Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč?
Kolega Orliću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, među pozitivne rezultate, odnosno pozitivne posledice usvajanja ovog zakona, i o tome su danas govorili narodni poslanici SNS, nesumnjivo spadaju, s jedne strane, mehanizmi da se obezbedi kofinansiranje onih projekata koji se finansiraju iz fondova EU, sa druge strane, ispunjavanje uslova da se sa uspehom iz ove zemlje konkuriše za fondove iz IPARD sredstava, dakle, upravo u oblasti poljoprivrede. I jedno i drugo je za nas, naravno, važno.

Važno je i zbog uspeha naše države, važno zbog uspeha naših proizvođača. Nije samo tu reč o čuvenih 160 miliona evra opredeljenih sredstava za podršku. Ideja je svakako da se kao vrednost, trajna vrednost, napravi mnogo više.

Važno je to i zbog naših ukupnih odnosa i sa državama EU, ali i sa svima onima koji pažljivo prate zavoj tih odnosa. Investitori kao jako važne i jako dobre poruke uvek prihvate činjenicu da je Srbija prepoznata kao neko ko se sa uspehom nosi sa izazovima u evrointegracijama i koja u tome pokazuje da zna šta radi.

Između ostalog, i ona činjenica da više od polovine svih investicija koje u ovaj region dođu završi u Srbiji, direktna je posledica činjenice da smo mi ovom procesu uspešni. Naravno, ne samo po ovim pitanjima, naravno, ne samo u oblasti poljoprivrede, Srbija ovakav odnos pokazuje i izvan evropskog prostora.

Ovih dana u zvaničnoj službenoj poseti Kazahstanu boravi predsednik države Aleksandar Vučić. Među najvažnije poruke koje smo dobili možemo da svrstamo činjenicu, dakle, zajedničku konstataciju dvojice predsednika država da su već postignuti izvanredni rezultati u smislu međudržavne saradnje upravo u oblasti poljoprivrede, naravno uz one rezultate koji se odnose na saradnju u vojno-tehničkom sektoru.

Dalje, da postoji dobar prostor da se poveća i izvoz mlečnih proizvoda iz Srbije i izvoz mesnih proizvoda iz Srbije, da se ujedno traže i dugoročna rešenja za našu „Petrohemiju“, vrhunski važno pitanje, i da se privlače investitori iz Kazahstana, da se dodatno zainteresuju za Srbiju, ali i upravo u sektoru poljoprivrede, dakle, vidi se. Mi i u ovom delu sveta jako dobro znamo šta želimo, znamo šta radimo, i nalazimo dobar prostor da to i učinimo.

Nedelju ili dve pre toga ovakve smo poruke mogli čuti iz Narodne Republike Kine, gde je takođe lično bio prisutan predsednik države Aleksandar Vučić i gde je među dobre rezultate koje smo tada zabeležili zavedena i činjenica da će biti i dodatnog prostora za izvoz mesnih proizvoda, što su ovde neki dočekali sa već čuvenim lakrdijaškim ponašanjem i potpuno neinteligentnim pokušajima da se od toga prave loši vicevi.

Znate, kada neko za državu Srbiju, za naše proizvođače obezbedi dodatni prostor da se više izvozi u tako veliko i značajno tržište kao što je kinesko, nekima je to smešno. Znate već kome, onim velikim stručnjacima, pre svega, za ekonomiju, ali i stručnjacima za sve živo, poput Dragana Đilasa, koji evo ovih dana objašnjava MMF-u da on zna da tumači ekonomske parametre i kretanje kako treba, a MMF nema pojma. On će njih danas da nauči i poduči da je on tu potpuno u pravu, a MMF greši i verovatno će o istom trošku da im objasni da i 2008. godine, kada je MMF objašnjavao da to što rade Đilas i ekipa nije za Srbiju dobro, da se već previše opteretila i da nova opterećenja u smislu trošenja bez ikakvog smisla mogu samo u katastrofu da je odvedu, a Đilas tvrdio da je to sve potpuno u redu, normalno, i da nikakve opasnosti nema, sad će verovatno MMF-u da objasni da je on i tada bio u pravu, a MMF nije imao pojma i da pola miliona ljudi koji su završili na ulici u stvari treba da mu budu verovatno zahvalni.

