Kada sam danas pročitao vest da su Nemci, odnosno Amerikanci, zaustavili Severni tok 2, ja sam potpuno siguran da je ovo vreme trećeg svetskog rata između Zapada i Istoka, a Srbija nije ni na Zapadu ni na Istoku, Srbija je na svom putu i zbog toga mi u ovoj situaciji ćemo naći rešenje.

Svaki rat traje četiri godine, a ovo što se dešava sa energentima, sa pandemijom, sa globalnim lancima snabdevanja, to je rat, ali ne klasičan rat, specijalan rat.

Ovaj razlomak koji ja posmatram, nominalno kroz realno, odnosno razmera, ta vrednost razmere preti da bude sve veća, da poništi sve ono što smo postigli. Preti inflacijom koja se dešava. Znači, sve se to dešava spolja.

Ali, mi spoljnom politikom, ne mi nego naš predsednik, mi smo ovo što smo postigli u najvećem stepenu postigli svojom spoljnom politikom. Naši problemi koji postoje, normalno je da postoje, su rezultat nekih nerešenih problema i pitanja na unutrašnjem planu. A što se tiče spoljne politike, besprekorno. A zna se ko je za to zahvalan.

Zahvaljujući toj spoljnoj politici, mi nećemo gas nabavljati na berzi, mi ćemo to dobiti ugovorima. A taj gas će omogućiti da bude zaustavljena ta preteća inflacija, da ovaj razlomak nominalnog kroz realno bude što manji. Ta cena gasa će omogućiti još veće strane investicije. Zašto dolaze stranci? Ne samo zbog jeftine radne snage, kako kažu, mada ima i toga, ali i zbog stručnosti naših radnika. I treći razlog koji ja sad ovde navodim jeste cena gasa, koja će biti najniža u Evropi, zahvaljujući našoj spoljnoj politici.

Druga opasnost koja preti jeste, gospodo, povećanje kamata. FED, ta Centralna američka banka, konzorcijum privatnih banaka, Centralna evropska banka, oni su imali nameru da povećaju kamate u julu 2020. godine. Oni sad prete da će sad da povećaju. Međutim, zbog sebe to ne mogu da učine. Ali, to je opasnost koja preti.

Ja sad imam jedan podatak i znam da građani Srbije 1.200 milijardi imaju u kreditima. Malo veći deo, 650 su ovi gotovinski krediti, i stambeni krediti. I normalno je da su građani zabrinuti. Ali, mi imamo dobru Narodnu banku Srbije, koja će regulisati referentnom kamatnom stopom, onda ovim novčanim parametrima M1, M2 i M3, ekonomisti znaju šta to znači. Znači, kontrolom novca na tržištu to će biti amortizovano.

Normalno je da u ovim teškim vremenima koja ja definišem kao rat ima domaćih izdajnika. I pošteno da vam kažem, ja o domaćim izdajnicima ne mogu da pričam, meni je to gadno. Oni rade to što rade i normalno je da rade. Oni bi hteli da dođu na vlast bez izbora. To je nemoguće. Ja o njima ne želim ništa da pričam.

Koristim priliku što je ministarka tu, mi sad ovim budžetom za 2022. godinu ćemo dati 486 milijardi, osam milijardi više nego što smo dali prošle godine. E, ta struktura u infrastrukturi je saobraćaj i komunalna izgradnja. Najbolja zaštita životne sredine jeste ulaganje u komunalnu infrastrukturu. Šta to znači? To znači - regulacija otpadnih voda, dobijanje vode, znači ako na jednoj teritoriji ili na jednom delu Srbije nema kanalizacije, nema vode, onda je normalno da je ugrožena životna sredina. I ne možete je regulisati dok to ne uradite.

Mi ćemo, a čini mi se da je to namera i to predviđa ovaj budžet za 2022. godinu, da se veći deo sredstava odvoji upravo za izgradnju infrastrukture, što će sigurno poboljšati i standard života, ali će i rešiti ove probleme životne sredine.

Znači, bez obzira što je situacija vrlo teška, što je implicirana spolja, ja imam poverenja u svog predsednika i mislim da će naša spoljna politika doprineti, a već je to tako, da se Srbija na Zapadnom Balkanu nalazi u najboljem položaju. Ove direktne investicije, čini mi se, tri milijarde i 145 miliona evra, to je 60-70% ukupnih investicija koje je dobio Zapadni Balkan, a svi ostali manji odnos. I normalno je da nas ne vole. Kad neko napreduje, on je na meti i svi onda žele da ga napadaju.

Kad mi imamo jasan put, kojim putem treba da idemo, još jednom kažem, mi nismo ni na istoku, nismo ni na zapadu, mi smo na svom putu - malo na zapadu, malo na istoku, po potrebi, da nama bude svakog dana u svakom pogledu sve bolje. Ja sam u to i uveren. Hvala.

Prvo da iskažem protest. Vi ste resetovali sistem, bila je nula, a ja sam bio treći. U međuvremenu, govorilo je pet poslanika.

Ne znam zašto ste to uradili, povredili ste Poslovnik, ali ja vam to opraštam.

Poštovana gospodo, posebno mi je zadovoljstvo što sam prisutan kada je prisutan i ministar finansija. Hteo bih nekoliko praktičnih stvari da kažem.

