Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predstavniče Ministarstva kulture i informisanja, narodni poslanici, građani Srbije, svakako da je danas posebna čast govoriti o ovom Predlogu zakona i osnovna delatnost zbog koje se i osniva Memorijalni centar „Staro sajmište“ je prikupljanje, čuvanje, izlaganje, sređivanje, održavanje, korišćenje, stručna obrada, prezentovanje muzejskih, arhivskih i filmskih dokumenata i predmeta, stara se o njihovom korišćenju, za muzejsko, obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke i izdavačke poslove, negovanje i sećanje na žrtve „Jevrejskog logora Zemun“ i „Prihvatnog logora Zemun“, kao i „Jevrejskog prolaznog logora“ Beograd, Topovske šume.

Ono što bih posebno naznačila danas to je da u okviru i u sastavu Upravnog i Nadzornog Odbora ovog Memorijalnog centra nalaziće se i predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije i Nacionalnog saveta romske manjine. U sklopu Memorijalnog centra obrazuje se i sektori: sektor Muzej "Jevrejski logor Zemun" i sektor Muzej "Prihvatni logor Zemun".

U sastavu Memorijalnog centra "Staro sajmište" obrazuju se posebne unutrašnje jedince za konzervaciju održavanja nepokretnog kulturnog dobra Memorijalnog centra, jedinice za međunarodnu saradnju, jedinice za obrazovno-vaspitne poslove, jedinice za istraživačke poslove, biblioteka, arhiva.

Međunarodna saradnja mora da se rukovodi ubeđenjem da saradnja zasnovana na uvažavanju i razumevanju među narodima i religijama predstavlja neophodan uslov za mir i napredak čovečanstva sa čvrstom verom da je dostojanstvo svakog čoveka neprikosnovena vrednost.

Planskim aktom, koji je donet saglasno ovom zakonu, utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti u cilju odobravanja delatnosti ovog Memorijalnog centra, a za potrebe i korist Republike Srbije.

Muzejski eksponati, umetnička i istorijska dela, arhiva i filmska građa, bibliotečki fond, koji čuva i koristi Memorijalni centar "Staro sajmište" jesu pokretna kulturna dobra koja su regulisana Zakonom o zaštiti kulturnih dobara.

Takođe, predviđena su i finansijska sredstva ovim Predlogom zakona za rad ove ustanove i to 186 miliona u 2021. godini, za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju centralne kule "Starog sajmišta", kao i 28.210.000 u 2021. godini, 39.210.000 u 2022. godini, i isti iznos za 2023. godinu.

Naravno, kao i svi poslanici Srpske napredne stranke, u danu za glasanje podržaćemo ovaj Predlog zakona sa posebnim zadovoljstvom.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, u prethodnom periodu smo imali više puta prilike da slušamo optužbe nekih predstavnika opozicije na račun SNS kako smo mi ti koji biramo stranačke naše partnere za članove REM. Međutim, 2017. godine REM je postao veoma interesantan i izbor članova REM, naročito posle predsedničkih izbora, kada je Aleksandar Vučić osvojio na tim izborima preko 55% protiv 10 protivkandidata iz opozicije.

Međutim, predstavnici opozicije sami ne znaju šta hoće. Najpre su tražili da se popune tri upražnjena mesta za članove Saveta REM, zatim da se smene svih devet članova REM, iako je u tom trenutku bilo samo šest članova REM. Po tome je poznat Zelenović, kada je na jednom televizijskom nastupu tražio da se smeni svih devet članova REM.

Srpskoj naprednoj stranci ništa ne znači da li REM ima šest ili devet članova, jer on stoji iza svoje odgovornosti, rada i doslednosti. Svakako, u tome prednjači naš predsednik Aleksandar Vučić, koji iz dana u dan svojim delima pokazuje koliko radite, a ne šta pričate.

Skoro je u holu Narodne skupštine jedna naša koleginica iz opozicije rekla kako svi, a neću da kažem njeno ime, zato što bi ona smatrala da je jako bitna i važna u politici, da svi građani Srbije traže smenu članova Saveta REM.

Draga moja koleginice, ne traže građani Srbije smenu članova REM, već traže bolji životni standard, traže sigurnost, razvoj ekonomije, političku stabilnost zemlji i napredak u svakom smislu te reči, a to im u stvari pruža naš predsednik Aleksandar Vučić i SNS.

Takođe, čuli smo još i razne optužbe od strane Đorđa Vukadinovića na Odboru za kulturu i informisanje, čiji sam i ja član, da su ovo ishitreni izbori članova za Savet REM, da su predlagači neke fantomske organizacije, da su to prorežimski kandidati. Naravno, kada treba da se dođe ovde i priča, on se pojavi na pet minuta, kaže šta misli i ode, a istina je sasvim nešto drugo.

