Hteo bi da kažem da ne postoji zakon i da ne možemo mi doneti i napisati zakon koji će sam po sebi rešiti ovaj problem. Tačno je to da su javne nabavke najveći problem našeg društva. Ono što nedostaje svim zakonima, a naročito ovom zakonu, jeste stalna kontrola primene ovog zakona. Znači, moraju se kontrolisati tenderi. Posebno se moraju pod lupu staviti oni tenderi gde se na tenderu javlja samo jedan ponuđač, tu je u 99% slučajeva nešto sumnjivo i to treba procesuirati, odnosno to treba kontrolisati.

Znači, samo kontrolom mi možemo doći do kvaliteta, naravno posle tih kontrola gde je narušen zakon primenjivati i najstrože sankcije, to je jedini način da se iskoreni korupcija primenom Zakona o javnim nabavkama. Hvala.

Poštovana gospodo, ja bih istakao jedan momenat koji je vrlo bitan za budžet, a to je da će budžet biti donet pre 1. decembra. To je veliki uspeh i ministra, i vlade i predsednika Republike. Kada smo mi doneli budžet pre 1. decembra?

Zašto smo ga doneli na vreme? Zato što Srbija ide sigurnim putem, zato što povećavamo penzije i plate. Zašto smo ovoliko povećali? Zato što ćemo i dogodine povećati.

Zašto niko ne kaže da je sedam ministarstava dobilo manje iznose nego 2019. godine, da je predsednik Republike dobio 0,3% manje, da je Vlada dobila 4,2% manje, da ste vi u Ministarstvu finansija dobili 11,2% manje od sredstava koja ste dobili u 2019. godina.

Oko plata. Neće svako povećanja plata da poveća lična ulaganja u BDP. Hoće sada ova. Zašto? Dobili su povećanje ljudi koji će sav taj novac, više od 90% vratiti u budžet. To je ono što treba reći.

Naravno, penzioneri su uvek tu i ne treba otvarati raspravu o budžetu dok se ne sagleda ova tabela koju ste vi ovde lepo dali. Ja sam ovde ukucao i 2018. godinu. Tu je i 2019. godina. Tu se jasno vidi pozitivan trend kojim idemo. Znači, ove plate su dobrodošle i one su garancija da će i dogodine one biti veće.

Znači, šta je bitno? Da stalno plate i penzije budu na vreme i da svake godine budu sve veće.

Oko direktnih ulaganja, ja sam prvi za to da bude više domaćih direktnih ulaganja. Ja sam za to da bude bruto nacionalni dohodak, da ne bude bruto domaći. O čemu se radi? Mi moramo u ovom momentu da pokrijemo manjak na tekućem računu. Mi nemamo mogućnosti za domaćim direktnim investicijama i zato to moramo pokriti direktnim investicijama iz inostranstva.

Evo, ovde piše lepo da je manjak na tekućem računu 5,3% BDP, a da će direktne investicije biti 6,3%. Ova razlika od 1% govori da mi idemo pravim putem i da je ovo moralo da bude.

Dalje o čemu želim da pričam su fakulteti. Fakulteti su dobili više sredstava i to je i ministar rekao, nego nešto oko dopunskih prihoda. Ministarstvo, država, Ministarstvo finansija moraju pomoći fakultetima da imaju što veći dopunski prihod, jer veći dopunski prihod stvara uslove da profesori imaju veće plate, da bolji standard bude, da studenti lakše studiraju itd, samo što taj dopunski prihod mora biti vidljiv. On mora biti proknjižen i mora biti prikazan u završnom računu. Ako neće, postoje mehanizmi koji će ih naterati da to urade.

Znači, mi se zalažemo za to – što više dopunskih prihoda, što veći standard, što bolji standard.

Na kraju, za mene je kao prosvetnog radnika nezamislivo da, recimo, novinar, analitičar tri-četiri puta pravi gramatičke greške i kaže „spašava, spašava, spašava“, koliko puta je rekao „spašava“, ja sam to doživeo kao udarac u glavu.