Prvo, da li su ovi podaci, ministre, tačni koje sad ja iznosim, a koji su vezani za avgust mesec 2021. godine, da je prihod 110,3 milijarde, da je porez 98,5 milijardi, da je to procentualno 89,3%? Ako je to tačno, a verovatno je tačno, to govori o tome koliko je porez bitan kada je u pitanju budžet i da se može prosto reći da njegova popunjenost, njegova veličina zavisi od poreza. E sad, šta treba uraditi da taj porez bude još veći i u apsolutnom iznosu i u ovom relativnom iznosu?

Moji predlozi su sledeći. Porez kada se izračuna obvezniku mora biti tačan. Ta veličina u apsolutnom iznosu ne sme biti rastuća. Ona, ministre, mora biti manja ili jednaka. To stvara sigurnost, to povećava broj onih koji plaćaju porez.

Drugo, ministre, obim obveznika mora se povećavati. Mislim da vi dobro znate i svi mi znamo da postoje ljudi koji ne plaćaju porez. Sada se postavlja pitanje – kako to u lokalnim sredinama, kako te ljude uvući u sistem, stvoriti im obavezu da plaćaju porez? Na tome se mora intenzivno raditi. Moraju se pronaći mehanizmi da se povećava obim.

Treća stvar, mi smo zaštitili dužnike, otpišemo kamatu, otpišemo glavnicu, otpišemo i glavnicu i kamatu itd, pa ispada da je bolje ne plaćati porez nego ga redovno plaćati. Sad kad je glavnica razdvojena od kamate i kad se posebno plaća glavnica i prvo plaća glavnica, a ne kamata, naravno da je obveznik u povoljnijem položaju nego što je bio pre pet, šest ili deset godina.

Šta ja predlažem? Ja predlažem da isto tako kao što štitimo dužnike, jer bolje je živ dužnik nego mrtav, znači, bolje je da je on tu prisutan i pomoći mu da se izvuče, ali mi moramo naći mehanizme, ministre, da stimulišemo one koji plaćaju redovno porez. Oni moraju imati neke benefite.

Evo jedna digresija. Ja sam vam to predlagao, ali vi niste bili tu. Recimo, uzmite porez na imovinu. Porez na imovinu se plaća kvartalno u četiri rate. Zašto se ne pruži mogućnost građanima koji imaju novac da to plate odjednom i da ostvare neki benefit, da imaju neki popust od 5 do 8%? Znate li vi koliko bi ljudi to uradilo ako oni koji uzimaju porez, a to su gradovi i opštine, znaju šta će uraditi sa tim novcem. I mnoge druge stvari.

Na primer, treba u poreskoj politici uvesti princip avansa, da neko ko ima novac u datom trenutku, pošto je cena novca na svetskom tržištu u ovom trenutku vrlo mala, da plati celokupan porez a da za to ima određene benefite. To u praksi mora da se neguje da bi, kažem, porez koji je prisutan, videli ste u avgustu mesecu u kom procentu je u celom budžetu, bio u još većem procentu, odnosno da bi bio u apsolutnom iznosu još veći.

Druga stvar na koju želim da ukažem a koja je vrlo osetljiva jeste državna svojina, kao oblik javne svojine. Ne treba juriti i ne treba žuriti i ne treba državnu svojinu po svaku cenu eliminisati, da sve bude privatna svojina. Ja odgovorno tvrdim da kada postoji dobar menadžment, sposobni ljudi, odgovorni ljudi, da niko nije odgovorniji prema državi i prema budžetu nego državno vlasništvo, odnosno državno preduzeće.

Možda je vreme da se uradi zakon o javnoj svojini? Vi niste ovde bili prisutni, ja sam i u prošlom mandatu, a i ovde sad, nastavio da pričam o dolaru. To je moja omiljena tema. Ja smatram da u svim oblicima u javnom dugu treba bežati od dolara. Dolar je vrlo opasno oružje. Ja sam rekao u jednom momentu - opasnije od atomske bombe. Ministre, vi verovatno znate taj podatak ali možda neki poslanici ne znaju, Amerikanci sa 67,5 milijardi dolara pružaju podršku i garant su, upamtite, za 4,3 triliona dolara. Koja je to prevara? Koja je to hartija? Koja je to vrednost? To je toalet papir.

Znači, mi kad ulazimo u aranžmane, uzeli smo kredite od Kine u juanima, moramo jačati nacionalnu valutu, nema potrebe da mi ulazimo u dolare. Dolar je, ministre, to je moje lično mišljenje, velika prevara i može da bude za nas velika opasnost. Mi moramo, kad su u pitanju i devizne rezerve i javni dug, čuvati se dolara i jačati svoju sopstvenu valutu i ići na nacionalne valute ako želimo da sačuvamo svoju nezavisnost, jer će taj dolar kao valuta u datom trenutku sigurno biti zloupotrebljena.

Još sam nešto hteo da kažem ali sam se dekoncentrisao, dugo sam čekao i malo sam se iznervirao jer sam neopravdano bio pomeren, ali to su stvari, ministre, o kojima bi trebalo razmišljati.

Sad sam se setio! Ove zelene obveznice koje ste emitovali, sad vi pomozite meni, ja imam podatak da je ročište 15 godina a da je kamata 1,25. Ako je to tačno, svaka vama čast. I ako je 2%, opet je svaka vama čast, jer je 2012. godine bilo, čini mi se, 7,5%, 8,5%. To je onaj put kojim treba ići. Znači, treba isplatiti onaj dug sa visokom kamatom, uzimati nove kredite, jer je sad kamata negde 2 ili 2,5%. Vi to radite izvrsno i ja vam na tome čestitam. Hvala i toliko od mene.

