Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, ja ću pričati nešto što drugi nisu pričali sve vreme. Pričaću o kamenolomima.

Za sprovođenje ovog zakona i svih zakona potreban je novac, a ja mislim da se novac nalazi kod vlasnika kamenoloma, da su kamenolomi veliki zagađivači i da uništavaju infrastrukturu, to je svima jasno.

Koju nadoknadu danas vlasnici kamenoloma plaćaju državi? Znači, vi sa Ministarstvom za finansije, sa Poreskom republičkom upravom treba zajednički da sagledate obaveze koje kamenolomi imaju prema državi. Oni plaćaju na svaka tri meseca nadoknadu po knjigama koje oni vode, koje niko ne pregleda.

S druge strane, oni plaćaju porez na imovinu gradovima i opštinama, a vrednost te imovine se množi sa 0,4 i takođe prema knjigovodstvenim vrednostima koje oni imaju. Treću obavezu koju imaju, a za koju ste vi direktno odgovorni je eko taksa.

Moje je mišljenje da su kamenolomi nedovoljno opterećeni i da ima mesta u zajedničkoj akciji da se nađe novac i da se kamenolomi dodatno opeterećuju.

S druge strane, kamenolomi u okolini Valjeva, vi sada kada krenete na put, recimo od Valjevske Loznice ka Ubu ili ka Lajkovcu, na nekih 2 kilometra imate pet kamenoloma. Postavlja se prvo pitanje, pod kojim uslovima oni vrše tu eksploataciju?

Prvo, u kakvom stanju kamioni kada izlaze iz kamenoloma izlaze na magistralni put, recimo magistralni put koji vodi ka Ubu ili koji vodi ka Lajkovcu? Silno blato i pesak iznose na put i ugrožavaju saobraćaj. Morali bi biti oprani pre nego što izađu na put.

Drugo pitanje koje ja postavljam, kako se vrši transport kamena, mlevenog kamena na relacijama duž magistralnih puteva? Da li ti kamioni treba ili ne treba da budu pokriveni ceradom? Kamena prašina, ministarka, je najveći i najopasniji zagađivač. Znači, jednostavno moraju se sagledati pod jedan, opterećenja poreska koja imaju kamenolomi. Tu je veliki profit. Pod dva, postaviti uslove pod kojima se vrši eksploatacija u kamenolomima i na koji način oni uništavaju sigurno infrastrukturu i kako oni moraju to da nadoknade? Potrebno je izaći na teren i snimiti tu situaciju.

Sad, u onom drugom delu, vi znate da je Valjevo jedan od najzagađenijih gradova, ja mislim treći u Evropi. Ove godine, 12. marta je bio najgori dan, negde ja mislim 138,37 mikrograma po kubnom metru MP10 čestica je bilo, a norma je 40.

Mi imamo problem sa toplanom. Toplana je delimično na gasu. Mora biti potpuno na gasu. Tu je potrebna pomoć Republike. Imamo problem sa toplanom u Krušiku. Krušik trenutno nema dovoljno sredstava da se ta toplana koja je na mazutu, da pređe na gas.

S druge strane, toplana koju imamo opslužuje 15% stanovništva u Valjevu. Da bi bila racionalna, da bi imala svoju funkciju, taj procenat je nedovoljan. Građanima se mora pomoći. Napravljena je katastrofalna greška kada je osnovana ta toplana. Na vlasti su bili neki drugi ljudi, da ne optužujem te žute itd. Znači, postavljeni su vrlo strogi uslovi, odnosno velika je cena data da bi se neko priključio na toplanu.

Moje mišljenje je bilo, ja sam tada zastupao mišljenje da priključak mora da bude za građane besplatan. Međutim, postavljeni su visoki uslovi, visoka cena. Građani to nisu mogli da plate, tako da smo došli u situaciju da je mali broj domaćinstava u Valjevu priključen na toplanu. Da bi sve te probleme rešili… Imamo problem i sa deponijom u Kaleniću. Deponija u Valjevu je stalno u problematici i više puta unazad je politički zloupotrebljavana.

