Zahvaljujem kolega Bojaniću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milosav Milojević.
Da li neko želi reč? (Da)
Molim vas da se prijavite ponovo. Izvolite.

Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, cenjeni ministre, dame i gospodo poslanici, u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojom se vrše izmene u članu 90b predlažem da se doda novi stav 2. koji glasi – Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na održavanje uslova u nacionalnim parkovima.

Nacionalni parkovi podrazumevaju najviši oblik zaštite životne sredine, a u Srbiji je postojala duga tradicija ekološkog očuvanja prirodnih dobara, gde pojedini spisi o zabrani seče šuma datiraju još iz srednjeg veka. Ipak, takva praksa je proteklih decenija bila značajno zanemarena.

Ekonomska kriza, loše vođenje države nažalost ostavili su traga i u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, situacija se poslednjih godina drastično menja na bolje. Vlada Republike Srbije kao lider reformi i u oblasti donosi odredbe koje nas vode napred. U svetu postoji nekoliko hiljada nacionalnih parkova, a Srbija se može pohvaliti sa pet koji predstavljaju veliku prirodnu i istorijsku baštinu.

U skladu sa potrebom očuvanja ekosistema i prirodnog okruženja u opštini Aranđelovac, sprovodimo niz mera koje imaju za cilj očuvanje naših prirodnih resursa.

Pre nekoliko godina započeli smo veliku akciju sređivanja parka Bukovičke Banje, koji predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika prirode u Srbiji, poznat ne samo po skulpturama od mermera koje ga čine jednim od tri najpoznatija tog tipa u svetu, veći po brojnim prirodnim karakteristikama. Uradili smo dosta toga da očuvamo značaj koji ima za ekologiju i životnu sredinu.

Započeli smo najveću akciju sadnje drveća i zelenila u poslednjih nekoliko decenija. Više stotina stabala i nekoliko hiljada novih zasada cveća, ukrasnog rastinja i žbunova posađeno je ne samo u parku Bukovičke Banje, već i u drugim parkovima Aranđelovačke opštine. Uradili smo nove pešačke staze, a vrednost ulaganja je oko pola miliona evra.

Naše zelene oaze nisu imale ozbiljnu akciju sadnje i ugradnje staza još od šezdesetih godina prošlog veka. Takođe, obnovljen je paviljon „Knjaz Miloš“ koji se nalazi u parku Bukovičke Banje i koji je bio prva točionica kisele mineralne vode, sagrađene od armiranog betona na prostoru Srbije sa početka dvadesetog veka. Uloženo je skoro 20 miliona dinara za sanaciju, a deo sredstava donirala je i Vlada Kraljevine Norveške, kojima se i ovom prilikom zahvaljujemo.

Paviljon „Knjaz Miloš“ je pre nekoliko meseci dobio najprestižniju nagradu Evropske unije – Evropa nostra, za oblast konzervacije, prvu nagradu iz te oblasti u našoj zemlji, a svečana ceremonija dodele priznanja održana je 22. juna u Berlinu.

Pored ovoga, mnogo toga je urađeno i na prostoru prilaza ka vrhu planine Bukulja. Pored uređenja osmatračnice, sa koje se pruža pogled na čitavu Šumadiju, uloženo je sedam miliona dinara, sredinom marta meseca završena je i prva faza asfaltiranja kompletnog puta koji vodi ka vrhu turističkog centra planine Bukulje. Vrednost radova je 30 miliona dinara.

Trenutno se radi izrada plana detaljne regulacije kompleksa spomenika prirode pećine Risovača, koja ima nemerljiv istorijsko-kulturni značaj. Na tom mestu su pronađeni ostaci životinjskih vrsta iz ledenog doba, a ujedno je i jedina pećina na ovim prostorima za koju je utvrđeno da su je nastanjivali praistorijski ljudi.