Izvinjavam se za ovaj tehnički nesporazum.

Gospodo, ja bih govorio o primeni ovog zakona, bez nekih citata, bez velikih reči, itd. Malo je tužno što smo mi morali da donesemo ovaj zakon. Od koga mi štitimo srpski jezik i ćirilicu? Od koga? Od sebe, od nas Srba.

Mi smo srpski jezik i ćirilicu doveli u ovo stanje. Od svih ministarstava, na prvom mestu je Ministarstvo prosvete 2000. godine kada smo uveli kurikulum, kad su se prosvetni radnici čudili šta je to, kad smo dobili donacije od Nemačke, kad smo obrazovne profile trećeg stepena pretvarali u obrazovne profile četvrtog stepena i trudili se da što više stranih reči kažemo da bi bili pametniji, da bi bili u toku evropskih reformi.

Zato, pošto zakon predviđa da se on primenjuje za šest meseci zbog privrednih društava, ministarka, slušajte ovo što ću reći, što je najvažnije, da mi u primeni ovog zakona pođemo od sebe. Svako od sebe da pođe i štiti srpski jezik i ćirilicu. Kad? Kad govori u ovoj Skupštini, kad piše da ne piše latinicom, da piše ćirilicom, da poštujemo gramatiku i pravopis.

Znači, mi poslanici da pogledamo ovde, jer nas slušaju građani, nas slušaju studenti i đaci kako govorimo, šta govorimo, koje reči upotrebljavamo. Znači, mi na prvom mestu. A ko na drugom mestu? Ministarstva.

Uzmite vi pisane materijale koje mi dobijamo za rad Skupštine. Znate li vi koliko tu pravopisnih grešaka ima? Strašno. To je strašno. Svako ministarstvo, ministarka, moralo bi da ima čoveka koji će da pregleda tekstove koji će doći. Ovde sam ja govorio kad je bio jedan zakon iz Ministarstva prosvete, kad je jedna rečenica bila dugačka, ja mislim, trećinu stranice. Razumete? Nigde tačke, nigde zareza, itd. O tome mora da se vodi računa.

Znači, dajmo, nemojte samo da napadamo, dajmo da mi uradimo sve ono što treba da taj zakon zaživi. Nemojte da čekamo šest meseci zbog, ne znam, privrednih društava. Predviđene su neke kazne. Kaznama mi ne možemo ništa to rešiti. Kapitalom mi to ne možemo rešiti. Kapital ima svoju funkciju. Taj strani kapital je i doprineo, možda, da mi dođemo u ovu situaciju. E, kad smo već došli u ovu situaciju dajte, znači, da svako prvo presliša sebe šta on može da uradi da bi spasao srpski jezik i ćirilicu.

Nemojte danas da pišemo latinicom. Ako ima ovde poslanika koji su komunicirali u pisanoj formi latinicom dajte neka od današnjeg dana počnu da pišu ćirilicom. To je već doprinos, to je primena. Najteža je primena zakona, jer nema kontrole primene zakona. Ne samo ovog, u domenu kulture, nego u svakom domenu. To je ono što nedostaje nama. mnoge smo mi zakone doneli, ali nikad nismo kontrolisali, da vidimo kako se i primenjuju, koji su efekti, ko je kriv što se zakoni ne primenjuju.

U tom smislu, znači zakon je takav kakav je. Dobro je ovo što je za nacionalne manjine, što je prihvaćeno, iako to piše u Ustavu i to što nacionalne manjine se ponavlja kao mantra. Trebalo je to da se uradi jer ima mnogo ne dobronamernih. O tome su mnogi pričali, ja neću.

Znači, moj poziv, moj apel jeste – dajte mi poslanici da sagledamo. Mnogo su svoje govore snimili i imaju šta su pričali i kako su govorili dajte da izbacimo neke reči. Evo, uzmimo reč – aplikacija. Moraš, kaže, aplicirati. Pazite, ta reč aplicirati ima višestruko značenje.

Ne znači aplikacija samo molbu, aplikacija znači i prikaz. Zar ne možeš da mu kažem – alo, druže, moraš napisati molbu, moraš napisati zahtev, nego moraš aplicirati? To možete da kažete, slušaj, moraš da prikažeš.

Znači, to su neke stvari koje mi, znači mi smo mi, mi Srbi, mi pismeni ljudi, mi koji smo završili fakultete, mi koji sad smo gore na vrhu, mi smo najviše doprineli da dođe do ovoga i zato mi treba da krenemo da svoje greške ispravljamo. Znači, još jednom, ponovo da pogledamo pravopise, da pogledamo ove materijale i mi u svojim diskusijama da počnemo od danas da štitimo srpski jezik. O ovim, ministarka, pisanim dokumentima, da poštujemo ćirilicu itd, pravopis i ostale stvari i onda će to sve da krene. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovana gospodo, ja bih se direktno obratio ministru. Imali smo juče dugu, dugu raspravu na Odboru, nisam mogao da izdržim fizički, morao sam to da napustim, pa neke stvari hoću da kažem koje tamo nisam mogao da kažem.

