Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Mihailo Jokić

Mihailo Jokić

Srpska napredna stranka

Govori

Vi dobro znate šta je kalkulacija. Vi to morate da uradite na dve decimale, ne možete se frljati milionima i nemojte se smejati, ništa nije smešno. Prvo, to je nekulturno, ja se prvo nisam smejao kada ste vi govorili, ja jednostavno kažem vama da morate uraditi kalkulaciju, a vi znate šta je to. Znači, tačno reći na dve decimale koliko to iznosi. To što vi predlažete je mnogo dobra stvar i to ne mora da se uradi u celini, može da se kupi prvom razredu, pa sledeće godine drugom razredu i da se taj problem reši u nekoliko godina unapred. Toliko od mene, hvala.

(Saša Radulović: Replika.)
Evo, ako dozvolite, ja bih prethodniku rekao da je dva plus dva jednako jedan i neka to prouči, pa ćemo se videti na sledećoj sednici. A, mogu da mu kažem da dva plus dva može biti nula i da ne misli on da je samo dva plus dva jednako četiri. Toliko za danas.
Ovde smo već dugo i naporno je, pa bih zamolio Sašu Radulovića da se vrati u salu, jer kada je on tu mnogo je interesantnije, mnogo nam lepše i brže prolazi ovo vreme. Toliko od mene.
Ovo je vrlo neozbiljno. Vi ne čitate tekst. Malopre ste rekli ministar nije ministar, nego Vlada. Svejedno je da li je ministar, da li je Vlada itd. Morate čitati tekst, a suština svega ovoga jeste, vama smeta što je ministar i što je Vlada, zato što nije vaš ministar i vaša Vlada. Da je on vaš ministar i da je ovo vaša Vlada, sve bi to bilo okej.

Vama, Saša Raduloviću, ja sam vas prozvao vi ste sve vreme bili u hodniku i dok vas nisam pozvao, vi niste došli.
To je sramota, a plaćeni ste da budete ovde, a vi ste u hodniku. To nije u redu.
Ja protestvujem, imenovani nije rekao koliko procenata, zaboravili ste procenat da kažete.

(Saša Radulović: Replika.)
Poštovani ministre, poštovani poslanici, mislim da su ova dva predloga zakona urađena više nego dobro. Zbog čega? Šest puta je menjan ovaj prvi Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, a osam puta menjan Zakon o visokom obrazovanju. Problemi su se akumulirali. Crta se morala podvući i to je sada uradilo ovo ministarstvo, odnosno ovaj ministar i oni su dali rešenja za sve te probleme koja su u ovom trenutku najbolja, da se razumemo, a sutra, sutra je novi dan, sutra to možda neće biti. I, ovo što su se zakoni menjali, to je bilo nužno jer se nauka menja. Koje su osnovne karakteristike ova dva zakona. Prvo što se stvaraju uslovi da se poboljšava materijalni položaj obrazovanja i oni koji rade u obrazovanju.

Tu želim da poentiram predlog koji je dat, a on glasi - komercijalizacija, naučnih rezultata, umetničkog stvaralaštva i pronalazaka visokoškolskih ustanova da one mogu da osnivaju privredna društva. Znači, naučne ustanove treba da dolaze u situaciju da prve koriste naučna saznanja, znači, ono što su oni stvorili. To sigurno stvara kapital, to stvara novac.

Vi ministre morate da obezbedite da to ostaje tom fakultetu, da to ne može ići u budžet, da se od toga jednim delom poboljšava materijalni položaj i onih profesora i onih nastavnika koji su učestvovali u stvaranju i dobijanju tih novih naučnih saznanja. To je mnogo bitno radi razvijanja kvaliteta u obrazovanju.

