Ja mislim da je ovo trenutak, ministre, da vi formirate komisiju pri ministarstvu da proveri da li sve opštine u Srbiji, a prvo proverite Beograd i Beogradske opštine, imaju popisanu svu svoju imovinu, da li znaju sa kojom imovinom raspolažu. Drugo pitanje - u kojoj je funkciji ta imovina?

Ja mislim da tu u popisu i u funkciji ima problema u svakoj opštini u celoj Srbiji. Tu je potreban nadzor, a nadzor mora da uradi ministarstvo. Hvala.

Ja bih hteo da kažem, ja podržavam ovaj stav 3, baš upravo zbog toga što tu vidim nadzor i kontrolu.

To je ono o čemu vrlo često pričaju, govore, to je ono što nama nedostaje u primeni zakona, uredbi i svega ostalog.

Znači, ta vertikala i to neće nikako usporiti, to će samo doprineti kvalitetu i odgovornosti i smanjiti korupciju, kriminal i sve ostalo sa čim imamo mi velikih problema. Hvala.

Predložio bih da uopšte ne govorimo o onim amandmanima gde predlagači nisu prisutni. Mislim da smo tome već govorili. Nemojmo da otvaramo uopšte raspravu o takvim amandmanima.

Sa druge strane, sve vreme, umesto reči – „borba“, treba upotrebljavati reč – „sprečavanje“, jer to je prvi kvalitet koji donosi ovaj zakon.

Treću stvar, kada budu predloženi kandidati, skupština ne mora da izabere nikog, znači da ceo postupak vrati. Prema tome, nije skupština ovim načinom, ovim izborom dovedena pred svršeni čin.

Nova stvar za sprečavanje korupcije, bitni su zakoni. Zakoni se ne smeju tumačiti, zakoni se moraju primenjivati. Ja sam predložio u prošloj diskusiji da se Zakon o izvršenju i obezbeđenju menja i to je dobro, vi ste rekli, itd. ja bih ukazao na još jedan zakon. To je Zakon o javnim nabavkama. On mora biti više kontrolisan, čak mislim da on mora biti menjan da bi ispunili svoju obavezu i sprečavali korupciju. Hvala.

Moje je mišljenje da ovaj amandman treba odbiti, zbog toga što smatram da u zakonima u pravosuđu stvari moraju biti eksplicitne. Znači, mora biti što manje onoga - može a ne mora. U zakonima mora biti - može ili ne može. Znači, mi moramo reći šta je nedozvoljeno a šta je neoprostivo. A ono što je neoprostivo, to smo rekli kada smo govorili o doživotnoj kazni.

Znači, tu nema uslovnog otpuštanja. Mada, u samom domenu doživotne kazne postoje uslovi kada je to moguće.

Ako pogledamo zemlje Saveta Evrope, 49 zemalja SE, ja mislim da u 40 zemalja od tih 49 su slična rešenja.

Još jednom kažem - podržavam da se ovaj amandman odbije. Hvala.

Ja sam želeo da kažem zašto ja neću glasati za ovaj amandman. Obrazloženje i objašnjenje je dao kolega Komlenski. On je pravnik, ja sam matematičar. Bio sam i na jednom i na drugom odboru i mislim da je u ovom trenutku neprihvatljivo da se takav amandman uklopi u ovaj zakon.

Ovo što ste vi radikali govorili sve je to tačno. Meni je drago što je većina vas govorila da se iz ove Skupštine, da javnost čuje šta mi mislimo o tome. Sve što ste vi rekli mislim i podržavam, ali sa pravne strane, zakonske, moramo poštovati zakon, moramo poštovati Ustav i ja zato ne mogu glasati, ali pozdravljam i čestitam vam što ste imali smelosti, hrabrosti, što ste dosta vremena utrošili, što ste bili jedinstveni i rekli ono što mislim i ja. Hvala.

Hteo sam da istaknem član 1. jer je vrlo bitan zbog toga što umesto reči – borba, stoji reč – sprečavanje. Mislim da je ta reč odgovarajuća i prava reč, a ne ona reč koja je bila, jer, kada kažete – borba, onda već pretpostavljate da korupcija postoji, a ovom rečju – sprečava, znači borimo se da te korupcije ne bude.