Da ne bih sada dužio i pričao o svim problemima, pošto je Valjevo na toj crnoj listi, ja vas molim u ime građana Valjeva da dođete u Valjevo, da sagledate ovu celokupnu situaciju i da nam pomognete, jer Valjevo bez pomoći Republike ne može razrešiti te svoje probleme.

I još jednom vas molim, sagledajte kamenolome, tu leže novci, ali koje vi ne možete sami razrešiti, nego morate pozvati i Ministarstvo finansija i Poresku upravu. Toliko od mene i hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, moja tema je porez na imovinu. Direktno se obraćam Ministarstvu finansija i Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Zašto? Zato što se neke stvari u praktičnom životu pogrešno tumače. Visina poreza na imovinu ne zavisi samo od cene kvadratnog metra. Porez na imovinu zavisi od dve veličine, znači, od cene po kvadratnom metru i od poreske stope. Reći da je porez na imovinu povećan zato što se povećala cena po kvadratnom metru, nije dovoljno, ona je samo potrebna. Poreska stopa se kreće od 0-0,4%, znači, veća od nule a manja ili jednako od 0,4%. Znači, kada se povećava porez na imovinu postoji mogućnost i ako je cena po kvadratno metru veća da porez bude isti ili manji, ako se ta stopa od 0,4% smanji. Znači, svako obrazloženje bez upliva u tu poresku stopu nije dovoljno.

S druge strane, taj prihod je izvorni prihod lokalnih samouprava. To je najveća stavka u tom delu, taj izvorni prihod po opštinama i gradovima morao bi da bude i veći, a kako će se povećati da se ne poveća pojedinačno zaduženje, jer, ne možemo mi samo onima koji plaćaju stalno to povećavati i da jedni isti podnose teret. Znači, moraju se obuhvatiti i oni građani koji ne plaćaju taj porez. Ti građani u svakoj opštini u svakom gradu postoje.

Lokalna samouprava, odnosno Ministarstvo za lokalnu samoupravu mora da da procenu koji su to novci koje mora svaka opština, svaki grad da po toj stavci ostvari u svom budžetu, da se potrude, da se obezbede novi obveznici. Ako to ne budemo radili i ako budemo stalno ovo povećavali mi ćemo jednostavno zloupotrebiti i nepotrebno opteretiti građane. Postavlja se pitanje u ovim trenucima da li je ovo povećanje koje je urađeno skoro u svim gradovima i opštinama da li je bilo potrebno kada mi istovremeno dajemo novčanu pomoć građanima jer se građani zbog ove epidemiološke situacije nalaze u teškoj situaciji.

Druga mnogo važna stvar, obraćam se Ministarstvu za lokalnu samoupravu mi treba, odnosno građani treba da dobiju rešenja za porez na imovinu za 2021. godinu. Ta će rešenja zavisno od opštine, od grada do grada stići negde tamo do maja, juna meseca. Predlažem i mislim da je vrlo bitno da to rešenje sadrži informaciju kakvo je stanje po toj obavezi za svakog građanina. Da li građanin duguje neki iznos. Najčešće je to mali iznos za koji građanin ne zna. Mnogi će reći, pa može to elektronskim putem, može to mobilnom aplikacijom i tako dalje. Međutim, ta mobilna aplikacija je nepristupačna mnogim građanima, a nije veliki napor da uz rešenje stoji da obaveza koja je kumulativna iz prethodnih godina iznosi toliko i toliko. Građanin kada dobije rešenje zna da to duguje i da to plati. Naravno da ta obaveza utvrđena 31. decembra prethodne godine mora se diskontovati na valutu kada građanin dobije to rešenje. Ako to ne radimo, a toga ima u praksi, onda se naravno to dugovanje kamati i to se dugovanje povećava.

