Ja moram da se osvrnem na ovo poslednje izlaganje. Moram da se obratim direktno, nemojte se ljutiti, gospodine Ćiriću, ne znam da li ste vi pravnik ili ekonomista, ali ako govorite o tome da li aerodrom u Nišu treba da bude pod ingerencijama Republike ili grada Niša, vi ovde morate da izađete sa ciframa, sa podacima koje su finansijske mogućnosti grada Niša da ulaže u taj aerodrom koji se mora razvijati.

Aerodrom nije pokretna imovina koja će iz Niša biti preneta u Beograd. Stvar je u tome da je to objekat koji se mora usavršavati i razvijati, u koji se mora ulagati.

Može li svojim finansijskim mogućnostima, prema svom budžetu, prema svom poslovanju, može li grad Niš da to uradi ili ne može? Jer, to je interes Srbije. Vi izađite sa podacima i dokažite da je to moguće. Ako je to moguće, i ako sa tim budžetom i sa trenutnim finansijskim stanjem u kome se nalazi grad Niš, grad Niš može da izdvoji toliko i toliko sredstava koliko je potrebno aerodromu Niš, ja ću prvi da glasam da on bude i ostane u Nišu. A, ovako pričati deskriptivno i opisivati, to je samo gubljenje vreme i to je političarenje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre, mi smo u svom ekonomskom razvoju došli do trenutka kada moramo planirati na duge staze, moramo praviti trogodišnje i petogodišnje planove, kao što smo to nekada radili 80-ih godina. Vreme koje je iza nas je bilo takvo kakvo je. Mi se moramo okrenuti novoj ulozi republičke administracije ili javne uprave koja mora biti kreator javne politike.

Ta javna politika mora biti usaglašena sa planiranjem budžeta. Potrebno je usaglašavanje svih subjekata koji učestvuju u planiranju i u ekonomskom razvoju, mislim na javnu upravu republičku, na lokalnu upravu, mislim na mesne zajednice, sve do samog građanina, a sve to da bi bilo bolje građanima i da bi imali efikasniji i brži ekonomski razvoj. Posebno za efikasnost u toj ekonomiji, politici, vrlo je bita uloga Vlade. Vlada je to iskazala tako što je formirala Kancelariju za e-upravu i informacione tehnologije. Ja sam o tome govorio da je to urađeno tako dobro da su odabrani pravi ljudi, da su početni rezultati bili tako uspešni i vidljivi, da je naša Kancelarija za e-upravu i IT dobila svetsku nagradu UN, što je garant da će e-uprava doprineti da taj ekonomski razvoj bude još efikasniji, o čemu sam ja govorio u svom amandmanu.

Zato je potrebno da otvorimo i tržište otvorenih podataka. Tržište otvorenih podataka je danas velika sirovina IT industrije i mi moramo o tome povesti računa i dalje nastaviti sa razvojem te e-uprave i to će biti garant da ćemo svakog dana imati sve bolje rezultate i da će građani živeti sve bolje i bolje.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, danas bih govorio o jednom problemu o kome vrlo često pričamo, a to je odlazak mladih ljudi u inostranstvo. Kako kanalisati taj problem? Kako te ljude koji odlaze da vratimo u Srbiju i da oni daju svoj doprinos daljem razvoju, pre svega, privrede naše zemlje?

Mislim da će ovaj zakon o NOKS-u pomoći da se ovaj problem reši. Problem je, gospodine ministre, tehničke prirode i radi se o nostrifikaciji njihovih diploma, njihovih uverenja, njihovih pisanih akata koji govore o njihovoj stručnosti. Odgovorno tvrdim da svi ti mladi ljudi, koji odlaze, u jednom momentu, većina njih želi da se vrati, ali traži da taj njihov povratak bude što mekši, što lakši i da budu nagrađeni za ono što su naučili, što su stekli u inostranstvu.

Ističem, nije problem što oni odlaze, nego je problem što se oni ne vraćaju, a mislim da je prisutna želja da se oni vrate i mi moramo učiniti, a iskoristiti ovaj zakon da taj povratak učinimo što bezbolnijim, da ih ovde dočekamo, da ih nagradimo za sve ono što će oni dati razvoju privrede Republike Srbije.

Vidim i znam da je u Ministarstvu prosvete jedan čovek radio na nostrifikaciji, da je taj posao bio naporan, da je bio mučan, da su mnogi ljudi o tome meni lično govorili itd. Taj čovek je radio taj posao vrlo dobro i vrlo dobro poznavao, jer ga lično znam. Ali, pazite, jedan čovek to ne može da uradi.

Sada vidim da ste vi u Agenciji za kvalifikaciju predvideli da to radi 10 ljudi. Svaka čast ministre. Znači, 10 ljudi će to da uradi. Znači, to treba da bude, maltene, svečani doček tih ljudi koji žele da dođu i da to svoje znanje, koje su stekli u inostranstvu, reprezentuju ovde u zemlji Srbiji. Ne moraju se oni vratiti da stalno žive ovde. Oni mogu tu biti i gosti. Oni tu mogu biti na određeno vreme.

