svih problema. Ne bih želeo da se ponavljam i da kažem ono što su drugi rekli.

Želim da kažem da kada govorimo o vojsci i stanju u vojsci, moramo znati gde smo bili pre 10 godina i kakvo je stanje bilo i da ovo stanje u kome se mi danas nalazimo, u kome se vojska nalazi, je veliki napredak. To ne može niko osporiti. Ali, moramo ići dalje i moramo ići brže.

Šta bih ja rekao što niko nije rekao? Ministre, u obnavljanju, u jačanju armije, vojske, treba koristiti što više domaćih kapaciteta, onako kao što ste radili, kao što radite u Priboju u „FAP-u“. I onda, kada učestvujete, kada tražite to domaće tržište, pre svega tražite tamo gde je vlasnik država, gde još nisu rešeni vlasnički odnosi.

Znači, jačajte naše kapacitete, jer samo jako privreda može stvoriti jaku vojsku.

Mi smo sada dovoljno jaki da možemo biti nezavisni. Budućnost Srbije je da bude nezavisna. Budućnost Srbije je da što duže bude kandidat za EU. To je moje mišljenje. Ja imam pravo na svoje mišljenje.

S druge strane, ja slušam ovde svi predlažu nešto. Mi moramo znati da puno znamo, ali i da puno toga ne znamo. Znači, oni koji su gore na vrhu znaju mnogo više. Mi moramo tražiti i to je dovoljno, da tražimo da Srbija mora reagovati. Kako će reagovati? To najbolje zna naš predsednik. To zna i ministar inostranih poslova.

Ono što ja mislim da ovo što radi Milo Đukanović, da to radi u stvari zapad. Znači, to je jedna organizovana igra u kojoj Milo mora da sluša ono što radi zapad. I dok on bude interesantan zapadu, on će biti na toj funkciji i mi moramo to imati u vidu. Znači, on je jednostavno igračka u njihovim rukama. I, ovo je velika provokacija u koju mi ne smemo uleteti i gde moramo biti svesni da su odnosi u svetu vrlo komplikovani.

Ja sam uveren i siguran da će naše rukovodstvo, da će naš predsednik sigurno zauzeti pravilan stav i da ćemo, ono što ste vi rekli, zaštititi, pre svega, interese srpskog naroda u Crnoj Gori. Hvala.
Hteo bi da kažem da ne postoji zakon i da ne možemo mi doneti i napisati zakon koji će sam po sebi rešiti ovaj problem. Tačno je to da su javne nabavke najveći problem našeg društva. Ono što nedostaje svim zakonima, a naročito ovom zakonu, jeste stalna kontrola primene ovog zakona. Znači, moraju se kontrolisati tenderi. Posebno se moraju pod lupu staviti oni tenderi gde se na tenderu javlja samo jedan ponuđač, tu je u 99% slučajeva nešto sumnjivo i to treba procesuirati, odnosno to treba kontrolisati.

Znači, samo kontrolom mi možemo doći do kvaliteta, naravno posle tih kontrola gde je narušen zakon primenjivati i najstrože sankcije, to je jedini način da se iskoreni korupcija primenom Zakona o javnim nabavkama. Hvala.
Poštovana gospodo, ja bih istakao jedan momenat koji je vrlo bitan za budžet, a to je da će budžet biti donet pre 1. decembra. To je veliki uspeh i ministra, i vlade i predsednika Republike. Kada smo mi doneli budžet pre 1. decembra?

Zašto smo ga doneli na vreme? Zato što Srbija ide sigurnim putem, zato što povećavamo penzije i plate. Zašto smo ovoliko povećali? Zato što ćemo i dogodine povećati.

Zašto niko ne kaže da je sedam ministarstava dobilo manje iznose nego 2019. godine, da je predsednik Republike dobio 0,3% manje, da je Vlada dobila 4,2% manje, da ste vi u Ministarstvu finansija dobili 11,2% manje od sredstava koja ste dobili u 2019. godina.

Oko plata. Neće svako povećanja plata da poveća lična ulaganja u BDP. Hoće sada ova. Zašto? Dobili su povećanje ljudi koji će sav taj novac, više od 90% vratiti u budžet. To je ono što treba reći.

Naravno, penzioneri su uvek tu i ne treba otvarati raspravu o budžetu dok se ne sagleda ova tabela koju ste vi ovde lepo dali. Ja sam ovde ukucao i 2018. godinu. Tu je i 2019. godina. Tu se jasno vidi pozitivan trend kojim idemo. Znači, ove plate su dobrodošle i one su garancija da će i dogodine one biti veće.

