Poštovani poslanici, mislim da je ovaj amandman dokaz nedobronamernosti. Zašto?

Zato što ovaj član 3. je ovde prisutan da bi ovaj zakon bio jedna celina. On je tu zbog metodoloških razloga. Prema tome, ni jedan realan, racionalan razlog ne postoji da vi podnesete ovaj amandman. Znači, samo jedna nedobronamernost i da komplikujete situaciju. Hvala.

Mislim da ovaj amandman treba odbaciti zbog toga što koncesija nije nametnuta, nego je alternativa. Znači, ovde se kaže može da bude, a ne mora. Prema tome, pričati unapred da će biti nešto i to komentarisati u amandmanu, mislim da je u ovom trenutku suvišno i nepotrebno i da amandman treba odbaciti. Naravno, tamo gde je upravljanje dobro, gde se stvara profit, tu neće ni doći koncesija. Tako sam ja bar razumeo. Hvala.

Ja mislim da je trenutak da pohvalim Ministarstvo prosvete i ministra prosvete što su predložili da se u gradu Valjevu, gde postoje dve škole – poljoprivredna i tehnička škola, za koje se može konkretno reći da su već u dualnoj nastavi, što su izdvojena sredstva u visini od 62,5 miliona dinara da se izgradi regionalni centar, odnosno republički centar, odnosno i šire od toga, jer će u formiranju ovog regionalnog centra učestvovati i grad Valjevo i učestvovati Slovenija kao Republika, tako da će ovo biti centar koji će opslužiti možda ceo zapadni Balkan.
Ja se u ime prosvetnih radnika, u ime grada Valjeva zahvaljujem ministru, odnosno ministarstvu što su prepoznali Valjevo kao mesto gde se to može uraditi najbolje i najstručnije i najjeftinije. Hvala. Toliko.

Ja govorim o budžetu za 2017. godinu. Ako je deficit predviđen od 1,6% i ako je manji od kapitalnog ulaganja koji u prvoj varijanti iznosi 2,1%, odnosno 3,3%, odnosno 147,1 milijardu, a deficit će biti 69,1%, ne postoji teorijska mogućnost da se javni dug poveća. To je jedna garancija. Postoji druga garancija. Ako je deficit 1,6% i ako je manji od rasta BDP koji iznosi 3%, a koji će iznositi milijardu i 200 miliona, to je druga garancija da se javni dug ne može povećati.
Nego, koji je problem ovde, gospodo? Kad vi imate tri dinara, znači dinar juče, dinar danas i dinar sutra, koliko je to dinara juče? Koliko je to dinara juče, koliko je to dinara danas, koliko je to dinara sutra? Kada je to tri dinara? Koliko ovo vredi pre pet godina, koliko ovo vredi za deset godina?
Pazite, to je finansijska matematika. Ja sam tu finansijsku matematiku predavao 38 godina i sad slušam ovde ljude koji potpuno to ne razumeju. A, slažem se da treba uraditi ovo što je predložio kolega Krasić. Treba na brojnoj osi, znači ako je danas nula, od 2000. godine, to znači minus 16 pa do sledećih, recimo, 16 godina 2030. godine na brojnoj osi predstaviti sve zajmove koje je uzela ova država i sve to diskontovati na određeni datum. To je jedino rešenje da bi se sagledala celokupna situacija i da ne bi bilo različitih pisanja u različitim dokumentima.
To je moj predlog. Mislim da je u pitanju totalno nerazumevanje.

Zbog građana, moram da dam tačne podatke koje sam skinuo sa sajta. Krajem oktobra 2016. godine država je dugovala 24,96 milijardi evra ili 73,1% BDP, a republički, postoji republički i postoji državni dug, da se razumemo, dug je manji i on iznosi 24,59 milijardi evra ili 72,1% BDP.

Dug države u odnosu na početak 2016. godine ili kraj 2015. godine je smanjen za 282 miliona evra, a dug Republike ili dug budžeta je smanjen za 218,14 miliona evra. To je istina, to je tačno i to piše na sajtu. Hvala.

Mislim da je problem svih problema ministre, što mi nismo od 2003. godine imali završni račun.

Zakon o budžetskom sistemu traži da moramo imati realizaciju budžeta na šest meseci, realizaciju budžeta na devet meseci.

Da smo mi svih ovih godina, od 2003. godine do današnjeg dana imali to i poštovali budžetski sistem, ovih nedoumica i ovih nerazumevanja sigurno ne bi bilo. Ja apelujem na vas da se založite da moramo dobiti završni račun za 2016. godinu. Hvala.

Poštovana gospođa ministar, poštovani poslanici, ja ću govoriti o nečemu o čemu niko večeras nije pričao. Govoriću o ovoj Agenciji za upravljanje lukama.

