Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Mihailo Jokić

Mihailo Jokić

Srpska napredna stranka

Govori

Član 27. Ja sam se odmah posle predloga amandmana javio za repliku.
Molim vas, da li ova moja mašina radi ili ne radi? Da li vi konstatujete to da sam se ja vama javio već na samom početku? Možda je pokvarena mašina, pa to ne konstatujete ili nećete da mi date reč, pa da idem malo da odmaram. Hvala.
Tu je ministar i mislim da će se ministar složiti sa mnom da je osnovni zadatak vaspitno-obrazovnog procesa omogućiti svakom učeniku, svakom studentu da napreduje prema svojim mogućnostima.

Mi imamo frontalni oblik nastave, grupni oblik nastave i individualni oblik nastave. Mi smo imali situaciju da smo u odeljenjima imali po 45 učenika, a vi znate da je optimalno 25 da bi bio taj, što kaže, frontalni oblik rada, ali smo težili, ovo sve što vi radite, uvođenju nove tehnologije, nove organizacije, udžbenici, itd. Sve je to sa jednim ciljem da se omogući da učenik, odnosno student napreduje prema svojim mogućnostima, a da se učitelj, nastavnik, profesor, mentor pojavi samo u onom trenutku kad on dođe do prepreke koju ne može sam da savlada. Kad to postignemo, mi smo onda postigli ono što smo želeli, vaspitno-obrazovni proces.

Ova komponenta vaspitno se izgubila 2000. godine, kada je donet novi Zakon o osnovama osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja. Da se ne vraćamo na to što je bilo.

Svi koji ste diskutovali ste u pravu, da se razumemo. Ovaj amandman je u redu. Svakome treba omogućiti. To se nikome ne može zabraniti, ali u ovom trenutku, znači, svaki trenutak ima svoje rešenje, najbolje je rešenje ovo – predložiti da se to produži za dve godine. Svako uopštavanje, svaki student, svaki đak je priča za sebe. Koliko ima đaka, koliko ima studenata, toliko ima priča.

U ovom trenutku ja podržavam predlog Vlade. Zašto? Zato što će ove dve godine biti motivacija mnogima od njih da to urade i treba taj problem, koji nije sagledan, ministre, sagledati i videti efekte posle godinu dana, posle dve godine šta je urađeno na tom planu. Kažem, još jednom, mi moramo u vaspitno-obrazovnom procesu omogućiti svakom da napreduje prema svojim mogućnostima, prema svojim sposobnostima i onda je taj vaspitno-obrazovni proces postigao svoj cilj. Hvala.
Gospodo, ja bih podsetio na ono što sam ja već nekoliko puta pričao u Skupštini.

Naš osnovni zadatak jeste da sa BDP pređemo na bruto nacionalni proizvod, jer bruto nacionalni proizvod iskazuje kriterijum i razvijenost i napredak i razvoj jedne zemlje. Da bi mi govorili i da bi imali taj parametar, bruto nacionalni proizvod, a ne bruto domaći proizvod koji vam je nametnut, mi moramo imati sposobne ljude koji neće biti samo osposobljeni da rade kod drugih, o čemu se sve vreme priča, nego da stvaraju domaća preduzeća.

Ne može ova Srbija iskoračiti u Evropu, ne može napraviti napredak ako ne bude imala ljude koji će stvarati svoja preduzeća, da ovde u Srbiji imamo domaća preduzeća, gde će sve ono što se proizvede u tom preduzeću ostati u Srbiji. Jer, ono što strane kompanije proizvedu u Srbiji, deo tog proizvoda, deo tog dohotka odlazi iz Srbije, a to ulazi u BDP. Zato se ja zalažem za bruto nacionalni dohodak. Ali, da bi došli do toga moramo imati sposobne ljude da stvaraju, da rukovode, da organizuju ta preduzeća. Mislim da će dualno obrazovanje, kako je koncipirano, to rešiti.