Sva četiri kandidata koja su bila na Odboru za kulturu i informisanje su vrlo kvalitetni i svi oni ispunjavaju kvalifikacije za izbor članova Saveta REM koje je propisao Zakon o elektronskim medijima. Svima njima želim puno uspeha, doslednosti, samostalnosti i nezavisnosti u radu. Ko god da je član Saveta REM, radiće onako kao što je do sad radio, pošteno i dostojno ovoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas na dnevnom redu je i finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije. Radi javnosti moram da kažem da Savet regulatora najpre usvoji finansijski plan, i to je učinjeno u oktobru mesecu 2019. za finansijski plan 2020. godinu, ali i da je neophodna saglasnost Narodne skupštine da bi se ovaj plan realizovao.

Problem nastaje onda kada finansijski plan ne dobije saglasnost, i onda mora da se finansijski plan primenjuje u tekućoj godini iz prethodne godine. To svakako neće da bude slučaj ove godine, a naročito bi bio problem zato što je ovo izborna godina i to znači, ako finansijski plan ne bi dobio saglasnost, da bi morao da se primenjuje finansijski plan iz 2019. godine.

U tom planu nisu planirana sredstva što se tiče praćenja televizijskog i radio programa kako bi se izborni proces odvijao u skladu sa zakonom i propisima koji regulišu ovu oblast. Često se dešava da REM ostvaruje suficit u svom poslovanju i često smo čuli iz opozicije da se REM finansira iz budžeta, što nije tačno. REM se finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno iz prihoda koji naplaćuje pružaocima medijskih usluga po rešenju za pravo pružanje medijske usluge, naravno u skladu sa zakonom. Zavisi od koje je kategorije pružalac medijske usluge, zavisi i visina te nadoknade.

U proteklih 11 godina REM je od 2007. do 2018. godine, REM je u budžet Republike Srbije uplatio 1.328.551.794 dinara. Značajno je napomenuti da se ova sredstva raspodeljuju na četiri jednaka dela i da se koriste za razvoj i unapređenje kulture, unapređenje obrazovanja, zdravstva i socijalnu zaštitu. Međutim, slučaj ranije nije bio takav, znači, od 2003. godine do 2006. godine ni dinara nije bilo uplaćeno u budžet Republike Srbije i 2016. godine, mogu da kažem, da je najveći iznos uplaćen u stvari, suficit u budžet Republike Srbije.

Međutim, REM ima jedan problem, a to je da još uvek nema svoj poslovni prostor i zato svake godine na ime zakupa poslovnog prostora izdvaja 14,2 miliona je planirano u 2020. godini, što svakako umanjuje suficit koji bi mogao da se uplati i iskoristi na neki drugi način iz budžeta Republike Srbije. Zato apelujem da REM treba ovo pod hitno da reši, naravno, uz saglasnost sa Direkcijom za imovinu i drugim institucijama koje su zadužene za ovo kako bi na taj način smanjilo i troškove. Trenutno u REM je zaposleno 80 od 104 koliko je sistematizovano Odlukom o potvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih na određeno vreme i za njih 80 izdvaja se 212 miliona 400 hiljada i 260 dinara. U ovaj novac je takođe uračunato i zarade za tri novozaposlenih, a neophodno je da se uveća ovaj broj zato što treba da se sprovode propisi koji su usklađeni sa pravom EU.

Planirani prihod za 2020. godinu REM-a je 307 miliona 927 hiljada, koliki je isto i rashod, odnosno troškovi i to je 9,08% više nego u 2019. godini. Takođe je značajno da se spomene da su troškovi putovanja šest miliona 650 hiljada, a to je i opravdano s obzirom da je REM član Evropske platforme regulatornih tela, Mediteranske mreže regulatornih tela, Centralno evropskog regulatornog foruma i Crnomorske mreže regulatornih tela. Takođe od posebnog značaja za regulatore i Srbiju je učešće i rad u okviru evropske grupe regulatornih tela koji postoji i radi u okviru Evropske komisije. Naši članovi Saveta REM-a često uzimaju aktivno učešće u svim ovim telima i s obzirom da su to udaljene destinacije opravdan je ovaj iznos od šest miliona i 650 hiljada dinara za trošak. Nadam se da će i u 2020. godini REM ostvariti što veći suficit i da će ta sredstva na pravi način biti iskorišćena iz budžeta Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanja postavljam u ime Srpske napredne stranke ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a u vezi sa doktoratom naše koleginice Ane Stevanović.

Dotična koleginica je Đilasov pulen koja druge proziva da su plagijatori i traži ostavku nekih članova naše Vlade, naravno kako bi skrenula sumnju sa njenog, u najmanju ruku mogu reći, sumnjivog doktorata.