Ministre, kad pogledate ovaj materijal koji mi kao poslanici dobijamo, nije dobro da jedan stav bude jedna rečenica. Evo recimo, primer ovde, to je član 7. Pogledajte vi taj član 7, prvi stav. To je sve jedna rečenica. Od ove rečenice koju kad počnete da čitate i dođete do kraja zaboravite na početak. Moglo je da se napravi i napiše pet ili šest prostoproširenih rečenica koje će jasno reći ono što je trebalo da se kaže.

S druge strane, mora se voditi računa o tome da ovo dolazi iz Ministarstva prosvete, znači, ne dolazi ovo iz Ministarstva poljoprivrede. Znači, vodite računa i o rečima koje se koriste. Vi ovde, recimo, u članu 7. kažete – neformalna grupa studenata koja ima pismenu podršku. Pazite, ministre, pismenu podršku. Ja bih rekao – ne pismenu, nego pisanu podršku. Znači, to su neke nijanse koje kad neko nedobronameran čita, može da posumnja ko stoji, ko ovo piše. To je moja molba za neki budući rad za materijal koji mi dobijamo.

I ovo što je rekao uvaženi kolega – ćirilica. Laza Kostić je rekao: „Svaka upotreba latinice je antisrpski čin“ i tu inicijativu da dominira ćirilica mora da povede Ministarstvo prosvete.

Šta još Ministarstvo prosvete mora da uradi? Znači, ovo su moje primedbe. To mora da se pregleda, to mora da se uradi. Jeste sopstveni prihod visokoškolskih ustanova. Ovde u ovom zakonu je jasno razgraničeno i rečeno i kako se finansira studentska konferencija. Sva ona ostala udruženja su studentska su nabrojane mogućnosti finansiranja, sve je to maglovito i tu će biti problema. Ali, kad vi kažete – iz sopstvenih prihoda, sopstveni prihod visokoškolskih ustanova je problem koji nije regulisan statusno u Ministarstvu finansija.

Dualno obrazovanje koje je sad prisutno u srednjem obrazovanju, realizacijom praktične nastave i dualnim obrazovanjem, učenici i nastavnici stvaraju prihod. To je neminovnost. Jedan deo tog prihoda pripada i toj srednjoj školi, pripada i učenicima koji su to radili, jer oni su teret možda u prvoj godini, možda u prvom polugodištu prve godine. U drugoj, trećoj i četvrtoj godini oni već stvaraju. To što stvaraju i to što rade, jednim delom, bez obzira, odnosno rade kod privatnika, ide srednjoj školi. Kako će se to knjižiti, kako će se to raspodeljivati, to mora da bude regulisano i to je uglavnom u srednjoj školi i regulisano.

Ja sam pričao o tome, đačka zadruga je forma kroz koju se to može regulisati, jer članovi đačke zadruge su ne samo đaci, nego i nastavnici koji rade, koji realizuju tu nastavu. Znam da postoji ideja, vi to znate, da dualno obrazovanje bude i u visokom obrazovanju. Tim pre se mora ovo regulisati i sa Ministarstvom finansija raščistiti zakonski, uredbama i tačno odrediti kome to pripada, jer ja sam pobornik da taj sopstveni prihod koji stvaraju obrazovne institucije bude što veći, da bi kvalitet bio što veći, da bi primanja onih koji učestvuju i koji rade bila što veća. Ali kažem, to nije regulisano, pogotovo zbog toga što sve druge studentske organizacije stavljate tamo da će se delom finansirati iz sopstvenih prihoda. Znači, još jednom da ponovim, sopstvene prihode zajedno sa Ministarstvom finansija treba što pre urediti, kada je u pitanju visoko obrazovanje.

Kada je u pitanju srednje obrazovanje, to možete prihvatiti, đačko zadrugarstvo je razvijeno dosta dobro i organizovano i zakonski regulisano. Toliko od mene. Hvala.

Napravio sam omašku, priznajem, posle diskusije Marjana. Ja sam hteo da pojačam odgovornost Ministarstva prosvete za pisanu reč i nisam napravio dobro poređenje i nisam trebao da kažem Ministarstvo poljoprivrede itd. Ja se izvinjavam.

Od 1. do 158.

Član 107.

Znači, pogrešio sam, nisam trebao da imenujem Ministarstvo poljoprivrede itd, samo sam želeo da istaknem odgovornost za pisanu reč kada je u pitanju Ministarstvo prosvete.

Znači, još jednom, izvinjenje gospodinu Marijanu i Ministarstvu poljoprivrede. Hvala vam na razumevanju.

Poštovani predsedniče, poštovana gospodo, želim, zbog građana Valjeva, da kažem da je gas koji će Kolubarski okrug dobiti mnogo bitan i odlučujući kada je u pitanju dalji razvoj grada Valjeva, jer ugovor koji smo potpisali sa nemačkom kompanijom „Bizerba“, u ugovoru stoji da grad mora obezbediti gas.

Sama ta činjenica govori da je sad ovo što mi danas donosimo, o čemu mi danas odlučujemo, mnogo važno i mnogo bitno za grad Valjevo, naravno, i za ostale fabrike, za ostala preduzeća je gas rešenje, umesto mazuta, umesto čvrstog goriva.