Evo, sad da dam jedan primer, da istaknem svoj grad Valjevo. Znači, trenutno u zemlji Srbiji, moj đak Peđa Marić, koji je u Kanadi, koji je tamo stekao porodicu, on se sad trenutno nalazi u zemlji Srbiji, on je tvorac E uprave u zemlji Kanadi, i to je uspešno uradio. On je na čelu tog tima. On je spreman i sa mnom u kontaktu da razgovara sa Mihajlom Jovanovićem, koji radi na E upravi u našoj zemlji, da pruži svoje znanje, stavi na raspolaganje i da učini da sve to što smo mi uradili bude mnogo bolje.

Apelujem na tome, ministre, da učinite da ovaj proces nostrifikacije ne bude mučan, ne bude obavezan, da bude svečan i da ljudi koji žele da dođu se okupe sa ljudima, jer ima mnogo ljudi koji nisu otišli, a koji mogu da doprinesu razvoju zemlje Srbije. Sve to što je dobro u zemlji Srbiji treba okupiti.

I najveći problem, ministre, naš je što te ljude treba nagraditi. Taj kvalitet izvući iz kvantiteta, to je vrlo teško i u prosveti. Postoje sredstva, ali ne postoje podzakonski akti, razumete. Vi sada onoga koji vuče možete nagraditi najviše 30%, jesam u pravu, dobro, postoje neki drugi načini, ali mi moramo one koji vuku izvući i nagraditi, jer samo oni mogu doprineti boljitku svih nas. Kad to budemo, znači, prvo da ih okupimo, a onda da ih nagradimo, kad budemo to dvoje spojili mi ćemo sigurno još brže napredovati i još bolje živeti. A u tom svetlu treba ovaj Zakon NOKS-a iskoristiti.

Mogu da konstatujem, pošto sam dugo u prosveti, tu sam proveo 39 godina i vi svakim sledećim zakonom sa kojim dolazite ovde u Skupštinu gađate probleme koji su se akumulirali godinama. Nemam razloga, ja sam u penziji, da se udvaram vama, ali vi dokazujete, sa svojim timom, da tačno znate i locirate probleme koje mi ne možemo unazad i nismo mogli da rešimo dvadesetak godina.

Imam jedno pitanje, ministre, da mi odgovorite, znači, to eksterno ocenjivanje, to je mnogo dobra stvar, pazite. Svako merenje i svako ocenjivanje je dobro, jer služi da razdvoji one koji rade od onih koji ne rade, da napravi rang listu itd. Zašto ne postoji veća ocena od četvorke? Da li može neko sad u ovom trenutku da dobije peticu? Ili vi niste predvideli tu skalu od jedan do pet ili samo ste predvideli od jedan do četiri. I ako postoji mogućnost da bude petica, onda bi to trebalo da bude i vi treba da dođete da vidite Osnovnu školu u Divcima. Da vidite kako izgleda jedna moderna seoska škola u kojoj se primenjuju sva najsavremenija sredstva. Toliko. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ciljevi NOKS-a u članu 3. su dati od jedan do devet, a oni kada se saberu, oni daju implikaciju koja glasi – obezbeđenje sveukupnog razvoja Srbije. Znači, sve ovo što je ovde napisano ima samo jedan cilj, a on je najvažniji i on rešava sve.

Da bi došlo do toga, ja bih posebno izdvojio i eksplicitno rekao šta je najvažniji zadatak NOKS-a. Najvažniji zadatak NOKS-a jeste da poveće poslodavca i tržište rada.

Na tržištu rada je neuređen sistem kvalifikacija. Na tržištu rada mora biti uređen sistem kvalifikacija, znači, tačno se mora znati ko šta zna i šta ko može naučiti, jer kada poslodavac dođe na tržište rada, ili na sajam, ili u bilo koji oblik organizovanja, on tačno zna koji je radnik njemu potreban. Tržište rada mora takvog radnika ponuditi poslodavcu. Tada će i tržište rada i poslodavac biti zadovoljni, jer će poslodavac dobiti radnika koji će mu unaprediti proizvodnju, a tržište rada zadovoljno zato što će se smanjiti broj nezaposlenih. U tom cilju sam i predložio ovaj svoj amandman. Hvala.

Sve zakone koje mi donosimo u Skupštini imaju prevashodno cilj da se naša privreda razvija što brže, da naša privreda bude što jača da bi pojedinci, odnosno da bi građani ove zemlje živeli što bolje.

Ovaj zakon o Nacionalnim okvirima kvalifikacija je direktno vezan za privredu. On je direktno u funkciji i privrede i EOK-a, znači Evropskog okvira kvalifikacija.