Dakle, ti lakrdijaši i prema ovim pitanjima koja se odnose na mesto Srbije u svetu i na uspehe koje Srbija pravi pokazuju šta i koliko znaju, odnosno ne znaju. Za to vreme, Srbija se ozbiljno bavi poslovima koji se tiču njene koristi. I unapređenjem izvoza i unapređenjem ekonomske saradnje svoje mesto u svetu definiše susretima Aleksandra Vučića i svetskih državnika i sa istoka i sa zapada na najvišem mogućem nivou, pokazuje da zna da zaštiti svoj interes, pokazuje da zna da izbori svoje mesto, dakle, rečju, da postane uspešno i od strane uvažavano društvo, sve potpuno suprotno od onog tužnog, opustelog i do kraja opljačkanog društva DOS palanke, kakvo su Đilas i ekipa jedino umeli da prave u ovoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč?
Kolega Miletiću, izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam podneo amandman na član 1. vezano za Zakon o zaštiti životne sredine, gde sam uvek mojim amandmanima govorio da stavim akcenat na razvijena područja, na brdsko-planinska područja, na životne sredine kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, grad Niš i okolina, jugoistočna Srbija je stvarno prelepo mesto za življenje, gde je priroda dala sve, gde mi tu prirodu moramo sačuvati.

Ja sam na konto toga uvek govorio, a i sada bih voleo, u okviru ovog amandmana, jer stavljam akcenat na zaštitu životne sredine, na ekološki potencijal tih naših sredina. Mogu sigurno da kažem da ekološki potencijal u našim sredinama, gde je Niš kao centar jugoistočne Srbije i okolne opštine, ostvarimo veliku mogućnost što se tiče turizma, razvoja turizma, ali na konto toga, mi moramo mnogo više staviti akcenat na životnu sredinu.

Mi imamo velikih problema kao lokalne samouprave na jugoistoku Srbije, velikih problema sa budžetima, zato što su to mali budžeti, a ulaganje u životnu sredinu jeste jedan veći poduhvat. Konkretno, veliki broj naših malih opština, kao što je opština iz koje ja dolazim, Svrljig, kao što je Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opština, nemaju mogućnosti da obezbede sredstva u okviru svog budžeta da odrade određene projekte sa kojima mogu sutra da apliciraju prema projektima EU i na taj način da obezbede sebi sigurno bolju i lepšu životnu sredinu, gde mogu sutra konačno i da se ljudi bave i turizmom, da nema tu deponija, malih deponija u našim selima, da se reše problemi naših reka. Recimo, reka Timok, koja prolazi kroz Svrljig, koja je stvarno prelepa reka, u delu ispod Svrljiga nemamo kolektor za otpadne vode, tako da imamo započet projekat, ali nemamo dovoljno sredstava da taj projekat završimo, a konačno, i da taj projekat realizujemo.

Mislim da bismo mi imali potrebe da se u okviru ovog ministarstva obezbedi više sredstava. I, moje pitanje prema vama, uvaženi ministre, je da li će u narednom periodu vaše Ministarstvo imati mogućnost da izdvaja više sredstava za naše male sredine, da kroz te projekte koje mi sutra možemo da realizujemo, da obezbedimo bolju životnu sredinu, a samim tim, veliku šansu za razvoj seoskog lovnog turizma i ostalih vidova turizma.