Novinare, naučite, nije „spašava“ nego „spasava“, jer ovo slušaju đaci, studenti itd. To je vaša struka, vi ste TV lice.

Ovu moju kritiku shvatite dobronamerno. Uzmite gramatiku pa malo to preslišajte. Hvala.

Prvo bih želeo, a nije ministar tu, da čestitam ministru što je poštovao kalendar i što ćemo mi doneti ovaj budžet pre 1. decembra.

Druga stvar koju želim da kažem da je prvo planiran prihod i da je on odredio rashod, jer su do 2012. godine išli obrnuto. Rashod, pa onda prihod.

Za ovaj prihod kaže se da je konzervativan. Ja ne volim tu reč, ja bih pre rekao da je kredibilan i da je racionalan i da nije razvojni i da je veći za 1,7%. Pošto se projektovani prihod po rebalansu, od prihoda koji će biti ostvaren na osnovu ostvarenja za devet meseci, razlikuje za 1,9 milijardi u korist prihoda po realizaciji za devet meseci, ovaj procenat 1,7 biće manji. To je najmanji dokaz da on nije izborni jer je do koske realan i objektivan i sigurno će se i više od 100% ostvariti.

Šta bih želeo da ukažem? Planiran je deficit od 0,5 državni i 0,3 republički. Ja lično se zalažem da ne postoji razlika između državnog i republičkog. To mora sve da bude republički, da se sve to vrati u okviru budžeta.

Druga stvar, smanjenjem doprinosa, povećanjem neoporezovanog dela mi smo privredu oslobodili za 13 milijardi. Ministre, saslušajte me, samo da vam kažem jednu vrlo bitnu stvar. Kao što je bitan plani bitna projekcija prihoda, mnogo je važno izvršenje budžeta, odgovornost i kontrola, a zato je najodgovornije Ministarstvo za finansije.

Kad smo sad tu kod ministarstava, treba reći da je sedam ministarstava je dobilo manje novca nego u 2019. godini. Tako je Vlada dobila manje 4,7% od sredstava iz 2019. godine. Vaše Ministarstvo, Ministarstvo finansija 11,2% manje.

Koleginica je govorila, ja neću da govorim o Ministarstvu zdravlja koje je dobilo više, samo bih zbog javnosti rekao da su sredstva za lečenje u inostranstvu, to niste rekli, povećana za 42, 45 miliona i da ukupno iznose 528,8 miliona. Tako da nema potrebe da se neko leči u inostranstvu preko sms poruka, da se osnivaju fondacije, da se ta problematika politizuje. Država je sposobna i spremna i odvojila dovoljno sredstava da svi oni koji ne mogu da se leče u Srbiji, da se mogu lečiti u inostranstvu.

Ja bih se samo dotakao Ministarstva prosvete i rekao da je Ministarstvo prosvete dobilo 15,2 milijarde, da od toga 53,3% ide na lične dohotke. Poštujem ja sve što se radi u Ministarstvu prosvete vezano za kompjutere, digitalizaciju. Ne može ministarstvo funkcionisati bez profesora, bez učitelja, bez čoveka. Sve je u njemu. On mora biti zadovoljan. To je aktuelni ministar shvatio i zbog toga se gro tih sredstava usmerava na povećanje plata.

Kakav je budžet? To se sve vidi iz ove tabele, koja glasi – Osnove makroekonomskih pretpostavki. Ovde ima više ovih vrsta, ali bih ja samo citirao, odnosno naveo dve, tri. Prvo, lična potrošnja. Lična potrošnja će biti povećana kao jedan sabirak u BDP, a to je rezultat povećanja penzija i plata. Zašto će se povećati BDP? Zato što će sav taj novac koji dobiju penzioneri i koji dobiju činovnici vratiti ponovo u budžet. I ovde je to konstatovano lepo, da će u 2019. godini, bilo je 2,4, sada će biti 2,7.