Navedeni primeri predstavljaju samo deo aktivnosti lokalne samouprave, u cilju očuvanja i zaštite životne sredine, odnosno poboljšanja uslova u parkovima prirode i istorijskim dobrima, u cilju ekonomskog razvoja. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Živan Đurišić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i on glasi: „U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se vrši izmena u članu 90b Zakona o zaštiti životne sredine, dodaje se novi stav 2. koji glasi – Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poboljšanje održivog ekološkog razvoja“.

Članom 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine menja se član 90b stav 2. Zakona o zaštiti životne sredine, tako što se reči: „Član 90b tačka 16“ zamenjuju rečima: „Član 90b tačka 16 i 21“.

Inače, član 90b Zakona o zaštiti životne sredine propisuje da se sredstva Zelenog fonda Republike Srbije dodeljuju korisnicima sredstava u svrhu finansiranja i uređivanja životne sredine, a na osnovu javnog konkursa koji objavljuje nadležno ministarstvo. Pored toga, ovaj član zakona propisuje ko može biti korisnik ovih sredstava, kao i postupak za njihovu dodelu.

Predviđen je izuzetak da se ova sredstva mogu dodeliti i bez sprovođenja javnog konkursa, u slučaju finansiranja aktivnosti iz člana 90b tačka 16. i 21. ovog zakona. Radi se o sredstvima za finansiranje interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine, dekultivaciji i sanaciji zagađenog prostora, u skladu sa članom 66. ovog zakona, kao i sredstvima Zelenog fonda koja se koriste za pripremu i sufinansiranje, koji se finansiraju iz predpristupne pomoći Evropske unije, u skladu sa zakonom, kao i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz međunarodne razvojne pomoći i drugih izvora koji zahtevaju sufinansiranje.

Ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine vrši se ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova i kofinansiranje projekta iz sredstava Zelenog fonda za projekte koji se finansiraju iz EU predpristupnih fondova.

Moj amandman je ukazivanje na značaj ovog zakona, na sveukupan razvoj Republike Srbije i poboljšanje održivog ekološkog razvoja.

Srpska napredna stranka je od početka u svom programu dala značajno mesto zaštiti životne sredine, s obzirom da je u prošlosti razvoj bio često zasnovan na iskorišćavanju prirodnih resursa, sa velikim posledicama po životnu sredinu koja je, i pored deklarativnog opredeljenja i pozitivnih zakonskih propisa, stalno bila u podređenom položaju.

U danu za glasanje glasaću za ovaj zakon, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đurišiću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Stanija Kompirović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Stanija Kompirović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Ustav Republike Srbije predviđa pravo na zdravu životnu sredinu kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog građanina. Članom 97. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se uređuje, obezbeđuje, održivi razvoj sistema zaštite i unapređenja životne sredine, zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.

Životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje odnosno prostor i uslove za život.

Republika Srbija se suočava sa velikim izazovima u unapređivanju sistema zaštite životne sredine, u okviru temeljnih društveno-ekonomskih reformi ka tržišnoj ekonomiji i građanskom društvu. Ovaj proces podrazumeva unapređenje dosadašnje politike zaštite životne sredine i sektorskih politika ka upravljanju zaštite održivog razvoja. Zaštita životne sredine treba da bude sastavni deo društvenog i ekonomskog razvoja.

Tokom svojih aktivnosti koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala, akumulacija, sečom šuma, pošumljavanjem, stvaranjem deponija, čovek utiče na promenu čitavih područja.

Kao rezultat čovekovih aktivnosti, dolazi do narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou. Kvalitetu zaštite životne sredine se poklanja posebna pažnja i stalno se prati, pripremaju se programi kontrole, kvalitet vazduha, vode, nivo radioaktivnosti i na osnovu tih mera i dobijenih rezultata, sprovode se mere zaštite i prate efekti sprovedenih mera.