Znači, šta je bitno? Da stalno plate i penzije budu na vreme i da svake godine budu sve veće.

Oko direktnih ulaganja, ja sam prvi za to da bude više domaćih direktnih ulaganja. Ja sam za to da bude bruto nacionalni dohodak, da ne bude bruto domaći. O čemu se radi? Mi moramo u ovom momentu da pokrijemo manjak na tekućem računu. Mi nemamo mogućnosti za domaćim direktnim investicijama i zato to moramo pokriti direktnim investicijama iz inostranstva.

Evo, ovde piše lepo da je manjak na tekućem računu 5,3% BDP, a da će direktne investicije biti 6,3%. Ova razlika od 1% govori da mi idemo pravim putem i da je ovo moralo da bude.

Dalje o čemu želim da pričam su fakulteti. Fakulteti su dobili više sredstava i to je i ministar rekao, nego nešto oko dopunskih prihoda. Ministarstvo, država, Ministarstvo finansija moraju pomoći fakultetima da imaju što veći dopunski prihod, jer veći dopunski prihod stvara uslove da profesori imaju veće plate, da bolji standard bude, da studenti lakše studiraju itd, samo što taj dopunski prihod mora biti vidljiv. On mora biti proknjižen i mora biti prikazan u završnom računu. Ako neće, postoje mehanizmi koji će ih naterati da to urade.

Znači, mi se zalažemo za to – što više dopunskih prihoda, što veći standard, što bolji standard.

Na kraju, za mene je kao prosvetnog radnika nezamislivo da, recimo, novinar, analitičar tri-četiri puta pravi gramatičke greške i kaže „spašava, spašava, spašava“, koliko puta je rekao „spašava“, ja sam to doživeo kao udarac u glavu.

Novinare, naučite, nije „spašava“ nego „spasava“, jer ovo slušaju đaci, studenti itd. To je vaša struka, vi ste TV lice.

Ovu moju kritiku shvatite dobronamerno. Uzmite gramatiku pa malo to preslišajte. Hvala.
Prvo bih želeo, a nije ministar tu, da čestitam ministru što je poštovao kalendar i što ćemo mi doneti ovaj budžet pre 1. decembra.

Druga stvar koju želim da kažem da je prvo planiran prihod i da je on odredio rashod, jer su do 2012. godine išli obrnuto. Rashod, pa onda prihod.

Za ovaj prihod kaže se da je konzervativan. Ja ne volim tu reč, ja bih pre rekao da je kredibilan i da je racionalan i da nije razvojni i da je veći za 1,7%. Pošto se projektovani prihod po rebalansu, od prihoda koji će biti ostvaren na osnovu ostvarenja za devet meseci, razlikuje za 1,9 milijardi u korist prihoda po realizaciji za devet meseci, ovaj procenat 1,7 biće manji. To je najmanji dokaz da on nije izborni jer je do koske realan i objektivan i sigurno će se i više od 100% ostvariti.

Šta bih želeo da ukažem? Planiran je deficit od 0,5 državni i 0,3 republički. Ja lično se zalažem da ne postoji razlika između državnog i republičkog. To mora sve da bude republički, da se sve to vrati u okviru budžeta.

Druga stvar, smanjenjem doprinosa, povećanjem neoporezovanog dela mi smo privredu oslobodili za 13 milijardi. Ministre, saslušajte me, samo da vam kažem jednu vrlo bitnu stvar. Kao što je bitan plani bitna projekcija prihoda, mnogo je važno izvršenje budžeta, odgovornost i kontrola, a zato je najodgovornije Ministarstvo za finansije.

Kad smo sad tu kod ministarstava, treba reći da je sedam ministarstava je dobilo manje novca nego u 2019. godini. Tako je Vlada dobila manje 4,7% od sredstava iz 2019. godine. Vaše Ministarstvo, Ministarstvo finansija 11,2% manje.

Koleginica je govorila, ja neću da govorim o Ministarstvu zdravlja koje je dobilo više, samo bih zbog javnosti rekao da su sredstva za lečenje u inostranstvu, to niste rekli, povećana za 42, 45 miliona i da ukupno iznose 528,8 miliona. Tako da nema potrebe da se neko leči u inostranstvu preko sms poruka, da se osnivaju fondacije, da se ta problematika politizuje. Država je sposobna i spremna i odvojila dovoljno sredstava da svi oni koji ne mogu da se leče u Srbiji, da se mogu lečiti u inostranstvu.