Inače, opština iz koje ja dolazim, Bela Palanka, Gadžin Han, to su opštine gde je stvarno lepa životna sredina, lepa priroda, ima Stara planina, koja se nalazi u delu moje opštine, ima Suva planina, koja se nalazi u delu Gadžinog Hana. To su stvarno lepote koje su izmišljene za uživanje. Ja vas pozivam, sve kolege poslanike, da stavimo akcenat na razvoj takvih sredina, na razvoj takvih malih opština, na razvoj Niša, jer smo svedoci da grad Niš stvarno ima kapaciteta. Radi se i ulaže se u Nišu. Konačno, kada sve to bude urađeno, sa razvojem malih opština, naše poljoprivrede, naših sela, brdsko-planinskih područja, biće i razvoja, siguran sam, naše zemlje Srbije.

Srbija je nešto najlepše u svetu. Mi to moramo čuvati. Priroda nam je dala sve, čuvajmo prirodu i, uvaženi ministre, molim vas, odgovorite mi – da li ima mogućnosti da se više ulaže u male sredine za projekte kojima se rešavaju problemi u našim životnim sredinama, u našim malim opštinama? Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Martinoviću.

Gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, intencija mog amandmana je da se zaštita životne sredine poveže sa sveukupnim razvojem Republike Srbije. Drugim rečima svima je jasno i nadam se da ćete se složiti samnom da nema efikasne zaštite životne sredine ako ne budemo imali uspešnu i razvijenu ekonomiju.

Ovde su pojedine kolege, kako iz vlasti, tako i iz opozicije, govorile o tome da nam treba više novca u budžetu za zaštitu životne sredine i ja se sa tim slažem, ali tog novca ne može da bude ako ne budemo podigli našu ekonomiju na još viši nivo i ako ne budemo nastavili dalje reforme, kada je u pitanju sređivanje naših javnih finansija.

Ono što želim da istaknem, a mislim da je tesno povezano sa većim budžetskim izdvajanjima za životnu sredinu iz budžeta Republike Srbije, jeste nekoliko ekonomskih i finansijskih pokazatelja. Srbija je u protekle tri godine napredovala za 50 mesta na Duing biznis listi Svetske banke. Već treću godinu za redom imamo suficit u budžetu i u ovoj 2018. godini očekuje se rast BDP od 4,5 do 5 procenata. To govori da je Srbija na dobrom putu i da ćemo svakako već u narednoj godini i u narednim godinama imati više novca i za finansiranje u oblasti zaštite životne sredine.

Moj kolega Vladimir Orlić je već o tome nešto rekao. Ja želim samo da se nadovežem. Predsednik Republike Aleksandar Vučić se već dva dana nalazi u poseti prijateljskom Kazahstanu. Jedna od tema o kojoj se govori, pored onih političkih tema, a to je da je Kazahstan nama prijateljska država koja priznaje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, jedna od tema o kojoj se razgovara jeste i revizija našeg Ugovora koji imamo sa Evroazijskom unijom, a radi se o bescarinskom izvozu određenih vrsta proizvoda iz Srbije na tržište koje broji više od 185 miliona ljudi. U pitanju su Kirgizija, Jermenija, Kazahstan, Rusija i Belorusija, a u pitanju su sledeći proizvodi: pojedine vrste sira, zatim živinsko meso i cigarete.

Ono što je takođe važno, a to je da je predsednik Republike, vezano za reviziju ovog ugovora sa Evroazijskom unijom, istakao, čak je insistirao na toj reči, dakle, bukvalno je molio predsednika Kazahstana da omogući uvoz 5.000 automobila iz Srbije. Kao što vidite, svakoga dana predsednik Republike zajedno sa Vladom preduzima veoma važne korake da srpska ekonomija bude još jača, još snažnija, da apsolutno budemo lider u regionu, što se tiče privlačenja investicija.

