Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/217-18

6. dan rada

10.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:30

  • TAGOVI

  • Prva sednica Drugog redovnog zasedanja (2018)
  • Pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda Narodne skupštine (10.10.2018)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 59 narodna poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutna 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
    Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici, Duško Tarbuk i Stefana Miladinović.
    Nastavljamo pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE
    Saglasno članu 90. stavu 1. Poslanika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE, pozvani da sednici prisustvuju Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine sa saradnicima.
    Gospodine Ševrliću po kom osnovu, po Poslovniku?
    ...

    Miladin Ševarlić

    Poslanička grupa Dveri
    Hvala lepo.

    Iako juče nije bio petak, Srbiju je zadesio crni utorak. Nezavisno od nepažnje učesnika u saobraćaju, broj žrtava je izuzetno veliki.

    Mislim da bi u skladu sa članom 107. - dostojanstvo Narodne skupštine, bio red da odamo minutom ćutanja, počast i pomen poginulima u tom saobraćajnoj nesreći, jer pored greški vozača, odgovornost za ovakvu nesreću sigurno snosi i onaj ko gazduje tim auto-putem, jer u vreme digitalizacije i pokrivenosti kamerama bilo je mogućnosti da se elektronski na auto-putevima skrene pažnja vozačima da moraju da smanje brzinu sa 130 na znatno manju brzinu. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Kolega Ševrliću, mi svakako saučestvujemo sa porodicama nastradalih u ovom saobraćajnom udesu. Mada to nije običaj u radu Narodne skupštine više zbog i saučešća porodicama, a i u želji da skrenemo pažnju vozačima da pažljivije upravljaju svojim vozilima, jer moraju da vode računa i o svojim životima i o životima drugih učesnika u saobraćaju, usvojiću vaš predlog.
    Molim narodne poslanike da minut ćutanja odamo, na neki način i damo saučešće porodicama nastradalih.
    Nastavljamo sa daljim radom.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragana Kostić.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Koleginice Kostić, izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dragana Kostić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Zahvaljujem predsedavajući.

    Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, podnela sam amandman sa posebnim osvrtom na ekspanziju ekološkog obrazovanja. Ovo obrazovanje svoje smernice je dobilo još 1993. godine preko organizacije UNEP koja radi pri organizaciji UN i one se ogledaju u tome da svako ekološko obrazovanje mora da obuhvati sve stepene obrazovanja počev od predškolskog pa do univerzitetskog i da ima permanentni karakter. Treba ga uneti u sve oblike nastave u školi, u mnoge aktivnosti van škole i u učeničke organizacije. Mora da se nastavi kroz stručno osposobljavanje radnika na pojedinim radnim mestima. Mora ga biti u svim nastavnim predmetima gde je to moguće, jer omogućava upravo integrativni pristup procesu obrazovanja i vaspitanja.

    Nastavni sadržaj treba da obuhvata problematiku celovitosti uz naglašavanje istorijskog ili razvojnog pristupa. Od izuzetne je važnosti da shvate čovekove destruktivne moći, ograničenost prirodnih resursa i da se steknu saznanja o konkretnim posledicama koje čovek nekim svojim delovanjem izaziva u regionalnim i planetarnim razmerama. U osnovi ovog obrazovanja nalaze se principi vrednosti koje se odnose na životne resurse.

    Ovo su obaveze koje su proistekle potpisivanjem međunarodnih dokumenata u Riju 1992. godine, Johanezburgu 2002. godine, kao i na osnovu zajedničkih izjava ministara za zaštitu životne sredine i prosvete, na konferenciji u Kiju 2003. godine i na Šestoj ministarskoj konferenciji pod nazivom „Životna sredina za Evropu“ koja je održana u Beogradu 2007. godine. Veoma je važno da se koncept održivog razvoja integriše u nastavu i u vannastavničke aktivnosti i celokupni rad i život škole, ali i van škole. Zahvaljujem.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Đorđe Milićević

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem, koleginice Kostić.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik primarijus dr Milovan Krivokapić.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić, izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Milovan Krivokapić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Hvala predsedavajući.

    Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, na član 1. ovog zakona podneo sam amandman 1. kojim se dodaje stav 2.