U ovom trenutku sam hteo da kažem nešto. Čuo sam, odnosno, pročitao sam, informisan sam da se menja Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Ako se taj zakon menja, ja bih vas molio da se obrati pažnja na neke članove. Znači, prvo da se obrati pažnja na načelo – srazmernosti. Srazmernost ili proporcionalnost između duga, znači onoga što se duguje i onoga što se prodaje, to je u postojećem zakonu deskriptivno dato. To mora biti dato brojčano. Koeficijent te razmere mora biti veći od jedan, ali moje je mišljenje da ne može biti veći od dva ili tri. Ne možete vi zbog duga od jednog dinara prodavati neku imovinu koja vredi milion dinara itd.

Znači, to je jedan primer. Znači, o tome da se povede računa kada se ovaj zakon bude menjao, jer će njegova izmena da doprinese sprečavanju korupcije.

Druga stvar na koju treba da obratite, to je troškovnik. Troškovnik se pumpa i ne stavlja na uvid dužniku. To se mora novim izmenama regulisati.

Treća stvar na koju apostrofiram, o kojoj treba voditi računa u toj izmeni zakona jeste taj egzistencijalni minimum. Vi ste govorili na Zlatiboru, čitao sam to itd. da postoji imovina koja se ne može otuđiti i koja se ne može prodati, a s druge strane slažem se sa vama, ono što ste rekli da su ti izvršitelji uradili puno toga i da je dug koji je postojao, maltene prepolovljen ili mnogo manji nego što je bio, ali postoje te sitnice, postoje ti, možda mangupi u tim redovima koji nedorečenost ovog Zakona o izvršenju i obezbeđenju zloupotrebljavaju. Ako sam u pravu i ako se očekuje promena ovog zakona, molio bih vas da o tome povedete računa. Hvala.

Mislim da je ovo trenutak kad treba reći da je u 2018. godini uloženo mnogo više u RFZO nego 2017. godine, da je RFZO dobio negde oko 121 milijardu, da je to za 14,8 milijardi više nego u 2017. godini, da je to 13,8% više nego u 2017. godini. Znači, to su ogromna sredstva koja se ulažu, a da je potrošnja u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu porasla za 8,7%. Znači, procenat povećanja kada je u pitanju zdravstvo je mnogo veći nego što su povećani rashodi na nivou države. Znači, jedna briga ispoljena za zdravstvenu zaštitu stanovništva je iskazana, a ovi zakoni koji su doneti, oni su doneti da reše sve praktične probleme koji su se u ovom trenutku javili. Ti praktični problemi jesu relacija RFZO-zdravstvene ustanove, drugo, relacija lokalnih samouprava i opštih bolnica, znači onih ustanova koje su pod nadležnošću Republike. Znači, omogućeno je da lokalna samouprava može da učestvuje u smanjenju troškova zdravstvenih ustanova.

Recimo, kod tih sudskih presuda, pominju se taksativno sudske presude. Evo za Valjevo. Godine 2007. donet je pogrešan posebni kolektivni ugovor na osnovu opšteg kolektivnog ugovora i doktori su negde od 2012. godine počeli da tuže zdravstvenu ustanovu, odnosno sad bolnicu, jer više zdravstveni centar ne postoji.

U poslednjih tri godine bolnica je za te troškove platila, ja samo ne znam kako, iz kojih sredstava, 32 miliona, u poslednja tri meseca morali su da plate radnicima koji su tužili, znači, raniji zdravstveni centar, četiri miliona i to je problem koji će se i dalje javljati, jer se očekuju nove tužbe.

To su neke stvari gde bi mogla i morala da pomogne lokalna samouprava, a to je ovim zakonom omogućeno. Mislim da posle ovih zakona se očekuje rešenje i razrešenje svih tekućih problema koji u ovom momentu muče zdravstveno osiguranje i zdravstvene ustanove širom Srbije. Hvala.

Još jednom bih hteo da iskoristim priliku da kažem da najvažnije u ovim zakonima koji su doneti u domenu zdravstva jeste da je prednost data ljudima u odnosu na opremu.