Treća stvar koju želim da predložim jeste, zašto ministarstvo ne vrši uticaj na opštine i gradove da je moguće, a moguće je to ali da oni građani koji plate u celini porez na imovinu dobiju određeni popust. Da se razumemo, sto dinara danas, sto dinara sutra ili sto dinara juče, to su različite sume novca. Onim lokalnim samoupravama koje imaju svoje projekte, koje imaju svoje planove, mnogo dobro bi došli ti novci ako bi građani platili odmah celokupni iznos. Ima građana koji to mogu da plate. S druge strane, to je preče i zbog toga što su kamate u bankama mnogo niske i građanima koji imaju novce bolje je da to daju opštinama, da to daju gradovima, da to daju svom gradu nego da drže kući ili da drže u bankama sa kamatom od 0,9% do 1%.

Možda i najvažnije, samo da kažem, ako bude ova informacija data u rešenju, onda građanin ne mora da čuva sve priznanice iz prethodnog perioda, jer mi svi čuvamo priznanice da smo platili porez za prethodnu godinu i za godine unazad, recimo, tri, četiri godine. Sa ovom informacijom koju bi dobili uz rešenje, koja je kumulativna, mi bi se otarasili te administracije, te priznanice nama ne bi bile potrebne. Čak i oni građani koji elektronskim putem plaćaju porez da bi bili sigurni moraju da odštampaju tu svoju uplatu da bi bili sigurni ako dođe do nekih zabuna, da bi to u pisanoj formi podneli i dokazali da su to platili.

Toliko, vezano za ovu temu i mislim da se ovo može raščistiti i da je sve ovo u korist građana i pozivam Ministarstvo za lokalnu samoupravu i Ministarstvo za finansije, da se ove stvari jednom raščiste. Hvala.

Hteo bih da dam jednu dopunu. Glasam za ovaj amandman, glasao sam na odboru. Šta bih ja predložio, poštovana ministarka? Da vi na Vladi predložite ili da mi danas ovde u pisanoj formi zaključimo ili donesemo zaključak da ćemo na prvoj sednici jesenjeg zasedanja ponovo govoriti o ovom zakonu, odnosno o rezultatima primene ovog zakona. Mislim da bi taj zaključak, da bi to zapisivanje i ta vaša obaveza na Vladi bila dodatni stimulans za one koji će ovaj zakon primenjivati, za narod koji je ovaj zakon očekivao, jer ovaj se zakon dugo očekivao. Od ovog zakona se puno očekuje. To je moj predlog.

Druga stvar, bilo je ovde ima li ko iz Valjeva. Gospodin Jugović je rekao – ja sam iz Valjeva. Mi iz Valjeva očekujemo jednu, dve, tri fabrike, za početak prvu fabriku. Put od Valjeva do Lajkovca napreduje predviđenim tempom. Očekujemo da će biti urađen u roku do 2022. godine. Grad Valjevo radi put u industrijskoj zoni i očekujemo boljitak. Toliko od mene i hvala.

Ja ću pokušati da govorim o onome o čemu niko ništa nije rekao. Ne bih želeo da se ponavljam, ali ujedno bih izrazio svoje malo razočarenje što ovde nije ministar finansija, jer sam želeo da pred njim izložim neke stvari koje do sad nisu rečene, a kada je u pitanju javni dug, kada su u pitanju krediti, što se najbolje vidi iz ovog kredita koji uzima EMS u iznosu od 40 miliona evra. Znači, koji su uslovi tog kreditiranja?

Ali, da se vratim na prvu tačku. Da se ne ponavljamo, samo bih rekao da je ministar finansija rekao – potrebni su nam ozbiljni inspektori, a ja ću da kažem – potrebni su nam stručni i dobro plaćeni inspektori. Ovo će biti vraški težak posao sprovesti ovaj zakon. Biće otpora i u samoj poreskoj upravi, ako to bude sprovodila poreska uprava. Neko mora vršiti stalni nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Kao što su nam se desile greške, znači, mi zakon koji smo doneli 29. decembra prošle godine, menjamo danas, nismo ni počeli da ga primenjujemo, godinu dana, napravljene su teške tehničke greške, nedozvoljene greške. Ja sve vreme pomišljam da je to neko uradio nedobronamerno. Biće toga i u sprovođenju ovog zakona.

Zato kažem – od ovog zakona narod očekuje mnogo. Jer, narodu nije krivo na malo nego na nepravo. Ovo je veliki vladajuće stranke, odnosno moje stranke, odnosno naše stranke.