Agencija je konstituisana Odlukom Vlade 2013. godine. Agencija je ovu 2015. godinu završila sa suficitom od 43 miliona 90 hiljada 728 dinara. Taj novac će ove nedelje biti prebačen u budžet Republike Srbije. Ta ista Agencija od 10. 04. 2015. godine, kada je Vlada odredila naplatu tarife, fakturisala je 229.792.094,80 dinara i od toga je Agencija naplatila 193.138.913,86 dinara, što je 84,04%. S druge strane, Agencija je vinetirala pretovar tereta u iznosu od 8.127.166,51 tone.

Što se tiče rezultata Agencije, u 2015. i 2016. godini, Agencija je dobila 150 zahteva za utvrđivanje lučkih područja i odobrenja za obavljanje lučke delatnosti. Pozitivno je rešeno negde oko 50 predmeta.

Sad se ja obraćam gospođi ministar, da pogledate član 53. izmene i dopune Zakona. Jer, čini mi se da je tu uvedena retroaktivnost. Ako je to tačno, da pogledate još jednom, ali, ako je to tačno, to ne bi bilo dobro, jer vi znate da je svaka retroaktivnost protivzakonita. Toliko od mene. Hvala.

Poštovani poslanici, poštovani ministre, mi danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona koji je donet 2005. godine. Taj zakon je do sad menjan osam puta. Ovo je njegova deveta promena. U vezi toga, ja sada imam pitanje za poslanike koji su bili u ovim klupama ili koji su bili poslanici 28. oktobra 2008. godine. Vi ste tada menjali član 88. i umesto 60 poena dali 48, ali dali 48 poena samo za jednu generaciju. Da ste tada vi koji ste bili 28. oktobra 2008. godine to uradili za sve generacije, da ste ovde ispred ovog broja 60 rekli – do 60, ili rekli – u intervalu od 48 do 60, mi ne bi imali ovih problema.
Ministre, ja ovo prihvatam, ali visokom obrazovanju je potreban nov zakon. Ja mislim da ste vi toga svesni.
Ono što je dobro, mladim ljudima ste pružili šansu. Ja smatram da mladim ljudima treba pružiti šansu da uče i da nauče. Ministre, dobro je što ste razgovarali sa studentima, ali jedan moj savet, ministre, razgovarajte i sa nastavnicima. Za bilo koju promenu, za bilo koju reformu, za kvalitet u obrazovanju potreban je zadovoljan nastavnik. To nemojte nikad zaboraviti.
Sledeća stvar, bila je priča da odlaze mladi ljudi. Mladi ljudi su odlazili, odlaze i odlaziće i po meni to nije nikakav problem. Bitno je da li se ti mladi ljudi vraćaju, a ja mislim da se ti mladi ljudi posle izvesnog vremena vraćaju u Srbiju, što je najvažnije. Najvažniji cilj je da nauče ono da se ukvalifikuju, prekvalifikuju i nauče ono što ne mogu da nauče u zemlji Srbiji, a da onda to vrate zemlji Srbiji.
Nešto što niko nije rekao o kvalitetu visokog obrazovanja, 2014. godine visokoškolske ustanove u Srbiji učestvovale su u 18 odabranih projekata sa ukupnim budžetom od 17 miliona evra. Dalje, u 2014. i 2015. godini visokoškolske ustanove učestvuju u projektima mobilnosti studenata i zaposlenih sa 300 projekata i od 37,8 miliona evra namenjenih zapadnom Balkanu, mi smo povukli 16,3 miliona evra. Mislim da je to za svaku pohvalu i da to građani Srbije treba da znaju.
Na kraju, nešto, ministre, vezano za srednje obrazovanje, vi ste bili u Valjevu i hvala vam što ste bili. Videli ste našu Poljoprivrednu školu koja je već u dualnom obrazovanju. Imamo Tehničku školu, koja je takođe na tom nivou. Ono što je, ministre, važno, jeste realizacija praktične nastave.
Ja vas molim da shvatite da deo praktične nastave, naročito onaj početni, mora biti realizovan u školama, u školskim radionicama, da je to početak, a da nastavak sledi u preduzećima i u privredi. Zbog toga, da bi se to realizovalo, morate pogledati Pravilnik o finansiranju ustanova srednjeg obrazovanja i morate ga doterati, dograditi da se isforsiraju one škole koje imaju školske radionice. Znači, nijedna škola ne može dobiti obrazovni profil trećeg stepena ili drugog stepena ako nema odgovarajuću školsku radionicu. Zato je potrebno raditi i na pravilniku koji govori o mreži škola.
Sve su to stvari koje rešavaju direktno kvalitet srednjeg obrazovanja, ali vi znate da je osnova visokog obrazovanja srednje obrazovanje i da srednje obrazovanje direktno utiče na kvalitet visokog obrazovanja.
Ja verujem, poznavajući i čitajući šta ste vi sve uradili do sada, da ćete vi sigurno uspeti. Ja vam želim puno sreće. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu pravde, odnosno Odeljenju za međunarodnu pravnu pomoć, a tiče se kompanije „Nove Srbijanke“ koja je do 2000. godine zapošljavala negde oko 1.200 radnika, bila jedna od stubova razvoja i zapošljavanja u gradu Valjevu.
Danas je „Nova Srbijanka“ u stečaju. Privredni sud u Valjevu poslao je dopis u kome traži obaveštenje o propisima Republike Bugarske koji se tiču sledeća dva pitanja. Prvo pitanje - da li je dozvoljeno ugovarati kaznene poene ili ugovornu kaznu u slučaju neispunjenja novčanih obaveza? Da li je dozvoljeno primeniti kamatnu stopu bugarske narodne banke na iznos duga koji je izražen u valuti evro?
Zašto je ovo bitno? Ovaj odgovor je bitan da bi se nastavio i okončao parnični predmet u kome je tužilac „Nova Srbijanka“ Valjevo, za koju ponovo navodim da je u stečaju. Da bi se ovaj predmet okončao, ja molim Odeljenje za međunarodnu pravnu pomoć da na ova pitanja odgovori što pre, jer je ovo uslov da se okončaju svi procesi koji su otvoreni, vezano za stečaj „Nove Srbijanke“. A o značaju „Nove Srbijanke“ sam vam rekao, da je to preduzeće koje je do 2000. godine bilo uzor i primer zapošljavanja i poslovanja u gradu Valjevu, a danas je „Nova Srbijanka“, zahvaljujući vlasti od 2000. godine, u stečaju. Hvala.

