Da nisam postao poslanik, ne bih saznao, ne bih verovao da može jedna mlada, lepa, pametna žena da tako dugo bude maliciozna u tako dugom vremenu i na toliko pitanja. I, znajte, gospođo, da to utiče na lepotu. Hvala.

Hvala.

Član 107. povreda dostojanstva. Slušao sam gospodina Aleksića i u jednom momentu on reče da je za probleme u pravosuđu kriv ministar Lončar. Prosto ne mogu da verujem da čovek ne zna da je Lončar ministar zdravlja. Vi ste prešli to i dozvolili mu takvu rečenicu da završi i da ide dalje. Kao predsedavajući ste bili dužni odmah da mu izreknete opomenu.

S druge strane, iskoristio bih ovu priliku, ako dozvolite, da predložim da onim partijama koje su na izborima izgubili dva, tri meseca ne date pravo uopšte ovde da diskutuju, jer oni uopšte nisu sposobni da racionalno razmišljaju. Malo, malo, pa o biračkom spisku. Malo, malo, pa o nekim ljudima koji nisu imali pravo da razgovaraju. Molim vas da o tome vodite računa.

Poštovani poslanici, hteo bih da pohvalim planiranje prihoda za 2018. godinu, da pohvalim zbog toga što u prihode nije ušla dobit javnih preduzeća, nije ušla dobit Narodne banke Srbije, znači, sve ono što će verovatno biti a ne mora biti, zato što je, rekao sam to jednom prilikom, prihod planiran na minimalnoj vrednosti i on će u svakom slučaju u realizaciji u 2018. godini biti veći, kao što je rashod planiran na maksimumu, tako da će razlika između prihoda i rashoda biti pozitivna i 2018. godina će se završiti sa suficitom, što će omogućiti da se ponovo povećaju i plate i penzije i da standard građana u 2018. godini bude mnogo bolji i na mnogo većem nivou nego u 2017. godini. Hvala.

Dao bih repliku.

Molim vas, da iznesem svoj stav. Ovo nije zabrana, ovo je samo kontrola zapošljavanja. Oni kadrovi koji su potrebni privredi, koji su potrebni privatnom sektoru, oni se odmah zapošljavaju. Evo, recimo u fabrici „Krušik“ svaki mašinski inžinjer, svaki elektro inžinjer, koji je završio državni fakultet može odmah da se zaposli, da se javi, kola će biti poslata po njega da dođe u fabriku.

Prema tome, ovim zakonom, ovom uredbom se samo uređuje zapošljavanje i sprečava nagomilavanje kadrova tamo gde nije to potrebno, a to pre svega u administraciji i birokratiji. I, sa ovom merom treba nastaviti i ubuduće. Hvala.

Poštovana gospodo, ja predlažem da se ovaj amandman odbaci zbog toga što, sećate se kada smo usvajali budžet da su prihodi bili projektovani konzervativno, kako reče ministar finansija a ja bih rekao racionalno i realno. Zato što je potrošnja za prethodnih devet meseci pomnožena sa 4/3. Znači ono što je urađeno za devet meseci, uvećano je za 1/3. To su bili najminimalniji mogući prihodi, a kada smo projektovali rashode, oni su bili maksimalni. Znači, tačno kada smo usvajali budžet, mi smo realno tada rekli da će se pojaviti suficit, kao što će se pojaviti suficit na kraju 2018. godine. Zašto? Zato što je ponovljen princip projekcije budžeta.

Ponovo su prihodi minimalni, a rashodi maksimalni. Znači, krećemo od najgore varijante i u toj najgoroj varijanti mi pravimo razliku od 0,6% koja je negativna. Sigurno će na kraju 2018. godine biti suficit. Znači, neće biti deficit baš zbog polazne tačke, onako kako je to uradio i rekao ministar.

Ništa nije prirodnije kada se na kraju finansijske godine pojavi višak, koji se očekivao, da to uradi i podeli Vlada zaposlenima.

Da vam samo kažem jednu stvar, među zaposlenima ima više onih koji nisu članovi SNS nego članova SNS. Prema tome, nije ovo nagrada za članove SNS. Ovo je nagrada za sve one koji rade u državnoj upravi. Hvala.

Samo da objasnimo građanima kako ste vi povećavali penzije – tako što ste prodavali državnu i društvenu imovinu bud zašto i tim parama punili budžet i delili penzije, umesto da ste te pare upotrebljavali za obnavljanje i stvaranje novih fabrika.