Ja sam na to posebno želeo da ukažem ministru finansija, a ukazujem i vama, ministarko, da ste i vi, pored poreske uprave, jer poreska uprava sama, ako bude ostavljena da sprovede ovo, neće to moći baš uspešno ako ne bude pomoći sa strane.

Oko ovih kredita. Mi uzimamo ovaj kredit, ovo što uzima EMS, kredit je 40 miliona. Ono što je dobro, donacija je 12,8 miliona, što je 21,7%. Velike pare. Drugo, EMS učestvuje sa 6,15 miliona evra. I to je dobro, to je 10,4%.

Šta nije dobro? Nije dobro što je ovo kredit koji je raspoloživ do 2025. godine, što se otplaćuje 10 godina sa počekom od pet godina. I ono što je najspornije, jeste što se fiksna kamata određuje posle povlačenja svake tranše. Kolika će kamatna stopa biti 2025. godine?

Mi smo sad svedoci da je težište monetarne politike na kamatnim stopama. Kamatne stope su niske, svi se zadužuju. Dobro je što se zadužuju i zemlje u razvoju. Ja sam negde pročitao da 270 triliona dolara je zaduženost svih zemalja u svetu. Veća je zaduženost nego za vreme Drugog svetskog rata. I to je sad dobro.

Ali, jednog momenta se mora podvući crta. Kamate ne mogu biti niske, kamatne stope će biti veće i sad se postavlja pitanje – kako će se to vratiti?

Kad pričamo o javnom dugu, ministar nije tu, nije bitan samo njegov apsolutni i relativni iznos, bitna je struktura javnog duga. O tome niko ne priča. Ja nisam čuo da je neko rekao. Evo, vidite, recimo, Japan. Relativni iznos japanskog duga je 240%, ali ga Japan vrlo lagano i mekano otplaćuje.

Znači, servisiranje javnog duga je najvažnije, mnogo važnije od toga koliki je apsolutni iznos i koliki je relativni iznos. Mi moramo da vodimo računa da poboljšamo strukturu javnog duga. Šta je dobro kod Japanaca? Dobro je što je 95% tog duga u njihovoj nacionalnoj valuti.

Kod nas je struktura javnog duga u evrima 44,8%, 19,8% u dolarima, a u dinarima 27,6%. Mi moramo voditi računa o toj strukturi. Naša zaduženost je oko 60%. To je ništa u odnosu na razvijene zemlje. Kod njih je to trocifreno. Zemlje EU, razvijene zemlje, preko 100%. Evo, kažem, Japan 240%. Problem javnog duga, problem zajma je njegova otplata.

Ovo je dobar kredit. Ovo su uslovi više nego idealni. Tamo kaže – određuje se posle svake tranše. Kako? Euribor, koji je negativan, plus 0,45% marža. Euribor neće biti negativan, da se mi razumemo.

Ovo mora imati svoj kraj. Ovo zaduženje koje je u svetu, ovo mora imati svoj kraj. Šta će se desiti, niko ne zna.

Kamatne stope se moraju povećati i za ovaj kredit neko takođe mora da bude odgovoran. Zašto? Zato što su predviđeni visoki kazneni poeni ako dođe do ne realizacije ovog kredita. Provizija na ne povučena sredstva se plaća 0,25%, za docnju je predviđeno 200 baznih poena. Znači, vrlo oštri uslovi nas očekuju u nedefinisanom vremenu za vraćanje ovog kredita. Zato ja mislim, kada budemo vodili rasprave, mi moramo voditi računa o tome kakva je struktura, sa druge strane, kakva su druga obeležja javnog duga. Apsolutni iznos i relativni iznos javnog duga Srbije je mali, ali struktura nije povoljna. Moramo je poboljšati.

Sa druge strane, obeležje javnog duga, da li je on direktan ili indirektan, i to je vrlo bitno. Dobro je to što je direktan 92,2%, a indirektan 6,1%, a negarantovan 1,7%. Ja se zalažem da javni dug jedne države mora biti 100% direktan da bi bio pod kontrolom.