Ja bih se samo dotakao Ministarstva prosvete i rekao da je Ministarstvo prosvete dobilo 15,2 milijarde, da od toga 53,3% ide na lične dohotke. Poštujem ja sve što se radi u Ministarstvu prosvete vezano za kompjutere, digitalizaciju. Ne može ministarstvo funkcionisati bez profesora, bez učitelja, bez čoveka. Sve je u njemu. On mora biti zadovoljan. To je aktuelni ministar shvatio i zbog toga se gro tih sredstava usmerava na povećanje plata.

Kakav je budžet? To se sve vidi iz ove tabele, koja glasi – Osnove makroekonomskih pretpostavki. Ovde ima više ovih vrsta, ali bih ja samo citirao, odnosno naveo dve, tri. Prvo, lična potrošnja. Lična potrošnja će biti povećana kao jedan sabirak u BDP, a to je rezultat povećanja penzija i plata. Zašto će se povećati BDP? Zato što će sav taj novac koji dobiju penzioneri i koji dobiju činovnici vratiti ponovo u budžet. I ovde je to konstatovano lepo, da će u 2019. godini, bilo je 2,4, sada će biti 2,7.

Drugi sabirak u BDP je državna potrošnja. Tu je prošle godine bilo 0,7%. Tu je cilj da bude što manja. Ove godine će biti 0,3%.

Ono što mene posebno interesuje, to je deflator BDP. Šta je to? To je količnik nominalnog i realnog BDP. To je količnik aktuelne i stare cene i on će biti 3,4%.

Ono najvažnije, na tekućem računu Republike ili države biće minus 5,3 BDP. Ali, što je najvažnije, direktne investicije će iznositi 6,3%. Znači, poklopićemo taj minus i bićemo pozitivni, jer su ovo dve stvari koje se sabiraju.

Druga stvar o kojoj želim da govorim ukratko, više deskriptivno, jeste porez. Porezi, ministre, iznose 1.231 milijarda ili 86,61%. Šta mi moramo da uradimo? Uradili smo puno toga, ali može još više. Ukupan iznos poreza mora biti veći, ali porez po jedinici mora biti manji. Sada se postavlja pitanje – kako? Tako što ćemo povećati obim. Znači, obim broj onih koji plaćaju porez mora biti veći, jer postoje ljudi, postoje subjekti koji i dalje ne plaćaju porez. To mora da bude stalni zadatak poreske uprave, poreske inspekcije, koja radi dobro, ali koja mora da radi bolje.

Znači, moramo zainteresovati i oni koji plaćaju porez i oni koji ne plaćaju porez, da se otkriju oni koji ne plaćaju porez. Ali, kada se poveća obim, mi smo dužni, odnosno bilo bi dobro da se onda pojedinačni porez smanji.

Uzmimo porez na imovinu. Stalno se priča o tome i svake godine se povećava. Pa, povećava se 2%. Pazite, 2%, za nekoga je mnogo, zavisi kolika je glavnica. Zašto taj porez, ako se sada u svim gradovima vodi akcija da se povećava broj onih koji plaćaju porez na imovinu, 50% tih sredstava usmeri na smanjenje poreza na imovinu? To će stimulativno delovati da broj onih koji plaćaju porez bude veći.

Sledeća tema, meni omiljena, jesu devizne rezerve. Moram da pohvalim NBS, koja je u poslednje vreme kupila devet tona zlata. Zlatne rezerve svake zemlje, pa i Rusije, moraju biti u zlatu. Zlato je najsigurnije. Rusi su imali u dolarima, sada su dolar izbacili, pa su uzeli evro. Najbolje je ići na zlato. Mi trenutno imamo 30,4 tone zlata. To je 10% od naših ukupnih deviznih rezervi. To je u novcu 1,3 milijarde evra. Jedan kilogram zlata trenutno vredi 43.408,67 evra.

Ja se zalažem da se vodi takva politika, to predlažem, ministre, da se devizne rezerve u što većem procentu iskazuju u zlatu. To rade Rusija, Kina, Indija, to rade sve zemlje. Mislim da Rusija ima 2.112 tona zlata, a dolar mora da siđe sa tržišne scene, jer je to politički instrument Amerike.

Vi ste videli sada da su Rusi Venecueli dolar u kontejnerima transportovali. Znači, u kontejnerima su im to dali.