Drugi sabirak u BDP je državna potrošnja. Tu je prošle godine bilo 0,7%. Tu je cilj da bude što manja. Ove godine će biti 0,3%.

Ono što mene posebno interesuje, to je deflator BDP. Šta je to? To je količnik nominalnog i realnog BDP. To je količnik aktuelne i stare cene i on će biti 3,4%.

Ono najvažnije, na tekućem računu Republike ili države biće minus 5,3 BDP. Ali, što je najvažnije, direktne investicije će iznositi 6,3%. Znači, poklopićemo taj minus i bićemo pozitivni, jer su ovo dve stvari koje se sabiraju.

Druga stvar o kojoj želim da govorim ukratko, više deskriptivno, jeste porez. Porezi, ministre, iznose 1.231 milijarda ili 86,61%. Šta mi moramo da uradimo? Uradili smo puno toga, ali može još više. Ukupan iznos poreza mora biti veći, ali porez po jedinici mora biti manji. Sada se postavlja pitanje – kako? Tako što ćemo povećati obim. Znači, obim broj onih koji plaćaju porez mora biti veći, jer postoje ljudi, postoje subjekti koji i dalje ne plaćaju porez. To mora da bude stalni zadatak poreske uprave, poreske inspekcije, koja radi dobro, ali koja mora da radi bolje.

Znači, moramo zainteresovati i oni koji plaćaju porez i oni koji ne plaćaju porez, da se otkriju oni koji ne plaćaju porez. Ali, kada se poveća obim, mi smo dužni, odnosno bilo bi dobro da se onda pojedinačni porez smanji.

Uzmimo porez na imovinu. Stalno se priča o tome i svake godine se povećava. Pa, povećava se 2%. Pazite, 2%, za nekoga je mnogo, zavisi kolika je glavnica. Zašto taj porez, ako se sada u svim gradovima vodi akcija da se povećava broj onih koji plaćaju porez na imovinu, 50% tih sredstava usmeri na smanjenje poreza na imovinu? To će stimulativno delovati da broj onih koji plaćaju porez bude veći.

Sledeća tema, meni omiljena, jesu devizne rezerve. Moram da pohvalim NBS, koja je u poslednje vreme kupila devet tona zlata. Zlatne rezerve svake zemlje, pa i Rusije, moraju biti u zlatu. Zlato je najsigurnije. Rusi su imali u dolarima, sada su dolar izbacili, pa su uzeli evro. Najbolje je ići na zlato. Mi trenutno imamo 30,4 tone zlata. To je 10% od naših ukupnih deviznih rezervi. To je u novcu 1,3 milijarde evra. Jedan kilogram zlata trenutno vredi 43.408,67 evra.

Ja se zalažem da se vodi takva politika, to predlažem, ministre, da se devizne rezerve u što većem procentu iskazuju u zlatu. To rade Rusija, Kina, Indija, to rade sve zemlje. Mislim da Rusija ima 2.112 tona zlata, a dolar mora da siđe sa tržišne scene, jer je to politički instrument Amerike.

Vi ste videli sada da su Rusi Venecueli dolar u kontejnerima transportovali. Znači, u kontejnerima su im to dali.

Druga mnogo važna tema, ministre, jeste konverzija zajma. Vi ste prošle godine uradili mnogo dobar posao. Ja nisam imao prilike da diskutujem, nekako teško dolazim do mogućnosti da pričam. Vi ste, a vi me ispravite ako nije tako, pet zajmova koji su bili iskazani u dolarima pretvorili u evre. Svaka čast. To treba nastaviti, znači, ići na evro, jer jednog momenta će Nemci evro pretvoriti evro 1 i umanjiti u vrednost za 50%.

