Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ponoviću da je predloga za izmene zakona i Predloga za pozicije na budžetu, za budžet, Predloga izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja i Predloga izmena Zakona o šumama, bilo kada su u pitanju vetrozaštitni pojasevi.

Nemam ništa protiv toga da narodni poslanici uporno nešto zovu čovekova okolina i čovekova sredina i da pri tome budu ponosni na svoje neznanje. To je pravo svakoga. Ali, stvarno imam protiv da vam se ponude izmene i dopune zakona, da vam se ponude propisi o vetrozaštitnim pojasevima, da nećete da prihvatite, i da onda izvodite priče o tome na šta se ima ili nema sećanje.

Ovo sećanje delimo kolega, jer se dešavalo u ovom sazivu i u prethodnom sazivu, jer godinama pričam o tome kako da rešimo problem nadležnosti vetrozaštitnih pojaseva. S obzirom da sam ja jedna jako dobroćudna osoba, za sve nezakonite radnje u Subotici, imate policijsku upravu u Subotici, imate koalicione partnere, tadašnjih, iz Subotice, za koje vi kažete da su kršili zakon, to je SVM. Imate pravo i nadležnost za podizanje krivičnih prijava za zloupotrebu budžeta. Imate pravo da nešto uradite i da za to imate i moju podršku. Imate i pravo da samo ogovarate, ali od toga neće biti ni vetrozaštitnih pojaseva, od toga neće biti ni zakonitog korišćenja budžeta, od toga neće biti boljeg ekosistema i neće biti boljeg biodiverziteta. To je isto takođe slobodan izbor.

Ja nikome ne sporim izbor da samo ogovara probleme. Svačije pravo. Takođe, branim svoj izbor da se bavimo činjenicama, da pokušam da pomognem i ovom ministarstvu, kao i u prethodnim sazivima sa ozbiljnim problemom koji imamo kada su vetrozaštitni pojasevi u pitanju. Zbog toga što smo pokušali nekoliko puta, ali u okviru narodne poslovice – džaba je pevati onom ko ne čuje.

Sada pokušavamo ponovo, nadajući se da ima ušiju, nada je uvek potrebna. Ponavljam, potrebna je sinhronizacija propisa, jer je prosto ispuštena nadležnost za tu malu površinu uz drumove, regionalne, subregionalne, auto-puteve, gde god hoćete. Za auto-puteve je još najmanji problem, mada je i to problem. Problem je za održavanje kod auto-puteva, jer su vam propisi u sukobima i odatle vam se javlja to zaoravanje i odatle nam se javlja zatrpavanje vodoodvodnih kanala uz puteve, što možete da vidite po Banatu, po Bačkoj, svuda po Srbiji, gde imate ravnije delove, gde su vam potrebni vodoodvodni kanali.

Dakle, ako želite da proverite, jer imate pravo da verujete kolegama da je ovo prvi put da ja govorim o vetrozaštitnim pojasevima, dostupna vam je dokumentacija Skupštine, dostupne su vam sve vrste predloga koje smo imali kada su u pitanju vetrozaštitni pojasevi i zaista vam je na raspolaganju, ako mislite da išta vredi, moja podrška da se propisi urede u toku ove kalendarske godine i da i vetrozaštitni pojasevi i erozije uđu sa jasnom pozicijom u budžet za 2019. godinu, kada bude, sada je verovatno negde na Vladi, među ministarstvima, ali po Zakonu o budžetu od 1. ili od 15. novembra, kada bude i u Skupštini.

To su stvari o kojima treba da se dogovore političke stranke, preko partijskih taraba, to su stvari o kojima treba da se dogovorimo mi u Skupštini, da se ovde o njima ima saglasnost, bez posebne rasprave, zaista glasanjem. To je način da dokažemo zrelost, da imamo svest o opštem interesu, jer su obe stvari opšti interes. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ne sumnjam ja da mi svi ovde imamo sećanje, samo mi se trudimo da naše sećanje doseže što dalje, a neki drugi ili se ne sećaju ili ne žele da se sećaju. Mi se, eto, prosto sećamo te 2010. godine, sećamo se tih 40 miliona, sećamo se tih 400 nepošumljenih hektara.

Što se tiče rada policijskih uprava, tužilaštava i nekih drugih stvari, evo, sećamo se da su neki ministri iz tog prethodnog perioda, koji su opet iz Subotice, igrom slučaja, a koji su se bavili ovim pitanjem kojim se danas bavi i ministar Trivan, predmet policijskih i istražnih organa. Ali, dobro, to je već druga stvar i ostavljamo to policijskim, istražnim i sudskim organima Republike Srbije koji, za razliku od nekog tog perioda kog se mi sećamo, sada rade svoj posao. Sećamo se kako je taj posao zaštite životne sredine ili čovekove okoline izgledao u tom periodu, a vidimo kako izgleda danas. To su prosto činjenice, kad na njima već insistiramo, to su činjenice, a ovo su sve sećanja na koja ću se truditi ja i moje kolege iz Srpske napredne stranke da uvek podsetimo građane kako je to bilo u prošlosti, koliko god se neko drugi trudio da to sećanje izbriše iz našeg društva. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ništa radije nego da se svi sećamo, pošto se ja sećam apsolutno svega, ali još radije da se uzdržimo od laganja, to bi dosta pristojno bilo. Koji deo hoćete?

(Aleksandar Martinović: Onaj prvi, od 2008. do 2012. godine.)

Od 2008. do 2012. godine? Šta vas zanima između 2008. i 2012. godine?

