Ovde je reč o amandmanu na član 2. Predloga zakona.

Dobro, jer je prihvaćena ispravka.

Izvinjavam se, koleginice, kome se obraćate?

Obraćam se ministru.

Nastavite. Izvolite.

Očigledno je, pošto raspravljamo već duže vreme, da nedostatak političke volje da se tema životne sredine smatra životno značajnom, je sada na neki način ispravljena i da se sada ide u nekom dobrom, boljem pravcu. Dobro je da se to promenilo. Vaš zadatak, ministre, je ne samo težak, nego on globalno treba da zainteresuje javnost i da stavi zaštitu životne sredine na mesto koje joj i pripada. Vi to radite i čini se da to dobro radite, jer se u poslednjih godinu dana mnogo više govori o samoj životnoj sredini i o problemima, a problema je zaista mnogo.
Samo osnivanje i odvajanje ovog ministarstva kao posebnog, za šta sam se ja i zalagala u prethodnom periodu, je jako značajno, jer samo ovo ministarstvo ima toliko posla da je zaista suvišno da se bavi još nečim pored toga.
Godinama se nagomilavaju problemi vezani za zaštitu životne sredine, brojni problemi. Mi smo čak jedan deo ovde pominjali, a mnogo toga nismo ni stigli da pomenemo, s obzirom koliko dugo traje ova rasprava, i od upravljanja otpadom, od prečišćavanja otpadnih voda, zaštite prirode. I, zaista je pred ovim ministarstvom jedan težak zadatak.
Ovom prilikom bih pohvalila i nivo organizacije, odnosno promene organizacione strukture, jer sada imate i posebne sektore, kao i sektor za strateško planiranje i projekte, što je takođe jako bitno, koji će obezbediti materijalna sredstva. To je pokazatelj da se uopšte ide u dobrom pravcu, jer bez novca znamo da nema ni pomaka u ekologiji i u bilo kakvoj zaštiti životne sredine.
Drugo značajno pitanje, s obzirom da sam učestvovala u radu i mnogim akcijama, je po meni jako bitno, a to je edukacija, znači, edukacija od najnižeg nivoa, od vrtića, preko srednjih škola, jer čovek uči dok je živ, tako da ta edukacija važi za sve delove i za celu populaciju.
Imate našu podršku. Poslanička grupa SPS glasaće za izmene ovog zakona. Hvala.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Dinić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Hvala.

Poštovani gospodine ministre, prateći uopšte temu i sva otvorena pitanja aktuelna koja postoje i kod nas i u svetu, vezano za životnu sredinu, prateći ovih dana raspravu u ovom visokom domu, vezano za promenu zakona koji ste predložili, definitivno mora da nam bude svima zaključak da vama i vašem ministarstvu danas u Srbiji uopšte nije lako.

Srećemo se, kada govorimo o ovoj temi, o jednoj vrsti veoma značajne oblasti koja uslovljava sve aspekte društvenog života, na nešto što je u Srbiji dosta zapušteno, što nije negovano godinama, što nažalost, nije postojalo ni adekvatno ministarstvo, što se nije sistematski pratilo, a ja bih rekla da je očuvanje i briga o životnoj sredini uslov svih uslova.

Utoliko, apsolutno svako poštovanje i uvažavanje svih onih rezultata koje ste pokazali od kad ovo ministarstvo postoji, vašoj dinamičnosti u tome, koju prenosite, kao što se vidi, na sve ostale saradnike. Sigurna sam da će i u narednom periodu ovo ministarstvo, pod vašim vođstvom, a nadam se da u Srbiji više nikada ministarstvo ove vrste ne može da bude ugašeno, dati zaista one rezultate koje želimo da u Srbiji vidimo, a da to bude, da uslovno kažem, da bude zelena Srbija, Šumadija, onakvu kakvu smo imali, kakvu želimo da zadržimo, sa svim onim prednostima koje ona takva pruža. A na koncu, ona je i uslov održivog populacionog razvoja, što nam je vrhunski državni i politički cilj. Dakle, ako obezbedimo zdravu životnu sredinu, obezbedićemo da i uslovi u kojima se u Srbiji živi budu za buduće generacije bolji.

O životnoj sredini i problemima koji u vezi sa tim postoje u poslednjim godinama se govori sve više. Ranije o tome nije bilo toliko reči, naprosto zbog toga što sama životna sredina nije bila ugrožena kao što je danas. To životno okruženje je bilo mnogo zdravije i o očuvanju njenom, kao važnom uslovu zdravog života, nije se ovoliko i ovako govorilo do onog momenta kada je ona postala ozbiljno ugrožena.

Moderne civilizacije, razvoj industrije, saobraćaja, razni vidovi korišćenja energije i stvaranje raznih otpada, negativno utiču na naše okruženje i stvaraju sve nezdraviju, lošiju životnu sredinu. Zato i ta naša obaveza mora da bude veća i sve aktivnija i sve snažnija.

Zato podržavam Zakon o zaštiti životne sredine i sve njegove promene, koje znače poboljšanje odnosa, veću brigu i odgovornost prema okruženju. Podržavam i ove promene u zakonu koje na prvi pogledu mogu izgledati male, ali u suštini, znače povećanu odgovornost koja mora postojati u svakom obliku ljudske delatnosti, pa i u zaštiti životne sredine.

Svako korišćenje sredstava za razvoj mora u svakom slučaju imati i deo koji je odvojen za životnu sredinu.