S druge strane, ovi su do 2012. godine uzimali kredite sa visokim kamatama. Te kredite treba isplatiti po nekoj ubrzanoj proceduri. Kako? Ako može iz tekućih sredstava, a ako ne može, predlažem da se uzmu novi krediti koji su sada povoljniji, gde je kamatna stopa mnogo manja, pa tim novim kreditom vratiti stari kredit, jer kažem, ovi do 2012. godine uzimali su kredite sa 7, 8, 10 i 12%.

Druga stvar koju ste uradili dobro u 2019. godini, da vas pohvalim, vi ste za sedam milijardi, ispravite me ako grešim, otplatili evro obveznice, odnosno kupili. Znači, vi ste time rasteretili. Te obveznice dospevaju, imaju vreme dospeća 2020. i 2021. godine. Da li je tako? Znači, samim tim vi ste olakšali, smanjili rashode u ovoj 2020. godini. To je vrlo mudar i vrlo dobar potez.

Da ne oduzimam vreme, pošto ima još mojih kolega koji žele da diskutuju, a i ja sam često bio u prilici da nemam vremena, samo da kažem jednu stvar. Ministre, ja se zalažem i tvrdim da mi moramo težiti, ne možemo, nismo mogli, da sve iskazujemo, znači, naše privređivanje, u bruto nacionalnom dohotku. Znam da vi razumete. Mene je razočarao predsednik Fiskalnog saveta, kome ja nisam mogao to da objasnim, da je BDP kategorija koju su nametnule multinacionalne kompanije i da taj BDP ne iskazuje pravo stanje u zemljama gde je plasiran direktno inostrani kapital, znači, na bruto nacionalni dohodak. Toliko. Hvala.

Član 27. Ja sam se odmah posle predloga amandmana javio za repliku.

Molim vas, da li ova moja mašina radi ili ne radi? Da li vi konstatujete to da sam se ja vama javio već na samom početku? Možda je pokvarena mašina, pa to ne konstatujete ili nećete da mi date reč, pa da idem malo da odmaram. Hvala.

Tu je ministar i mislim da će se ministar složiti sa mnom da je osnovni zadatak vaspitno-obrazovnog procesa omogućiti svakom učeniku, svakom studentu da napreduje prema svojim mogućnostima.

Mi imamo frontalni oblik nastave, grupni oblik nastave i individualni oblik nastave. Mi smo imali situaciju da smo u odeljenjima imali po 45 učenika, a vi znate da je optimalno 25 da bi bio taj, što kaže, frontalni oblik rada, ali smo težili, ovo sve što vi radite, uvođenju nove tehnologije, nove organizacije, udžbenici, itd. Sve je to sa jednim ciljem da se omogući da učenik, odnosno student napreduje prema svojim mogućnostima, a da se učitelj, nastavnik, profesor, mentor pojavi samo u onom trenutku kad on dođe do prepreke koju ne može sam da savlada. Kad to postignemo, mi smo onda postigli ono što smo želeli, vaspitno-obrazovni proces.

Ova komponenta vaspitno se izgubila 2000. godine, kada je donet novi Zakon o osnovama osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja. Da se ne vraćamo na to što je bilo.

Svi koji ste diskutovali ste u pravu, da se razumemo. Ovaj amandman je u redu. Svakome treba omogućiti. To se nikome ne može zabraniti, ali u ovom trenutku, znači, svaki trenutak ima svoje rešenje, najbolje je rešenje ovo – predložiti da se to produži za dve godine. Svako uopštavanje, svaki student, svaki đak je priča za sebe. Koliko ima đaka, koliko ima studenata, toliko ima priča.

U ovom trenutku ja podržavam predlog Vlade. Zašto? Zato što će ove dve godine biti motivacija mnogima od njih da to urade i treba taj problem, koji nije sagledan, ministre, sagledati i videti efekte posle godinu dana, posle dve godine šta je urađeno na tom planu. Kažem, još jednom, mi moramo u vaspitno-obrazovnom procesu omogućiti svakom da napreduje prema svojim mogućnostima, prema svojim sposobnostima i onda je taj vaspitno-obrazovni proces postigao svoj cilj. Hvala.