Ana Stevanović je 2016. godine izabrana za narodnog poslanika sa liste Saša Radulović „Pokret dosta je bilo“ i to nije slučajnost jer je upravo njena majka zaposlena u Agenciji za borbu protiv korupcije. Na taj način Saša Radulović je bio skrenut sa pažnje Agencije za borbu protiv korupcije.

Godine 2018. Ana Stevanović postaje člana predsedništva Đilasove stranke „Slobode i pravde“, i posle toga daje izjavu da ona u potpunosti razume ljude koji su sa motornim testerama upadali u RTS, kao i njihove razloge i motive.

U tom istom intervju ističe da su njene oblasti koje najviše poznaje kultura i informisanje. Ja bih javnost podsetila da je ona upravo 2017. godine ovde u skupštinskoj sali posle održane pridike o ponašanju nekih narodnih poslanika uličnim rečnikom opsovala, citiram: „Ma terajte se svi“. I toliko o njenoj kulturi i informisanju.

Ali, da se vratimo na njen doktorat. Ana Stevanović je 2015. godine doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i naziv njene doktorske disertacije nosi „Kreativnost menadžera i uticaj na organizacione inovacije ustanova kulture“. Mentor joj je bio profesorka Tijana Mankić.

Sumnja da je doktorat Ane Stevanović plagijat potkrepljuju činjenice da su neki bivši članovi Nacionalnog saveta visokog obrazovanja uvidom u doktorat utvrdili da su određeni tekstovi prepisani iz nekih drugih naučnih dela. Tu se pre svega misli na autora Mišela Manforda, gde se jasno vidi da su određeni delovi teksta prepisani, odnosno prevedeni sa engleskog na srpski od reči do reči.

Zanimljivo je i to da se samo na jednoj strani njene doktorske disertacije nalazi desetak slovnih grešaka, ali nije to slučaj samo sa jednom stranom već se to često ponavlja u doktorskoj disertaciji, a sigurna sam da se slažete sa mnom da je to nedopustivo za jedna doktorat. Ovu tvrdnju potkrepljuje i gospodin Mario Spasić, koji je imao uvid u ovaj doktorat.

Ovo je svakako razlog da se doktorat Ane Stevanović preispita, ali bez pritiska i ucene, kao što je to bila prilika i praksa preispitivanja i donošenja odluke o akademskoj nečestitosti pojedinih doktorata.

Mi iz SNS zalažemo se da su aršini jednaki za sve. Razlog zbog kojeg postoji sumnja da je jasan, a to je da je rektorka Beogradskog univerziteta dozvolila da se odluke Odbora za profesionalnu etiku donose pod pritiskom i ucenom.

Sami smo svedoci da pre dva dana studenti koji su ocenjivali rektorku Beogradskog univerziteta odlučili da izađu na izbore i to kao grupa građana „1 od 5 miliona“. To je svakako nezamislivo s obzirom da su oni politička organizacija, a ne nešto drugo kako su se predstavljali. I te kako je protivpravilan jedne nezavisne ustanove kakva treba da bude univerzitet.

Predlog našeg predsednika, Aleksandra Vučića, da se svi doktorati digitalizuju i tako budu dostupni za plagijat analizu, svakako je opravdano sa aspekta akademskog integriteta. O ovome je pre nekoliko dana govorila i rektorka Beogradskog univerziteta na RTS, ali je više puta ponovila da je ovo skup proces i da je moguće sada trenutno da se sprovede samo danas na tri fakulteta u Beogradu.

Takođe, tom istom prilikom je izjavila da se vode pregovori između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i KONUS u vezi finansiranja preispitivanja doktorskih disertacija, pa bi ovom prilikom takođe postavila pitanje ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – dokle se stiglo sa tim pregovorima?

Na kraju, još jednom apelujem da se doktorat gospođe Ane Stevanović preispita da li je plagijat, u što kraćem roku, i da princip akademske čestitosti važi za sve, ali bukvalno za sve, bez obzira da li oni podržavaju Đilasovu ili neku drugu politiku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, čovek može svašta da kaže, ali dela su ono što ostaje iza nas i što govori mnogo više od reči. Tako da, ministarka, vi nastavite da radite posao koji radite, a građani Srbije znaju to na izborima da pohvale i da kažu ko je pravi čovek koji radi nešto u Srbiji.

Ja bih u ime građana opštine Sokobanje se zahvalila za regionalni put koji je rekonstruisan od Aleksinca do Sokobanje. Međutim, još neke deonice su ostale nerekonstruisane. I pitala bih šta je ušlo u plan za ovih 5.000 kilometara koje je za rekonstrukciju rezervisano u ovoj godini? Da li je u tom planu ušao i regionalni put Sokobanja-Knjaževac, odnosno regionalni put Sokobanja-Boljevac?

Ovo je jako bitno za građane Sokobanje, s obzirom da je to turističko mesto i prvo ono što turisti negoduju, to jeste dolazni put do Sokobanje.