Ovde je primarni cilj i osnovni cilj je da stvorimo stručnjaka koji će biti sposoban da to uradi. Sve ostalo je marginalno i sve oko ostalih parametara mi možemo da se dogovorima, ali moramo ići i moramo sve podrediti ovom osnovnom cilju. Hvala.
MIHAILO JOKIĆ (Isključen mikrofon.): Gospodo, ja se i u ovom amandmanu i u celom zakonu zalažem da se izvršenje ne vezuje za apsolutni … i ne vezuje za stalnu, nego da se vezuje za razmeru koju određuje dug, tržišna vrednost onoga … Tada će biti manje zloupotreba. Biće pravednije. Hvala.
Zahvaljujem.

Ja sam se više puta javljao za reč, član 27. vi mi niste dali priliku da govorim. Evo, ja sad koristim priliku da kažem, kao dopuna svih ovih diskusija jeste činjenica da je 2008. i 2009. godine uništeno sudstvo. Sudstvo je postalo nesposobno da rešava tekuće probleme. Ovaj zakon je bio nužno doneti 2015. godine. To niko nije rekao.

Znači, ovo je nužno zlo koje je prouzrokovano, implicirano činjenicom da su oni koji su bili na vlasti, mislim Malović, Petrović, da su potpuno uništili sudstvo, da je sudstvo postalo nesposobno, da su najbolji kadrovi iz suda otišli iz suda. Zbog toga se javio ovaj problem, javila se potreba da se nagomilani problemi razreše na ovaj način. Hvala.
Želeo sam, poštovana gospodo, nešto da kažem vezano za ovu korupciju i za sve ovo što nam se dešavalo od 2000. godine. Zašto mi ne uspevamo da one koji su napravili ovaj karambol, koji su napravili ovaj ogroman kriminal, dovedemo pred sud?

Vi znate da je 2008, 2009. godine izvršena reforma uništavanja sudstva. To je uradila ona Malovićka, ne znam kako se zove. Međutim, oni su nastavili i 2011. godine i uništili instituciju istražnog sudije. Istražni sudija je kao institucija… I sve je to sad dato da radi javni tužilac, a javni tužilac ne može da stigne da uradi i istragu, da podigne optužnicu, da proceni, itd. Dobio je sudiju za prethodni postupak koji, s jedne strane, ograničava ta prava javnog tužioca. Zato je ceo taj postupak usporen.

Samo da kažem da je to Amerika nametnula nama. To je 2011. godine urađeno. U Evropi se radi, znači, postoji istražni sudija, postoji tužilac i postupak je mnogo brži, mnogo jednostavniji i mnogo efektniji. To je namerno urađeno i ja mislim da se mora razmisliti o tome da se vrati institucija istražnog sudije da bi ovi postupci bili mnogo brži, mnogo efektniji kao što su nekad bili. Hvala.
Replika za druga Jovanovića.

Da se razumemo, da je to dobro da se ukine institucija istražnog sudije, to bi uradili i Francuzi i Nemci, to je ostalo u Evropi. To je američki metod, znači, to je urađeno samo da se zakukulji i zamumulji i da se ceo taj postupak koji se vodi učini neefikasnim. A s druge strane, prosta stvar, pa više urade dva čoveka nego jedan, valjda je to jasno. Hvala.
Rešenje svih ovih problema, promena načina izbora narodnih poslanika.

Ako se mi vratimo na većinski sistem i budemo birali poslanike po većinskom sistemu, svi ovi problemi o kojima ste vi govorili, govorili moji prethodnici, biće razrešeni, odnosno biće nepostojeći. Zato predlažem da se o tome ozbiljno razmišlja i da se vratimo na kvorum, da u svakom trenutku mora biti prisutno 126 poslanika, o čemu ste vi govorili. Hvala.
Kada govorimo ovde, mi za to moramo da odgovaramo materijalno…

(Predsedavajući: Koji član sam povredio, dr Jokiću?)

Član 107.