Druga stvar, kad je u pitanju srednje obrazovanje, ovo dualno obrazovanje, takođe, stvara mogućnost za poboljšanje materijalnog položaja. Tu ste, članom 103. uvezali đačku zadrugu, ja sam vama govorio deo praktične nastave u dualnoj nastavi mora biti realizovan kroz đačku zadrugu, gde članovi đačke zadruge su i nastavnici i učenici. Stvaranjem dohotka, jedan deo tog dohotka, takođe, mora ići na poboljšanje materijalnih položaja i tih nastavnika i tih učenika koji utiču na sve to.

Znači, ne može deo toga ići u budžet Republike, ne može to da se vraća.

Sledeća stvar koja je vrlo bitna jeste da ste vi stvorili uslove da se vrši kontrola. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za merenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a to je član 78.

Prva verzija Zakona o osnovama vaspitanja i obrazovanja 2005. godine je uništila srednje i osnovno obrazovanje. Gospodo, morate znati da broj neopravdanih izostanaka nije bio uopšte ograničen. Škola nije imala teorijski mogućnost da izbaci učenika iz škole.

Sa druge strane, nadzor nad vaspitno-obrazovnim procesom su vršili psiholozi, ne pedagozi, psiholozi. U većini slučajeva vršili su nastavnici stranih jezika, da ne kažem politički, itd.

Znate šta je to stvaralo? Vi sada obezbeđujete čas matematike koji mora i treba da kontroliše profesor matematike. Znači, stvaraju se uslovi da se stvori uvid u rad svakog pojedinca i da se stvaraju uslovi da se oni koji stvaraju kvalitet, koji vuku, škole koje vuku, profesori koji vuku, moraju se stvoriti uslovi da oni imaju veće lične dohotke od onih koji su ispod njih. Vi bi morali da pokušate da te akontacije koje idu iz budžeta, da u sledećoj školskoj godini budu veće za one škole koje ostvare rezultate u prethodnoj školskoj godini.

Dalje, ono što je vrlo bitno, povećali ste odgovornost roditelja. Znate li vi da je do sada bilo slučajeva da dođe roditelj u školu i da roditelj u Valjevu ne zna da li mu sin uči tehničku ili ekonomsku školu, takvih ima slučajeva, a da li je u drugom ili trećem razredu, da li je u drugom pet ili drugom šest. Vi ste to poentirali i to je mnogo dobro. Mnogo dobro je to što ste predvideli članom 121. osnivanje opštinskih odnosno gradskih saveta roditelja.

Dalje, ono što je bitno i što niko nije rekao, ja pričam to, da se ne ponavljamo, sastavni deo ovih predloga su i ovi pravilnici i podzakonska akta koje ste vi predvideli.

Znači, ovi zakoni, ne idu bez njih. Vi ste predvideli da će Vlada da uradi četiri, da će Nacionalni savet za visoko obrazovanje da uradi 11 i da će Ministarstvo da uradi sedam. Sa tim kompletom to je celina i tako to treba posmatrati. Gospodo, osnovni cilj obrazovanja jeste da učenik napreduje prema svojim mogućnostima. Nastavnik u vaspitno-obrazovnom procesu treba da se pojavi pred učenikom u onom momentu kada đak dođe do zida i ne može dalje. To je plus.

Sa druge strane, ako ne može da radi, nastavnik treba da bude sa njim sve vreme i u onom momentu kada oseti da može sam, da pusti da bude sam. To je ta individualizacija obrazovnog procesa. To je nešto najlepše i najjače što ste vi uradili u ovom zakonu. To ste vi ovde rekli, IOP, predvideli da svako napreduje prema svojim mogućnostima. Time ste neposredno uticali da se smanje troškovi roditelja, da se ne plaćaju posebni profesori za one koji su posebno nadareni, da se ne plaćaju posebni troškovi za one koji ne mogu da savladaju ovo gradivo.

Zato kažem još jednom, individualizacija nastave je vrh i osnovni cilj obrazovanja.

