Zahvaljujem.
U nekoliko uzastopnih amandmana, bez obzira da li se odnose na očuvanje eko sistema, očuvanje biološkog diverziteta ili autohtonih vrsta, razmenjuju se argumenti o vetrozaštitnim pojasevima. Savesti svoje radi i poznavanja činjenica radi, da ne bismo i sledećeg redovnog zasedanja, na proleće, i sledećeg jesenjeg 2019. godine itd, ogovarali problem nedostatka vetrozaštitnih pojaseva, neće biti moguće bez izmena Zakona o šumama. Mi smo upozoravali ministarku na propust, ozbiljan, koji je napravljen za površine, tako da za deo uz saobraćajnice praktično niko nije nadležan. I ministarstvu, ako ikako bude moguće da to sredite podzakonskim aktima, što ne verujem, ali onda da podnesete izmene i dopune Zakona o šumama i Zakona o saobraćaju sa našim dogovorom da nemamo raspravu ni ovaj poseban osvrt, amandmane ni predlaganje, nego da prosto omogućimo, ako će biti sredstava za vetrozaštitne pojaseve, da imate očit i jasan propis za koji ćete biti nadležni da se to dogodi.
Inače su vetrozaštitni pojasevi bili ogroman problem zbog sukoba propisa. Ja ne znam zašto ljudi mrze vetrozaštitne pojaseve, ali ako postoji nešto što je korisno, što podrazumeva, dobro, ne mikroklimatski, ali ako pogledate slučajeve jakih vetrova, velikih padavina, snežnih pogotovo, onda su vetrozaštitni pojasevi, osim što čuvaju gornji sloj na oranicama i čuvaju nisko rastinje, prava blagodet i potpuno su prirodni. Mi ih nemamo, osim na vrlo retkim lokacijama, na žalost, ali ih nećemo ni imati ako ne upodobite propise.
Nekoliko kolega iz vladajuće većine i nas nekoliko iz opozicije imamo punu saglasnost o tome. Mislim da je najjednostavniji način da menjate Zakon o bezbednosti saobraćaja, pošto ima jedan ingeniozan propis da senka drveta ne sme da padne na asfalt. Ne bih znala zašto senka ne može da osenči asfalt, ali postoji i to, kao i poslednje izmene Zakona o šumama kojima ste praktično razvlastili bilo koga da vodi računa o pojasu zemljišta gde bi bilo vetrozaštitnih pojaseva.
Ne sumnjajući u stručnost kako se vetrozaštitni pojasevi grade, mislim da je ovo prethodno pitanje i da ne ostavimo svima nama ogovaranje tog problema za sledeće zasedanje. Znam da to ne može u okviru IPARD programa i da se zaista tangentno ograniči sa temom, ali s obzirom da je argumentacija u amandmanima, želim da kažem.
I, kada već uzimam reč, možda nije na prvi pogled vezano sa problemima ko sme i ko dobija dozvolu za vetrozaštitne pojaseve i koji zakoni to sprečavaju, ali jeste vezano sa zaštitom životne sredine. To je bio napor i koleginice Nade Lazić i moj, da se urade karte erozija. Nama je bilo obećano da će se novac od enormnih 10 miliona dinara za to izdvojiti, to se nikada nije dogodilo. Pa vas molim, evo, ovom prigodom, da pre nego što se priprema budžet za 2019. godinu, da se konsultuju stručnjaci sa Rudarskog i sa Šumarskog fakulteta, ima ih, i da se uradi renoviranje karata erozije, da se urade novim tehnologijama i da to bude plaćeno iz budžeta za 2019. godinu.
Znajući kapacitete kada je ova oblast u pitanju, znajući koliko ljudi vole da pričaju o zaštiti životne sredine, a da apsolutno ništa ne urade, usput, evo, anegdotsko, ovde sam nekoliko puta čula da govorimo i o čovekovoj sredini. Čovekova sredina je pupak, a ovo je životna sredina. Dakle, do nivoa društveno prihvatljivog da pričate pozitivno o zaštiti životne sredine, koliko god je dobro što je to visok nivo, toliko je užasno loše što strašno malo zaista ulažemo rada za primenu propisa.
Dakle, to su moje primedbe koje se tiču i ekosistema i biodiverziteta, manje-više, znam, nevezano sa IPARD-om, ali ako počnemo sada, prvo prolećno građenje vetrozaštitnih pojaseva možda može da bude u proleće 2019. Ako ne izmenimo propise dotle, neće ga biti ni 2020. godine.