(Aleksandar Martinović: Kako ste pošumljavali Vojvodinu.)

O pošumljavanju Vojvodine. Dakle, sve detalje, uključujući klevetanje i ruženje ministra Olivera Dulića.

(Aleksandar Martinović: Samo pitam ko ga je ružio. Samo sam pitao da objasnite kako ste pošumljavali Vojvodinu.)

Izvolite. Ruženje i klevetanje.

Koleginice, Čomić, izvolite, dobili ste reč. Nemojte, molim vas, voditi dijalog sa narodnim poslanicima. Izvolite.

Ja bih, ali kako da vam kažem, oni su zainteresovani. Nisam ja prava počela, oni pitaju, ja sam pristojna, ja sam iz Vojvodine. Ja i kad sam sama stanem u red, kad me pitaju ja odgovorim.

Dakle, ako može bez ruženja i klevetanja ministra Dulića – može, ako ne može – opet dobro. Ako želite da klevetanjem ministra Dulića sebe danas učinite boljim, moja najdobronamernija sugestija je – neće to dati uspeha, ali ako želite da objasnite da ceo zakonodavni okvir, o kojem danas pričamo da je donet između 2008. i 2012. godine, da je to jedan od razloga zašto nemamo merila za 27, zašto imamo samo potrebe za izmenama i dopunama i Zakona o zaštiti životne sredine i verovatno Zakona o upravljanju otpadom, ako želite da razgovaramo o tome zašto su mnoga dobra rešenja bez racionalnih razloga ukidana i uklanjana iz pravnog sistema, ako želite da razgovaramo zašto je uklonjena Agencija za hemikalije, što je jedan od najvećih grešaka koje su se dogodile, ili Agencija za nejonizujuće zračenje, u istoj Skupštini je meni rečeno da sam ja izmislila nejonizujuće zračenje, da to ne postoji. I Oliver Dulić je verovatno izmislio nejonizujuće zračenje, to bi bilo mnogo zgodno, pošto je to dosta važna stvar u fizici, ali nažalost nije tačno.

Dakle, svaka vrsta bilo čijeg izbora da ruženjem i klevetanjem drugih predstavlja sebe boljim nego što jeste je slobodan izbor koji ću ja braniti, ali volja da se ruži Oliver Dulić, bez obzira na činjenice, takođe je nešto što mogu da vas zamolim da dobrovoljno odustanete. Zbog toga što i ono što je bila kampanja protiv njega lično i ogovaranje i klevetanje za sve ono što je on i što su ljudi iz Ministarstva uradili ipak daje epilog u sudskim procesima, za koje, ponavljam, ja sam prva za, za svakoga, neutralno, jer je to deo vladavine prava.

Da ponovim, sve vrste nezakonite upotrebe budžeta u Subotici na raspolaganju su i po informacijama od koalicionog partnera iz 2010. godine, Saveza vojvođanskih Mađara i Socijalističke partije Srbije možda. Bilo bi dobro da zajedno tražimo da se zaista dođe do činjenica, da se u proces stave svi koji su odgovorni, pa da onda bude jasno da ipak jača među svima nama volja za ogovaranjem, ruženjem i klevetanjem i volja da negativnim definisanjem drugih sami sebi izgledamo bolji nego što nam je volja, da ne bude zloupotrebe budžeta, da zaista bude razgovora o činjenicama i da bude nekog dobrog efekta i od ovih izmena zakona koji se tiču zaštite životne sredine. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice Čomić.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Član 107. Ne možete dovoditi u zabludu javnost i ovaj uvaženi dom time što ćete stalno menjati teze i ne smete to dopustiti, predsedavajući. Niko ovde nikoga ne ruži i ne kleveće, to je nama ponajmanje namera, bilo kog građanina Srbije, ko god on bio, iz kog kod grada da dolazi, pa tako ni bivšeg ministra Olivera Dulića. Ovde je suštinsko pitanje šta je sa 400 hektara nepošumljenih površina u Vojvodini, tj. u Subotici, to je suštinsko pitanje. Ne pričamo mi ovde o bilo kome, o mržnji, o klevetama. Mržnje i klevete dolaze prema predsedniku Vučiću, pre svega. Mi pitamo šta je sa 400 hektara površina koje su bile predviđene za pošumljavanje u Subotici i šta je sa 40 miliona dinara isplaćenih iz tadašnje Pokrajinske vlade, to je suštinsko pitanje. Zamena teza neće dovesti do sakrivanja našeg sećanja. Ako su u pitanju činjenice i sve ono što je radilo, ako me već vraćate, ministarstvo na čijem čelu je bio tadašnji ministar Oliver Dulić, tu su pravosudni organi, mislim da su čak i dali svoju poslednju reč. Ali, znamo i mi u Subotici vrlo dobro. Sećamo se „Ipsilon kraka“, onoga šta je sve rađeno na njemu, sećamo se obećanja da će, kako kaže, svoju političku sudbinu vezati sa sudbinu „Ipsilon kraka“. Na isti način je završena i politička sudbina tadašnjeg ministra i sudbina „Ipsilon kraka“. Evo, danas je izgrađen, hvala bogu, u završnoj je fazi. Sećamo se Narodnog pozorišta Palića, ali i ovih 400 hektara i 40 miliona, da ne menjamo teze. Nikoga ne klevećemo, nikoga ne mrzimo, samo pitamo šta je sa 40 miliona i 400 hektara, to je suština današnje rasprave u parlamentu. Hvala vam.