S druge strane, da objasnim. Nikome penzija nije smanjena 22%. Penzija je najviše smanjena 11%. Jer, prvih 25.000 su čuvana glavnica. Znači, onaj iznos preko 25.000, on je smanjen za 22%. S druge strane, kad idemo na relativno povećanje koje će biti ove godine, ja se nadam biti i dogodine, onda ćemo one apsolutne razlike koje su postojale ponovo vratiti, jer istim relativnim povećanjem na različite glavnice se ponovo stvaraju iste ili jednake apsolutne razlike.

A to smo mogli zbog toga što smo smanjili penzije, što smo vratili glavnicu, što smo izvršili konverziju dugovanja, što smo smanjili kamatnu stopu, što smo povećali vreme, što smo smanjili broj kapitalisanja. Onaj ko zna teoriju kredita, to je njemu jasno.

Prema tome, da ste vi nastavili onako kako ste radili, pošto ste sve prodali i više niste imali šta da prodate, penzioneri bi došli u situaciju da ne prime penziju.

Ovo je put oživljavanja, obnavljanja i oni će 2018. godine, evo, upamtite, primati još veću penziju. I ta razlika koja je postojala, ona će se vratiti. Hvala.

Da se razumemo, osnovni cilj dualnog obrazovanja jeste stručan i obrazovni radnik. Znači, učenik je prisutan u preduzećima, a prisutan će biti i u školskim radionicama zbog toga da bi postao dobar i stručan majstor, a ne da bi zaradio. Ta zarada o kojoj vi pričate, o jeftinoj radnoj snazi to je maksimalna nedobronamernost. Znači, sve je u funkciji da dobijemo stručnog i obrazovnog radnika, a to je interes pre svega učenika i učenika u tom lancu, u tom procesu maksimalno štiti škola, odnosno Ministarstvo. Škola će paralelno sa uslovima koji će postojati van škole stvarati uslove da oni postoje i u školi. Deo tog praktičnog procesa i praktičnog obrazovanja biće i u školi.

Prema tome, nemojmo pričati ni o nadoknadi, ni o poslodavcima, ni o radnoj snazi, nego govorimo o obrazovanju i vaspitanju, jer ovde je reč o vaspitanju i obrazovanju i cilju da dobijemo stručnog i obrazovnog radnika koji će sutra biti cenjen i tražen na tržištu rada i odlučivati o svojoj sudbini i moći da bude privatnik i da osniva svoje preduzeće. Toliko i hvala.

Ne razumem. Učenik u preduzeću ne radi ono što od njega traži poslodavac. On kod poslodavca radi ono što piše u nastavnom planu i programu. Znači, ne zaboravite to. Znači, radi po nastavnom planu i programu. Ako to poslodavac ne ispoštuje, škola ima prava i treba da raskine ugovor koji postoji sa poslodavcem.

Tačna je činjenica da mi nemamo privredu. Nažalost, nemamo privredu. A što nemamo privredu? Zato što ste vi sve opljačkali i uništili od 2000. godine, to se mora reći.

Treća stvar koju želim da kažem, dualno obrazovanje obuhvata treći i četvrti stepen. Najbolji fakultetski obrazovani ljudi i rukovodioci su oni koji su prethodno završili treći i četvrti stepen dualnog obrazovanja. Znači, najbolji direktori ugostiteljskih preduzeća i hotela su oni koji su pre toga završili za konobara ili kuvara, a to možete da se uverite na licu mesta. Hvala.

Samo hoću da kažem da najbolji učenici u dualnom obrazovanju mogu da završavaju fakultete tako što će se odmah u prvom razredu već prepoznati i pored redovne nastave u školama postoji tzv. dodatna nastava. Nemojte se čuditi, ja dolazim iz obrazovanja, tu radim 38 godina. Dodatna nastava, pojedinačna nastava koja će učenicima, naravno to je mali procenat, omogućiti da pored toga što će postati dobri majstori, biće sposobni i da završe fakultet.

Ono što hoću da kažem građanima, učenik kod poslodavca ne radi ono što mu kaže poslodavac, nego ono što piše u nastavnom planu i programu. Ako poslodavac ne može da mu obezbedi da radi to što piše u nastavnom planu i programu, škola raskida ugovor sa poslodavcem. Sa učenikom je sve vreme nastavnik praktične nastave i predstavnik poslodavca koji je prošao obuku kroz privrednu komoru datog grada ili opštine.