Drugu stvar koju bih htela da vas upitam, a to je – dokle se stiglo sa izradom projektne dokumentacije za petlju Rutevac na Koridoru 10, koji je ne samo zahtev Sokobanjčana, nego i zahtev još dve opštine, a to je Boljevac i Knjaževac, ne da bi se samo skratio put do Sokobanje, već i da bi se skratio put do Stare planine, kao jedne veoma ekskluzivne turističke destinacije? Taj memorandum su potpisale tri opštine, među njima je i Aleksinac. Oni, u svakom slučaju, smanjili bi tranzit kroz svoje mesto i smanjili bi zagađenje životne sredine. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas na dnevnom redu se nalazi Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine. Opšte je poznato da se u Srbiji na 10 godina sprovodi popis stanovništva i da se do sada sprovodio popunjavanja papirnih upitnika. Godine 2021. prvi put će se za prikupljanje podataka koristiti prenosni računari.

Novina je i uspostavljanje mehanizma za povezivanje popisnih i geoprostornih podataka na nivou kućnog broja, čemu će svakako doprineti novi Zakon o registru prostornih jedinica i adresnom registru.

Podaci dobijeni popisom 2021. godine poslužiće za definisanje stepena urbanizacije, tipologije ruralnih i urbanih područja, kao i za druge klasifikacije koje nedostaju. Popis 2021. godine će poslužiti za proveru, obuhvat i kvaliteta podataka koji se vode u administrativnim registrima, ali i za uspostavljanje statističkog registra stanovništva koji će 2031. godine biti osnov za sprovođenje popisa.

Ključnu ulogu u svim fazama njegovog sprovođenja ima Republički zavod za statistiku, kao i popisne komisije koje se formiraju na nivou opština, gradova i grada Beograda.

Popisom 2021. godine obezbediće se pouzdani podaci o ekonomskim, etničkim, migracionim, obrazovnim i drugim obeležjima koji se mogu iskoristiti za projekciju budućeg kretanja, a naročito za realno sagledavanje obima i posledica iseljavanja stanovništva u inostranstvo u poslednjih deset godina, pada fertiliteta i ubrzanog starenja stanovništva, društvenih pojava koje najneposrednije utiču na promene u demografskom potencijalu naše Srbije.

Kao što kaže naš predsednik Aleksandar Vučić, džaba nam nove fabrike, putevi, bolnice i škole ako nam se ne rađaju deca i ako nam je iz godine u godinu broj stanovnika sve manji. Upravo iz tog razloga naša Vlada i predsednik Aleksandar Vučić preduzimaju sve moguće mere kako bi popravili demografsku sliku Srbije.

Tako je prošle godine rođeno više 600 beba nego u 2018. godini, kao rezultat već preduzetih demografskih mera, ali se tu nije stalo. Preduzimaju se i druge mere, a sve u cilju da nam se što više rađaju deca i da se finansijski pomognu porodice sa dva i više deteta.

Upravo rezultati popisa 2021. godine koristiće se za izradu i praćenje realizacije strateških ciljeva naše Vlade, a demografska politika je jedna od njih za generisanje indikatora značajnih za ocenu efikasnosti donetih mera, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.

Podaci dobijeni popisom su značajni za sprovođenje pojedinih zakona iz oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina, ali i za definisanje mera za poboljšanje položaja osetljivih grupa stanovništva i smanjenje socijalne isključenosti. Takođe, popisom se obezbeđuju i podaci za potrebe međunarodnih institucija i organizacija kao što su UN, Eurostat, UNESKO.

Finansiranje popisa 2021. godine izvršiće se iz sredstava budžeta sa 51%, dok će se 49% finansirati iz Evropske komisije.

U nadi da će broj građana Srbije iz dana u dan rasti, jer to zaslužuje ova Srbija, u danu za glasanje podržaću predlog ovog zakona, kao i sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas kada govorimo o izboru tri člana Saveta REM-a, svakako ne mogu ovde da zaobiđem opoziciju i njene stavove. Naprosto, opozicija ne zna šta hoće. Činjenica je da su upravo tražili izbor tri nedostajućih članova u sastav Saveta REM-a, a kada je SNS odgovorila da nije problem i krenula u procesni izbor ta tri člana, oni su promenili zahtev i sada traže smenu svih devet članova, bez obzira što Savet REM-a ima trenutno šest članova.

Zanemarićemo nepoznavanje procedure jednog od najbližih Đilasovih saradnika Zelenovića, koji je tražio upravo smenu svih devet članova REM-a i tako pokazao koliko su kompetentni i ozbiljni u svojim zahtevima.