Druga mnogo važna tema, ministre, jeste konverzija zajma. Vi ste prošle godine uradili mnogo dobar posao. Ja nisam imao prilike da diskutujem, nekako teško dolazim do mogućnosti da pričam. Vi ste, a vi me ispravite ako nije tako, pet zajmova koji su bili iskazani u dolarima pretvorili u evre. Svaka čast. To treba nastaviti, znači, ići na evro, jer jednog momenta će Nemci evro pretvoriti evro 1 i umanjiti u vrednost za 50%.

S druge strane, ovi su do 2012. godine uzimali kredite sa visokim kamatama. Te kredite treba isplatiti po nekoj ubrzanoj proceduri. Kako? Ako može iz tekućih sredstava, a ako ne može, predlažem da se uzmu novi krediti koji su sada povoljniji, gde je kamatna stopa mnogo manja, pa tim novim kreditom vratiti stari kredit, jer kažem, ovi do 2012. godine uzimali su kredite sa 7, 8, 10 i 12%.

Druga stvar koju ste uradili dobro u 2019. godini, da vas pohvalim, vi ste za sedam milijardi, ispravite me ako grešim, otplatili evro obveznice, odnosno kupili. Znači, vi ste time rasteretili. Te obveznice dospevaju, imaju vreme dospeća 2020. i 2021. godine. Da li je tako? Znači, samim tim vi ste olakšali, smanjili rashode u ovoj 2020. godini. To je vrlo mudar i vrlo dobar potez.

Da ne oduzimam vreme, pošto ima još mojih kolega koji žele da diskutuju, a i ja sam često bio u prilici da nemam vremena, samo da kažem jednu stvar. Ministre, ja se zalažem i tvrdim da mi moramo težiti, ne možemo, nismo mogli, da sve iskazujemo, znači, naše privređivanje, u bruto nacionalnom dohotku. Znam da vi razumete. Mene je razočarao predsednik Fiskalnog saveta, kome ja nisam mogao to da objasnim, da je BDP kategorija koju su nametnule multinacionalne kompanije i da taj BDP ne iskazuje pravo stanje u zemljama gde je plasiran direktno inostrani kapital, znači, na bruto nacionalni dohodak. Toliko. Hvala.
Član 27. Ja sam se odmah posle predloga amandmana javio za repliku.
Molim vas, da li ova moja mašina radi ili ne radi? Da li vi konstatujete to da sam se ja vama javio već na samom početku? Možda je pokvarena mašina, pa to ne konstatujete ili nećete da mi date reč, pa da idem malo da odmaram. Hvala.
Tu je ministar i mislim da će se ministar složiti sa mnom da je osnovni zadatak vaspitno-obrazovnog procesa omogućiti svakom učeniku, svakom studentu da napreduje prema svojim mogućnostima.

Mi imamo frontalni oblik nastave, grupni oblik nastave i individualni oblik nastave. Mi smo imali situaciju da smo u odeljenjima imali po 45 učenika, a vi znate da je optimalno 25 da bi bio taj, što kaže, frontalni oblik rada, ali smo težili, ovo sve što vi radite, uvođenju nove tehnologije, nove organizacije, udžbenici, itd. Sve je to sa jednim ciljem da se omogući da učenik, odnosno student napreduje prema svojim mogućnostima, a da se učitelj, nastavnik, profesor, mentor pojavi samo u onom trenutku kad on dođe do prepreke koju ne može sam da savlada. Kad to postignemo, mi smo onda postigli ono što smo želeli, vaspitno-obrazovni proces.

Ova komponenta vaspitno se izgubila 2000. godine, kada je donet novi Zakon o osnovama osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja. Da se ne vraćamo na to što je bilo.

Svi koji ste diskutovali ste u pravu, da se razumemo. Ovaj amandman je u redu. Svakome treba omogućiti. To se nikome ne može zabraniti, ali u ovom trenutku, znači, svaki trenutak ima svoje rešenje, najbolje je rešenje ovo – predložiti da se to produži za dve godine. Svako uopštavanje, svaki student, svaki đak je priča za sebe. Koliko ima đaka, koliko ima studenata, toliko ima priča.

U ovom trenutku ja podržavam predlog Vlade. Zašto? Zato što će ove dve godine biti motivacija mnogima od njih da to urade i treba taj problem, koji nije sagledan, ministre, sagledati i videti efekte posle godinu dana, posle dve godine šta je urađeno na tom planu. Kažem, još jednom, mi moramo u vaspitno-obrazovnom procesu omogućiti svakom da napreduje prema svojim mogućnostima, prema svojim sposobnostima i onda je taj vaspitno-obrazovni proces postigao svoj cilj. Hvala.