Gospodo, ja bih podsetio na ono što sam ja već nekoliko puta pričao u Skupštini.

Naš osnovni zadatak jeste da sa BDP pređemo na bruto nacionalni proizvod, jer bruto nacionalni proizvod iskazuje kriterijum i razvijenost i napredak i razvoj jedne zemlje. Da bi mi govorili i da bi imali taj parametar, bruto nacionalni proizvod, a ne bruto domaći proizvod koji vam je nametnut, mi moramo imati sposobne ljude koji neće biti samo osposobljeni da rade kod drugih, o čemu se sve vreme priča, nego da stvaraju domaća preduzeća.

Ne može ova Srbija iskoračiti u Evropu, ne može napraviti napredak ako ne bude imala ljude koji će stvarati svoja preduzeća, da ovde u Srbiji imamo domaća preduzeća, gde će sve ono što se proizvede u tom preduzeću ostati u Srbiji. Jer, ono što strane kompanije proizvedu u Srbiji, deo tog proizvoda, deo tog dohotka odlazi iz Srbije, a to ulazi u BDP. Zato se ja zalažem za bruto nacionalni dohodak. Ali, da bi došli do toga moramo imati sposobne ljude da stvaraju, da rukovode, da organizuju ta preduzeća. Mislim da će dualno obrazovanje, kako je koncipirano, to rešiti.

Ovde je primarni cilj i osnovni cilj je da stvorimo stručnjaka koji će biti sposoban da to uradi. Sve ostalo je marginalno i sve oko ostalih parametara mi možemo da se dogovorima, ali moramo ići i moramo sve podrediti ovom osnovnom cilju. Hvala.

MIHAILO JOKIĆ (Isključen mikrofon.): Gospodo, ja se i u ovom amandmanu i u celom zakonu zalažem da se izvršenje ne vezuje za apsolutni … i ne vezuje za stalnu, nego da se vezuje za razmeru koju određuje dug, tržišna vrednost onoga … Tada će biti manje zloupotreba. Biće pravednije. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja sam se više puta javljao za reč, član 27. vi mi niste dali priliku da govorim. Evo, ja sad koristim priliku da kažem, kao dopuna svih ovih diskusija jeste činjenica da je 2008. i 2009. godine uništeno sudstvo. Sudstvo je postalo nesposobno da rešava tekuće probleme. Ovaj zakon je bio nužno doneti 2015. godine. To niko nije rekao.

Znači, ovo je nužno zlo koje je prouzrokovano, implicirano činjenicom da su oni koji su bili na vlasti, mislim Malović, Petrović, da su potpuno uništili sudstvo, da je sudstvo postalo nesposobno, da su najbolji kadrovi iz suda otišli iz suda. Zbog toga se javio ovaj problem, javila se potreba da se nagomilani problemi razreše na ovaj način. Hvala.

Želeo sam, poštovana gospodo, nešto da kažem vezano za ovu korupciju i za sve ovo što nam se dešavalo od 2000. godine. Zašto mi ne uspevamo da one koji su napravili ovaj karambol, koji su napravili ovaj ogroman kriminal, dovedemo pred sud?

Vi znate da je 2008, 2009. godine izvršena reforma uništavanja sudstva. To je uradila ona Malovićka, ne znam kako se zove. Međutim, oni su nastavili i 2011. godine i uništili instituciju istražnog sudije. Istražni sudija je kao institucija… I sve je to sad dato da radi javni tužilac, a javni tužilac ne može da stigne da uradi i istragu, da podigne optužnicu, da proceni, itd. Dobio je sudiju za prethodni postupak koji, s jedne strane, ograničava ta prava javnog tužioca. Zato je ceo taj postupak usporen.