    Pred nama su izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine koje treba da reše razlike koje postoje u važećem Zakonu o zaštiti životne sredine i međunarodnih obaveza koje proističu iz proces pristupanja EU u smislu ispunjavanja uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova i kofinansiranja projekata i sredstava Zelenog fonda za projekte koji se finansiraju iz EU u pretpristupne fondove.

    Pre svega, moram da kažem da izmenom i dopunom Zakona o životnoj sredini stvaramo pravni okvir za sistemsko povezivanje različitih pitanja od značaja za ostvarivanje ciljeva politike u oblasti životne sredine.

    Zaštita životne sredine podrazumeva predviđanje svih negativnih pojava, izazvanih bilo kojom ljudskom akcijom, intervencijom, odnosno promenom u sredini u cilju sprečavanja uzroka degradacije, zagađivanja ili uništavanja životne sredine i prekomernog trošenja resursa i prostora.

    Ovo ću da naglasim, da se pod zaštitom životne sredine podrazumeva i preduzimanje niza mera, pre svega zakonskih, pa onda i tehničkih i tehnoloških, koje na najbolji način mogu da spreče uzorke ili da ublaže ili otklone eventualne negativne posledice.

    Članom 1. izvršene su izmene i dopune u smislu dodatnog definisanja, korišćenja sredstava Zelenog fonda Republike Srbije, odnosno da se bez sprovođenja javnog konkursa pored finansiranja interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine, rekultivaciju i sanaciju zagađenog prostora može vršiti i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU, međunarodne razvojne pomoći iz drugih finansijskih izvora, koji zahtevaju sufinansiranje. Dakle, na ovaj način se obezbeđuje da se projekti iz IPARD fondova sufinansiraju prema utvrđenoj metodologiji za te projekte.

    Zaštita životne sredine je obaveza svih zemalja, odnosno pojedinaca, jer utiče na zdravlje, a zajedno sa socijalnim uslovima predstavlja osnovu za očuvanje ljudske egzistencije i zdraviji razvoj društva. Ne samo da zanemarujemo činjenicu da je investiranje u oblasti zaštite životne sredine, pored toga što štiti životnu sredinu i prilagođava klimatskim promenama, otvara i nova radna mesta i povećava godišnji obrt, npr. u reciklažnoj industriji.

    Konačno, da bi osigurali dugoročno postojanje društva, njegovog okruženja, moramo da ispoštujemo koncept održivog razvoja, a to predstavlja novu strategiju društvenog razvoja. Tačnije, održivi razvoj predstavlja integralni, ekonomski i tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usredsređen sa potrebama zaštite i unapređenje životne sredine koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života, a to je ono što nam je veoma bitno, jer ova Vlada i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rade i bore se pre svega za budućnost svoga naroda. Hvala lepo.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Đorđe Milićević

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem, kolega Krivokapiću.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik mr Igor Bečić.
    Da li neko želi reč? (Ne)
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
    Da li neko želi reč? (Da)
    Reč ima narodni poslanik Radoslav Jović. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Radoslav Jović

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Dame i gospodo, kada je Zakon o zaštiti životne sredine u pitanju, naravno da zaslužuje posebnu pažnju. Zašto? Zato što je u direktnoj korelaciji, proporciji sa zdravljem ljudi, zdravljem životinja i naravno biljnog sveta i svakako treba podržati sve ono što ide u pravcu da Srbija zaista bude jedna čista i lepa zemlja.

    Kad putujemo i kad smo u prilici da iz aviona pogledamo malo našu zemlju, vidimo kolika je to lepota i koliko je lepotu i bogatstvo Bog dao na raspolaganje građanima ove zemlje i našem narodu.

    Čini mi se da je problem komunalnog otpada u ovom trenutku jedan od najtežih. Zašto? Pa zato, naravno, što nemamo razrađen sistem odgovornosti. Nemamo razrađen dovoljno sistem nagrade i kazne za činjenje i nečinjenje. Mislim da taj problem možemo vrlo lako da rešimo i posebno apostrofiram problem na seoskom području.