Prethodni govornik je rekao – ja nisam siguran, i nastavio da diskutuje. Ako nije siguran, on nije smeo da diskutuje, da se razumemo. Ostavite to za drugi put, kada budete sigurni, kada se uverite, onda diskutujte. Mislim da je to vrlo nekorektno prema nama, ostalim poslanicima. Nemojte to da radite, nema smisla, vi ste ozbiljan čovek. Hvala.
Ja ću da pričam nešto što niko do sada nije pričao, da se ne bi ponavljali. Moja tema je - zlato, dolar, dinar, nacionalne valute i gde se tu nalazi Srbija, gde se tu nalazi građanin Srbije.

Želim od vas, kao profesionalaca, da se u pisanoj formi iskažete, kako i kojim putem treba da se razvija država, odnosno kreće država, ponaša pojedinac, da bi se sačuvala makroekonomska politika.

Prvi problem koji želim da istaknem jeste, i tu sam iznenađen da niko nije konstatovao, nama nedostaje služba društvenog knjigovodstva. Godine 2000. su… Da završe radikali, pa ću ja.

(Predsedavajući: Samo nastavite, dr Jokiću, ovo je parlament, ne možemo zabraniti da pričaju između sebe.)

Znači, uništili su vojsku, uništili su policiju. Mi smo obnovili vojsku, imamo jaču vojsku, obnovili smo policiju, ali nismo dobili službu egal službi SDK koja je pratila sve finansijske tokove na nivou države. To je problem. To je problem kontrole. To je problem nadzora.

Možda to nije u domenu vaših ovlašćenja, ali vi kao stručni ljudi treba da predložite, i ponovo ponavljam, u pisanoj formi da se iskažete nama, Skupštini, Vladi, da se mora neka institucija pojaviti u tom obliku, koja će vršiti onu ulogu koju je vršila Služba društvenog knjigovodstva.

Možda je tu najbliža ova Državna revizorska institucija. Mi smo slušali to juče, ali to je sve ad hok. Nekoga pogode, nekoga ne pogode itd. Parcijalno prilaze tim problemima. Nama treba institucija koja će da sagleda celinu.

O čemu se sada radi? Ja sam jednom prilikom, prof. Petroviću, rekao da je dolar najveće zlo ovoga sveta i da Amerika ne komanduje i ne teroriše svet bombama i avionima, nego dolarom. Evo, Venecuela je najbolji primer. Videli ste, blokirali su sva sredstva koje je Venecuela imala u dolarima. To se mora sprečiti, jer od 1971. godine dolar je izgubio zlatnu podlogu i oni štampaju dolar kao mi toalet papir. O tome se radi. To se mora sprečiti.

Velike zemlje, Rusija, Indija, Kina, kupuju zlato. Mislim da Rusija ima negde, čini mi se, 2.112 tona zlata. Indija ima preko 600 tona. Da li mi kao zemlja da bi obezbedili svoju sigurnost, da bi dinaru napravili zlatnu podlogu, da se i mi okrenemo? Da li i mi treba? Vi kao stručni ljudi treba da se izjasnite u kom obliku ćemo da štedimo, da čuvamo svoje devizne rezerve. Pa nećemo to raditi sigurno u dolarima. Nećemo raditi ni u evrima, jer se i evro štampa nekontrolisano, a najbolji dokaz je taj euribor, koji je minus 0,2%. Znači, negativan je.

Ja sam tu zahvalan našoj Narodnoj banci koja je sprečila da strane banke naplaćuju nama kamatu što mi imamo novac kod njih.

Vi znate da su 2018. godine te strane banke ostvarile dobit od 70,4 milijarde, a to ide sve delom i preko tih provizija o kojima je govorio kolega. Provizija za transakciju novca. To je nekada pripadalo i treba da pripada državi Srbiji. Tu Srbija mora da sačuva sebe.

Znači, ja želim od vas kao stručnog čoveka, odnosno kao stručnog tima da se vi u pisanoj formi izjasnite šta sad u ovom trenutku treba da radi država Srbija? U kom pravcu treba da ide, jer meni se čini da će evro doživeti sudbinu marke, nemačke marke. Sećate se kako je bilo? Bilo je jedan jedan, pa je onda bilo dva jedan.