Nova fabrika koju očekujemo da dobijemo, takođe, iz Nemačke, znači, da to bude sporazum sa Nemcima, takođe jedan od uslova je da u Valjevu imamo gas, u industrijskoj zoni. Tako da, te dve činjenice dovoljno govore koliko je to bitno za Valjevo, za zapošljavanje, a ja da se ne ponavljam, ove firme nemačke koje dolaze će zaposliti visokostručni kadar, visokoobrazovani kadar. Valjevu je potrebno da oni koji završe tehničke fakultete, državne fakultete, da se vraćaju u Valjevo. Ako se oni, koji su otišli da završe te tehničke fakultete, ne budu vraćali u Valjevo, od Valjeva neće biti ništa, nema daljeg i budućeg razvoja.

Drugi problem koji rešavamo sa gasom jeste grejanje. Grejanje je bolna tačka Valjeva. Mi imamo toplanu koja pokriva negde između 10% i 15% grejne površine. Većina korisnika, odnosno onih koji se greju, greju se na mazut, na čvrsto govorio, na ugalj, koji je lošeg kvaliteta, koji ekološki uništava okolinu.

Uslovi življenja u Valjevu su sve teži, naročito zimi. Nama je problem, i to sam rekao jednom, da ponovim, problem je „Krušik“, „Krušik“ se greje na mazut. Dolaskom gasa, mi ćemo taj problem rešiti.

Očekujemo, naravno, da će se i drugi prikačiti, odnosno priključiti na gas i da će, naravno, grejanje biti jeftinije, da će se mreža proširiti. Mi imamo dugačku mrežu, ali imamo malo korisnika. Vruća voda kruži po Valjevu, a nema korisnika. Zašto? Zato što je bila visoka cena priključka.

Možda nije lepo da govorim u prvom licu jednine, ali ja sam kao opozicionar, kada su neki koji možda nikada više neće biti na vlasti bili, oni su postavili visoke uslove za priključak i naravno da se građani nisu mogli priključiti. Normalno, vruća voda ide kroz Valjevo, a nigde nema korisnika.

Ovim će se, znači gasom će se i taj problem rešiti.

Ekološki problem je veliki, znači, nećemo rešiti sve, ali delimično ćemo rešiti problem, jer čestice ove PM 10 i PM 2,5 su u koncentraciji koja je nekoliko puta veća nego što je to dozvoljeno.

Zato, da bi se ljudi vraćali, da bi želeli, da bi voleli da žive u Valjevu, mora se popraviti ta klima, a ona će se delimično popraviti sa gasom.

Mislim da u ovim, što kaže, uslovima, Valjevo dobija najviše, maksimalno dobija i da će Valjevo doživeti preporod, jer Valjevo je dugo, dugo bilo, što kaže, u stagnaciji i nadam se da će se to zaustaviti.

Sad nešto da kažem i ja o Ratku Mladiću, šta ja mislim. Pazite, Haški tribunal je osnovan da kazni Srbe. Lično ja nisam ni očekivao da će ta kazna biti promenjena. Oni su to uradili da bi nas kaznili. Takav je odnos bio u svetu.

Ali, postavlja se jedno drugo pitanje. Ja bih postavio pitanje onima koji žele da dođu na vlast, recimo, Borisu Tadiću. Pa, zar nije mogao taj general Mladić da ode u Hag, ako je morao, da ne otvaramo tu raspravu, da ode kao general, u generalskoj uniformi? Ja imam sliku ispred svojih očiju, otišao je u kačketu, u radničkom odelu, bez dijagnoze, neki kažu i gladan. To je sramota. To govori o onima koji su bili na vlasti.

Moramo mi uvek poći malo i od sebe. Nismo mogli da zaustavimo, Amerika je bila dominantna, nije bilo ravnoteže, radili su šta su hteli itd, ali smo mogli generala Mladića smestiti na VMA da bude 10, 15 dana, da se oporavi, da mu se uspostavi dijagnoza, da mu se daju lekovi, da ga onda obučemo, da u generalskoj uniformi izađe i ode u Hag. To je naša krivica. To ja ne mogu zaboraviti, a vi kako hoćete. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem.

Prvo, gospodo, želim da čestitam nama Valjevcima što smo juče najzad dobili fabriku, fabriku koju smo čekali mesecima, da ne kažem godinama, fabriku koja će rešiti najvažniji problem u Valjevu, a to jeste da mladi ljudi koji završe tehničke fakultete se ponovo vraćaju u Valjevo. Zašto? Zato što će nova fabrika od 305 radnika koliko će zaposliti u septembru 2022. godine, preko 60% njih biti sa visokom stručnom spremom. To je za Valjevo i za njegov razvoj najvažnija i najbitnija stvar.

S druge strane, sa uvećanim platama podićićemo standard građana Valjeva. Taj podatak je vrlo bitan. Gospodo, budžet grada Valjeva je 3.092 miliona, a 1.340 miliona je porez na dohodak, na plate i to onih 77% što ostaje gradu, a ono resto ide, naravno, Republici. Po toj samo stavci grad Valjevo dobija, a da ne kažem da ćemo dobiti gasovod. Gasovod ćemo dobiti cevima direktno iz Beograda.

Šta rešavamo tim gasovodom? Ne samo tu fabriku, nego rešavamo problem o kome govorimo godinama, a to je ekološki problem. Ekološki problem je veliki problem grada Valjeva. Rešićemo problem grejanja u Valjevu, rešićemo problem grejanja u Krušiku. Znači, ovom fabrikom rešićemo mnoge probleme.

Naravno da smo nešto dali, ali to što smo dali nije ni jedan posto od onoga što ćemo dobiti.