Kažem, podržavam ovo, mislim da je ovo dobro, da idemo dobrim putem, ali ono što nama nedostaje, mi imamo dobre odluke, dobre zakone, dobre mere, ali šta nam nedostaje, da pratimo sprovođenje tih zakona i odgovornost ako dođe do kašnjenja ili ne sprovođenja tih zakona.

To je ono, ministarka, na čemu mi moramo da radimo. Ako to ne budemo radili, onda neće biti dobro. Inače, put kojim idemo, naravno, je doneo rezultate.

Ako mogu da pobegnem malo od teme, jer sam sve vreme bio u temi, a oko ovog vakcinisanja. Svi pričaju da je vakcinisanje sprovela eUprava i sve zasluge eUpravi. Kod vakcinisanja zasluga pripada medicinskim sestrama, doktorima, pomoćnicima ministra i ministru zdravlja. Oni su izneli ovo vakcinisanje, a eUprava je samo pomogla da to bude efikasnije i brže. Toliko od mene i hvala.

Povređen je član Poslovnika 27, 103. i 105. Šta je tema dnevnog reda? Izbor sudija. Znači, mi možemo da diskutujemo o licima koja se predlažu za sudije i o načinu na koji se biraju sudije. Široko pričati sad o sudstvu mislim da je tema promašena.

Mi radimo u specifičnim uslovima, u uslovima epidemije, pandemije, racionalno, korisno za sve nas jeste da u ovom zatvorenom prostoru budemo što kraće.

Ja vas molim da ne gledate samo vreme nego da gledate sadržaj.

Još jednom ponavljam, tema i izbor novih sudija, znači, treba pričati o kriterijumima na osnovu kojih se biraju sudije, da li tu nešto može da se unapredi, da li tu nešto može da se poboljša i konkretno, o licima koja su predložena, da li imamo ili nemamo primedbe. Problem sudstvo je neka druga tema.

Molim vas da kao predsedavajući ne gledate samo vreme nego da pratite i šta dotični govori, jer to se već ponavlja tri puta i morao samo da intervenišem. Hvala.

Ja vam pričam jedno, vi pričate drugo. Ne vredi. Ne možemo da nađemo zajednički jezik.

Hoću da pomognem svima nama. Znam ja da imamo uslove, ali kažem, moramo biti racionalni, o tome govori Poslovnik. Ovo nema veze sa temom. Pričati o sudstvu. Ne mora svako da iskoristi svojih dvadeset minuta, neka govori pet minuta ali kako treba.

Ja mislim da ste vi bili dužni da prethodnog govornika, s obzirom da je u pitanju TV ličnost, analitičar koji se vrlo često pojavljuje na televiziji, da je nedozvoljeno da više puta pravi gramatičke pravopisne greške, i ponavlja reč – podnešene, podnešene, podnešene.

To vrlo negativno utiče i na đake i na studente i ja kao prosvetni radnik moram tu primedbu da stavim vama. Hvala.

Ja sam želeo da kažem da se ovim smanjenjem cenzusa mi u stvari približavamo većinskom sistemu, naročito kada je u pitanju lokal i to je dobro. Skupštine će biti reprezentativnije i to je dobro.

Mene lično ne interesuje da li će neko izaći ili neće izaći, da li će zbog ovoga se povećati procenat onih koji će izaći ili neće izaći, meni lično to uopšte nije bitno. Za mene je bitna, kažem, ova činjenica.

Druga stvar, sve vreme ovde čujem "ovo je matematika, ovo je matematika", to je prethodni govornik govorio. To nije matematika. Slušaju to đaci itd, pa će pomisliti da je ovo računica. Računaljka i matematika, to su dve različite stvari.

Prema tome, o tome povedite računa.

Drugo što predlažem, ovo je Viktorov, to je metod raspodele proporcionalni, bez ostatka i lakše ga je zvati Viktorov metod i tačno je da on kada se sastavi matrica najvećih količnika, u onoj situaciji kada se dobiju dva ista količnika, prednost ima ona stranka koja dobije veći broj glasova.