    U gradovima smo kako tako rešili taj problem kako odlagati komunalni otpad. Nažalost, ljudi koji žive u ruralnom području nemaju definisano gde mogu da odlažu svoj otpad, a oni imaju iste potrebe i troše iste one materije, upotrebljavaju sve ono što koriste ljudi koji žive u gradskim sredinama.

    Da bismo uveli sistem i kazne i nagrade, i na tom području Republike Srbije, mi moramo tim ljudima, kao država i kao lokalna zajednica, da definišemo gde mogu i gde moraju da odlažu svoj otpad koji svakodnevno stvaraju kao i svi ostali.

    Zato smatram da u narednom periodu moram apostrofirati upravo taj problem i, gospodine ministre, mislim da vi imate i snage i volje da radite na tom problemu da bi smo Srbiju očistili.

    Godine 2004. sam kao predsednik opštine Kraljevo angažovao sve živo da očistimo te divlje deponije. Nažalost, posle šest meseci na istom mestu su bile. Tada sam shvatio da taj problem možemo rešiti jedino tako da u saradnji sa lokalnim zajednicama definišemo mesta koja će biti naravno urađena po određenim ekološkim standardima i pravilima. Mogu to biti i protočne deponije koje bi se punile godinu dana, pa se praznile, itd.

    Znači, postoji više rešenja kako su mi još tad rekli ljudi koji se bave ekologijom, na taj način ćemo i ljudima koji žive na seoskom području omogućiti da na jedan adekvatan i korektan način odlažu svoj komunalni otpad.

    Tada imamo moralno pravo, kao država, da zaista i zakone koji se tiču krivičnog gonjenja, prekršajnog gonjenja pooštrimo do maksimuma, kada ljudima definišemo gde će i kako da odlažu svoj otpad. Zahvaljujem.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Đorđe Milićević

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem kolega Joviću.
    Reč ima ministar, Goran Trivan. Izvolite.
    ...

    Goran Trivan

    Dame i gospodo, uvaženi poslanici, dozvolite mi da mimo uobičajenog, ovog puta iskoristim priliku, imajući u vidu šta je narodni poslanik rekao, da ste vi upravo rekli ono što naizgled za većinu ljudi nije razumljivo, a to je zašto je Srbija u ovoj meri, rekao bih, zagađena divljim deponijama.
    Da ne verujete, problem je zapravo u tome što u našim seoskim domaćinstvima i seoskim atarima naši seljaci nemaju gde da odlože taj svoj otpad, ali ako se zapitate kako tog otpada nije bilo unazad pre 40-50 i više godina, odgovor je prilično jednostavan. Do pre nekoliko desetina godina, u našoj zemlji koja se drugačije zvala, nije se u toj meri pojavio plastični otpad i sve ono što je vezano za njega. Dakle, gotovo nerazgradiv.
    Uglavnom je to bio u seoskim domaćinstvima bio razgradiv otpad koji i kada bace gde god žele taj otpad u roku nekom kratkom zapravo nestane. Pojavom plastike, pet ambalaže i drugih materija koje su zapravo otpad, koje se ne razgrađuju, mi smo počeli da budemo prljava i zapuštena zemlja što zaprao nikada nismo bili.
    Ključ je upravo u onome što ste vi rekli, kada naša komunalna preduzeća budu imala ekonomske snage, nije više problem u tome da li naši ljudi u Kraljevu ili negde drugde, koje često posećujem, ne znaju šta treba da rade, nego nemaju dovoljno novca da to urade. Nemaju dovoljno kamiona da sakupe to smeće. Makar jedan kontejner ili kanta ili posuda, kako mi to kažemo, od jednog kubika za jedno domaćinstvo, frekventno odnoseći, je sasvim dovoljna da bi Srbija bila čista.
    Mi smo nedavno kaznili jednu osobu koja je u Rasinu bacila dve-tri kese nekog komunalnog otpada zato što to ne sme više da se radi, ali ja istovremeno sa druge strane kažem da mi moramo da obezbedimo kao država i lokalna samouprava mogućnost tim ljudima da to negde odlože gde treba.
    Rešenje je u tome da se uspostave regionalne deponije, čiji će operateri imati interes da svaki kilogram otpada uđe i da od toga naprave novac. Hvala vam na tome što ste to primetili.