Prema tome, optimalni su uslovi u kojima će raditi i obučavati se učenik. Znači, on je do svoje osamnaeste godine sve vreme učenik, a ne radnik, da se razumemo, čija su prava potpuno obezbeđena i škola sklapa ugovor sa više poslodavaca. U onom momentu kad poslodavac ne može da ispuni svoje obaveze koje su propisane nastavnim planom i programom, škola je dužna da prekine taj ugovor, da prekine tu saradnju i povlači, može da povuče svoje učenike u škole, a škole su dužne, i o tome će voditi računa ministarstvo, da imaju odgovarajuće kabinete, gde će u samim školskim prostorijama i u učionicama i kabinetima pored teorijske nastave moći da se održava i ta praktična nastava, jer sam to radio. Toliko od mene.

Kao profesor matematike, mogu da prepoznam đaka kada izađe na tablu i uzme kredu i počne da rešava zadatke. Da li će da ga reši ili neće da ga reši, to svaki iskusan profesor može da učini. Rekao sam da se odmah u startu može videti kome je potrebna dodatna nastava, sa kojim učenicima treba raditi na višem nivou, kojim učenicima treba davati teže zadatke, a to se naravno nastavlja u drugom i trećem i četvrtom razredu, kada se donosi konačna odluka i stvara mogućnost da pojedinci koji su sve četiri godine ili sve tri godine imali dodatnu nastavu i kom fondu mogu uspešno da završe fakultete.

Odgovorno ovde tvrdim da oni koji su završili dualno, koji su završili srednju stručnu školu, koji su dobri majstori, a koji su sposobni da završe fakultet da su to najbolji fakultetski obrazovani radnici u svojoj struci. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovana gospodo, rekao bih pre svega da ne treba ići i pričati o Nemačkoj, o Norveškoj, o Finskoj, treba otići u Valjevo, treba otići u Tehničku školu, otići u Poljoprivrednu školu i videti kako se realizuje dualno obrazovanje.

Možda je, ministre, trebalo snimiti neki mali film, da ovi koji su nedobronamerni pogledaju to, ili da se odštampa neka brošura, pa da vide pozitivne stvari tog dualnog obrazovanja.

Cilj dualnog obrazovanja i ishod dualnog obrazovanja jeste stručan i obrazovan radnik. Taj stručan i obrazovan radnik koji će završiti treći i četvrti stepen će biti meta privatnika, biće meta poslodavaca, biće dovoljno samostalan da odredi svoj put, da sutra izabere da može da bude privatnik.

Ono što je bitno, dualnim obrazovanjem će se bitno poboljšati materijalni položaj celog obrazovanja, učenika i nastavnika, jer će se tu sticati dohodak. Ne radi se tu o radnom odnosu, tu se radi o realizaciji praktične nastave, čijom će se realizacijom sticati dohodak koji će se upotrebiti da materijalna osnova obrazovanja i učenika i nastavnika bude na višem nivou.

Mi sada imamo ugovor u kome učestvuje škola, Privredna komora i poslodavac. Privredna komora i poslodavac su na jednoj strani. Škola se ne istiskuje, neko tad reč. Ne znam da li smo mi čitali isti zakon. Škola će biti prisutna kod poslodavca. Biće prisutan nastavnik praktične nastave, a onog ko će zastupati poslodavca u procesu realizacije praktične nastave odrediće Privredna komora. Tu je uloga Privredne komore.

S druge strane, gospodo, mi smo se opredelili za kapitalizam. Šta mislite koliko bi mnogo lakše bilo da se dualna nastava realizuje tamo gde je država vlasnik, ili gde je društvo vlasnik kapitala? Normalno da poslodavac ima svoje interese i da ih mora štiti, ali je zakon dobro urađen, škola stoji i štiti interese i učenika i roditelja. Škola može da sklopi ugovor sa više poslodavaca. Škola može da prekine ugovor sa poslodavcem ako su ugroženi interesi učenika. Škola je opremljena školskim kabinetima u kojima može da se odvija, ako treba, i celokupna praktična nastava. Vi sve to zaboravljate i pričate priču kao da nismo čitali isti zakon.

