Zahvaljujem, koleginice Grubor.
Reč ima ministar Goran Trivan. Izvolite.

Hoću da vas uverim da ćemo se pozabaviti ovim problemom, jer je, razume se, nedopustivo da se kao u Obedskoj bari onemogućava tim radovima i dešavanjima osciliranje nivoa vode, što nam onda kompletan biodiverzitet, zapravo biologiju tog dela narušava. Mi ćemo se potruditi zajedno sa kolegama iz Vojvodine da to pitanje rešimo. Hvala vam.

Zahvaljujem, ministre.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, moj amandman odnosi se na održavanje zaštićenih prirodnih dobara i ja ću se ovde osvrnuti na zaštićeno prirodno dobro prve kategorije, a to je Specijalni rezervat Uvac. Naravno, Specijalni rezervat Uvac prostire se na području opštine Nova Varoš i opštine Sjenica, ali ono o čemu ja želim da pričam jeste ulaganje iz Zelenog fonda, odnosno ulaganje koje se tiče projekata, istraživačkih projekata, a u cilju upoznavanja sa prošlošću i u cilju očuvanja sadašnjosti, ali i adekvatnog planiranja budućnosti u zaštićenim prirodnim dobrima.

Moram da istaknem da je Specijalni rezervat prirode Uvac najveće stanište beloglavog supa, inače jednog od dve preostale vrste lešinara na području Republike Srbije, vrlo značajan u održavanju eko sistema, jer se hrani isključivo divljim uginulim životinjama i na taj način sprečava širenje zaraze među ljude i, na kraju krajeva, čini prirodnu reciklažu u prirodi.

Takođe, moram da napomenem da je Specijalni rezervat Uvac najveće jedino stanište velikog ronca. To je inače ptica koja pripada grupi patki i, sem što je jedino gnezdilište u Srbiji, ono je najveće gnezdilište na Balkanu.

Moram da pohvalim akcije MUP-a u Sremskoj Mitrovici koji su u februaru mesecu ove godine sprečili krađu dva mužjaka, upravo ove vrste ptica – velikog ronca, na području Sremske Mitrovice.

Ono što želim da istaknem, a tiče se naučnog istraživanja u ovoj oblasti, to je postavljanje klimatoloških stanica u pećinama Specijalnog rezervata Uvac, pre svega u Ledenoj pećini. Te klimatološke stanice su postavljene 2016. godine u projektu Zavoda za zaštitu prirode, a inače taj projekat je podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i, naravno, zaposleni u Specijalnom rezervatu Uvac. Ove klimatološke stanice, sem u Ledenoj pećini u Specijalnom rezervatu Uvac, postavljene su i u Resavskoj pećini i u Risovačkoj pećini, s tim što su sem klimatoloških stanica postavljene i stanice koje mere podrhtavanje tla.

Smatram vrlo značajnim ulaganje u naučno-istraživački rad, a Ministarstvo zaštite životne sredine, i uopšte ulaganja iza sredstava Zelenog fonda, a navešću još jedan projekat koji se tiče Prirodnjačkog muzeja koji je inače sufinansiran od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine, a tiče se nalazišta, odnosno pronalaska 31. vrste slepih miševa na području zaštićenog prirodnog dobra Vlasina. To se desilo 18. oktobra 2017. godine. Inače, to je vrsta sredozemnog repaša, pripada najvećoj vrsti slepih miševa koji inače pripadaju grupi sisara.

Naravno, moram da naglasim da je za SNS zdrava voda, zdrava pijaća voda, zdrav vazduh, zdravo zemljište u direktnoj korelaciji sa zdravljem stanovništva, a zdravlje stanovništva svakako da je prioritet broj jedan za SNS.

Na kraju, moram da se osvrnem na još jednu konstataciju poslanika različitih pojavnih oblika žutog preduzeća. Ko je ružio i ko je klevetao, a boga mi i dobro pljačkao građane Srbije, a ko radi u interesu građana, pokazali su upravo građani na slobodnim demokratskim izborima i 2012, i 2014, i 2016, i 2017. godine, dajući ogromnu podršku Aleksandru Vučiću i politici SNS. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJibuška Lakatoš.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik LJibuška Lakatoš. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine podnela sam amandman kojim se dodaje stav 2. koji glasi – Zakonom se podstiče sveukupni razvoj Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje eko sistema.