Naravno, nikada nisam video srećnijeg predsednika, nego u onom momentu kada je potpisao da Valjevo dobije fabriku, jer i njemu je laknulo. Dugo smo to čekali. Uvek se nešto namestilo da Valjevo ostane, da taj problem ne bude rešen. Sada smo to rešili i da ne prejudiciram, ali očekuje se da ćemo mi negde 23. juna dobiti još jednu fabriku. Ako se to desi i ako 23. juna ponovo dobijemo jednu fabriku, i to ponovo iz Nemačke, da vam kažem, mi ćemo biti prvi grad u Srbiji. Nemojte da se ljutite, ali tako će to biti.

Još jednom se zahvaljujem predsedniku i čestitam građanima Valjeva na dobitku.

E, sada vama, druže ministre, da kažem nešto u vezi ličnih karata, u vezi bezbednosti građana.

Za bezbednost građana i poverenje građana u državu, u sistem je najvažnije da oni koji rade u MUP-u, civilni, znači, uniformisani i oni neuniformisani budu to 24 sata, a ne samo, ministre, osam sati. Znači, 24 sata inspektor je inspektor.

Šta to znači? Sagledava se njegovo ponašanje u malim gradovima, kao što je Valjevo, pa i u svim mestima - šta on to radi, sa kim se druži, kako se vlada itd, čime se bavi kada nije tih osam sati u službi? Kada to budemo stavili pod kontrolu, onda će se građani osetiti još bezbednijim, još sigurnijim.

Ne mogu građani da prihvate da inspektor u slobodnom svom vremenu sedi za stolom nekog kriminalca ili problematičnog tipa, a to se dešava. To se dešava.

Mi donosimo zakone, ali mi moramo da kontrolišemo izvršenje tih zakona. Šta nama nedostaje u MUP-u? Iznenadna i češća kontrola.

Ja znam da MUP ima unutrašnju kontrolu, ali ta unutrašnja kontrola se mora pojačati, mora se nadzor vršiti češće i čvršće da bi bilo bolje.

Slažem se ovo za pozornike i tako dalje. Znači, ljudi se moraju poznavati.. Građani moraju poznavati svog policajca, ali je vrlo bitno ovo što sam vam rekao. Znači, kao za sudije - ponašanje, vladanje onih koji su zaduženi da obezbede red i mir.

Hvala i toliko.

Rekao sam, samo jedna mala dopuna, pa da se sve ovo što je moj kolega izlagao štampa i da to uče ovi koji dolaze posle nas.

Da bi se svi ovi problemi o kojima je gospodin Arsić govorio razrešili, u našem sistemu posle ovih zakona nedostaje jedan zakon, a to je zakon o privatnoj svojini. Imamo Zakon o javnoj svojini. Kroz Zakon o javnoj svojini definisana je državna svojina kada je subjekat republika. Ali, postoje posle ona pokrajinska, opštinska, itd. Sve ove relacije, sve ove pometnje, sve ovo što je bilo, ne bi bilo kada bi jasno definisali i doneli zakon o privatnoj svojini.

Ja predlažem da se o tome razmisli i mislim da će taj dobro donet zakon razrešiti i obezbediti sve ove, da se ne ponove sve ovo o čemu je govorio gospodin Arsić izvrsno. Hvala.

Poštovana ministarka, u osnovi svih ovih problema je po mom mišljenju problem vlasništva. Imamo Zakon o javnoj svojini i u okviru tog zakona regulisana je državna svojina. Mislim da nama kao društvu, državi nedostaje Zakon o privatnoj svojini. Kada bi mi taj zakon imali mnoge stvari u vašoj oblasti bi bile regulisane ili stvoreni bi bili uslovi da budu regulisani i da budu raščišćeni.

Ono što je energetika, rudarstvo danas zauzima u BDP ne dovoljno, ni tih 5%, jer ova oblast u kojoj ste vi ona može biti prisutan u sva četiri sabirka koji utiču na BDP. Pet posto, to je malo, ali s obzirom na uslove i šta ste vi tu zatekli i šta ja sve čitam i šta sve piše i šta je sve u stvarnosti, da ne pričam sad o gasu, jer ako počnem da pričam o gasu odmah zaboli glava.

Samo ovi problemi koji su nabrojani da bi bili rešeni, mislim da je taj zakon neophodan. Znači, zakon o privatnoj svojini koji tu privatnu svojinu prepoznaje i priznaje Ustav. Nemamo društvenu svojinu, državna svojina je regulisana i da to uradimo da bi se stvorili uslovi da to rešimo.

Koji je drugi problem? Oni koji su vlasnici ili korisnici prirodnih dobara i resursa, koje su njihove obaveze prema državi? Ta obaveza iskazna je u nadoknadi. To nije vaš problem, to je problem Ministarstva finansija. Kako se formira ta nadoknada onih koji koriste to bogatstvo, koje je ogromno, enormno? Tako što oni kroz knjigovodstvo, kroz knjige to konstatuju i onda ono što oni konstatuju knjigovodstveno prema tome oni plaćaju tu obavezu. Vi znate to ide Republici, pa Republika vraća lokalnim samoupravama i tako dalje. Ko to proverava? Da li je to ta količina? Niko. Znači, mora se formirati jedan tim u kome će biti, pre svega stručnjak iz vaše oblasti, finansijski stručnjak koji će moći, ima sad tehnike da se tačno izračuna koja je količina, koja je zapremina, tog rudnog bogatstva, kamenoloma i tako dalje, iskorišćena, izvađena i na koju količinu treba on da plati nadoknadu državi.

