Poštovana ministarka, da izrazim svoje zadovoljstvo da sam se sa vašim pomoćnikom ili državnim sekretarom, gospodinom Ilićem, dogovorio kako bi trebalo rešiti problem Aerodroma Valjevo, odnosno Divci u koristi države. Znači, da to ne bude neiskorišćen resurs.

Građevinarstvo je vrlo zahvalna privredna grana. Od četiri sabirka koja u zbiru čine BDP građevinarstvo povećava tri, a može da povećava i onaj četvrti koji predstavlja razliku uvoza i izvoza. Za šta se ja zalažem? Za stručne kadrove, da nastavim onu diskusiju koju sam započeo u prvom amandmanu. Nemamo dovoljno stručnih kadrova. Da bi imali dovoljno stručnih kadrova, ponavljam, dualno obrazovanje u većem procentu mora da uđe u građevinarstvo, u građevinsku struku. Oni koji imaju građevinsku struku u okviru jednog razreda moraju imati više odeljenja. Zašto? Da bi nastava bila stručnija.

S druge strane, moraju se opremiti te škole koje školuju kadrove iz građevinske struke. Mora se pomoći školama da prva početna znanja učenici stiču u kabinetima, jer ne mogu đaci u dualnom obrazovanju sticati znanje van škole u prvom polugodištu, možda i u prvom razredu. Posle prvog polugodišta, posle prvog razreda, oni su već u funkciji sticanja dohotka, odnosno prihoda itd, i već to počinje da funkcioniše. Sve to treba da funkcioniše u formi đačke zadruge, a đačku zadrugu čine i đaci i nastavnici i roditelji i đačka zadruga pomaže da materijalni status i škola i prosvetnih radnika i đaka bude na višem nivou. Hvala.

Nisam ga doneo zbog toga ne mogu, ali znam član koji je.

Pazite, gospođa je pričala o tome kako ne treba raditi. Vi ste je onda edukovali i objasnili joj neke stvari, pa ste joj onda dozvolili da radi ono što je ona kritikovala. Ovo je cirkus. Ovo je gospodo cirkus. Mi smo juče dva i po sata Balšu, kako se preziva ovaj čovek koji sedi u prvoj klupi. On je nama oduzeo dva i po sata. Ja ne znam da li je on terao šegu sa nama ili bio pijan? Mi smo dva i po sata izgubili ovde. Molim vas da vi koji predsedavate vodite računa, mi danas govorimo o članu 1. amandmani o članu 1. Ako ste nešto kritikovali pre dva minuta, onda nemojte to činiti posle tri minuta. Budite principijelni itd. Trebali ste da budete ovde sve vreme pa da vidite kako se ponašaju vaše kolege iz opozicije. Šta nam je taj Balša radio juče dva i po sata. Hvala.

Poštovana gospodo, poštovana ministarka, govoriću o nečemu o čemu danas niko nije govorio, a to je o problemu sa kojim se mi susrećemo, a koji će biti još više izražen u danima koji dolaze. To je nedostatak stručnih kadrova.

Znači, mi imamo, prvo, nedostatak radne snage u građevinarstvu, imamo mnogo priučenih u građevinarstvu, a najmanje imamo stručnih kvalifikovanih ljudi. Da bi napredovali, da bi gradili u Srbiji, da bi gradili van Srbije, mi moramo imati stručnu radnu snagu. Stručna radna snaga može se obezbediti dualnim obrazovanjem. Dualno obrazovanje je krenulo, ali meni se čini da je malo zastalo.

Imam te podatke, ne znam da li su oni tačni, ali negde između 3.500 i 4.500 učenika je obuhvaćeno dualnim obrazovanjem. Ako je to tačno, na ukupan broj đaka to je malo. Ušli smo u 32 zanimanja, u 32 struke, i to je malo, u 52 grada. Znači, to se mora uvećati, to se mora povećati, ako želimo da obezbedimo stručnu radnu snagu.