Problem zdravstva jeste u tome da se nagrade i zadrže oni najbolji. I, ovim zakonima je data mogućnost da oni koji vrede, oni koji znaju, da mogu da rade više i zarade više. Jer, problem nas u Valjevu jeste kako da zadržimo ortopeda koji operiše pacijente širom Srbije. Znači, mora mu se pružiti prilika da radi u kliničkom centru, da radi na još nekom mestu. Imamo doktora koji uspešno operiše štitnu žlezdu itd. Znači, ti ljudi koji vrede moraju biti nagrađeni, mora im se pružiti šansa da rade i zarade, a to je upravo učinjeno ovim zakonima koje smo mi doneli.

Zato ja pohvaljujem zakone i pohvaljujem ministra koji predvodnik za ove zakone. Hvala.

Ja od vas imam tremu, pošto vi predsedavate i plašim se da ćete me prekinuti već posle jednog minuta.

Ovi koji su došli na vlast 5. oktobra, oni su uništili vojsku i policiju. Mi smo policiju obnovili i napravili jaču. Vojska će biti uskoro jača nego što je bila. Ali, oni su uništili SDK – Službu društvenog knjigovodstva. Najveće zlo koje su mogli da učine našem društvu je to ukidanje funkcije Službe društvenog knjigovodstva. Posle toga je počelo nemilosrdno pljačkanje Srbije.

Ovo što mi danas radimo, to je jedna grana, jedna grančica onoga što je radila Služba društvenog knjigovodstva.

Mi moramo, ministre, naći načina da centralizujemo platni promet. Platni promet mora biti centralizovan. Da se razumemo, ovi državni revizori koji rade, oni moraju pregledati sve završne račune, sve budžete svih lokalnih samouprava. Znači, nije više problem u stvaranju i otvaranju novih radnih mesta, novca, kapitala. Koji je naš problem? Mi smo došli u situaciju da je naš problem potrošnja toga. Kako se to troši? Nema kontrole.

Nije problem u Zakonu o budžetskom sistemu, možemo ga mi dograđivati koliko god hoćemo, ali Zakon o budžetskom sistemu, gospodine ministre, ja sam ozbiljan čovek i odgovorno tvrdim da ne postoji nijedna lokalna samouprava koja ga primenjuje 100%. Ko će to da kontroliše?

Drugo, inspekcija mora biti republička. To moraju biti najsposobniji ljudi, dobro plaćeni, pri Republici. Inspekcija pri opštinama i gradovima ne postoji. Ona je u funkciji gradonačelnika i predsednika opštine, znači, to je posao. Bez nadzora ne vredi sipati u bure koje je šuplje. E, mi smo došli u tu situaciju. Ako vi to ne uradite, mi nećemo uraditi mnogo toga. Hvala.

Moram još jednom da kažem nešto vezano oko zapošljavanja. To sam već rekao. Međutim, posle toga bile su dve diskusije, a i Fiskalni savet je napisao da je zabranjeno zapošljavanje. Znači, zapošljavanje nije zabranjeno, zapošljavanje je kontrolisano i stalno se novi mladi stručni ljudi zapošljavaju. To govorim zbog građana Srbije.

Drugu stvar koju želim da kažem zbog građana Srbije, o visini poreza na imovinu ne odlučuje se u Skupštini Srbije. Tu se postavlja algoritam, odnosno veličine koje učestvuju. To se odlučuje na skupštinama opština i na skupštinama gradova.

Sada je upravo određena cena po kvadratnom metru. Oni cenu po kvadratnom metru određuju na osnovu poslednje tri transakcije. Ako nije bilo transakcije, oni onda uzimaju cenu kvadratnog metra iz prethodne godine, ali oni sve vreme drže stopu 0,4 ministre. To je najveća moguća stopa. Trebalo bi intervenisati da se ta stopa smanji i oni imaju pravo da tu stopu smanje. Znači, bez obzira na transakcije koje postoje, da bude manja od 0,4 da bi porez na imovinu građanima Srbije bio manji, jer obim je veći i mora biti sve veći, ali porez mora biti sve manji.

