DRAGANA KOSTIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1971. godine. Živi u Sokobanji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Zamenik generalnog direktora JP PEU “Resavica”. Jedan od osnivača Srpske napredne stranke u Sokobanji 2008. godine. Bila je potpredsednik Opštinskog odbora SNS Sokobanja od 2008. do 2015. godine i predsednik Saveta za provredu i energetiku Opštinskog odbora SNS Sokobanja. Članica je Unije žena SNS i odbornik u Skupštini opštine Sokobanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Udata, majka dvoje maloletne dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 62
  • 0
  • 0
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 6 meseci i 1 dan i 13 sata

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 21 dan i 9 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredite, uglavnom za infrastrukturne projekte u Srbiji.

Još 2014. godine, zahvaljujući našem sadašnjem predsedniku Republike, a tada premijeru, Aleksandru Vučiću, potpisan je Memorandum o razumevanju i saradnji na Projektu mađarsko – srpske železničke veze između Narodne Republike Kine, Mađarske i Srbije.

Ovo je svakako jedan od najvećih infrastrukturnih projekata kod nas u Srbiji o kome danas razgovaramo i koji treba da doprinese svakako razvoju naše privrede, trgovine i svih ostalih privrednih delatnosti u Srbiji.

Vrednost ovog projekta koji se odnosi na modernizaciju i rekonstrukciju pruge između Novog Sada i Subotice, odnosno državnog prelaza Kelebije, za koji treba uzeti kredit iz Eksport – Import banke iz Kine je 988.380.500 dolara. Dužina ove pruge je 108 kilometra i treba da omogući kretanje vozova brzine od 200 kilometara na sat.

Kamatna stopa za uzimanje ovog kredita je 2% godišnje i rok dospeća kredita je 20 godina. Troškovi obrade su 0,25%, koliko je i provizija na nepovučena sredstva. Kraj radova se očekuje 2023. godine.

Svakako, ovo je deo globalnog projekta „Jedan pojas, jedan put“ i ima dvostruki značaj za Srbiju, jer povezuje Evroaziju sa centralnom i zapadnom Evropom, kao i uključivanje u transevropsku transportnu mrežu.

Investitor ovog projekta jeste „Infrastruktura železnice Srbije“ i možemo sa ponosom da kažemo da nikada više nije ulagano u rekonstrukciju i modernizaciju pruga, ali isto tako je značajno naglasiti danas i da se ulaže u rekonstrukciju i modernizaciju lokalnih pruga.

Za ovu godinu planirano je preko 320 kilometara lokalnih pruga da se modernizuje, a od toga će verovatno biti 280 kilometara. Među tim prugama su svakako bitne pruge Niš – Zaječar, koja je dužine 108 kilometara, Lapovo – Kraljevo, 84 kilometara, Subotica – Senta, 38,5 kilometara, Markovac – Resavica, 53 kilometra i Kumanovo – Banatsko Miloševo, 28 kilometara.

Juče je u Železničkoj stanici Umčare počela rekonstrukcija pruge Jajinci – Mala Krsna, a isto podrazumeva i rekonstrukciju železničke stanice u Maloj Krsni.

Sem ovoga, juna 2018. godine započet je izvođač je uveden u posao na rekonstrukciji, modernizaciji dela pruge Beograd – Budimpešta, koja se odnosi na Beograd Centar – Stara Pazova i rok za završetak ovih radova je 36 meseci.

Značajno je reći da finansijska realizacija ovog projekta iznosi preko 25%, a da je fizička realizacija projekta 5%.

Ovo je samo jedan deo pozitivne i dobre saradnje sa Kinom što se tiče ove pruge Beograd – Budimpešta, jer znamo da su najbrže pruge upravo u Kini i da imaju najviše pozitivnog iskustva što se tiče železnice. Međutim, značajno je spomenuti da mi imamo i druge dobre odnose sa Kinom. Što se tiče Železare Smederevo, ne smemo da zaboravimo 2016. godinu, kada je Kompanija „Hestil“ kupila za 46 miliona evra. Zatim, 2017. godine Kina je otvorila kinesku banku, koja je četvrta svetska banka po visini kapitala. Zatim, 2018. godine, EPS je posle tri decenije počeo da gradi termokapacitete koji se odnose na Kosotlac B3 i snage 350 megavati upravo sa kineskom kompanijom.

Zatim, upravo smo svedoci da je RTB „Bor“ pre par meseci preuzeo Zi Đing, kineska kompanija koja je uplatila 350 miliona dolara i da je postala 63% vlasnik te kompanije, ali je takođe uplatila i 200 miliona dugovanja po UPPR, koje je tada imao RTB „Bor“.