To je ono što treba da znaju građani Srbije kada govorimo na temu izbora članova REM-a. Taj isti Zelenović, jedan od lidera Saveza za Srbiju i predsednik Zajedno za Srbiju izjavio je da danas u društvu ako nemamo dijalog, imaćemo sukob. Međutim, rezultatom dijaloga mogu da budu zadovoljni oni koji učestvuju u dijalogu, a oni, na čelu sa Đilasom, izabrali su ulicu i dijalog sa motornim testerama, zastavama, vratima. Podsetiću ih - dijalog se vodi u institucijama.

Sličnu priču nam ovih dana servira i Đilasova najkulturnija predstavnica, doktor nauka Ana Stevanović, koja je za govornicom 2017. godine u parlamentu, kao poslanik Dosta je bilo izjavila - ma, terajte se svi. Na sreću, moje kućno vaspitanje meni ne dozvoljava da izgovorim njenu psovku do kraja.

Moram samo radi javnosti da podsetim da je na to mesto poslanika došla zahvaljujući tome što joj majka radi u Agenciji za borbu protiv korupcije i zaštitnički stav je imala prema njenom bivšem lideru Saši Raduloviću. Ona koja bez prestanka optužuje pojedine članove Vlade da su plagijatori, i sama je u najmanju ruku vlasnica sumnjivog doktorata. Ta priča potiče iz akademskih krugova, a nedavno je u jednom dnevnom listu objavljen i sadržaj doktorata koji je sporan.

Mi iz SNS smatramo da je važan princip akademske čestitosti i da važi baš za svakog, pa tako i za Đilasove sledbenike. A u doktoratu Ane Stevanović ima elemenata plagijata. Imajući u vidu da se rektorka Beogradskog univerziteta svrstala na jednu stranu, da se odluke donose tako što se nekolicina nezadovoljnih okupi ispred Rektorata, u ovom slučaju ima potrebe da se isti preispita.

Mi iz SNS podržaćemo u potpunosti predlog našeg predsednika, Aleksandra Vučića da se digitalizuju svi doktorati i da oni budu dostupni za plagijat analizu. Sa velikim oduševljenjem očekujemo da rektorka Beogradskog univerziteta prihvati ovaj predlog i time pokaže na čijoj je strani, da li na strani Srbije ili njenih izdajnika. Ovaj predlog našeg predsednika Aleksandra Vučića je opravdan i sa aspekta akademskog integriteta.

Danas predlažemo šest kandidata od kojih ćemo izabrati tri za članove Saveta REM-a, ali me neće iznenaditi da već sutradan posle glasanja opozicija traži smenu baš tih istih članova.

Budućim članovima REM-a želim puno uspeha u radu i previše tolerancije na izjave iz redova oozicije, a sve u duhu naše izreke - davljenik se i za slamku hvata. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, još i danas SNS pokazuje koliko je ona stranka velikog srca, odgovorna, stabilna, miroljubiva stranka čiji je interes stabilnost u Srbiji na prvom mestu, kao i život građana Srbije dostojan čoveku. Za razliku od ostalih koji su pokušali u subotu, a i prethodnih dana da ruše, kako parlament, tako i našu državu Srbiju i to sa simbolom države, zastavom Srbije, mi smo za njih uvek tu, stojimo za dijalog i za miroljubivo rešenje.

Boško Obradović, naravno, kao i uvek, nasrće na žene, pa i u subotu kada je nasrnuo na ulazna vrata parlamenta, naleteo je na ženu koja je šef obzebeđenja. Nije prvi put. Tako je nasrnuo na žene ispred predsedništva, nasrnuo je na predsednicu parlamenta Maju Gojković, na novinarke PINK-a. Znači, njegov manir je samo da nasrne na žene. Ja se samo pitam šta će sutradan da kaže svojoj deci, ko je on i šta je. Kakav primer daje prvo svojoj deci, a onda ostaloj omladini Srbije. Međutim, nije on jedini. Tu je još velika grupa oko njega istomišljenika.

Ovo što je SNS prihvatila da izglasa i da usvoji ovaj set novih izbornih zakona, svakako je samo ono što njih boli. Pokazali smo još jednom koliko smo iznad njih. Sam primer kako su se nekad ponašali funkcioneri u javnim preduzećima sam i ja, ona kojoj nisu uplaćivali porodiljsko samo zato što sam bila opozicija 2006. godine njima. Nisu uspeli da me slome, ali sam zato svoju bebu ostavila na čuvanje kod svoje majke. Neka im je na čast služi svaka žena prema kojoj su se tako ponašali samo zato što ne misle isto kao i oni.

Međutim, Srbiju ništa ne može da zaustavi. Danas u Briselu se otvara još jedno poglavlje u pregovaračkom pristupu EU i to je Poglavlje 4, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala. Dok je Aleksandar Vučić i naša Vlada i SNS Srbija će svakako, sigurno ići u budućnost sigurnim koracima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Nadovezala bih se na komentar mog kolege narodnog poslanika Marijana Rističevića, da ova Vlada ne daje samo sredstva za poljoprivredu, nego je dokaz i danas da se što više subvencija daje u turizam.