O čemu se radi? Vrlo je bitno da pravi ljudi rade na pravim mestima. Znači, tim kvalifikacijama mi moramo jasno istaći obeležje šta taj građanin, odnosno šta taj učenik, šta taj radnik zna kad dobije određeni papir. Taj papir koji govori o njegovoj osposobljenosti mora sa velikom verovatnoćom odraziti njegove mogućnosti. Ako mi to postignemo u obrazovanju, onda ćemo rešiti taj problem da ćemo imati stručan kadar, da će ljudi raditi sa zadovoljstvom, da će ljudi biti zadovoljni svojim radnim mestom i da će se stvoriti uslovi da se živi bolje.

Vrlo je bitno da ljudi i građani koji žive u našoj zemlji mogu da odlaze i treba da odlaze u Evropu, onda posle tih usavršavanja da se vraćaju jer, kažem, razmena rada, razmena znanja je nešto što je neminovno i što doprinosi razvoju celokupnog društva.

Istakao bih da u okviru ovog NOKS-a mora da se reši, ministre, i problem nostrifikacije. Znači, ljudi koji doleze i žele da rade, a to su pre svega naši ljudi, moraju odmah biti prepoznati sa kojim znanjem raspolažu i gde je njihovo mesto u privredi da bi dali svoj puni doprinos, jer samo čovek koji se nađe na pravom mestu može da pokaže i iskaže svoje znanje.S druge strane, mi moramo znati u koje ljude i u kojim sektorima moramo ulagati.

S druge strane, dopuna NOKS-u je upravo ovo dualno obrazovanje, ali NOKS je bitan za onaj segment obrazovanja gde neće biti dualnog obrazovanja. Znači, moraju kvalifikacije koje su se do sad pokazale u praksi kao nemoguće. Evo, ja bih vezano za fakultet naveo vama primer zanimanja agroekonomista. Taj, recimo, onaj ko završi visoku školu kao agroekonomista, on u državnoj nekoj službi niti može da predaje, recimo, u školstvu poznavanje robe, tehnologije itd. Znači ne može da nađe svoje mesto u agronomiji. S druge strane, ne može da nađe svoje mesto u ekonomiji jer nije diplomirani ekonomista. Znači, mora se voditi računa da sam izraz, da sam naziv zanimanja bude odgovarajući i bude u skladu sa privredom.

S druge strane, mi moramo doći u situaciju da svoje planove ne pravimo za godinu dana, nego da ih pravimo za najmanje pet godina kako se to nekad radilo. Zašto? Da bi učenici koji završe osmi razred znali koju će srednju školu upisati, kada se i kako mogu zaposliti. S druge strane, oni koji završe srednju školu moraju znati za četiri, pet godina koji će kadar biti potreban.

Znate da smo imali jednu oseku, recimo, Mašinski fakultet. Vi danas ne možete da dobijete i nemate na tržištu čoveka koji je završio Mašinski fakultet. Velika je potražnja za njim zato što blagovremeno nismo osetili kretanja na tržištu i nismo znali da će nama u ovom trenutku nedostajati mašinski elektroinženjeri.

S druge strane, imamo mnogo onih koji nisu potrebni. Znači, ovaj NOKS ne samo da rešava problem privrede i njene efikasnosti, nego rešava i problem nezaposlenosti.

Recimo, ja sam pročitao podatak najnoviji da, recimo, Nemačka traži 17.000 radnika, zanimanje – tuđa nega i pomoć. Zainteresovani su naši ljudi verovatno da nađu uhlebljenje u tih 17.000, ali oni moraju biti prepoznati po kvalifikaciji koju imaju, odnosno po beležnici, po pisanom, po papiru na kome piše da su oni sposobni da odgovore ovim zahtevima koji su postavljeni u Nemačkoj za obavljanje ovih poslova – tuđa nega i pomoć.

Na kraju bih želeo da kažem da u ovo obrazovanje od 2000. godine do 2015/2016 godine mnogo je novca uloženo. Mnogo novca je uloženo u kreiranje nastavnih planova i programa obrazovnih profila, ali pare nisu išle tamo gde treba. Pare su se odlivale u privatne džepove. Ja ću vam navesti primer jedan iz prakse.

Recimo, poslovni administrator koji je uveden na inicijativu stranaca, to je u Nemačkoj zanimanje trećeg stepena. Mi smo ga ovde pretvorili i školovali kao zanimanje četvrtog stepena i onda smo izvršili neke promene u okviru opšte obrazovanih predmeta. Znam, recimo, u okviru matematike. Neke su stvari izbačene, prosto odsečene, bez ikakve korelacije i šta smo uradili? U Nemačkoj ti poslovni administratori tri dana idu u školu, a dva dana idu na praksu, a mi smo napravili i prihvatili to i kod nas su đaci išli pet dana u školu, a umesto praktičnog rada – dva dana na poslu, oni su imali tzv. virtuelno preuzeće. Vodili su virtuelno preduzeće i normalno da je ta generacija potpuno upropaštena. Niti je bila sposobna da ide u privredu, da radi, niti je bila sposobna da ide na fakultet na usavršavanje i da stiče to visoko obrazovanje. Znači, to su stvari o kojima se mora voditi računa, a to će rešiti kreacija pre svega nastavnih programa.