Sve ovo je zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovom ličnom zalaganju i dalje ćemo sigurno imati dobre odnose, ne dobre, nego izuzetne odnose i sa Mađarskom i sa Kinom.

U danu za glasanje podržaću ceo set zakona koji je danas na dnevnom redu.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, danas ću u svom izlaganju posebnu pažnju posvetiti Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Zakon je donešen 2018. godine a već ove godine imamo dopune i izmene istog. Šta nam to govori? Govori da je Srbija danas najveće gradilište u regionu, gde je preko 40 hiljada aktivnih gradilišta.

Izmene i dopune su upravo rezultat rada na terenu. Iako je Srbija danas u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, ova Vlada na čelu sa našim predsednikom, Aleksandrom Vučićem, želi da i dalje unapređuje rad stručnih službi, kao i brzinu izdavanja dozvola.

Jedan od ciljeva ovog zakona je ubrzanje procedure prilikom izdavanja građevinskih dozvola za linijske infrastrukturne objekte, kao i na priznanju odgovarajućeg prava prilikom izdavanja građevinske dozvole, odnosno propisano je da izjava investitora, da će imovinske odnose rešiti do izdavanja upotrebne dozvole, predstavlja rešenim imovinskim pravom, odnosima na katastarskoj parceli, koja je obrazovana kao projekat preparcelacije, ali bez uslova da je isti sproveden i potvrđen u katarstvu, u fazi prijave radova.

Takođe, za pohvalu je i ubrzana procedura za izdavanje građevinskih dozvola, za projekte koji su utvrđeni kao projekti od značaja za Republiku Srbiju.

Ovim izmenama zakona produžen je rok za izradu planova detaljne regulacije gradova, koji su stupili na snagu pre 1. januara 1993. godine, a rok im ističe novembra ove godine.

Kako se u našoj Srbiji planira početak novog investicionog ciklusa, vredan oko pet milijardi evra, analizom slučajeva u praksi, predlaže se novo rešenje, gde se ne dozvoljava početak radova, tamo gde nije rešena imovina, ali se ubrzava postupak na način da se ne traži potvrđen i sproveden projekat preparcelacije, odnosno parcelacija čime se omogućava da se radovi izvode po fazama tamo gde su rešeni imovinsko pravni odnosi, kao i da se sukcesivno vrši prijava radova.

Takođe u cilju ubrzavanja rešavanja postupaka ekspropiracije pred katastrom i smanjenjem rizika za investitora istovremeno sa ovim izmenama predložena je izmena zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova na način da se ovakvi predmeti rešavaju prioritetno.

Ovo su samo neke od novina u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koji će svakako uticati na još ubrzanije izdavanje građevinskih dozvola koje je najveće zadovoljstvo korisnika ovih usluga.

U danu za glasanje podržaću set svih zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Zahvaljujem.

Evo, pošto dolazim iz Soko banje, ja bih neke stvari iznela baš iz prakse.

Dobro je što je ovaj Predlog zakona daje slobodu stanodavcima da oni sami uplaćuju boravišnu taksu i nisu više dužni da sklapaju ugovore sa turističkim agencijama, odnosno organizacijama i da preko njih naplaćuje boravišne takse.

Nije tačno da turističke organizacije donose visinu boravišnih taksi. To se radi na odluci skupštine grada ili lokalne samouprave, naravno, u saradnji sa turističkom organizacijom.

Jeste problem da postoji siva ekonomije što se tiče naplate boravišne takse, međutim ovaj zakon baš i naglašava da se daje lokalnim samoupravama pravo da oni regulišu kako će da sprovedu turističku politiku na svojoj lokalnoj samoupravi i upravo turistički inspektori su ti koji će da vode računa o tome koliko je broj turista prijavljenih, a koliko nije prijavljenih. Imaju određene ingerencije turistički inspektori.

Druga stvar, uvođenjem ovih vaučera stvarno je siva ekonomija, što se tiče turizma, svedena, makar za trećinu, na minimum, jer uvođenjem vaučera vi ste uvedeni u sistem i obavezni ste da plaćate i poreze i boravišne takse i sve ostale namete koje morate da platite državi. Naravno da je to u interesu turističkih destinacija da se naplati što više boravišne takse, jer od tih sredstava lokalna samouprava izgrađuje infrastrukturu i sve ostalo, čime u stvari poboljšava turističku ponudu za svoje turiste.

Ne slažem se baš sa mišljenjem naših kolega iz radikalne stranke da se ništa nije preduzelo i da se ništa ne preduzima na suzbijanju sive ekonomije u turizmu, odnosno na smanjenju broja turista koji ne plaćaju boravišne takse.

Imovinska karta

(Sokobanja, 13.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 120000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 12:19