Znači, ovo je jedan iskorak u odnosu na ono stanje koje će biti, a ja mislim u budućnosti da treba razmišljati da se na lokalnim izborima, tamo gde su manje sredine itd, gde je broj birača, recimo, ispod 40.000 itd, da se tu obavezno ide na taj većinski sistem, koji je pravi odraz raspoloženja u narodu. Toliko od mene. Hvala.

Poštovana gospodo, ja sam juče govorio o tome, a sad ću ponoviti.

Novac je jeftina roba. Nikada novac neće biti jeftiniji nego sada. Znači, nije problem kredita i duga, problem je da li mi znamo, a znamo, gde ćemo taj novac upotrebiti. Ono što je već rečeno, nikada kamatna stopa, kapitalisanje, vreme nisu i neće biti povoljniji nego sada. Ja se zalažem za to, bez obzira na javni dug koji se smanjuje itd, da treba uzimati kredite, jer je situacija nikada povoljnija za zaduživanje ako znamo u šta ćemo investirati.

Prema tome, ne podržavam predlog za ovaj amandman. Mislim da je ovo dobar potez u ovom trenutku i da je povoljno to uzimanje kredita. Još bi se založio da se krediti uzeti u dolarima, ako je to moguće, konvertuju u evro iz razloga koji sam više puta objašnjavao. Hvala.

Poštovani ministre, ja poslednji put u ovom sazivu želim da vas zamolim da sagledate problem aerodroma u Divcima, znači, preduzeća aerodroma „Valjevo“. Tu su potrebna mala sredstva da bi se pista, koja je pripremljena pre 20 godina, asfaltira, koja je trenutno dužine kilometar i dve stotine metara, ali koja prema Valjevu može biti duža za još kilometar itd.

Znači, molio bih da pošaljete jednu ekipu, da ta ekipa stručno to sagleda, da se to asfaltira, da se to stavi u upotrebu, jer bi to za razvoj turizma na Divčibarama mnogo više značilo nego i ovaj put, mnogo značilo i za razvoj privrede.

S druge strane, ja sam diskutujući o preduzeću za aerodrom „Valjevo“ govorio vama da je problem vlasništvo, to je akcionarsko društvo. Glavnica je umanjena, a udeo akcionara veštački uvećan, pa kada je primenjen deobni račun napravljene su teške, da ne kažem, kriminalne greške. To svi znaju, a ja vam to sad kažem, o tome sam više puta govorio, jer mislim da je u vašem mandatu i u mom mandatu, a verovatno … da vi pogledate. Razgovarali smo mi na tu temu, ali konkretno nikad ništa nije urađeno.

Zato molim poslednji put da pošaljete stručnu ekipu, da se sagledaju mogućnosti, jer šteta je da taj aerodrom u Divcima, odnosno u Valjevu bude neupotrebljen, a mnogo je potreban i za razvoj turizma i za razvoj privrede grada Valjeva. Hvala.

Poštovana ministarka, nema boljeg mesta od Divaca. Ja ne znam da li vi možete da nađete bolje mesto u okolini Valjeva od Divaca. Divci su izmišljeno mesto za to i to nije od juče, to je negde unazad 100 godina i više.

Hvala.

Poštovana ministar, ja bih želeo da istaknem jedan vrlo važan i bitan momenat o kome niko nije govorio. Mislim da je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo, da su izabrali pravi trenutak da ulažu i da grade. Danas je novac najjeftinija roba. Danas je trenutak kada treba ulagati.

Mi smo svedoci da se novac povlači iz banaka, da je u bankama negativna kamata. Mnogi pričaju i pišu o tome da će možda evro doživeti sudbinu marke. Znamo i vidimo Amerikanci upumpavaju sve više dolara u opticaj, da je zlato kao majka svih valuta takođe u padu. Znači, ovo je sada trenutak da što više ulažemo, jer će se taj novac kroz ove rampe naplatne, o kojima vi pričate, kroz te automobile koji će proći kroz te rampe. Mi ćemo sačuvati na taj način svoj novac i to će se vratiti, možda ne nama, ali našoj deci itd.