Zaštita životne sredine je jako važna tema, jer govori o čistom vazduhu, čistoj pijaćoj vodi, o zdravlju, o klimatskim promenama. Životnu sredinu često stavljamo u drugi plan i sve teme nekako budu mnogo važnije. Treba veliku pažnju posvetiti zaštiti životne sredine i zato je dobro što ovih dana upravo raspravljamo o ovoj temi. Veoma je značajno da se sredstva za zaštitu životne sredine planiraju u budžetu Republike Srbije, ne samo zbog toga što to od nas očekuje EU. Mi to moramo uraditi zbog svih nas, zbog naših građana, zbog mladih generacija.

Jedan od velikih problema sa kojima se suočavamo u današnje vreme je briga za ekologiju i životnu sredinu. Mnoge klimatske promene, kao i većina prirodnih nepogoda rezultat su čovekovog negativnog uticaja. Moramo shvatiti značaj očuvanja eko sistema i životne sredine i moramo promeniti štetne navike. Moramo raditi na jačanju svesti građana.

Sačuvati zdravu životnu sredinu je naša obaveza zbog svih nas i naših mladih generacija. U danu za glasanje poslanici SNS će podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Sandra Božić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, govoreći o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine sasvim sigurno je da smo svesni situacije i položaja u kojem se Srbija nalazi, kako u regionu, tako i u svetu. Koliko god se trudili da napravimo progres i napredak u ovoj oblasti, shvatamo da naši napori zaista moraju biti veći i da moramo raditi mnogo brže.

Oblast zaštite životne sredine je široka i kompleksna i sve ono što moramo, pre svega kao građani da razumemo, ali i da primenimo u praksi, mora biti usađeno u naše vaspitanje, naravno i osnovno obrazovanje. Zato je od najvećeg značaja u ovaj proces uključiti sve segmente društva i pre svega vaspitavati naciju, a ujedno i uporedo praviti zakonske norme i okvire kojima ćemo se približavati svetskim standardima.

Evropska unija posebnu pažnju poklanja pitanju borbe protiv klimatskih promena i za ovu, praktično, političku oblast izdvaja oko 20% budžeta Unije i to u periodu 2014. godine do 2020. godine. Osnovni postulati na koje se EU oslanja kada govorimo o Poglavlju 27. upravo se odnose na borbu protiv klimatskih promena i na tri postulata, na koje ja zaista ovim putem želim da skrenem pažnju, a u daljem izlaganju obrazložiću i zašto. To su dekarbonizacija, odnosno smanjenje potrošnje fosilnog goriva i zapravo smanjenje energetske zavisnosti EU, zatim povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost. Dugoročni cilj EU je upravo kroz smanjenje emisija gasova staklene bašte, smanjenje do 95% do 2050. godine, što je značajno i za nas.

Upravo iz ovog razloga i u skladu sa prethodno iznetim, želim da vam prenesem primer dobre prakse i na taj način skrenem pažnju da zaista postoje projekti u Srbiji koji se oslanjaju na ova tri postulata i uspešno su sprovedeni. Zapravo, primer dolazi iz grada čiji je imperativ, zaista najozbiljniji, čini mi, se u Republici Srbiji, kada je u pitanju zaštita životne sredine, a to je grad Pančevo iz koga dolazim.

Zajedno, lokalna samouprava grada Pančeva i Javno komunalno preduzeće „Grejanje“, odnosno toplana iz tog grada, implementirali su Projekat „Banatsko sunce za sve“ ili u izvornom značenju „Banat sun for all“, koji je finansiran iz fondova EU kroz IPA program prekogranične saradnje Srbija-Rumunija, a njegova realizacija završena je u decembru 2016. godine. S obzirom da smo sada u 2018. godini, zaista smo imali čitavu 2017. godinu i 2018. godinu, koja je ispred nas, kako bismo merili efekte i rezultate tog projekta, što nas i dovodi u situaciju, odnosno u ovom slučaju mene, da zaista sa ponosom mogu da pričam o rezultatima ovog projekta.

Cilj ovog projekta je bilo poboljšanje i modernizacije sistema grejanja, zapravo pripreme sanitarne tople vode, koja u toplani u Pančevu ovu uslugu koristi negde oko 3.000 korisnika, barem je projektovana za 3.000 korisnika, ali je zbog problema koji su nastali zbog, da kažem, cene energenata kroz neka prošla vremena, korisnici su se zaista sa mreže, da kažem, eto, tako žargonski „skidali“ i Pančevo u ovom trenutku negde oko 2.200 korisnika ima koji koriste sanitarnu toplu vodu. Da ne pričam o tome da im je posebno problematično da koriste druge izvore energije zbog načina na koje je čitavo naselje projektovano. Iz tog razloga i ovaj projekat je jako važan.