Država malo dobija, skoro da ne dobija ništa. Znači, to je ta nadoknada. Onda oni neki plaćaju ekološku taksu i ona je simbolična. Onda plaćaju porez na imovinu. Ministarka, oni plaćaju porez na imovinu tako što to knjiže u svojim knjigama i prema tom knjiženju kako oni to proknjiže oni to plate. Znači, sve rade oni i onda daju državi koliko oni misle da treba. Uopšte, da vam kažem, pošto sam stariji čovek, poznajem starija vremena, ne mogu uopšte da prihvatim tu činjenicu da niko to ne proverava, da onaj ko je obveznik sam formira svoju obavezu i plaća i da se nikad niko ne pojavljuje. Pa, kaže, alo dajte knjige, dajte da vidimo o čemu se tu radi.

Na kraju, to se mora rešiti zajedno sa Ministarstvom finansija. Na kraju, ono što potenciram, pošto sam video ovde da će biti privatizacije ovog rudnika Resavica, pošto će biti privatizacija i Petrohemije, što je dobro, znači, tu morate da istrajete do kraja. Pred vama su veliki problemi. Vi velike probleme imate i velike prepreke i tako dalje, ali ako vi to ne rešite, ja nemam razloga i tako dalje, da se udvaram ali niko neće to rešiti u dogledno vreme ako vi sada, pošto ste startovali, pošto ste tačno identifikovali probleme, a problemi su ogromni, svi dobijaju, svi su u dobrim relacijama, samo država gubi. Vi ste dužni, gospođo ministarka da zaštite državu, a time i građane Srbije. Hvala.

Da se ne bi ponavljali, da kažem samo jednu rečenicu.

Znači, 2008. godine sudstvo, naš sistem je uništio zapad. Da li je to bilo preko Nate ili Nade ili Milojke, to je sasvim svejedno.

Mi smo došli u situaciju da danas gradimo svoje sudstvo i pričamo o nezavisnom sudstvu. Nema nezavisnog sudstva bez nezavisnog sudije, a da bi sudija bio nezavistan, on mora biti ekonomski nezavistan. Sudijama treba dodeliti zlatne kartice na godinu dana, ako je zasluže. Kako treba da je zasluže?

Ne postoji zahvalnija oblast za merenje rezultata rada nego što je sudstvo. Vi imate nivoe, osnovni, viši, apelacioni, kasacioni. Odluka na svakom nivou se proverava na višoj instanci. Tačno se zna po sudiji koliko je u određenom vremenskom periodu uradio konačnih rešenja, konačnih rešenja. Prema tom broju treba mu dodeliti određeni tzv. ja bih rekao kardinalni broj. Prema tom broju treba mu odrediti platu. To treba raditi svake godine. Treba stalno u toj grupaciji, u tom skupu sudija koji se sad trenutno našao stvarati kvalitet nagrađivanjem, ne baviti se onima koji vuku nazad, stalno razmišljati i nagrađivati one koji vuku, njih nagrađivati i obezbediti im tu ekonomsku nezavisnost.

S druge strane, obezbediti im i društveni položaj. Da se razumemo, pored ovog ekonomskog dela treba za sudije uraditi, i to narod očekuje, kodeks oblačenja, kodeks ponašanja. Recimo, ako sud počinje da radi u sedam sati, vi ako uđete u hodnik, u zgradu bilo kojeg suda, da li vi možete da prepoznate i da kažete u toj gomili ljudi ko je sudija? Da li možete da kažete na ulici ako znate da je sudija, ko je sudija? Sudija mora da bude gospodin. Sudija je nekad bio gospodin. Sudija je morao da sudi u odelu, sa kravatom. Sudija danas sudi u dukserici, u džemperu, jedino što ne sudi možda u kratkim pantalonama.

Znam da postoje pravilnici koji su doneti na nivou svih sudova, ali ko proverava da li se to poštuje? Ja sam prisustvovao i bio na suđenju kada je sudio sudija koji je bio u džemperu. Možete vi zamisliti šta je to. Drugo, ako se neko opredeli da bude sudija, on je sudija 24 sata na javnom mestu. Ne može se sudija u malom mestu pojaviti u kratkim pantalonama u popodnevnim satima na javnim skupovima. O svemu tome moramo da razmišljamo jer narod to gleda.

S druge strane, mora se voditi računa s kim se druže te sudije po tim malim mestima. Ja dolazim iz malog mesta relativno. Ne može sudija da sedi i ćaska u popodnevnim satima kada ne radi sa kriminalcem, sa čovekom sa koga celo mesto zna da je kriminalac. To su neke stvari možda nebitne za nekoga, ali po meni za narod veoma, veoma bitne. Sve se to da urediti.

Znači, još jednom ponavljam, može se u sudu izmeriti učinak svakog pojedinca, pre svega sudija, pa onda ta akontaciona plata koja se daje tokom godine da se na kraju godine kada se svakom sudiji dodeli taj kardinalni broj, da mu se onda isplati konačna plata.

Treba one koji vuku, koji rešavaju, njih treba nagraditi, a one koji vuku nazad, koji ne mogu da budu sudije, njih treba ostaviti u bunaru, oni će sami napustiti.