Samo da kažem da je to Amerika nametnula nama. To je 2011. godine urađeno. U Evropi se radi, znači, postoji istražni sudija, postoji tužilac i postupak je mnogo brži, mnogo jednostavniji i mnogo efektniji. To je namerno urađeno i ja mislim da se mora razmisliti o tome da se vrati institucija istražnog sudije da bi ovi postupci bili mnogo brži, mnogo efektniji kao što su nekad bili. Hvala.

Replika za druga Jovanovića.

Da se razumemo, da je to dobro da se ukine institucija istražnog sudije, to bi uradili i Francuzi i Nemci, to je ostalo u Evropi. To je američki metod, znači, to je urađeno samo da se zakukulji i zamumulji i da se ceo taj postupak koji se vodi učini neefikasnim. A s druge strane, prosta stvar, pa više urade dva čoveka nego jedan, valjda je to jasno. Hvala.

Rešenje svih ovih problema, promena načina izbora narodnih poslanika.

Ako se mi vratimo na većinski sistem i budemo birali poslanike po većinskom sistemu, svi ovi problemi o kojima ste vi govorili, govorili moji prethodnici, biće razrešeni, odnosno biće nepostojeći. Zato predlažem da se o tome ozbiljno razmišlja i da se vratimo na kvorum, da u svakom trenutku mora biti prisutno 126 poslanika, o čemu ste vi govorili. Hvala.

Kada govorimo ovde, mi za to moramo da odgovaramo materijalno…

(Predsedavajući: Koji član sam povredio, dr Jokiću?)

Član 107.

Prethodni govornik je rekao – ja nisam siguran, i nastavio da diskutuje. Ako nije siguran, on nije smeo da diskutuje, da se razumemo. Ostavite to za drugi put, kada budete sigurni, kada se uverite, onda diskutujte. Mislim da je to vrlo nekorektno prema nama, ostalim poslanicima. Nemojte to da radite, nema smisla, vi ste ozbiljan čovek. Hvala.

Ja ću da pričam nešto što niko do sada nije pričao, da se ne bi ponavljali. Moja tema je - zlato, dolar, dinar, nacionalne valute i gde se tu nalazi Srbija, gde se tu nalazi građanin Srbije.

Želim od vas, kao profesionalaca, da se u pisanoj formi iskažete, kako i kojim putem treba da se razvija država, odnosno kreće država, ponaša pojedinac, da bi se sačuvala makroekonomska politika.

Prvi problem koji želim da istaknem jeste, i tu sam iznenađen da niko nije konstatovao, nama nedostaje služba društvenog knjigovodstva. Godine 2000. su… Da završe radikali, pa ću ja.

(Predsedavajući: Samo nastavite, dr Jokiću, ovo je parlament, ne možemo zabraniti da pričaju između sebe.)

Znači, uništili su vojsku, uništili su policiju. Mi smo obnovili vojsku, imamo jaču vojsku, obnovili smo policiju, ali nismo dobili službu egal službi SDK koja je pratila sve finansijske tokove na nivou države. To je problem. To je problem kontrole. To je problem nadzora.

Možda to nije u domenu vaših ovlašćenja, ali vi kao stručni ljudi treba da predložite, i ponovo ponavljam, u pisanoj formi da se iskažete nama, Skupštini, Vladi, da se mora neka institucija pojaviti u tom obliku, koja će vršiti onu ulogu koju je vršila Služba društvenog knjigovodstva.

Možda je tu najbliža ova Državna revizorska institucija. Mi smo slušali to juče, ali to je sve ad hok. Nekoga pogode, nekoga ne pogode itd. Parcijalno prilaze tim problemima. Nama treba institucija koja će da sagleda celinu.