Da ne bi mi došli u tu situaciju, vi možete da preporučite, recimo, ja bih mogao kao laik da kažem da štedimo, recimo, u kuvajtskom dinaru. Sad je najstabilnija valuta kuvajtski dinar, jel tako, i švajcarski franak.

Znači, to su problemi gde vi treba da se pojavite kao stručno telo. Možda vi i ne možete da donesete odluku, ali morate se iskazati i morate se zbog građana Srbije, zbog istorije, zbog ljudi koji dolaze, iskazati u pisanoj formi.

Poslednje što ja želim da kažem jeste, pazite, bruto domaći proizvod i bruto nacionalni proizvod, mislim da se vi i ja razumemo. Profesore, ja se zalažem za bruto nacionalni proizvod, jer mislim da on na pravi način iskazuje standard i moć jedne države, a bruto domaći proizvod je nametnut nama, zemljama u razvoju. To su nametnule multinacionalne kompanije. Sad da ne ulazim u to, u detalje, da ne bi bilo rasprave zašto i kako.

Znači, da ne bi bili žrtva pravi je trenutak da se vi, kao stručno telo, pustite vi sad ovu statistiku da li je to 12 ili 13 itd, dajte vi nama reper, dajte vi nama putokaz šta mi u ovom trenutku, koji je vrlo težak, kako da se ponašamo u tim trgovinskim relacijama.

Trgovinske relacije evro pokriva negde sa 40%. Tržište američkog duga je u kolapsu. Niko neće da otkupi njihove menice, njihove hartije od vrednosti. Dolar mora da padne. Dolar pada. Evro pada. Znači, pojaviće se neka valuta.

Gde smo mi tu? Šta mi tu treba da uradimo kao država i šta tu treba da uradi pojedinac koji u ovom trenutku živi i ima neku ušteđevinu, kako to da sačuva za starost koja je neizvesna? Hvala.
Ono što rekoste, snagu, ali ono što je naše, što je srpsko, to bolje iskazuje bruto nacionalni, nego bruto domaći proizvod.
Ja mislim da je ovo trenutak, ministre, da vi formirate komisiju pri ministarstvu da proveri da li sve opštine u Srbiji, a prvo proverite Beograd i Beogradske opštine, imaju popisanu svu svoju imovinu, da li znaju sa kojom imovinom raspolažu. Drugo pitanje - u kojoj je funkciji ta imovina?

Ja mislim da tu u popisu i u funkciji ima problema u svakoj opštini u celoj Srbiji. Tu je potreban nadzor, a nadzor mora da uradi ministarstvo. Hvala.
Ja bih hteo da kažem, ja podržavam ovaj stav 3, baš upravo zbog toga što tu vidim nadzor i kontrolu.

To je ono o čemu vrlo često pričaju, govore, to je ono što nama nedostaje u primeni zakona, uredbi i svega ostalog.

Znači, ta vertikala i to neće nikako usporiti, to će samo doprineti kvalitetu i odgovornosti i smanjiti korupciju, kriminal i sve ostalo sa čim imamo mi velikih problema. Hvala.
Predložio bih da uopšte ne govorimo o onim amandmanima gde predlagači nisu prisutni. Mislim da smo tome već govorili. Nemojmo da otvaramo uopšte raspravu o takvim amandmanima.

Sa druge strane, sve vreme, umesto reči – „borba“, treba upotrebljavati reč – „sprečavanje“, jer to je prvi kvalitet koji donosi ovaj zakon.

Treću stvar, kada budu predloženi kandidati, skupština ne mora da izabere nikog, znači da ceo postupak vrati. Prema tome, nije skupština ovim načinom, ovim izborom dovedena pred svršeni čin.

Nova stvar za sprečavanje korupcije, bitni su zakoni. Zakoni se ne smeju tumačiti, zakoni se moraju primenjivati. Ja sam predložio u prošloj diskusiji da se Zakon o izvršenju i obezbeđenju menja i to je dobro, vi ste rekli, itd. ja bih ukazao na još jedan zakon. To je Zakon o javnim nabavkama. On mora biti više kontrolisan, čak mislim da on mora biti menjan da bi ispunili svoju obavezu i sprečavali korupciju. Hvala.