Ono malopre što smo čuli u izlaganju našeg kolege iz Radikalne stranke da se sredstva ne izdvajaju za male opštine nije tačno. Nikada više sredstva se nije izdvajalo za male opštine i nikad više sredstva nije išlo u istok Srbije, kao što je to danas.

U opštini odakle dolazim, a to je Sokobanja, da li bi se razvoj turizma u ovom procentu razvijao, da nije izdvojeno iz budžeta Republike Srbije sredstva za subvencije za vaučere koje koriste građani Srbije, čime se na neki način i povećava standard građana Srbije.

Vranjska banja, posle koliko godina imamo da će tamo hotel da se gradi. U Sokobanji posle 38 godina se gradi prvi hotel, zahvaljujući isto subvencijama iz budžeta Srbije. Tako da, oni što pričaju da se u malim opštinama ne gradi, ne investira, nije tačno, a evo dokaz je i moja opština odakle dolazim. Zahvaljujem.

Pre par godina mi smo uveli vaučere i kao podsticaj za građane Srbije da mogu da odu da negde letuju. Krenuli smo sa 60.000 vaučera. Ove godine je Vlada Srbije izdvojila sredstva, to je 500 miliona za 100.000 vaučera. To je svakako za pohvalu. Znamo da nije dovoljno i svake godine se povećava od 10 do 20.000 vaučera, ali nisu uopšte razmišljali, nisu ni razmišljali o vaučerima.

Vi možete nama sada da držite pridike da to nije dovoljno, ali u svakom slučaju to je uspeh da 100.000 građana Srbije može sebi da priušti letovanje, u odnosu na pre tri, četiri godine kada nismo imali ni jednog građanina koji je imao vaučer da koristi iz budžeta Republike Srbije.

Svakako da je to podsticaj, preko tih vaučera, razvija se mnogo više turizam u Srbiji nego pre 2012. godine, kada u Sokobanji niste imali ni jedan novi hotel, a sada imamo već dva nova hotela koji se grade. Nije to samo Sokobanja, nego je cela Srbija u pitanju. Na taj način se razvija poljoprivreda, saobraćaj i sva druga infrastruktura koja prati turizam.

Zahvaljujem.

Drago mi je kolega što ste i vi počeli da pričate isto kao i mi, a to pričamo o zaposlenju i broju ljudi koji danas bez posla. U hotelu kad prošetam, ja pored naših domaćih turista, vidim i stranih turista koji je ovde ostavio stranu valutu. To nije mala stvar ako milion i po stranih turista dođe za godinu dana u Srbiju i ostavi devize. Sigurno od tih para puni se i budžet, a od tih para se povećavaju plate.

To što vi kažete da su to mnogo male plate, ljudi koji rade po tim hotelima, pa ne bih se složila sa vama. Govorim o hotelima čiji su vlasnici građani Srbije, a ne inostrani. Prema tome, u svakom slučaju razvoj naše privrede ide u dobrom smeru.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, intencija Predloga zakona o agencijskom zapošljavanju je da se radnicima koji rade preko Agencije za zapošljavanje, tj. na lizing, ubuduće omoguće isti uslovi rada, kao i ugovor o radu, kao što to imaju i zaposleni kod poslodavaca. Danas su ovi radnici mogli da budu angažovani preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima koji im nije omogućavao da ostvare pravo na bolovanje, godišnji odmor, prekovremeni rad, rad na državni praznik i slično.

Ovim zakonom situacija se menja. Smatra da se da oko 100.000 radnika danas ima taj status. Siva ekonomija je svakako izazov sa kojim se naša Vlada i danas suočava, ali je svakako ohrabrujuća činjenica da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih pet godina, među registrovanom privredom sa 21,2% na 15,4% procenata BDP. Studije o proceni ni malo sive ekonomije koje je 2013. izradio Fond za razvoj ekonomske nauke pokazale su da se nivo sive ekonomije kretao i do 30% BDP u 2012. godini. Kada se mimo propisa promet robe i usluga utajio u vrednosti od oko 10 milijardi evra, pri čemu je budžet bio uskraćen za oko tri milijarde evra, što je značilo da je svaki građanin bio uskraćen za jednu prosečnu platu na godišnjem nivou. Toliko o tome koliko je žuto pljačkaško preduzeće vodilo računa o budžetu i standardu građana, ali za svoje džepove se maksimalno potrudilo.

Zato je naša Vlada 2017. i 2018. godinu proglasila za godine borbe protiv sive ekonomije, zbog čega je pokrenula realizaciju mere i aktivnosti nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i to četiri ključna pravca; za unapređenje efikasnosti inspekcijskog nadzora, uvođenja podsticaja za legalno poslovanje, smanjenje birokratije i jačanje poreske kulture. S toga svi činioci društva moraju da imaju zajednički cilj i zadatak, a to je suzbijanje sive ekonomije.