Kad smo već kod investicija, kolega iz poslaničke grupe Socijaldemokratske partije, koji dolazi iz Kraljeva, mislim da je propustio da kaže da će sutra upravo u Kraljevu biti svečano otvaranje, odnosno svečano obeležavanje početka radova za izgradnju nove fabrike „Leoni“, fabrike kablova u Kraljevu. To je važna vest za građane Kraljeva i celokupnog Raškog okruga, jer podrazumeva zapošljavanje velikog broja radnika iz Kraljeva i okoline i otvaranje novih radnih mesta.

Ono što, međutim, zabrinjava, a to je da kad god za Srbiju dođu neke dobre vesti, bez obzira da li one dolaze sa zapada ili ovoga puta sa istoka, uvek se nađe neko ko želi da pokvari te dobre vesti i ko se ne raduje uspehu svoje rođene države.

Dakle, kada se sve ovo dešavalo, kada je Aleksandar Vučić razgovarao sa najvišim predstavnicima Kazahstana, između ostalog i na važne ekonomske teme, juče se oglasio predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović, koji je rekao da Vučić započinje novu sezonu lova na veštice, ali da će ovoga puta taj lov biti, kaže on, sistematičan i surov. Sada citiram šta je rekao gospodin Sejdinović koji se ne raduje ekonomskim i političkim uspesima svoje države: „Mislim da je izjava Vučića najava nove sezone lova na veštice, strane plaćenike, izdajnike, mudžahedine, ustaše, agente stranih službi, krtice itd. i da će ovoga puta obračun biti sistematičan i surov“. Rekao je Sejdinović u intervjuu za „Istinomer“.

Dalje, kaže on, celokupna Vučićeva infrastruktura… Citiram šta je rekao juče čovek, ne shvatajući izgleda gde se nalazi, ne shvatajući da je Srbija danas jedna od najuspešnijih evropskih država, da smo treći po stopi rasta u Evropi, da smo politički i ekonomski stabilna država, da smo demokratska država. Nedim Sejdimović kaže na sve to: „Celokupna Vučićeva infrastruktura je duboko ksenofobna, antizapadna, nacionalistička i proruska i pitanje je dana kada će se ovde početi primenjivati Putinovske metode uspostavljanja i održavanje jedne manje-više otvorene diktature“ i da ne citiram dalje čoveka koji to ne zaslužuje.

Hoću da vam kažem da očigledno imamo posla sa ljudima koji ne žele dobro svojoj državi, koji žele da unesu strah i nemir kod građana i koji žele da pokvare sve ono što je Srbija dobro uradila u proteklih nekoliko godina.

Nadam se da građani Srbije dobro razumeju i da dobro shvataju ko radi svakoga dana u njihovom interesu, ko je spreman da dva dana boravi u Kazahstanu, da već sutra otvori u sedam sati ujutru prvu prodavnicu, evo, maše rukama jedan gospodin iz opozicije, on u to vreme verovatno spava, dakle da dva dana predsednik Republike bude u Kazahstanu, već sutra ujutru će da otvori prvu prodavnicu „Lidla“ u Beogradu, a u 16.00 časova će biti u Kraljevu, gde će se obeležiti početak radova na izgradnji nove fabrike „Leoni“ u Kraljevu. Kada imate sve to u vidu, onda vam ove izjave Nedima Sejdinovića, koji je očigledno glasnogovornik te tzv. elitne, demokratske, zapadne Srbije deluju prosto neverovatno.

Nadam se da građani Srbije dobro razumeju ko radi u njihovom interesu a ko ne radi ništa, ko širi paniku, dezinformacije, ko sedi skrštenih ruku i svakoga dana samo kuka, kritikuje, a u životu za Srbiju nije uradio ništa dobro i, ne da nije ništa dobro uradio za Srbiju, nije uradio ništa dobro čak ni za svoju profesiju. Spustio ju je na najniži mogući nivo, jer to se vidi iz rečnika kojima se služe oni koji tvrde da je u Srbiji ugrožena sloboda medija.

Ovde se upućuju najteže moguće uvrede na račun narodnih poslanika, ne samo od gospodina Sejdinovića, nego i od drugih ljudi koji pripadaju tom, da kažem, intelektualnom, medijskom i političkom krugu.

