Ne, ne. Nisam završio, molim vas.

Molim vas, najslabija, ministre Ružiću, najslabija tačka u gradskoj upravi, u opštinskoj upravi, jeste služba koja se bavi javnim nabavkama.

U opštinama, gradskim upravama to obično radi jedan čovek koji se vrlo lagano i vrlo mekano dogovori sa rukovodiocem. I to je osnovni izvor korupcije u lokalnim samoupravama. Molim vas da se obuci tih ljudi posveti pažnja.Drugo, da se propiše da to ne može da radi jedno lice, nego mora da rade tri, od toga jedan mora biti diplomirani pravnik na državnom fakultetu, jedan mora biti ekonomista, takođe, na državnom fakultetu. Ovo, ako zaustavite, vi ste 90% zaustavili korupciju u lokalnim samoupravama.Toliko od mene. Znači, ovo su moje sugestije, ovo su moja ukazivanja na opasnosti koje se kriju u ovim zakonima, a u Danu glasanja, naravno, ja ću glasati za ovaj zakon, jer ovo je korak unapred. Hvala vam.

Član 103. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Predsedavajući, vi da ste druga ili gospodina Živkovića opomenuli i oduzeli reč u prvom delu njegovog nastupa, mi ne bi imali ovaj razvoj diskusije koji smo imali van dnevnog reda.

Ja vas molim da sve one, bez obzira da li su pozicija ili opozicija, ako za jotu odstupe od dnevnog reda da im oduzmete reč. Ja ne mogu …

(Zoran Krasić dobacuje.)

Druže Krasiću, sačekaj malo.

Ne mogu da shvatim da u jednom čoveku može da bude toliko zla kao u gospodinu Balši. To je neviđeno.

Vi sada pominjete, gospođicu Brnabić koja nije tu i kažete da je ona ostavila haos. Kako vas nije sramota? Kakav ste vi džentlmen? Kakve veze gospođa Brnabić ima sa ovom temom o kojoj mi diskutujemo?

Drugo, vi kažete zaposlili smo mi 50.000. Vi se frljate. Ja sada kažem, vi kada ste bili…

Povreda Poslovnika, član 107.

Pozivam Sašu Radulovića da dođe u salu, jer ozbiljno vređa dostojanstvo Skupštine. Podneo je tolike amandmane, a evo ga sedi u hodniku, i to je neozbiljno i to građani treba da znaju.

Kao prosvetni dugogodišnji radnik, sa 38 godina radnog iskustva, znam da smo sve vreme govorili o vaspitno obrazovnom procesu. Nema obrazovanja bez vaspitanja, a ni vaspitanja bez obrazovanja. Neobrazovno vaspitni proces, sve vreme vaspitno obrazovni proces.

I u tom duhu i u tom pravcu i u tom smeru treba razgovarati. Ako tako budemo radili, onda i obrazovanje ima smisla i vaspitanje ima smisla. Svako razdvajanje je pogubno i nije dobro za generacije koje dolaze. Toliko od mene.

Već nekoliko puta slušam ovaj predlog i predlažem da onaj koji je govorio pre mene, odnosno gospodin Radulović, ne kaže 0,23%, to je relativan pokazatelj. Recite vi građanima koliko je apsolutni iznos. Koliko koštaju udžbenici za jednog učenika? Koliko treba dati za udžbenike? Koliko iznosi ovo 0,23% i sa koje stavke u budžetu će se to skinuti tačno, a da se ne poremeti njegovo funkcionisanje?

Znači, napravite jednu kalkulaciju i nemojte sve vreme ponavljati 0,23%. To ne znači ništa ako se ne zna glavnica. Hvala.

Vi dobro znate šta je kalkulacija. Vi to morate da uradite na dve decimale, ne možete se frljati milionima i nemojte se smejati, ništa nije smešno. Prvo, to je nekulturno, ja se prvo nisam smejao kada ste vi govorili, ja jednostavno kažem vama da morate uraditi kalkulaciju, a vi znate šta je to. Znači, tačno reći na dve decimale koliko to iznosi. To što vi predlažete je mnogo dobra stvar i to ne mora da se uradi u celini, može da se kupi prvom razredu, pa sledeće godine drugom razredu i da se taj problem reši u nekoliko godina unapred. Toliko od mene, hvala.

(Saša Radulović: Replika.)

Evo, ako dozvolite, ja bih prethodniku rekao da je dva plus dva jednako jedan i neka to prouči, pa ćemo se videti na sledećoj sednici. A, mogu da mu kažem da dva plus dva može biti nula i da ne misli on da je samo dva plus dva jednako četiri. Toliko za danas.

Ovde smo već dugo i naporno je, pa bih zamolio Sašu Radulovića da se vrati u salu, jer kada je on tu mnogo je interesantnije, mnogo nam lepše i brže prolazi ovo vreme. Toliko od mene.