O čemu se sada radi? Ja sam jednom prilikom, prof. Petroviću, rekao da je dolar najveće zlo ovoga sveta i da Amerika ne komanduje i ne teroriše svet bombama i avionima, nego dolarom. Evo, Venecuela je najbolji primer. Videli ste, blokirali su sva sredstva koje je Venecuela imala u dolarima. To se mora sprečiti, jer od 1971. godine dolar je izgubio zlatnu podlogu i oni štampaju dolar kao mi toalet papir. O tome se radi. To se mora sprečiti.

Velike zemlje, Rusija, Indija, Kina, kupuju zlato. Mislim da Rusija ima negde, čini mi se, 2.112 tona zlata. Indija ima preko 600 tona. Da li mi kao zemlja da bi obezbedili svoju sigurnost, da bi dinaru napravili zlatnu podlogu, da se i mi okrenemo? Da li i mi treba? Vi kao stručni ljudi treba da se izjasnite u kom obliku ćemo da štedimo, da čuvamo svoje devizne rezerve. Pa nećemo to raditi sigurno u dolarima. Nećemo raditi ni u evrima, jer se i evro štampa nekontrolisano, a najbolji dokaz je taj euribor, koji je minus 0,2%. Znači, negativan je.

Ja sam tu zahvalan našoj Narodnoj banci koja je sprečila da strane banke naplaćuju nama kamatu što mi imamo novac kod njih.

Vi znate da su 2018. godine te strane banke ostvarile dobit od 70,4 milijarde, a to ide sve delom i preko tih provizija o kojima je govorio kolega. Provizija za transakciju novca. To je nekada pripadalo i treba da pripada državi Srbiji. Tu Srbija mora da sačuva sebe.

Znači, ja želim od vas kao stručnog čoveka, odnosno kao stručnog tima da se vi u pisanoj formi izjasnite šta sad u ovom trenutku treba da radi država Srbija? U kom pravcu treba da ide, jer meni se čini da će evro doživeti sudbinu marke, nemačke marke. Sećate se kako je bilo? Bilo je jedan jedan, pa je onda bilo dva jedan.

Da ne bi mi došli u tu situaciju, vi možete da preporučite, recimo, ja bih mogao kao laik da kažem da štedimo, recimo, u kuvajtskom dinaru. Sad je najstabilnija valuta kuvajtski dinar, jel tako, i švajcarski franak.

Znači, to su problemi gde vi treba da se pojavite kao stručno telo. Možda vi i ne možete da donesete odluku, ali morate se iskazati i morate se zbog građana Srbije, zbog istorije, zbog ljudi koji dolaze, iskazati u pisanoj formi.

Poslednje što ja želim da kažem jeste, pazite, bruto domaći proizvod i bruto nacionalni proizvod, mislim da se vi i ja razumemo. Profesore, ja se zalažem za bruto nacionalni proizvod, jer mislim da on na pravi način iskazuje standard i moć jedne države, a bruto domaći proizvod je nametnut nama, zemljama u razvoju. To su nametnule multinacionalne kompanije. Sad da ne ulazim u to, u detalje, da ne bi bilo rasprave zašto i kako.

Znači, da ne bi bili žrtva pravi je trenutak da se vi, kao stručno telo, pustite vi sad ovu statistiku da li je to 12 ili 13 itd, dajte vi nama reper, dajte vi nama putokaz šta mi u ovom trenutku, koji je vrlo težak, kako da se ponašamo u tim trgovinskim relacijama.

Trgovinske relacije evro pokriva negde sa 40%. Tržište američkog duga je u kolapsu. Niko neće da otkupi njihove menice, njihove hartije od vrednosti. Dolar mora da padne. Dolar pada. Evro pada. Znači, pojaviće se neka valuta.

Gde smo mi tu? Šta mi tu treba da uradimo kao država i šta tu treba da uradi pojedinac koji u ovom trenutku živi i ima neku ušteđevinu, kako to da sačuva za starost koja je neizvesna? Hvala.

Ono što rekoste, snagu, ali ono što je naše, što je srpsko, to bolje iskazuje bruto nacionalni, nego bruto domaći proizvod.