Znate onaj opšti obrazovni deo, opšti stručni deo, e taj uži stručni deo, on mora biti obeležje kvalifikacije. Znači, papir koji dobije učenik koji sutra ide u privredu, on mora sa velikom verovatnoćom da odrazi šta on to zna, šta on to najbolje zna i šta on najbolje i najbrže može da nauči da bi radio posao koji njemu odgovora i koji odgovora društvu, da bi bilo dobro i njemu i društvu. Ako to mi uspemo, ministre, onda ćemo, što kaže, napraviti dobrobit i za pojedinca i za društvo. Hvala.

Ne mogu da shvatim prethodnog govornika da može da kaže rečenicu da u Srbiji postoje samo dve škole koje imaju đačke zadruge. Mislim, mora da postoji odgovornost za iskaz koji je dao moj prethodni govornik.

Molim vas, vi treba da znate da samo u Valjevu nekoliko srednjih i nekoliko osnovnih škola imaju svoju đačku zadrugu. Uđite na sajt Tehničke škole u Valjevu, uđite na sajt Poljoprivredne škole u Valjevu, pa ćete videti kako funkcionišu đačke zadruge. Vi kažete da postoje samo dve đačke zadruge u celoj Srbiji i ostanete živi i nikome ne odgovarate. Ne znam kakav ste vi čovek uopšte i čemu vi služite. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, ja bih prvo nešto rekao o zakonu o elektronskoj upravi.

Mislim da je želja da javna uprava bude servis građana stara više desetina godina, a ova vlast je počela da to realizuje. Znači, do sada je to bila samo pusta želja. Ovaj zakon je moderan, reformski i stručan i zato ga mnogi ne razumeju. Međutim, formiranjem kancelarije za elektronsku upravu i za IT i dovođenjem stručnog tima mi smo napravili takve korake da mislim da to nije niko rekao da je naša kancelarija dobila nagradu, Međunarodna telekomunikaciona unija je dodelila nagradu našoj kancelariji, a to je organ Ujedinjenih nacija.

Posebno što bih istakao jeste da elektronska uprava u budućnosti treba da omogući građanima da svoje račune i svoje obaveze prema državi plaćaju iz fotelje. Mi uopšte nismo svesni koja je to ušteda, ne za građane, ne za privredu, nego uopšte za budžet, za celu državu. Plaćanjem računa preko banaka, preko provizija, veliki odliv naših sredstava je preko tih stranih banaka.

Najveće zlo koje je učinjeno nama posle 2000. godine nije uništavanje policije i nije uništavanje vojske. Najveće zlo je napravljeno kada je uništen SDK. Onog momenta kada je uništen SDK, jedinstveni platni sistem, onda su stvoreni uslovi da se uradi ono što je urađeno da se ova zemlja potpuno opljačka. Znači, mi vojsku polako obnavljamo, kupujemo nove tenkove, avione itd, obnavljamo i policiju, neke stvari vraćamo, ali SDK u onoj funkciji u kojoj je bila do 2000. godine, mi to nikad vratiti nećemo. Da je SDK funkcionisao, ne bi bile moguće one pljačke koje su urađene posle 2000. godine, znači bi se tačno pojedinci i greške koje su napravljene u tom pogledu.

Znači, to tržište otvorenih podataka, to je vredno na godišnjem nivou negde oko 40 milijardi evra. Ti otvoreni podaci, za njih se u svetu kaže da je to nafta 21. veka. Mi smo, koliko sam ja upoznat, jer na čelu ove kancelarije je dr Mihajlo Jovanović, zasluga sadašnje premijerke i vaše je velika, ali i njegova takođe, tako da smo mi uspeli da otvorimo, koliko ja znam, 23 institucije i da otvorimo negde oko 250 datoteka. U tome je vrednost svih ovih poslova kojima se mi danas bavimo i radimo.

Potpuno je razrađen sistem da ne dođe do zloupotrebe da podaci budu ažurirani, da podaci budu tačni. Mnogo je bitno da ti elektronski podaci koji se tiču pojedinca budu tačni. Zašto? Zato što se na osnovu tih podataka ostvaruju prava svakog građanina. U tome je velika odgovornost onih koji pune i daju te podatke i onih koji koriste te podatke.