Moram kao profesor da izrazim svoje iznenađenje i zaprepašćenje koliko je prisutno neznanje među poslanicima kada se vodi rasprava o ovakvim stvarima. Neću da ponavljam ono što je rekao Kovačević, ali ako poslanicima nije jasno, kada je prihod stopa puta osnovica, da prihod može ostati isti ako se stopa smanji. Zašto? Zato što se može osnovica povećati. To je rekao jedan poslanik i otišao je vani. U takvoj situaciji voditi dijalog je jako teško. To je stvarno nerazumno. Ja mislim da je narod prosto iznenađen kada sluša ovakve diskusije.
Vidite o čemu se radi. Fiskalni savet je petog septembra objavio da će porez na zarade, umesto predviđenih 149,5, biti 155 milijardi.
Šta to znači? Kada bi se ovaj zakon koji treba da bude primenjen od 1. januara 2017. godine, primenio sada, u ovom momentu ni jedna lokalna zajednica ne bi dobila manje para. Zašto? Zato što je 149,5 puta 80 jednako 155 puta 77, to je prosto. Čak one lokalne zajednice gde je učešće poreza na zarade veće u ukupnom budžetu, one bi dobile više. To su proste stvari. Kada to neko ne razume, a ovde sam slušao strašne priče, onda je diskusija na ovu temu besmislena.
Neću da se ponavljam, da pričam ono što su drugi pričali, nešto sasvim novo. Zašto je ovo decentralizacija? Zato što se lokalne samouprave, opštine i gradovi moraju okrenuti sebi. Znači, njihovo je da jačaju izvorne prihode. Ovo je ustupljen prihod, ovo je prihod republike i ponovo se vraćamo na prihod. Šta je prihod? Stopa puta osnovica puta obim.
Znači, moramo se truditi, odnosno ministarstvo se mora truditi da smanjujemo stopu, da smanjujemo osnovicu, da građani plaćaju manji porez, ali da obim bude veći, da više građana plaća porez i da i gradovima i građanima bude bolje. Da bi to postigli opštine i gradovi moraju imati pomoć ministarstva. Apelujem da vi sve vreme radite na tome po svim osnovama, ne samo porez na imovinu, nego po svim projekcijama gde se građanin javlja kao obveznik. Znači, što više građana, a biće sve više građana, ako stopa bude manja. Onda će ukupan prihod biti veći.
Još jednu stvar vama kao savet, kao predlog jeste da se potrudite da edukujete, ne mislim da naredite, da opštine i gradovi popišu svoju imovinu. Ovde ima mnogo predsednika opština, možda i gradonačelnika, ali ja odgovorno tvrdim da veliki broj opština i gradova ne zna sa kojom imovinom raspolaže. Imovina mora biti popisana. Za to se mora potruditi ministarstvo, koje će metode, koje će alate, na koji način, ali moraju opštine i gradovi popisati svoju imovinu i onda tu imovinu staviti u funkciju prihoda. Tada će biti bolje i lokalnim zajednicama i građanima koji žive u tim lokalnim zajednicama. Toliko od mene. Hvala.