Dalje, ono što ste vi rešili a što niko nije rekao, to ću da ponovim, rešili ste problem kriterijuma i ocenjivanja studenata. Znači, tamo je bilo intervalski, od 91 do 100 to je 10, a kod nekih je bilo od 94 do 110. Sada ste vi utvrdili da je 10 od 91 do 100, od 81 itd, da ne ponavljam, što je u svakom slučaju vrlo bitno.

Sa druge strane, ministre uvođenjem jedinstvenog obrazovnog broja, vi ste učenika i studenta učinili subjektom u obrazovno-vaspitnom procesu i to je kraj. To i jeste bio osnovni cilj u vaspitanju i obrazovanju.

Ovim jedinstvenim informacionim sistemom prosvete, vi uvodite i sređujete haos koji postoji da se zna ko gde radi, koliko škola ima.

Ovo je, ministre, veliki posao. Samo ovo da uradite, vi ćete ostaviti trag u ministarstvu, jer ste uradili nešto što je danas uzrok mnogih teškoća sa kojima se mi susrećemo.

Da ne bih oduzimao više vremena, to su moja zapažanja. Mislim da je ovo iskorak u napred. Kažem danas, sutra, moramo menjati, menja se nauka, moraju se menjati i zakoni.

Toliko od mene i hvala.
Poštovani poslanici, i ja sam želeo nešto da kažem vezano za ovu temu. Slušao sam prethodnog poslanika koji je rekao da je kamatna stopa 1,55%. Sabrao je babe i žabe, pazite, ne možete vi sabrati 0,8 i 0,75% proviziju i kamatu na kredit i reći građanima Srbije da je kamata 1,55%. Mislim, to je sramota i nedobronamernost maksimalna.

Vidite, koji je naš problem? Što je za nas koji smo u poziciji sve belo, a za vas koji ste u opoziciji sve crno, a istina – niti je sve belo, niti je sve crno. Negacija nije crno ne znači da je belo, kao što i negacija da nije belo ne znači da je crno. Možda je crno-belo. Mora se reći, molim vas, elektroprivreda ima određenih problema, da se mi razumemo, jer ako je proizvodnja smanjena za 14% znači da treba nešto preduzeti, da nije pravac dobar. Ali s druge strane, ne možete vi napadati kredit koji je neopravdan. Svi oni koji mogu da uzmu kredit po povoljnim uslovima, kao što kaže ministarka, uzimaju kredit bez obzira koliki keš imaju. Pa to je moderno poslovanje. Pa novac služi za to da se koristi. O čemu se radi?

Prema tome, molim vas, dajte da idemo u pravcu da Srbiji bude bolje, da elektroprivredi bude bolje. Nemojte vi sve napadati, kao što mi ne treba sve da branimo. Hvala.
Poštovani poslanici, pošto sam ja profesor srednje škole, mogu da razumem neznanje prethodnog poslanika. Ali, to ne mora da razume gospođa ministar.

Ovo se nalazi u udžbeniku za srednju školu. To je račun zajma. Sve su veličine date i sve se to može izračunati. Ta vaša diskusija, koliko je šta, možete naći u udžbeniku, pročitati i izračunati, a ako ne, mogu vam posle sednice pokazati, a mogu i sad da izgovorim formulu po kojoj se izračunava – izračunate anuitet, pomnožite broj anuiteta, oduzmete od glavnice i dobijete troškove. Postoji gotova formula. Ako vi to stvarno ne znate, to je sramota. A ako se tako ponašate, onda je ponovo sramota.
Poštovani poslanici, mislim da je ovaj amandman dokaz nedobronamernosti. Zašto?