I ovde osećamo vladavinu tajkunske vlasti, čiji su vladaoci kupovali vile i jahte, odvodili preduzeća u stečaj, radili na ličnom bogaćenju, umesto na investicijama u nove tehnologije, ostavljali smetlišta zatrpana opasnim i teškim metalima, koji truju zemljište i vazduh i truju našu decu. Zato moramo da radimo da unapredimo sistem za upravljanje otpadnih voda i kvalitet vazduha.

Pa, i moj amandman u članu 1. Predloga zakona ide u pravcu sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na zaštitu prirodnih dobara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, predlažem amandman u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se vrše izmene u članu 90b Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se dodaje novi stav 2, koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na održavanje ekoloških resursa“.

Kako se približavamo EU, jedna od oblasti u kojoj usklađujemo sve propise je, naravno, i ekologija. Ovo će biti oblast koja će našoj zemlji doneti veliki broj radnih mesta, a samim tim i ogroman broj radnih mesta u gradu Novom Pazaru.

Pojam održivog razvoja dovodi se najčešće u vezu sa zaštitom životne sredine. Koncept održivog razvoja predstavlja novu razvojnu paradigmu, novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja.

Vlada Republike Srbije je istakla da su edukacija i podizanje svesti jedan od prioriteta u sektoru životne sredine. NJihovim donošenjem delom su ustanovljena pravila ponašanja pojedinaca i organizacija, u cilju zaštite životne sredine.

Održivost ekonomskog rasta u uslovima iscrpljivanja čistih prirodnih resursa sve je komplikovanija. Brojne su aktivnosti državnih i nevladinih organizacija širom sveta, sa namerom rešavanja problema održavanja životne sredine, u kojima svoj doprinos, naravno, daje i Vlada Republike Srbije.

Predloženim amandmanom omogućiće se efikasnije finansiranje u okolnostima kada se mora hitno reagovati, kada je priroda ugrožena, ali i u situaciji kada je sufinansiranje jedini način za zaštitu životne sredine.

Obezbeđivanjem novčanih sredstava bolje se štiti životna sredina i time se obezbeđuje brži razvoj naše zemlje i, naravno, bolje se štite ekonomski resursi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Borka Grubor.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Borka Grubor.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poboljšanje uslova flore i faune.

Ekologija je kultura življenja. Mnogima, nažalost, ta kultura nedostaje.

Da bi nam život na našoj planeti bio zdraviji, svi koji uživamo blagodeti naše životne sredine, moramo voditi računa kako se ophodimo prema prirodi i svemu onom što nam ona pruža. U suprotnom, priroda je sklona da nam uzvrati višestruko, u zavisnosti koliko smo se ogrešili o njena pravila ili koliko smo svojim činjenjem ili nečinjenjem prema njoj sebi učinili prividno dobro.

Kako čovek radi svoje lične koristi uništava prirodna staništa mnogih biljnih i životinjskih vrsta, govori i primer uništenja bare na teritoriji Vojvodine. Naime, na prostoru između Dunava i sela Belegiš nalazi se bara Petrinci koja je prirodno mrestilište ribe, stanište preko stotinu labudova, čaplji, kormorana, divljih patki i još mnogih drugih živih bića koje čine stanovništvo bare.

Dugo vremena je smatrana prirodnim rezervatom zaštićenih vrsta životinja koje je naseljavaju. Bila je pod zaštitom države sve dok separacija nije ugrozila baru. Usled neovlašćenog širenja separacije zatvoren je dotok vode u baru iz Dunava. Bez dotoka vode preti opasnost da bara postane mrtva i da na kraju usahne. Bara je ucrtana na mapi i veoma dugo postoji. Postojeća firma ugrožava opstanak bare i preti njenom uništenju.

Molim ministra zaštite životne sredine, gospodina Trivana, da preko svojih inspekcijskih službi izvrši uvid na terenu i doprinese očuvanju prirodnih resursa ovog dragocenog bogatstva u tom delu Vojvodine. Ovo ne zahteva velika ulaganja, treba samo malo dobre volje. Zahvaljujem.