Ovo je vrlo neozbiljno. Vi ne čitate tekst. Malopre ste rekli ministar nije ministar, nego Vlada. Svejedno je da li je ministar, da li je Vlada itd. Morate čitati tekst, a suština svega ovoga jeste, vama smeta što je ministar i što je Vlada, zato što nije vaš ministar i vaša Vlada. Da je on vaš ministar i da je ovo vaša Vlada, sve bi to bilo okej.

Vama, Saša Raduloviću, ja sam vas prozvao vi ste sve vreme bili u hodniku i dok vas nisam pozvao, vi niste došli.

To je sramota, a plaćeni ste da budete ovde, a vi ste u hodniku. To nije u redu.

Ja protestvujem, imenovani nije rekao koliko procenata, zaboravili ste procenat da kažete.

(Saša Radulović: Replika.)

Poštovani ministre, poštovani poslanici, mislim da su ova dva predloga zakona urađena više nego dobro. Zbog čega? Šest puta je menjan ovaj prvi Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, a osam puta menjan Zakon o visokom obrazovanju. Problemi su se akumulirali. Crta se morala podvući i to je sada uradilo ovo ministarstvo, odnosno ovaj ministar i oni su dali rešenja za sve te probleme koja su u ovom trenutku najbolja, da se razumemo, a sutra, sutra je novi dan, sutra to možda neće biti. I, ovo što su se zakoni menjali, to je bilo nužno jer se nauka menja. Koje su osnovne karakteristike ova dva zakona. Prvo što se stvaraju uslovi da se poboljšava materijalni položaj obrazovanja i oni koji rade u obrazovanju.

Tu želim da poentiram predlog koji je dat, a on glasi - komercijalizacija, naučnih rezultata, umetničkog stvaralaštva i pronalazaka visokoškolskih ustanova da one mogu da osnivaju privredna društva. Znači, naučne ustanove treba da dolaze u situaciju da prve koriste naučna saznanja, znači, ono što su oni stvorili. To sigurno stvara kapital, to stvara novac.

Vi ministre morate da obezbedite da to ostaje tom fakultetu, da to ne može ići u budžet, da se od toga jednim delom poboljšava materijalni položaj i onih profesora i onih nastavnika koji su učestvovali u stvaranju i dobijanju tih novih naučnih saznanja. To je mnogo bitno radi razvijanja kvaliteta u obrazovanju.

Druga stvar, kad je u pitanju srednje obrazovanje, ovo dualno obrazovanje, takođe, stvara mogućnost za poboljšanje materijalnog položaja. Tu ste, članom 103. uvezali đačku zadrugu, ja sam vama govorio deo praktične nastave u dualnoj nastavi mora biti realizovan kroz đačku zadrugu, gde članovi đačke zadruge su i nastavnici i učenici. Stvaranjem dohotka, jedan deo tog dohotka, takođe, mora ići na poboljšanje materijalnih položaja i tih nastavnika i tih učenika koji utiču na sve to.

Znači, ne može deo toga ići u budžet Republike, ne može to da se vraća.

Sledeća stvar koja je vrlo bitna jeste da ste vi stvorili uslove da se vrši kontrola. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za merenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a to je član 78.

Prva verzija Zakona o osnovama vaspitanja i obrazovanja 2005. godine je uništila srednje i osnovno obrazovanje. Gospodo, morate znati da broj neopravdanih izostanaka nije bio uopšte ograničen. Škola nije imala teorijski mogućnost da izbaci učenika iz škole.

Sa druge strane, nadzor nad vaspitno-obrazovnim procesom su vršili psiholozi, ne pedagozi, psiholozi. U većini slučajeva vršili su nastavnici stranih jezika, da ne kažem politički, itd.

Znate šta je to stvaralo? Vi sada obezbeđujete čas matematike koji mora i treba da kontroliše profesor matematike. Znači, stvaraju se uslovi da se stvori uvid u rad svakog pojedinca i da se stvaraju uslovi da se oni koji stvaraju kvalitet, koji vuku, škole koje vuku, profesori koji vuku, moraju se stvoriti uslovi da oni imaju veće lične dohotke od onih koji su ispod njih. Vi bi morali da pokušate da te akontacije koje idu iz budžeta, da u sledećoj školskoj godini budu veće za one škole koje ostvare rezultate u prethodnoj školskoj godini.

Dalje, ono što je vrlo bitno, povećali ste odgovornost roditelja. Znate li vi da je do sada bilo slučajeva da dođe roditelj u školu i da roditelj u Valjevu ne zna da li mu sin uči tehničku ili ekonomsku školu, takvih ima slučajeva, a da li je u drugom ili trećem razredu, da li je u drugom pet ili drugom šest. Vi ste to poentirali i to je mnogo dobro. Mnogo dobro je to što ste predvideli članom 121. osnivanje opštinskih odnosno gradskih saveta roditelja.