Do sada radnici preko agencije nisu bili vidljivi u sistemu radno-pravnih odnosa. Donošenjem ovog zakona unaprediće se uslovi rada radnika angažovanih preko agencije izjednačavanjem u pogledu osnovnih uslova i bezbednosti na radu sa zaposlenima kod poslodavca korisnika, a naročito u pogledu povećanja zarada.

Tako da danas možemo da govorimo o prosečnoj zaradi od 500 evra, što je za vreće žutog preduzeća bilo nezamislivo kao i stopa nezaposlenosti koja je ispod 10% danas. Za sve ove rezultate svakako dugujemo našem predsedniku Aleksandru Vučiću i našoj Vladi i naravno u danu za glasanje podržaću ovaj set zakona koji je na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici i građani Srbije, budžet koji smo usvojili pre neki dan za 2020. godinu je budžet koji svakako ima za cilj da podigne životni standard građana Srbije, ali isto tako ima i za cilj da poveća investicije, odnosno privredni rast Srbije i to za 4%, što je veoma visok procenat obzirom da znamo da druge zemlje u okruženju imaju manji rast privrednog razvoja.

Međutim, danas imamo set zakona na dnevnom redu koji su samo sastavni deo, mogu slobodno da kažem, budžeta i koji na određene načine olakšavaju realizaciju budžeta za 2020. godinu. Između ostalog, danas je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Oni koji danas kritikuju povećanje penzija treba da se sete, a ja ću na jednom konkretnom primeru da ih podsetim, u 2011. godini u kompaniji u kojoj sam radila, JP „Resavica“ ni dinara nije bilo uplaćeno za doprinose za PIO. Znači, 19 meseci rudari su radili bez uplate doprinosa za PIO. Narednih godina kada su sticali uslov za penziju, nisu mogli da ostvare to pravo, jer doprinos nije uplaćen.

Tamo gde je žuto preduzeće vladalo je ostala samo pustoš. Međutim, naš predsednik Aleksandar Vučić i naša Vlada su sve probleme koji su oni ostavili za sobom, a boga mi bilo ih je previše, uspeli da na veoma efikasan način prevaziđu, pa tako i ove doprinose. Otprilike oko dve milijarde su ostavili dug i uspeli su da reše, tako da su svi rudari mogli da idu u penziju onda kada su sticali uslov.

Danas, penzija bi bila samo misaona imenica, na sreću 2014. godine, ko sme taj i može, a to je bio naš predsednik Aleksandar Vučić uhvatio se u koštac i krenuo sa restriktivnom finansijskom politikom koja je danas urodila plodom.

Danas, 2012. godine dotacije iz budžeta su bile 48,2% za isplaćivanje penzija, danas su 22,5%, što je 2,8% BDP. Godine 2017. prihod od doprinosa za PIO je 397 milijarde, danas 2019. godine je 476 milijardi, što čini 8,8% BDP.

U 2018. godini više nego u 2017. godini je isplaćeno 24 milijarde, a u 2019. godini 39,2 milijarde je isplaćeno nego u 2018. godini. Za ove dve godine, 2018, 2019. isplaćeno je 63,2 milijardi dinara više, nego ranije.

Ono što možemo da se pohvalimo i ova naša Vlada čime stvarno treba da se ponosi jeste da je ukupno učešće navedene isplate penzionerima u BDP smanjeno sa 10,7 u 2018. godini na 10,5% u ovoj godini, a znamo da je rast BDP u trećem kvartalu ove godine preko 4%.

Penzioneri su veoma dobro razumeli da ništa preko noći ne može da se reši i zato su bili na strani našeg predsednika Aleksandra Vučića, kada je rešio 2014. godine da preduzme mere restriktivne politike. Međutim, ne mogu danas a da se ne osvrnem na trenutnu političku situaciju, naročito ovih vođa „1od5 miliona“, koji su uperili pušku u našeg predsednika, ne znam da li su oni svesni da su uperili pušku na zemlju Srbiju, a i oni sami su građani ove zemlje Srbije. Verovatno nisu svesni da su uperili pušku protiv škola gde se školuju deca, protiv zdravstvenih ustanova gde se leče bolesni.

Svega toga danas ne bi bilo da naš predsednik Aleksandar Vučić nije smogao snage i pokrenuo reforme i u zdravstvu, i u obrazovanju, i industriji i da smo danas lideri što se tiče investicija i da danas Srbija može da se pohvali da je preko 2.380.000.000 direktnih stranih investicija u našoj zemlji.

Međutim, njima ništa nije sveto i oni mogu samo da nastave da se tako ponašaju i što su oni više gori, SNS i naš predsednik, naša Vlada, biće bolji u ostvarivanju svojih rezultata.