Ako mi dozvolite, sada bih nešto rekao vezano za obrazovanje, pošto sam veliki broj godina proveo u obrazovanju. Smatram da mi ne možemo napraviti udžbenik koji će biti moderan i koji će odgovarati nauci duže od jedne godine. Jer, nauka stalno napreduje. Znači, nauka je ispred a iza su nastavni planovi i programi i udžbenici. Sada treba odgovoriti na pitanje – za koga mi štampamo udžbenike? Za učenike, za nastavnike ili za relaciju između nastavnika i učenika? Šta je cilj obrazovanja i vaspitanja? Da li da napunimo đaka, kao bure, podacima koje će on vaditi kad se sutra pojave u životu i početi da rešava probleme? Ne. Mi treba da osposobimo učenika da poznavajući sto poznatih činjenica i podataka dođe do 101. nepoznatog podatka. Znači, da sam savlada prepreku, da sam reši problem.

Zbog toga je vrlo bitno osposobiti i imati takav udžbenik da ga učenik može sam koristiti. To može samo onaj učenik koji je sposoban da individualno napreduje. Individualno napredovanje treba omogućiti i to je krajnji cilj našeg obrazovanja.

Kad govorimo o tim cenama, korupciji itd, ono što ste vi uradili, to obezbeđuje da korupcije ne može biti ako nabavka udžbenika i čitavog potrebno učeničkog materijala, pratećeg, bude išlo preko đačkih zadruga. Ono što vi kažete – ušteda će biti do 30%. Udžbenici sigurno mogu biti najmanje jeftiniji za 15%. S druge strane, 5 do 6% najsiromašnijih učenika u svakoj školi može dobiti besplatno udžbenike preko tih đačkih zadruga. Mislim da đačka zadruga kao asocijacija i učenika, jer su članovi đačke zadruge, da se razumemo, i nastavnici i direktori i administrativno osoblje, će pomoći da se i dualna nastava, o čemu sam govorio, lakše, efektnije i efikasnije realizuje, ako bude u funkciji nastavno-obrazovnog procesa.

Mislim, ministre, pošto sam dugo godina u obrazovanju, da vi radite prave stvari. Znači, rešavate prave i konkretne probleme. Nastavite samo tim putem i boljitak dolazi.

Kažem – da ova zemlja nije opljačkana 2000. godine, ja se ponovo vraćam na to, pazite, jednoga dana će pisati to u nekom udžbeniku, a ja vam kažem i poslednji put ponavljam danas – najveća pljačka i genocid je to što je uništen SDK. I SDK je bio povod i razlog, odnosno i omogućio je, to uništavanje je omogućilo da se država opljačka. I opljačkana je država. Oni koji su učestvovali u tome, oni danas ne bi smeli uopšte da pričaju o tome.

Ali, jednoga dana sigurno ćemo doći u tu poziciju privrednog razvoja, ako nastavimo ovim trendom i ovim tempom, da svi učenici dobiju besplatne udžbenike. Toliko i hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, za mene je ovo tehničko pitanje, pod jedan, a pod dva, implikacija svega onoga o čemu smo govorili u prethodnim amandmanima, odnosno u prethodnim članovima.

Zašto je ovo tehničko pitanje? Zato što se u članu 3, stavovima od 1. do 29, definišu izrazi i pojmovi koji su upotrebljeni u ovom zakonu. To je normalno i sastavni deo svakog zakona. U stavu 1. definisan je pojam, odnosno izraz „stranac“.

Smatram da je pored tog izraza koji je definisan ovde i objašnjen mnogo dobro i mnogo potrebno, na osnovu svega onoga o čemu smo mi govorili i što je bitno za našu zemlju, definisati i pojam, odnosno reč „stranac - investitor“. Zašto? Da bi se napravila razlika, jer ta razlika je vrlo bitna i o toj razlici smo mi sve vreme govorili u prethodnom danu i govorićemo u budućim amandmanima. Zato smatram da je ovaj amandman neophodan zbog toga što bi onda ovaj zakon bio kompletan.

Sada bih nešto da kažem o platama. Tačno je to da su početne plate male, ali svi oni naši radnici koji rade u stranim preduzećima, ako pokažu dovoljan fond znanja i ako se istaknu vrlo brzo postaju šefovi. Te plate tačno je da su u startu male, ali su za dobre radnike, za stručne radnike mnogo veće, čak duplo veće. Dualnim obrazovanjem, o čemu je govorio moj kolega, broj tih radnika će svakog dana biti sve veći. Gospodo, obrazovanje je uništeno 2000. godine. U obrazovanje umesto pedagoga ušli su psiholozi, umesto da nadzor vrše stručni ljudi, na časove matematike, na časove ekonomske grupe predmeta, ja sam bio direktor, dolazili su početnici, članovi određenih političkih partija koji su završili ne znam koje fakultete, privatne, itd, da vrše nadzor.