Pre neki dan je Rodoljub Šabić, ja sam dobio čak i njegov odgovor na moje poslaničko pitanje, ponovo nazvao mene lažovom, za Marjana Rističevića je ponovo rekao da je bedni, lažljivi lupež, a evo juče, kada Aleksandar Vučić u Kazahstanu pregovara o tome da se revidira ugovor sa evroazijskom unijom da bi ojačala srpska ekonomija, da bi između ostalog ojačao i srpski seljak, Sjedinović pominje neki lov na veštice, na strane plaćenike, izdajnike, mudžahedine, ustaše, agente stranih službi itd.

Nikada Aleksandar Vučić, takav rečnik nije upotrebljavao, nikome nije pretio, ali se zato svakoga dana, na račun nas i SNS, na račun Vlada Republike Srbije, na račun predsednika Republike Srbije upućuju najgore moguće uvrede. No, bez obzira na to gospodine ministre, imaćete podršku poslaničke grupe SNS i prilikom donošenja ovog zakona i prilikom preduzimanja svih onih važnih mera, za koje ne mislim ni da su nimalo jednostavne, koje su teške, koje zahtevaju jedan sistematičan pristup, imaćete dakle našu podršku da životna sredina u Srbiji bude zdravija, bude lepše, da Srbija u budućim generacijama ostavimo i kada je u pitanju zaštita životne sredine, boljom nego što je ona danas, ali se isto tako nadam da će te shvatiti našu poruku da nema zdrave životne sredine bez snažne i jake srpske ekonomije.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ana Karadžić.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovani ministri, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Podnela sam amandman, kako bi istekla važnost očuvanja i poboljšanja uslova zaštite životne sredine u Srbiji. Prioritet mora imati ljudsko zdravlje, moramo uticati na očuvanje vazduha, kvaliteta vode, kao i otrovne hemikalije koje se koriste. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, imamo podatak da na 20% smrtnosti u Evropi utiče životna sredina.

To je ogroman procenat i zbog toga moramo što pre preduzeti neke mere. Potrebno je da kontinuirano imamo edukaciju, kako deca od osnovne škole, odraslih, ali pre svega sistema. Najvažnije je za početak edukovati lokalne samouprave, gradove, opštine, jer od njih sve polazi. Oni su ti koji su na terenu i koji su sa građanima.

Koliko će trajati proces pridruživanja EU, to ne možemo znati, ali je poglavlje 27. značajno zato što nas tera da što ozbiljnije shvatimo ovu oblast i tera nas da što pre dođemo do nekih rešenja i da što više radimo na tome.

Kolege su govorile o deponijama, vi ste takođe pominjali zašto je zagađena Srbija, zašto su seoska domaćinstva zagađena, dali ste određena rešenja da samo jedna kanta, kubik od prilike da se odnosi frekventno, da bi to imalo nekog uticaja na poboljšanje. To je značajan podatak da je se došlo do tog rešenja i ne znam da li je to, vi ćete mi reći da li je to teško sprovodivo, zato što bi značajne rezultate doneli.

U skladu sa tim, ja sam htela i da, ne znam da li se sećate kada ste bili u toku vašeg mandata, kao gradskog sekretara, opština Voždovac je imala eko-patrolu, ja sam kao član veća bila zadužena, između ostalog za resor životne sredine i to su bila jedni mali koraci ka tome da pomognemo životnoj zajednici. Ne kažem da smo u tom trenutku bili dovoljno edukovani za to, smatramo da treba još bolje edukovati lokalne samouprave, ali je sistem eko-patrole dao neke rezultate, jer su se građani javljalo konstantno, davali su neke predloge i javljali su gde se nalazi otpad, uglavnom su to bile površine koje nisu bile pod nadležnosti JP Zelenilo Beograd i treba i tu naći neko sistemsko rešenje kako te površine održavati.