Podnela sam amandman na član 2. u cilju njegovog boljeg preciziranja i isticanja odgovornosti proizvođača, koji u želji za sve većim prinosom, npr. u poljoprivredi, moraju voditi, takođe, računa i o odgovornoj upotrebi hemijskih sredstava kako bi proizvod bio zdrav, zemlja, voda i ostale okolnosti ostale zdrave.

Razvijene evropske zemlje imaju razvijen sistem zaštite životne sredine, prepoznaju i raznim merama podstiču odgovorno ponašanje, ne doživljavaju to kao trošak, o čemu ste vi govorili, što je, nažalost, prisutno u manje razvijenim zemljama i siromašnijim društvima. Briga o zdravoj životnoj sredini je preventiva. Ona je uvek jeftinija od lečenja. Briga o zdravoj životnoj sredini ne poznaje granice. Ona mora biti briga svih, jer ekologija nema granice, ona ima samo jednu politiku. Zdrava životna sredina čuva biološku ravnotežu, ona čuva planetu i sam život. I, džaba što su poznate državne granice, kada se desio Černobilj, on je pogodio celu Evropu, da ne kažem ostalo.

Nažalost, čovek svojim ponašanjem u velikoj meri ugrozio je sam život, i vodu i vazduh i zemlju, tako da su potrebni, znači, veliki napori da se ta ravnoteža povrati.

Ono za šta bih se ja založila u Srbiji, to su u svakom slučaju još izraženiji i jasniji ciljevi u cilju zaštite životne sredine, postavljanje pitanja i traženja veće odgovornosti i firmi i pojedinaca, razvoj i ulaganje u edukaciju, uključivanje školskog sistema u cilju očuvanja zdravlja i očuvanja prirode, zaštita šuma, voda, zaštita zemljišta i veće ulaganje u zelene gradove i sela i u nacionalne parkove. To je pitanje, ustvari, kulture života.

Uspesi Ministarstva za ovo vreme, svakako, treba da se još jednom pomenu. Da se zna za kratak period da je to u svakom slučaju obezbeđen transparentan rad Ministarstva, otkrivanje nezakonitih deponija opasnog otpada, veći međunarodni ugled vezano za otvaranja Poglavlja 27, bolje upravljanje otpadom, smanjenje upotreba plastičnih kesa, formiranje Nacionalnog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja na čijem ste čelu, takođe, stvaranje uslova za bolje korišćenje sredstava predpristupnih fondova, opremanje Nacionalne laboratorije za kontrolu vode, zemljišta i vazduha, povećana naplata ekoloških taksi, itd. Kada je o tome reč, moje zalaganje ide u pravcu isticanja ove mere, u cilju razvoja ekološke svesti, ali i zalaganja da sva sredstva idu upravo u Zeleni fond.

Ističem, takođe, značaj i postavljanje jednog pitanja ovakve npr. vrste – šta su i kako izgledaju nacionalni parkovi u Srbiji danas, da li ih čuvamo ili uništavamo, da li ćutimo na njihovu zloupotrebu, razvoj divlje gradnje i kako čuvamo to nacionalno blago? Isto tako bih postavila pitanje da verovatno adekvatnom politikom koja se priprema na eventualno zagađenje, npr. velikih rudnih predela tipa Bora i Majdanpeka, u smislu zaštite životne sredine, ili što je u javnosti pre nekog vremena bilo prisutno otvaranje novih rudnika jadarita u Zapadnoj Srbiji, da adekvatnom politikom, jer novac ne sme da bude Gospod Bog, profit ne sme da bude Gospod Bog, naime, sasvim jasno, pred svim investitorima i njihovim željama za ostvarivanja profita, mi moramo u tom smislu biti odgovorni prema uslovima u kojima ćemo živeti, upravo u smislu vaše politike koju sprovodite. Ne sme nam sutra Kopaonik izgledati kao Zlatibor, primera radi.

Apelujem, dakle, da se zaštite i kao zdrava sredina i kao zaštićeno stanište biljaka i životinja svi ovi predeli i mislim da je ova delatnost multidisciplinarna i da u smislu zaštite i politike, onu koju vodite, treba svakako uključiti Ministarstvo za državnu upravu i samoupravu, Ministarstvo turizma i građevinarstva, upravo da bi sve mere koje ministarstvo predviđa bile efikasne i u dovoljnoj meri efikasne i daleko kvalitetne. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Ružica Nikolić?
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru prethodnih diskusija ukazivali smo na problem divljih deponija i skladištenje opasnog otpada, kao i na nedostatak centara za njegov tretman. Međutim, ništa manji problem nije, odnosno ne predstavlja i komunalni otpad koji je većim delom van kontrole komunalnih preduzeća lokalnih samouprava.

Za Poglavlje 27 u pregovorima sa EU kažete da će Srbiju približiti evropskim standardima i u skladu sa tim bih vas pitala – da li strane kompanije, odnosno fabrike koje posluju u Srbiji i koje su dobijale subvencije po 10 hiljada evra za svako radno mesto poštuju sve ekološke standarde i propise EU i da li su oni podložni inspekcijskom nadzoru?

Zatim, na deponijama osim komunalnog otpada nalaze se i mnoge druge vrste otpada i često je prisutan dim koji nastaje usled sagorevanja tog otpadnog materijala i gasovi koji su produkt razgradnje emituju se u vazduh i na taj način oni ugrožavaju životnu sredinu.

Ako znamo da se 8% od ukupnog broja deponija nalazi na udaljenosti manjim od 100 metara od naselja, možemo zaključiti da je stanovništvo u tom slučaju ugroženo direktnim zagađivanjem, pa me zanima da li je evropski standard upravo tih 100 metara udaljenost deponije i naselja?