Prema tome, ne može biti opravdanje, pa znate poslednje tri transakcije, cena kvadratnog metra je ta i gotovo. Niko ne spominje stopu. Vi to dobro znate i ja mislim da treba da ide jedna preporuka i da se možda tačno izračuna kolike su mogućnosti svake lokalne samouprave ili u gradu da dobije po toj osnovi, jer to je izvorni prihod lokalne samouprave, pa da im se onda kaže – nemoj da plaćaju samo oni što plaćaju, nego da plaćaju i oni koji ne plaćaju.

Poslednje što hoću da kažem, vi to dobro znate, Amerika duguje 22 triliona dolara. To je javni dug Amerike. Znači, milion miliona, pa milion biliona. Amerika je na kolenima, odnosno dolar je na kolenima i ja preporučujem da mi prelazimo na nacionalnu valutu, da trgovinsku razmenu radimo u nacionalnim valutama.

Samo momenat jedan, izvinjavam se.

Amerikanci zašto se ljute na Turke? Zato što Turci S400 plaćaju Rusima u lirama, a ne u dolarima.

Molim vas, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, hoću da kažem da je u ovom trenutku najvažnije da budžet za 2019. godinu obezbedi cenovnu i finansijsku stabilnost. Mislim da ste vi ovim budžetom to postigli. Ja ću analizirati ono što je najvažnije, a to je makroekonomska politika koja je predviđena za 2019. godinu.

Ono što je novo, što ste vi tehnički uradili u ovom budžetu, jeste što ste izvršili artikulaciju BDP i ja vam u ime svih nas poslanika zahvaljujem, jer BDP pokazuje sve, mada ću posle toga govoriti i o tome da treba taj BDP zameniti bruto nacionalnim proizvodom.

Vi ste ovde konstatovali da će lična potrošnja biti ista. Znači, upoređujemo budžet u 2018. i 2019. godini, da će lična potrošnja, što predstavlja jedan sabirak u BDP, biti ista, da će državna potrošnja sa 0,6 procentnih poena u 2019. godini biti 0,3 procentna poena, što znači da će državna potrošnja biti manja.

Šta to istovremeno znači? Da oni koji su rekli da je ovaj budžet izborni …

(Boško Obradović: Po amandmanu.)

Molim vas. Molim vas, tiše malo.

Po amandmanu, da.

Izvinjavam se.
Molim vas da mi omogućite koncentraciju.

Molim.
Znači, državna potrošnja je smanjena, ne dolazi u obzir kvalifikacija ili obeležje da je budžet izborni. Mislim, to je smešno.
Dalje, deflator BDP, pazite, vrlo važan pokazatelj, on je bio 2,4, vi predviđate u 2019. godini 3,3, što je vrlo bitno i kreće se u onim granicama 3 plus minus 1,5%.
Dalje, saldo domaćeg računa, odnosno tekućeg državnog računa, a to je razlika između uvoza i izvoza, to je bilo 5,2 indeksna poena, sada će biti minus 5 poena, ali taj minus mi pokrivamo, što ste vi lepo napisali, direktnim investicijama, što ćemo učiniti i u 2019. godini, jer će to biti 5,7 procentnih poena.
Ono gde ste vi isuviše, ovako, skromni i konzervativni, mi imamo fiskalni rezultat plus 0,6 u 2018. godini, da li je tako, a vi predviđate minus 0,5 u 2019. godini. Znači, neki obzir da neće biti, ali ja mislim da će rezultat biti mnogo bolji u 2019. godini.
Ono što želim da kažem jeste da je BDP američka kategorija koja je izmišljena za zemlje u razvoju da se zaštite multinacionalne kompanije. Mi i ostale zemlje, znači van Amerike, moramo se boriti da svoje poslovanje iskazujemo u bruto nacionalnom dohotku, jer BDP sadrži i ono što se proizvede u Srbiji, a ne ostaje u Srbiji. Zbog toga moramo se skoncentrisati na bruto nacionalni dohodak.
Da bi to postigli, mi moramo celokupno svoje trgovinsko poslovanje, sve svoje trgovinske i ekonomske odnose sa zemljama u okruženju, sa zemljama u Evropi i svetu vezati za nacionalnu valutu. Dolar je, ja sam to jednom prilikom rekao, sad ću ponovo da ponovim, najveće zlo koje je zadesilo svet.

Molim?