Šta još predlažem? Mi smo doneli odluku o sudskim izvršiteljima. Ne bih se vraćao na tu temu da to ukidamo, ali se zalažem, to je moje mišljenje, poštujem mišljenje većine i sud treba da radi poslove sudskih izvršitelja. Kako? Onaj službenik u sudu koji radi poslove sudskog izvršitelja njemu treba omogućiti da zaradi preko plate, on ima normu, ako tu normu prebaci, on treba da zaradi. Ako mi njemu omogućimo da zaradi, on će zaraditi i za sud, on će zaraditi i za državu, jer se velike pare prelivaju u privatne ruke. Privatnici nemaju konkurenciju, oni moraju imati konkurenciju u sudu.

S druge strane, notari. Notari takođe, moraju imati konkurenciju. Ko treba da bude konkurencija notarima? Konkurencija notarima takođe treba da bude sud, da postoji čovek u sudu koji će da radi taj posao, koji treba da ima normu, ali taj čovek mora biti zainteresovan da prebaci tu normu, da zaradi duplu, troduplu platu, da učini, napravi konkurenciju tom notaru da bi cena bila niža, da bi građani profitirali.

Treća stvar o kojoj želim da govorim, i mislim da sam to jednom pričao, kaže se sudija za prethodni postupak. Pazite, sudija za prethodni postupak, ne mogu uvek da se setim toga. Ko je bio istražni sudija, ne znam kome je uopšte palo na pamet da umesto reč istražni sudija, kaže sudija za prethodni postupak. Notorna glupost. Molim vas, da se varate neke stvari koje su bile dobre.

Znači, još jednom ponavljam, sudska oblast, sudska vlast je najzahvalnija da se uredi, i apelujem na novu predsednicu, vidim tu njenu biografiju, da ona svojim iskustvom, pošto je radila u osnovnom, pa u višem i tako dalje, apelacionom, znači, može i poznaje problematiku. Stvar se vrlo brzo može urediti bez obzira što su ovi 2008. godine napravili ršum. Nisu napravili oni, oni da nisu našli Natu, oni bi našli Milojku. To je uradio, da se razumemo, zapad, kao što nam je uništio vojsku, kao što je uništio policiju, tako je hteo da uništi i sudstvo i školstvo, i tako dalje, pokušao da uništi.

Znači, to su stvari koje mi moramo da rešimo i ovo je moj apel. Znači, onaj program koji je buduća predsednica napisala, treba o ovome o čemu sam govorio da razmišlja, da se stanje u sudstvu popravi, jer, moramo da priznamo, ne smemo se lagati, narod je izgubio poverenje, delimično, u ovaj sud i ovu pravdu i u njihov rad. Gospodine Milojeviću, vi to dobro znate, mnogo bolje nego ja. Znači, mora i može da stvar popravi. Hvala.

Poštovana gospodo, mislim da je ovo odlaganje realno, ali ono što je najvažnije, da li će to biti oktobar 2022. godine ili novembar itd. to je manje bitno, najvažnija stvar u ovoj borbi protiv korone jeste što će Srbija obnoviti Torlak, što ćemo mi proizvoditi vakcinu.

Zahvaljujući dobroj spoljnoj politici mi ćemo dobiti i Torlak jedan. Znači, imaćemo i proizvodnju kineske vakcine. Ovi koji ne vole ovu zemlju, koji ne vole ovaj narod, koji ne vole nas koji smo na vlasti, sasvim normalno, itd, ne mogu prosto da veruju kako je Srbija došla u situaciju da ima četiri vakcine, a da recimo jedna Nemačka ili mnogo jače zemlje nemaju nijednu ili imaju jednu, ali nedovoljno.

Stalno smo ovde isticali, i ja to ponovo želim da istaknem, da je dobra spoljna politika, izvanredna spoljna politika Srbije, koju vodi naš predsednik, doprinela tome da mi možemo da zakucamo na svaka vrata. Nismo ni na levoj, ni na desnoj, mi smo na svojoj strani. Vodimo računa o sebi i odgovorno tvrdim i mislim da oni koji su i na levoj ili na desnoj strani želeli bi da budu u poziciji na kojoj se mi nalazimo. Imamo svoj put, svoj stav i to je doprinelo da se Srbija u ovom trenutku nađe u najpovoljnijoj situaciji jer ćemo mi koronu pobediti. Pobeda je tu, ali niko nama ne garantuje da ovi koji su napravili možda ovo da se neće pojaviti i mutirana, da se neće pojaviti, da tako kažem, pod znacima navoda korona jedan, a da ćemo savladati i koronu jedan i koronu dva i koronu tri itd. To jeste povećane plate zdravstvenim radnicima. Nikada zdravstveni radnici, to mora da se kaže, nisu imali te plate koje imaju danas i medicinske sestre, svi koji rade u zdravstvu. Nikada nismo imali tako jaku infrastrukturu, takvu opremu kao što imamo danas.

Pored predsednika Republike, naravno i ministar zdravlja je za to zaslužan. Stvoreni su uslovi da mi možemo da pobedimo sve ono što može da nam se desi. Tu nema neizvesnosti. Sa Torlakom i Torlakom jedan mi smo na sigurnom putu da nema za nas iznenađenja i da će se sigurno uslovi stvoriti da to bude i pre oktobra 2022. godine. Hvala i toliko od mene.