Dalje, ono što je bitno i što niko nije rekao, ja pričam to, da se ne ponavljamo, sastavni deo ovih predloga su i ovi pravilnici i podzakonska akta koje ste vi predvideli.

Znači, ovi zakoni, ne idu bez njih. Vi ste predvideli da će Vlada da uradi četiri, da će Nacionalni savet za visoko obrazovanje da uradi 11 i da će Ministarstvo da uradi sedam. Sa tim kompletom to je celina i tako to treba posmatrati. Gospodo, osnovni cilj obrazovanja jeste da učenik napreduje prema svojim mogućnostima. Nastavnik u vaspitno-obrazovnom procesu treba da se pojavi pred učenikom u onom momentu kada đak dođe do zida i ne može dalje. To je plus.

Sa druge strane, ako ne može da radi, nastavnik treba da bude sa njim sve vreme i u onom momentu kada oseti da može sam, da pusti da bude sam. To je ta individualizacija obrazovnog procesa. To je nešto najlepše i najjače što ste vi uradili u ovom zakonu. To ste vi ovde rekli, IOP, predvideli da svako napreduje prema svojim mogućnostima. Time ste neposredno uticali da se smanje troškovi roditelja, da se ne plaćaju posebni profesori za one koji su posebno nadareni, da se ne plaćaju posebni troškovi za one koji ne mogu da savladaju ovo gradivo.

Zato kažem još jednom, individualizacija nastave je vrh i osnovni cilj obrazovanja.

Dalje, ono što ste vi rešili a što niko nije rekao, to ću da ponovim, rešili ste problem kriterijuma i ocenjivanja studenata. Znači, tamo je bilo intervalski, od 91 do 100 to je 10, a kod nekih je bilo od 94 do 110. Sada ste vi utvrdili da je 10 od 91 do 100, od 81 itd, da ne ponavljam, što je u svakom slučaju vrlo bitno.

Sa druge strane, ministre uvođenjem jedinstvenog obrazovnog broja, vi ste učenika i studenta učinili subjektom u obrazovno-vaspitnom procesu i to je kraj. To i jeste bio osnovni cilj u vaspitanju i obrazovanju.

Ovim jedinstvenim informacionim sistemom prosvete, vi uvodite i sređujete haos koji postoji da se zna ko gde radi, koliko škola ima.

Ovo je, ministre, veliki posao. Samo ovo da uradite, vi ćete ostaviti trag u ministarstvu, jer ste uradili nešto što je danas uzrok mnogih teškoća sa kojima se mi susrećemo.

Da ne bih oduzimao više vremena, to su moja zapažanja. Mislim da je ovo iskorak u napred. Kažem danas, sutra, moramo menjati, menja se nauka, moraju se menjati i zakoni.

Toliko od mene i hvala.

Poštovani poslanici, i ja sam želeo nešto da kažem vezano za ovu temu. Slušao sam prethodnog poslanika koji je rekao da je kamatna stopa 1,55%. Sabrao je babe i žabe, pazite, ne možete vi sabrati 0,8 i 0,75% proviziju i kamatu na kredit i reći građanima Srbije da je kamata 1,55%. Mislim, to je sramota i nedobronamernost maksimalna.

Vidite, koji je naš problem? Što je za nas koji smo u poziciji sve belo, a za vas koji ste u opoziciji sve crno, a istina – niti je sve belo, niti je sve crno. Negacija nije crno ne znači da je belo, kao što i negacija da nije belo ne znači da je crno. Možda je crno-belo. Mora se reći, molim vas, elektroprivreda ima određenih problema, da se mi razumemo, jer ako je proizvodnja smanjena za 14% znači da treba nešto preduzeti, da nije pravac dobar. Ali s druge strane, ne možete vi napadati kredit koji je neopravdan. Svi oni koji mogu da uzmu kredit po povoljnim uslovima, kao što kaže ministarka, uzimaju kredit bez obzira koliki keš imaju. Pa to je moderno poslovanje. Pa novac služi za to da se koristi. O čemu se radi?

Prema tome, molim vas, dajte da idemo u pravcu da Srbiji bude bolje, da elektroprivredi bude bolje. Nemojte vi sve napadati, kao što mi ne treba sve da branimo. Hvala.

Poštovani poslanici, pošto sam ja profesor srednje škole, mogu da razumem neznanje prethodnog poslanika. Ali, to ne mora da razume gospođa ministar.

Ovo se nalazi u udžbeniku za srednju školu. To je račun zajma. Sve su veličine date i sve se to može izračunati. Ta vaša diskusija, koliko je šta, možete naći u udžbeniku, pročitati i izračunati, a ako ne, mogu vam posle sednice pokazati, a mogu i sad da izgovorim formulu po kojoj se izračunava – izračunate anuitet, pomnožite broj anuiteta, oduzmete od glavnice i dobijete troškove. Postoji gotova formula. Ako vi to stvarno ne znate, to je sramota. A ako se tako ponašate, onda je ponovo sramota.