Sada, kako to uraditi? Znači, prvo mora vrlo tesna saradnja sa Ministarstvom za obrazovanje. Moraju se osposobiti škole za početne korake u dualnom obrazovanju. Da se razumemo, kada treba privreda da krene, kada treba privreda da se ubrza, kad treba da se poveća BDP, a uvek kažem bruto nacionalni u bruto domaćem, onda je tu najzahvalnija građevinska industrija. Građevinska industrija to najpre pokrene. Građevinska industrija je najviše komplementarna, ona povlači najviše drugih privrednih grana.

Vi ste to dobro uradili i mi smo na dobrom putu, samo se moramo izboriti, moramo obezbediti stručnu radnu snagu. Tu se krije još jedna opasnost. Zapad je gladan, zapad trebuje i nema dovoljno tih istih radnika sa kojima mi ovde kuburimo u Srbiji. Oni će, sigurno kada se ovo otvori, otići tamo za veće plate, za ta veća primanja, što je sasvim normalno. Znači, moramo se obezbediti i u tom slučaju da oni ostanu ovde u Srbiji i da rade. Kažem, bez stručne radne snage, mi ove projekte, koje smo dobro zamislili, ne možemo ostvariti.

Još jedna pohvala. Pohvaljujem vas u ime Valjeva što je krenuo taj idejni projekat da se radi put od Valjeva do Nepričave do Lajkovca. Hvala vam što držite obećanje i što će to biti urađeno u onim rokovima koje ste vi rekli, a vrlo je važno da se rokovi poštuju. Hvala.

Kada govorimo o tehničkoj strani, ja sam želeo da konstatujem sledeću činjenicu. Gospođo ministarka, vidite vi član 1. To je jedna dugačka, dugačka složena rečenica.

Od ove jedne složene dugačke, dugačke rečenice, ovi koji pišu mogli su i trebali su da napišu četiri, pet rečenica jasno prosto proširenih rečenica, ništa da menjaju i to treba ubuduće da bude način pisanja i način rada.

Ovde kad krenete od početka i stignete na kraj, vi zaboravite šta piše na početku. Hvala.

Poštovani ministri, odnosno ministre, poštovani poslanici, ja bih imao jednu želju, ministre – da vi, kad bude pala prva kiša, svojim autom i sa svojim saradnicima dođete do Valjevske Loznice pa da onda, od Valjevske Loznice krenete ka Beogradu, preko Uba i da konstatujete koliko ima kamenoloma, kako izgleda put Valjevo-Beograd u tom trenutku, kako izgledaju putevi koji vode ka tom putu, kako izgleda flora. Kao da je pao sneg, kamena prašina. Vi to dobro znate, ona je opasnija od atomske bombe.

Ja se čudim da niko nije danas govorio o problemu kamenoloma. Čuo sam nekoliko puta neki su pominjali Valjevo, Valjevo, Valjevo, ali i ja sam iz Valjeva. Problem Valjeva su kamenolomi koji uništavaju u krug prečnika možda dva kilometara sve one koji tu žive. Kamena prašina je smrt.

S druge strane, uništava se infrastruktura. Vi to sagledajte i pogledajte kako se to urušava, kako se životi ljudi ugrožavaju. Znači, to treba snimiti i treba videti koju nadoknadu plaćaju oni, kao rudnu rentu, a ja vam tvrdim da to nije ni deseti, ni stoti deo onih obaveza kada se sagleda ta rudna renta, recimo, u Evropi ili u svetu.

Znači, taj problem kada su u pitanju građani Valjeva se mora pothitno rešiti, jer je velika teritorija grada Valjeva, opštine Lajkovac, opštine Ub ugrožen sa tim kamenolomima. Ti kamenolomi stvaraju ogroman profit onima koji to imaju. Oni obavezu, pune budžet i plaćaju onoliko, pazite, tako piše, koliko oni procene. Znači, oni procene da su uradili toliko i toliko…

Da bi to procenili, ljudi moraju biti stručni i zato vam kažem i na kraju…

Komentarišem ovo što je ministar rekao, jedan moj kolega, tu su upotrebljene dve reči, čini mi se da zamolimo i da preporučimo. Od toga nema ministre ništa. Ako vi ne možete da naredite, onda je to kraj.