Posebno se osvrćemo na korišćenje obnovljivih izvora energije i na taj način i podizanje energetske efikasnosti čitavog ovog sistema toplane. U konkretnom slučaju o kojem govorim, postavljeno je solarno polje na površini od 906 metara kvadratnih u krugu toplane Kotež, gde je postavljeno preko 600 solarnih panela koji su po svojoj snazi, po veličini, a vrlo specifični i po svojoj nameni, jedinstveni na teritoriji jugoistočne Evrope i mislim da zaista možemo kao primer dobre prakse, a jeste i bio pilot projekat, da se ponosimo ovim projektom i da zaista u buduće koristimo sve ove rezultate i iskustva do kojih je tim, koji je ovaj projekat izneo i implementirao na dalje, možemo i meriti što je jako važno.

Dakle, pored finansijske uštede, jer iz ovog mog prethodnog izlaganja napomenula sam da je finansijski trošak za ovakav vid usluge koje Javno komunalno preduzeće „Grejanje“ pružalo, godišnji gubitak bio 200.000 evra, što je sada u ovom slučaju smanjeno, jer smo uspeli da potrošnju sa 49% gasa smanjimo, a samim tim uzročno-posledično smanjili smo emisiju štetnih gasova, odnosno ugljen dioksida u ovom slučaju, što je zapravo i bio prvenstveni cilj ovog projekta.

Moram da napomenem da je projekat finansiran sa rezervne liste projekta. Osnovni uslov u izmenjenim okolnostima, koji su zatekli Odluku grada Pančeva, da li će se ovaj projekat implementirati ili ne, jeste da je rok za implementaciju projekta smanjen sa 24 meseca na 12 meseci što je, da kažem, bilo prilično otežavajuće, ali na svu sreću projektni tim je imao dovoljno hrabrosti i znanja da uđe u koštac i da se upusti u ovaj projekat i pored tih okolnosti koje su zaista bile, da kažem, u tom trenutku su izgledale neverovatne za implementaciju.

Međutim, da bismo sve ovo i govorili, o ovakvoj vrsti rezultata kroz lokalne samouprave, i da bi konkurisali za sredstva i na svim fondovima koji su nam, da kažem, na raspolaganju, vi ste pričali o tome i u načelnoj raspravi, moramo zaista da imamo gotove projekte, tehničku dokumentaciju. To je ono što nam zaista fali i ja vas molim da prosto budžet u tom smislu, za sledeću godinu, usmerite ka tom cilju. Ali, uslov svih uslova, rekla bih, da je ipak naša svest, a ovim i ovakvim projektima pokazujemo zrelost i ozbiljnost u tendenciji da se uhvatimo ozbiljno u koštac sa problemima zaštite životne sredine i da na njih odgovorimo na najrelevantniji mogući način, a pre svega radeći u interesu budućih generacija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Božić.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Amandman koji sam podneo ima potrebu i cilj da pre svega ukaže na potrebu zaštite autohtonih vrsta, a samim tim i doprinese razvoju Srbije u celini, pre svega kroz razvoj turizma.

Činjenica je da turizam kao privredna grana beleži ozbiljan rast u poslednjim godinama, a opet je o tome najbolje govoriti kroz brojke. Godine 2017. broj turista u Srbiji je povećan za 12% u odnosu na 2016. godinu. Opet, u prvih pet meseci ove godine imamo povećanje od 11% u odnosu na isti period prošle godine. Kako? Pa, nije to nešto što dolazi samo od sebe i nešto što je palo sa neba. To je rezultat ozbiljnog rada na uspostavljanju političke, ekonomske i svake druge stabilnosti u Srbiji, rezultat rada na stvaranju prijatelja širom sveta na zapadu i istoku, a opet su za to najzaslužniji predsednik ove države i Vlada.

Da bi se taj trend, tj. ako će ovaj zakon doprineti tom trendu, mi ćemo ga sigurno u danu za glasanje zdušno podržati.

Moj amandman, kažem, ima potrebu da ukaže na potrebu zaštite tih autohtonih vrsta. Reći ću vam samo jedan primer, a to je primer Tiskog cveta, verovatno pojave za koju smo svi u Srbiji čuli, fenomena koji je vezan za poslednju fazu života jednog insekta koji živi u reci, u blizini Novog Bečeja. Upravo ta pojava je Srbiju stavila na svetsku listu, odnosno Novi Bečej, na svetsku listu turističkih znamenitosti i mislim da na tome moramo istrajati.

Moj amandman je samo na tom tragu i ima simboličnu želju da ukaže, da u tom smislu i ovaj zakon vodi računa o jedinstvenim pojavama, jedinstvenim vrstama, koje sigurno mogu doprineti razvoju turizma, a samim tim i razvoju, sveukupnom razvoju Republike Srbije. Hvala vam.