E sad, kada se sklopi ugovor sa poslodavcem, ono što je ministar lepo rekao, više obrazovnih profila će se dualnom nastavom spojiti u jedan, što je mnogo dobro. S druge strane, ugovor koji škola bude sklopila sa poslodavcem je najmanje na tri ili četiri godine, gde je ponovo zaštićen interes škole, da učenik koji je krenuo kod jednog poslodavca, ako su dobri uslovi, može završiti kod tog poslodavca, što je isto pozitivna strana u ovom zakonu koji smo usvojili. Moraju se obavezati lokalne samouprave da se škole opreme školskim kabinetima, da se ne može praktična nastava realizovati kredom i tablom. Zbog toga je, kažem, vrlo bitna saradnja sa lokalnom samoupravom.

Kada je u pitanju osnovno obrazovanje, istakao bih ono što je posebno dobro, da se javne i privatne škole izjednačavaju i da se može program posebne pedagoške orijentacije izvoditi i kod javnih i kod privatnih škola. Dobro je definisana đačka zadruga, dobro ste definisali đačku zadrugu i u Zakonu o osnovnom obrazovanju i u Zakonu o srednjem obrazovanju. Đačka zadruga u srednjem obrazovanju će pomoći realizaciji dualne nastave, dualnog obrazovanja, jer sve će proći kroz đačku zadrugu. Članovi đačke zadruge su i učenici i nastavnici, i sav taj prihod zahvaljujući đačkoj zadruzi neće se vraćati u budžet, nego će biti na žiro računu đačke zadruge i služiti samo za to da se podigne standard izvođenja nastave, da se poboljša materijalni položaj i nastavnika i škola i učenika.

Kada je u pitanju osnovna škola, dobro ste to eksplicitno napisali, i preko đačke zadruge se moraju kupovati udžbenici i mora se kupovati đački pribor. To mora biti obaveza. Šta će se postići? Cena udžbenika i cena đačkog prihoda će biti najniža najmanje 20%. To sada, u ime škola rade negde, da ne kažem, direktori, negde pomoćnici direktora, negde nastavnici. To mora biti eksplicitno istaknuto u delu koji govori o đačkoj zadruzi.

Od srednjeg obrazovanja dobro je što ste istakli da se srpski jezik mora obavezno učiti bez obzira da li je izvođenje nastave na jeziku nacionalne manjine ili na stranom jeziku. Drugo, vrlo je bitno što je obaveza škole da omogući testiranje učenika na nacionalnim i međunarodnim testiranjima. Znači, to je obaveza učenika.

Drugo, pravo učenika da polaže internacionalnu maturu i ono, pošto govorimo sve vreme o vaspitno-obrazovnom procesu, uloga roditelja napisali ste eksplicitno da roditelj mora osam dana najkasnije doći da opravda, obrazloži izostanak učenika, jer samo tako ćemo uvesti roditelja u vaspitno-obrazovni proces, jer bez roditelja, bez kuće, bez porodice, škola je u vaspitno-obrazovnom procesu nemoćna. Ovo decidno iskazivanje vremena u kome roditelj mora da ispuni svoje obaveze će sigurno doprineti da će se pojačati vaspitna uloga škola.

I na kraju dobra definicija gimnazije. Gimnazija, čini mi se da ste rekli do 40%, gimnazija mora biti put ka studiranju, znači, ne, samo onih tehničkih fakulteta, nego i ekonomskih i ostalih, već će učenici gimnazije biti sposobni da studiraju i ekonomski fakultet iako recimo, nisu učili knjigovodstvo itd.

Još jednom da podvučem ono što je najvažnije mnogo bi dobro bilo kada bi poslodavac bio „Krušik“ za valjevske učenike, koji je 1990. godine imao 12 hiljada radnika. Upamtite 12 hiljada radnika. Mi smo danas u Valjevu prezadovoljni. Prosečna plata je 48 hiljada, danas „Krušik“, posle pljačke i onoga što ste uradili 2000. godine ima 2.780 radnika i tu smo zadovoljni. Znači, sve bi ovo imalo drugi oblik, drugu realizaciju da je u pitanju državni kapital, da niste uradili ono što ste uradili 2000. godine, uništili i opljačkali privredu Srbije. Hvala.

Na član 103. ponovo ukazujem.

Ova gospođica ili gospođa stalno narušava red i rad u Skupštini Srbije. NJena svaka diskusija počinje uvredama i povredama i molim da se to više ne dozvoli. Da se u startu, čim počne da vređe i čim počne da priča van teme, da joj se odmah isključi mikrofon, jer ona je svojom diskusijom na prethodnoj sednici, jer je bila prva, dovela do toga da je čitava rasprava tog dana otišla u pogrešnom smeru. Ako se sećate, tada sam diskutovao i rekao da se ona isključi, da priča bez mikrofona, da ispriča svoju priču, pošto verovatno mora da priča, da mi nastavimo normalno da radi. U ženi je toliko satkano neke mržnje, nekog nezadovoljstva da prosto ne mogu da se iščudim da je to moguće u ovim prilikama. Toliko od mene. Hvala.