Da se mi razumemo, mora se uspostaviti takva hijerarhija da Ministarstvo mora da naredi, mora da izvrši kontrolu, a pre svega kontrolu trošenja novca. Dok se ta hijerarhija ne uspostavi, ovo će sve biti labudova pesma. Hvala.

Poštovani ministre, prvo jedna konstatacija. Da li je tačno da se od ekološke takse u budžet Srbije godišnje slije negde oko devet milijardi? Drugo, da li je tačno da negde oko 2,5 hiljade preduzeća neredovno plaća ekološku taksu. Da li je tačno da NIS Srbije od 2010. godine ne plaća uopšte ekološku taksu? Znate li koji je to novac?

Sad ću ja da pričam o preduzeću koje redovno to plaća, a to je „Valjevska pivara“. Ovi koji su 2000. godine došli na vlast su uništili i opljačkali zemlju Srbiju. Oni su prodavali po sledećoj formuli. Knjigovodstvena vrednost, 70% od knjigovodstvene vrednosti, pa kad se niko ne javi, a oni se dogovore da se niko ne javi, onda se to proda za 30% knjigovodstvene vrednosti.

Mi smo imali situaciju u Valjevu da se preduzeće „Neimar“ proda za manji iznos nego što je to preduzeće u tom momentu imalo novca na žiro računu SDK, još je bio živ SDK, a da ne računam rezerve, da ne računam mašine, zgrade, itd.

Zašto ja to pričam? Zato što je sada u Valjevu, a ja dolazim iz Valjeva, aktuelna privatizacija „Pivare Valjevo“. „Pivara Valjevo“ je državna imovina, znači, vlasnik je država, bila je jednom privatizovana, neuspešno, znači 100% vlasništvo države. Vrednost „Pivare“ je sedam miliona i 43 hiljade evra.

Drugi uslov jeste da se uloži dva miliona evra u naredne dve godine. Mnogo je njih bilo, dolazili su, popisivali itd. i kad je raspisan tender niko se nije javio. I, sad, pazite. Šta je sad opasno? Ono o čemu Valjevci razmišljaju, bez obzira da li su članovi Radikalne stranke, da li su članovi Napredne stranke, da li su članovi Saveza komunista, itd, da ne dođe da se oni nisu dogovorili, pa da se sad raspiše tender…

Molim vas, ovo je vrlo bitno. Ovo je za Valjevo. Ja sam valjevski poslanik. Sačekajte, da kažem ono, jer ja govorim…

Pazite, možete da me pustite da govorim još tri, četiri minute.

Još dva minuta.

Pa, minut.

Znači, da se ne žuri, jer je ta „Pivara“ sad za devet meseci u budžet Republike Srbije uplatila 350 miliona. Znači, uplaćuje, radnici primaju platu. „Pivara Valjevska“ je zlatna koka Valjeva. Finansira sve sportske, kulturne i ostale aktivnosti i bio bi greh, to bi bio kriminal, ako bi se to uradilo.

Želeo sam, u kontekstu ovih problema, da kažem ministru da je vrlo bitno da, pre svega, njegova inspekcija savlada jedan problem, a taj se problem zove odgovor na pitanja i probleme koje građani postavljaju u pisanoj formi. Znači, svaki pisani podnesak inspekciji zahteva odgovor, bez obzira koliko je smislen ili besmislen. E, to je ono što ne funkcioniše u mnogim gradovima i opštinama, a to je, pre svega, vaš zadatak, odnosno vaša naredba, vaša obaveza koja mora biti postavljena pred sve opštine i sve inspekcije po opštinama i po gradovima. Hvala.

Meni je žao što koleginica ne sagledava budžet u celini. Tačno je da je malo 0,4%, ali gde ćemo da uzmemo da bude 0,8%. Morali ste sagledati budžet u celini da bi sada stavili tu primedbu koju ste stavili.

Znači, tako parcijalno posmatranje budžeta liči mi na malog Mikicu. Hvala.