Zamislite da se vrši nadzor kad se ne poznaje sadržaj, nego se samo posmatra oblik i tome bi mogao mnogo toga da govorim. Znači, zalažem se i mislim da je iz tehničkih razloga neophodno da se ovaj amandman moj usvoji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ovaj amandman je, u stvari, tehnički impliciran da bi bio usaglašen sa evropskim normativima, sa evropskim aktima i on je morao da nađe svoje mesto da bi ovaj zakon ispunio tzv. potreban i dovoljan uslov. Ja kao matematičar smatram da svaka celina treba da ispuni taj uslov, a to je znači uslov ni mnogo, ni malo, a to bi jednom rečju moglo da se kaže da to bude taman, a taman je kad je ispunjen taj potreban i dovoljan uslov.

Da ne bih išao u detalje, posle diskusije drugarice Filipovski, mogao bih da kažem još samo jednu rečenicu - Sapienti sat. Hvala.

Neophodno je da bi ono što smo želeli i što smo uradili u prva četiri člana da to moramo uraditi i u petom članu, do toga da bi sistem bio potpun, da bi ispunio tzv. potreban i dovoljan uslov. Znači, mora se pojaviti stranac investitor da bi se regulisao njegov status i da bi se regulisala njegova prava prilikom boravka u našoj zemlji.

Ali, iskoristio bih ovaj trenutak ministre, ako možete da me saslušate da strancima investitorima u nekim budućim aktima i zakonima koji regulišu ulazak i izlazak i njihov boravak, date određene prednosti tim ljudima, a da posebnu prednost date tim ljudima koji će investirati u one objekte i u one investicije gde ćemo mi moći da realizujemo dualno obrazovanje.

Kao čovek iz obrazovanja smatram da je dualno obrazovanje nešto što će mnogo bitno promeni u našoj zemlji. Dualnim obrazovanjem dobićemo kvalitetniju radnu snagu, dobićemo da će naši ljudi imati veće plate, da ćemo upoznati i tehnologiju, da ćemo se mnogo brže povezati sa Evropom, sa svetom. Dualnim obrazovanjem ne samo da ćemo rešiti stručnost, budućih kadrova, siguran sam i mogu da dokažem da ćemo rešiti i finansijske poteškoće u kojem se nalazi prosveta, jer će se sticati određeni prihod koji će rešiti finansijski status i radnika i profesora i nastavnika i samih škola.

Zato je vrlo bitno da o tome razmišljate i da ti ljudi, znači, koji će pomoći daljem razvoju dualnog obrazovanja i imaju neku prednost u odnosu na one koji samo dolaze u našu zemlju ili koji dolaze, a neće nam omogućiti dalje širenje i kvalitetno dualno obrazovanje.

Na kraju, da kažem, drugu Vesoviću, druže Vesoviću, ne ono komunistički druže nego druže kao bliskost, mada on nije tu, vi mu prenesite i apostol Pavle je bio drug. Znači, nije on samo taj koji nikad nikoga nije uvredio, mnogo nas ima ovde, mislim, skoro svi. Mi nikoga nismo uvredili. Evo, da pođemo od toga, koga sam ja svojom diskusijom uvredio. Svojom diskusijom sam čak pohvalio i nagradio i lepo se iskazao prema predstavniku suprotnog tabora. Znači, to treba pohvaliti, a ne osuditi. A o tome drug Vesović bi morao da razmišlja. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, moram da vas podsetim da je zemlja 5. oktobra 2000. godine potpuno uništena. U godinama koje su sledile uništena je totalno privreda. Nama ništa drugo nije preostalo nego da se posle njihovog silaska sa vlasti, kada smo mi došli na vlast, mnogo brže razvijamo nego što nam to dozvoljava BDP ili, prosto rečeno, koliko nam dozvoljavaju naše unutrašnje mogućnosti.

Jedan sabirak u BDP-u su investicije. Znači, to je zbir. Ako je zbir ograničen, onda su i sabirci ograničeni, da se razumemo. Znači, taj sabirak je ograničen. Jer, mi predviđamo da BDP u 2018. godini raste negde za 3,5%. Znači, time smo ograničili investicije sopstvenim sredstvima. Ja sam, čini mi se, danas ili juče, ne znam kad sam rekao, a to je tačno, da se mi razvijamo 12 puta brže nego što nam to dozvoljava BDP.

Kako mi to možemo da uradimo? Pa, možemo, zato što prizivamo, pozivamo i stvaramo uslove da se pojavi stranac – investitor. Zato mi sve vreme danas pričamo o tom pojmu, o toj ličnosti, o strancu – investitoru koji ne mora da bude pravno lice, to može da bude i pojedinac, njega moramo zalivati, njega moramo negovati da bi došli u situaciju da živimo bolje, da živimo onako kako živi i ostatak sveta.