Molim vas da radite po Poslovniku. Trebalo je da prethodnoj govornici oduzmete reč, jer ona je već u startu odstupila od teme. Neka građani Srbije vide ko počinje da razvlači, ko počinje da vređa, ko unosi nered i nerad u Skupštinu Srbije.

Znači, ono što je gospođa ili gospođica sve vreme pričala nikakve veze nema sa ovom temom. Stranački autobusi, odlasci, dolasci itd. Onda će da krenu replike i onda će Skupština da se pretvori u cirkus, na šta ukazuje opozicija. Znači, opozicija počinje današnju sednicu da uneređuje, da pravi ono što ne treba da bude i ja vas molim da svim onima koji odstupe od teme automatski oduzimate reč. Hvala.

(Marinika Tepić: Replika.)

Poštovana gospodo, iako su ovo specifični uslovi, ja molim za malo tišine.

Mene mlada dama koja stoji ispred predsednice inspiriše da govorim kvalitetnije nego što bih govorio da ona nije tu. Jedino molim ministra Ružića da bude skoncentrisan, jer ću ja dati neke sugestije koje će biti konkretne i trudiću se da kažem ono što do sada niko nije rekao. Znači, da se ne ponavljam, a vi ćete videti iz mog izlaganja da sam u pravu.Prvo, niko nije rekao da se ovaj Zakon o državnim činovnicima do sada menjao šest puta, što dosta govori o problemima u kojima smo se nalazili. S druge strane, ovo je nastavak reformi koje je započela Ana Brnabić koja je bila ministar za lokalnu samoupravu. Ovo je korak napred i ja ću naravno glasati za ove zakone, ali stavljam određene primedbe ili sugestije, odnosno ukazujem na određene opasnosti.

Prva, da bi službenik promenio radno mesto bez konkursa, po meni nije dovoljno, a potrebna je saglasnost njegova i oba rukovodioca. Mislim, matematički iskazano da ovo može da bude samo potreban uslov, da to nije dovoljno, da se moraju razraditi kriterijumi i postupak kada će se ovo uraditi, da ne bi došlo do zloupotreba, jer ta tri lica mogu da naprave zloupotrebu. Potrebna je kontrola.

Sa druge strane, zakonom je tačno rečeno u kojim slučajevima je potrebno stručno usavršavanje, i tamo je rečeno – ako nisu ispunjene obaveze najmanje 10%. U redu je to, ali nije rečeno ko utvrđuje tih 10% i na koji način. To se mora obezbediti.

Ono što je bitno, Nacionalna akademija za javnu upravu nije nova agencija, nije novi namet. Ona zamenjuje Službu za upravljanje kadrovima, što je vrlo bitno da građani Srbije znaju. Ona ima svojstvo pravnog lica, ona se finansira iz budžeta Republike. Akademija preuzima sve radnike za upravljanje kadrovima. Ona vrši usavršavanje, ali ono što je bitno, ona vrši stalno usavršavanje, Znači, naglasak je na ovoj reči „stalno“ usavršavanje.Ono što je pohvalno, ona povezuje kadrovsku evidenciju. U propisanom roku, organ javne vlasti mora da dostavi podatke akademiji. Znači, svi podaci moraju bi ti centralizovani. E, sad, koja je opasnost?

Vi ste ovde napisali da se Nacionalna akademija može baviti komercijalnim programima.

Ministre Ružiću, to je opasnost koja se mora sankcionisati, odnosno koja se mora ograničiti. I, što drug Šešelj kaže, to je tezga. E, kad se ostvari taj prihod onda se mora reći i gde ide taj prihod, da li taj prihod se vraća u budžet ili ostaje akademiji i šta akademija radi sa tim novcem, što mora biti napisano.Ministre Ružiću, ono što je neophodno, pazite, svi zakoni, sve uredbe, sve je to u redu, ali ako nema nadzora i ako nema kontrole od uredbi i zakona nema ništa. Predlažem vam da vi kao ministar formirate leteće stručne ekipe koje će iznenada proveravati kako se radi u lokalnim samoupravama.

Recite, druže Šešelj.

(Vojislav Šešelj: Ta mi je ideja nešto poznata.)