Ne znam da li se do sada došlo do nekog rešenja, ali su uglavnom to bile veoma zagađene površine, čak i neki novonastali parkovi, da kažem, divlje nastali parkovi gde su se deca igrala, su jako zagađeni.

Eko patrola je izlazila na teren svakodnevno. Mi smo imali službu koja je primala pozive i već sutradan smo imali ljude na terenu i to je značajno uticalo i na svest građana koji su se nalazili tu. Izlazile su i komšije da pomažu u sređivanju itd. To je jedan način na koji smo napravili neki mali korak, ali zaista je potrebno sistemsko rešenje. Nadam se da će uskoro biti neko i usvojeno.

Na samom kraju, pohvalila bih nameru za tih 40 miliona koji će se uložiti u pošumljavanje. To je goreća oblast kada govorimo o zaštiti životne sredine i nadam se da ćete nastaviti tim putem. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Trivan.
Izvolite.

Dame i gospodo, ova vrsta inicijative koju ste iskazali u ranijem periodu je eklantantan primer kako država nikad ne može sama i kako isključivo uz pomoć građana može da nadoknadi onaj deo za koji nijedna država na svetu nema kapaciteta. Tako i priča o ekološkim patrolama je potencijalno jako važna, bar za mene. Ja sam se nekada u godinama kada sam bio prilično mlađi, bavio ovim poslom u nevladinim organizacijama, razumevajući dobro koji je to ugao nas koji smo građani, za razliku od onih koji su u državi. Svako tu ima svoj deo posla.
Dakle. Ono što hoću da vam kažem, to je da smo namerni da na nivou Srbije pokušamo da nešto slično izvedemo. Pokušavamo sada da to osmislimo na način na koji to ima smisla, da obezbedimo logistiku za sve to. Danas je tehnika napredovala, mobilni telefoni itd, najveći problem u čitavoj stvari neće biti, već ono što ste vi, ne samo vi rekli, aludirali, a to je pitanje nedostatka sistemskih rešenja.
Upravo jedna od misija Ministarstva životne sredine je da pokuša da ušnira sva ministarstva u ovo što radimo. To je ujedno i najteži posao koji stoji pred nama. Ne bismo mnoga zakonska rešenja harmonizovali. Jedno od tih rešenja koje je očigledan primer za čitavu Srbiju je pitanje recimo, ambrozije. Ne možete rešiti pitanje ambrozije zato što u državi ne postoji adekvatan propis ili ono što postoji se ne poštuje dovoljno na terenu, dakle, u praksi, a to je da svaki vlasnik zemljišta mora da vodi računa o tome u kakvom je stanju parcela koju ima.
Dakle, to su rešenja koja moraju da budu primenjiva, odnosno se moraju primeniti. U tom smislu, mi, računajući na nove tehnologije, digitalizaciju i sve ono što je sada dostupno mnogo više nego pre pet, šest godina, hoćemo da uradimo. Mislim da ćemo mi tu zabeležiti pun pogodak, jer ogromna vojska mladih ljudi poput onih koji su bili danas ovde, želi da učestvuje u tome. Vaša iskustva su takva, ja ih veoma dobro znam i upravo nijedna država ne može imati dovoljno inspektora da bi rešila svako pitanje na terenu. Zbog toga je potrebno da svaki građanin u ovoj državi bude inspektor. Da smo to uspeli da radimo govori primer opasnog otpada gde smo imali na desetine prijava građana koji su zabrinuto, bez kompleksa prijavljivali lokacije na kojima smatraju da možda postoji nešto onog tipa koji zagađuje životnu sredinu.
Dakle, ovim vam dajem za pravo i kažem, eto, postoje lokalne samouprave i deo civilnog društva u našoj državi koji i te kako razume šta radimo i koji i te kako je od velike pomoći našoj državi. Mi ćemo to primeniti na temelju naših iskustava iz Beograda. Hvala.