Znači, najbolji primer ulaganja je ovo što upravo radi Vlada Republike Srbije i ono što radi vaše ministarstvo ulažući i praveći te kreditne aranžmane i u evrima i u dolarima, mada sam ja više za to da to bude u evrima, jer mora se dominacija dolara prekinuti, jer dolar koji je nekada pokrivao 100% tržišta, po nekim poslednjim informacijama dolar pokriva negde sada oko 70% tog tržišta. Toliko. Kažem samo ovim putem treba nastaviti dok oni postoje. Hvala.

Ja moram da postavim jedno pitanje za ministra.

Dobijam već 10 SMS poruka, gde pitaju - šta će biti i kada će se raditi put Valjevo-Kosjerić-Požega. Evo, sad, poslednja SMS poruka je od ranijeg predsednika opštine, Milijana. On je 11. koji mi je poslao SMS. Ja molim ako možete da odgovorite. Hvala.

Ja sam hteo da kažem nešto vezano za ovaj problem, za ovaj amandman.

Tu je istaknut problem da je potrebno da Srbija ima što više ljudi koji imaju fakultetsko obrazovanje. Mislim da upravo ova vlast, ovo ministarstvo, radi na tome. Kao dokaz jeste član 7, kojim menjamo član 36a. i stvaramo uslove da oni koji završe trogodišnju srednju stručnu školu mogu da završe i fakultet. To je velika stvar. Do sada je to bilo blokirano.

Ja smatram da su oni ljudi…

(Buka u sali.)

Predsedavajući, mogu li da nastavim?

Jer, najbolji su kadrovi oni koji posle srednje stručne škole, a to su elitni, završe fakultete. E, na tome treba raditi.

Znači, ove izmene su doprinos da broj ljudi koji imaju fakultetsko obrazovanje, da njih u budućem vremenu bude što više. Hvala.

Evo, drugarice i drugovi, da i ja nešto kažem povodom ovih svih problema. Ne bih želeo da se ponavljam i da kažem ono što su drugi rekli.

Želim da kažem da kada govorimo o vojsci i stanju u vojsci, moramo znati gde smo bili pre 10 godina i kakvo je stanje bilo i da ovo stanje u kome se mi danas nalazimo, u kome se vojska nalazi, je veliki napredak. To ne može niko osporiti. Ali, moramo ići dalje i moramo ići brže.

Šta bih ja rekao što niko nije rekao? Ministre, u obnavljanju, u jačanju armije, vojske, treba koristiti što više domaćih kapaciteta, onako kao što ste radili, kao što radite u Priboju u „FAP-u“. I onda, kada učestvujete, kada tražite to domaće tržište, pre svega tražite tamo gde je vlasnik država, gde još nisu rešeni vlasnički odnosi.

Znači, jačajte naše kapacitete, jer samo jako privreda može stvoriti jaku vojsku.

Mi smo sada dovoljno jaki da možemo biti nezavisni. Budućnost Srbije je da bude nezavisna. Budućnost Srbije je da što duže bude kandidat za EU. To je moje mišljenje. Ja imam pravo na svoje mišljenje.

S druge strane, ja slušam ovde svi predlažu nešto. Mi moramo znati da puno znamo, ali i da puno toga ne znamo. Znači, oni koji su gore na vrhu znaju mnogo više. Mi moramo tražiti i to je dovoljno, da tražimo da Srbija mora reagovati. Kako će reagovati? To najbolje zna naš predsednik. To zna i ministar inostranih poslova.

Ono što ja mislim da ovo što radi Milo Đukanović, da to radi u stvari zapad. Znači, to je jedna organizovana igra u kojoj Milo mora da sluša ono što radi zapad. I dok on bude interesantan zapadu, on će biti na toj funkciji i mi moramo to imati u vidu. Znači, on je jednostavno igračka u njihovim rukama. I, ovo je velika provokacija u koju mi ne smemo uleteti i gde moramo biti svesni da su odnosi u svetu vrlo komplikovani.

Ja sam uveren i siguran da će naše rukovodstvo, da će naš predsednik sigurno zauzeti pravilan stav i da ćemo, ono što ste vi rekli, zaštititi, pre svega, interese srpskog naroda u Crnoj Gori. Hvala.