Mi smo budžetom predvideli 30% više ulaganja u razvoj, ali ne možemo više. To što mi ne možemo više, što smo rekli, a rekli smo, i to sam vam rekao, 182 milijarde na državnom nivou, 128 milijardi na republičkom nivou, ali to nije dovoljno i zato se moramo okrenuti strancima – investitorima. Ovaj amandman je prirodni nastavak, ovo je u stvari implikacija svega onoga što smo rekli do sada. Jer, ako se on pojavio u članu 5, on se mora pojaviti i u članu 6, kao što će se pojaviti kasnije i u članu 7, itd.

Ministre, samo malo pažnje, molim vas, pazite, oko boravka…

(Nebojša Stefanović: Pazimo non-stop.)

Dobro, imam osećaj da ovo morate posebno da pazite.

Dualno obrazovanje, vraćam se ponovo oko boravka. Taj boravak, znači, onaj stranac koji bude pomogao i omogućio da se to dualno obrazovanje razvija bržom stopom, bolje, jače, brže, njemu treba dati prednost. Ono ste vi lepo rekli, ne govorimo mi o tome koliko treba menjati ovaj zakon, naša priča više je upućena na ono što će doći, na one pravilnike i zakone koje ćete vi ponovo pisati. Dajte da se u tim zakonima i u tim pravilnicima pojavi ovaj pojam „stranac – investitor“ i da posebne benefite date strancu – investitoru koji će poboljšati i koji će pomoći razvoju dualnog obrazovanja, jer to je budućnost naše zemlje. Hvala.

Pravo mi je zadovoljstvo da govorim o ovom članu, odnosno o dopuni ovog člana stavom da za strance investitore važe zakoni naše države. Ja bih molio saradnice ministra da pišu ovo što ću reći, jer je ovo što ću sad reći mnogo bitno za grad Valjevo. Navodno, neki Bugarin je kupio „Srbijanku“. Do 2000. godine „Srbijanka“, „Krušik“, „Gradac“, „Elin“ to su stubovi grada Valjeva. Šta se desilo? Posle 5. oktobra, navodno dolazi neki Bugarin koji je kupio „Srbijanku“. Danas ta „Srbijanka“ je uništena totalno, to su samo zidine i 15 hektara, pazite, celine u centru Valjeva. Krenuo je stečajni postupak u Privrednom sudu u Valjevu i on je prekinut zato što su se mangupi dogovorili da se pozovu i na zakone koji važe i u Bugarskoj. I Privredni sud u Valjevu je tražio tumačenje preko Ministarstva pravde da bi se mogao nastaviti stečajni postupak. To se ne može završiti i pitanje je kada će se to završiti.

Hoću da kažem koliko je bitno da se u ovom članu 7. pojavi taj stav 5. ne vezano od svih ostalih itd. znači taj pojam stranac investitor, kao pravno lice. Ovde sam i postavio poslaničko pitanje, šta će biti od toga i meni je ministarka rekla da to treba da pita sud. Sud je pitao, međutim, taj postupak i dalje stoji. Molio bih u ime građana Valjeva, grada Valjeva, našeg i daljeg razvoja, jer kažem „Srbijanka“, to zemljište i sve to i mnogo je bitno da se taj proces ubrza, a hoću da pokažem na primeru do čega može da dovede neznanje, nepoštovanje, odnosno mangupi u našim redovima, jer sve su ovo uradili mangupi iz naših redova, što reče prof gospodin Vujić. Hvala.

Potrudiću se da kažem ono što niko do sada nije rekao.

Poslanicima opozicije bih rekao sledeće – kad čovek priča o drugima, on pravo treba da sagleda sebe. To važi i za prethodnu koleginicu. Znači, kako je izgledalo i kako su podnošeni amandmani kad mi nismo krenuli da radimo ovo što radimo.

Drugo, vi ste, gospodine Vukadinoviću, javna ličnost.

Vi kažete – ispred Vlade. Nije ispred Vlade, nego u ime Vlade. Nemojte, nemojte. Sramota je to. To je član 107.

Mislim da u svakom zakonu treba da se potencira ekonomija, jer bez ekonomije nama nema napretka, nama nema boljitka i u svakom zakonu trebalo bi tu nit izvući, a ovaj zakon je zahvalan da se to uradi.

Govorio bih o efikasnosti, a za efikasnost u privredi najvažnija su direktna strana ulaganja. E, sad, reći ću vam podatke koje niko nije rekao, a koji su vrlo bitni i koje građani treba da znaju. Znači, Srbija je u poslednje tri godine imala sedam milijardi evra direktnih investicija stranih. U isto to vreme Hrvatska je imala četiri milijarde.

Drugo, da li znate da su direktna strana ulaganja u funkciji BDP. Postoji formula eksplicitno koja povezuje ove dve veličine. NJihova povezanost je direktno proporcionalna i da smo mi 12 puta više investirali nego što je to veličina našeg BDP. Kako smo to postigli? Tačno, državne subvencije, koje su sve manje i manje, poreske olakšice i konkurentnost radne snage.