Zato što ovaj član 3. je ovde prisutan da bi ovaj zakon bio jedna celina. On je tu zbog metodoloških razloga. Prema tome, ni jedan realan, racionalan razlog ne postoji da vi podnesete ovaj amandman. Znači, samo jedna nedobronamernost i da komplikujete situaciju. Hvala.
Mislim da ovaj amandman treba odbaciti zbog toga što koncesija nije nametnuta, nego je alternativa. Znači, ovde se kaže može da bude, a ne mora. Prema tome, pričati unapred da će biti nešto i to komentarisati u amandmanu, mislim da je u ovom trenutku suvišno i nepotrebno i da amandman treba odbaciti. Naravno, tamo gde je upravljanje dobro, gde se stvara profit, tu neće ni doći koncesija. Tako sam ja bar razumeo. Hvala.
Ja mislim da je trenutak da pohvalim Ministarstvo prosvete i ministra prosvete što su predložili da se u gradu Valjevu, gde postoje dve škole – poljoprivredna i tehnička škola, za koje se može konkretno reći da su već u dualnoj nastavi, što su izdvojena sredstva u visini od 62,5 miliona dinara da se izgradi regionalni centar, odnosno republički centar, odnosno i šire od toga, jer će u formiranju ovog regionalnog centra učestvovati i grad Valjevo i učestvovati Slovenija kao Republika, tako da će ovo biti centar koji će opslužiti možda ceo zapadni Balkan.
Ja se u ime prosvetnih radnika, u ime grada Valjeva zahvaljujem ministru, odnosno ministarstvu što su prepoznali Valjevo kao mesto gde se to može uraditi najbolje i najstručnije i najjeftinije. Hvala. Toliko.
Ja govorim o budžetu za 2017. godinu. Ako je deficit predviđen od 1,6% i ako je manji od kapitalnog ulaganja koji u prvoj varijanti iznosi 2,1%, odnosno 3,3%, odnosno 147,1 milijardu, a deficit će biti 69,1%, ne postoji teorijska mogućnost da se javni dug poveća. To je jedna garancija. Postoji druga garancija. Ako je deficit 1,6% i ako je manji od rasta BDP koji iznosi 3%, a koji će iznositi milijardu i 200 miliona, to je druga garancija da se javni dug ne može povećati.
Nego, koji je problem ovde, gospodo? Kad vi imate tri dinara, znači dinar juče, dinar danas i dinar sutra, koliko je to dinara juče? Koliko je to dinara juče, koliko je to dinara danas, koliko je to dinara sutra? Kada je to tri dinara? Koliko ovo vredi pre pet godina, koliko ovo vredi za deset godina?
Pazite, to je finansijska matematika. Ja sam tu finansijsku matematiku predavao 38 godina i sad slušam ovde ljude koji potpuno to ne razumeju. A, slažem se da treba uraditi ovo što je predložio kolega Krasić. Treba na brojnoj osi, znači ako je danas nula, od 2000. godine, to znači minus 16 pa do sledećih, recimo, 16 godina 2030. godine na brojnoj osi predstaviti sve zajmove koje je uzela ova država i sve to diskontovati na određeni datum. To je jedino rešenje da bi se sagledala celokupna situacija i da ne bi bilo različitih pisanja u različitim dokumentima.
To je moj predlog. Mislim da je u pitanju totalno nerazumevanje.
Zbog građana, moram da dam tačne podatke koje sam skinuo sa sajta. Krajem oktobra 2016. godine država je dugovala 24,96 milijardi evra ili 73,1% BDP, a republički, postoji republički i postoji državni dug, da se razumemo, dug je manji i on iznosi 24,59 milijardi evra ili 72,1% BDP.

Dug države u odnosu na početak 2016. godine ili kraj 2015. godine je smanjen za 282 miliona evra, a dug Republike ili dug budžeta je smanjen za 218,14 miliona evra. To je istina, to je tačno i to piše na sajtu. Hvala.
Mislim da je problem svih problema ministre, što mi nismo od 2003. godine imali završni račun.

Zakon o budžetskom sistemu traži da moramo imati realizaciju budžeta na šest meseci, realizaciju budžeta na devet meseci.

Da smo mi svih ovih godina, od 2003. godine do današnjeg dana imali to i poštovali budžetski sistem, ovih nedoumica i ovih nerazumevanja sigurno ne bi bilo. Ja apelujem na vas da se založite da moramo dobiti završni račun za 2016. godinu. Hvala.