Sada ja hoću da istaknem ovde dualno obrazovanje. Dualno obrazovanje će da doprinese da ova konkurentnost bude još bolja i sada se neko pita zašto će nama strane investicije. Evo, mi smo u Valjevu imali preduzeće „Elind“, koje je egal „Gorenju“. Petog oktobra, kada je bila revolucija, vi ste „Elind“ uništili. Slušaju ovo i gledaju Valjevci. Svi znaju da direktor „Elinda“ nije bio član nijedne partije. Nikad se partijom nije bavio. Ja sam se bavio partijskim radom, išao po tim sastancima. Nikad nije bio ni na sastanku mesnog odbora mesne zajednice, ali vi ste to opljačkali i uništili. Ostala je ledina. Šta smo mi morali? Nije bilo sredstava, morali smo da angažujemo „Gorenje“.

Da niste opljačkali, da niste to uradili što ste uradili, „Gorenje“ ne bi bilo tu. „Elind“ bi danas bio jači od „Gorenja“. Znači, vi koji ste u tome učestvovali, neko više, neko manje, vi bi morali da ćutite. Ja sam rekao ono da kada izgubite izbore i ne možete da o njima ne pričate, onda nemojte dva meseca diskutovati ako ćete diskutovati ponovo o biračkim spiskovima, o tome da li je neko imao pravo glasa ili nije imao pravo glasa. Izbori su takvi kakvi su, oni su završeni i tu treba staviti tačku.

Drugo, nije rekao, a ja ću da kažem, u budžetu za 2018. godinu mi smo predvideli 180 milijardi na nivou države, a 128 milijarde na nivou Republike za investicije, a to će upravo biti domaće investicije.

S druge strane, to „Gorenje“ koje radi u Valjevu, da li znate koliko to „Gorenje“ ima podizvođača? To su sve sitne male domaće radionice u kojima rade Valjevci. Znači, u ovom trenutku oni su nama potrebni.

Mi smo dali 100 dinara, tačno, ali šta smo mi dobili? Uvek kada sabirate, morate i da oduzimate. Znači, Valjevo jeste dalo, država jeste dala, oslobodili smo ih poreza, ali kada saberemo, šta je to „Gorenje“ dalo Valjevu kroz plate radnicima, kroz pomoć sportskim, fudbalskim i ostalim ekipama itd? Mi smo na dobitku. To nije najsrećnije rešenje, ali u ovom trenutku to je jedino rešenje i mi ćemo se truditi da umesto „Gorenja“ sve više bude zastupljen domaći faktor, ali zato je potrebno vreme, ali ovo što ste vi uradili, znači, vi ste zaslužni. Recimo, naveo sam vam primer zašto se u Valjevu pojavilo „Gorenje“, a nema „Elinda“. Toliko i hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri i vaši saradnici, smatram da oni ljudi koji stoje iza direktnih stranih investicija moraju sebe naći u ovom Zakonu o strancima. Ne bi bilo korektno da oni sebe ne nađu i zbog toga sam i predložio stav 3. gde oni moraju pročitati i videti da se i na njih odnosi ovaj zakon.

Recimo, direktor ove nemačke kompanije „Kontinental“, čovek će sigurno pokušati, pošto je došao kao stranac, iako mu je baba iz Srbije, iako mu je žena iz Novog Sada, iako donosi investicije gde će naši stručni mladi ljudi imati platu 2.500 evra, kompanija koja je prisutna u 56 zemalja, on mora, a znaće, sigurno da postoji Zakon o strancima, da pokuša da nađe sebe ovde. Zato je vrlo bitno da se ovaj stav ubaci, a to je stav 3, da bi se inače i svi oni koji doprinose razvoju Republike Srbije, osete da neko misli o njima.

Sada nešto principijelno, gospodine ministre ili druže ministre. Kada se piše zakon i napiše, onda se odgovara na pitanje da li i koliko taj novi zakon tokom godine menja doneti budžet? Na to pitanje moramo da odgovorimo, da li je tako?

Moramo da odgovorimo ono što je ovaj predstavnik otišao, te male stranke, kako se zove, koliko je to usaglašeno sa zakonodavstvom EU. Zašto? Zato što smo se mi opredelili da idemo u EU, da li je tako? To je normalno.

Sada ja predlažem, u duhu ove naše diskusije, da se odgovori i na sledeće pitanje – koliko donošenje novog zakona menja sabirke, koji čine BDP? Bruto domaći proizvod je zbir više sabiraka. Da li se donošenjem tog zakona menja neki od tih sabiraka, i u kom pravcu smanjuje ili povećava? To je jedna obaveza, time će zakoni biti mnogo kvalitetniji jer ćemo se truditi da se bar jedan od tih sabiraka poveća. Šta će to značiti? Da će povećanje plata i penzija, koje će sigurno biti i u septembru mesecu bude još veće, da standard svake godine u svakom delu bude sve veći i veći. Hvala.