U danu za glasanje podržaću ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu, kao i moja poslanička grupa SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije danas kada govorimo o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu moramo da kažemo i na kojim pretpostavkama se on zasniva.

To je pre svega održiv deficit opšte države 0,5% BDP koji je samo 2015. godine iznosio 0,9%. Zatim, smanjenje javnog duga koji danas iznosi 50,3% i očekuje se da će u narednoj godini biti ispod 50%, a samo pre par godina iznosio je preko 70%.

Realni rast BDP projektuje se na 4% za 2020. godinu i uvek do sada smo, ono što smo projektovali, ne samo da smo ostvarili, nego smo i premašili. Saglasnost na ovu stopu od 4% dao je čak i MMF.

Najznačajniji izvor rasta ovog BDP jeste lična potrošnja i ona će svakako da se ogleda u većoj stopi zaposlenosti, kao i u većem stepenu životnog standarda i kao i u povoljnijim uslovima zaduživanja. Sem lične potrošnje, takođe i investicije će da utiču na rast BDP i on će iznositi 260 milijardi dinara u 2020. godini, što je za 6,4% u odnosu na 2019. godinu.

Fiskalna politika u 2020. godini biće umereno relaksirana što znači da će smanjenje poreskog opterećenja zarada, predviđeno smanjenje doprinosa za PIO na teret poslodavaca smanjiće se za 0,5% i povećanje neoporezivog dela zarada od 15.300 na 16.300, što će svakako relaksirati privredu za blizu 13 milijardi dinara. Ova sredstva ćemo iskoristi za investicije, kao i za povećanje zarada u iznosu od 8% do 15% i za povećanje penzija za 5,4% u 2020. godini.

Ovaj budžet takođe ima i sastavni deo, a to su subvencije, koje se odnose na sve sfere društvenog života. U okviru ovih subvencija, na Kancelariju za Kosovo i Metohiju određene subvencije su za 2020. godinu uvećane za 35,4% i one se ogledaju sprovođenju programske aktivnosti zaštite kulturne baštine, podrška Srpske Pravoslavne Crkve i kulturnim aktivnostima, koje su uvećane za 11%, kao i programsku aktivnost podsticaja ekonomskog razvoja za finansiranje ekonomskog razvoja i one su uvećane za 24%.

Za finansiranje rada u lokalnoj administraciji na Kosovu i Metohiji, finansiranje rada obrazovnih i zdravstvenih ustanova, izgradnju rekonstrukcije stambenih objekata predviđeno je 6,8 milijardi dinara.

Međutim, nije ovo sve. I kroz druge razdele za druga ministarstva određena su određena sredstva za rad Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Tako je u Razdelu 29. koje se odnosi na sredstva Ministarstva kulture i informisanja, od 41 ustanove kulture, 11 ustanova kulture se finansira koje se bave kulturom na Kosovu i Metohiji koje su zadužene za kulturno bitisanje Srba u našoj južnoj pokrajini.

Takođe, svedoci smo da ove godine na Kosovu i Metohiji ostvarena su tri kapitalna projekta. Jedan od njih je i puštanje u rad Fabrike vode „Gazivoda“, koji će obezbediti stabilno vodosnabdevanje tri opštine na severu Kosova i Metohije, a to je Zubin Potok, Zvečan i Severna Kosovska Mitrovica. Vlada je za ovaj projekat izdvojila 16 miliona evra.

Sledeći projekat, koji je takođe značajan za Kosovo i Metohiju i za Srbiju uopšte, jeste i Sunčana dolina, koja predviđa da se u okviru ovog projekta omogući oko 1.000 povratnika raseljenih lica na Kosovu i Metohiji. Nije to samo stambeni prostor, 300 stambenih jedinica, već je to jedno naselje gde će biti uključene pošte, škole, vrtići, crkve i sve ono što je potrebno za jedan normalan život. Ovaj projekat, takođe, finansira Vlada Republike Srbije sa 14 miliona evra.

Možemo da kažemo da pored ova dva projekta, postoji i treći projekat koji se realizovao uz saglasnost iz budžeta Vlade Republike Srbije, a to je Rajska banja, koja se nalazi na teritoriji opštine Banjska i koja je u stvari jedna od najmodernijih bazena sa termalnom vodom i regulacija, mogu slobodno da kažem, temperatura vode u tim bazenima se reguliše preko interneta, što je svakako za pohvalu i s obzirom kakvi su uslovi za življenje na Kosovu i Metohiji, naročito za Srbe.

Svako može da kaže šta hoće i da mrzi koliko hoće, ali niko ne može više da voli Srbiju i srpski narod nego mi sami.

U danu za glasanje, kao i članovi SNS, podržaću ovaj budžet.

Zahvaljujem.

Republika Srbija sarađuje sa rejting agencijama, a jedna od njih je „Fič“ koja ocenjuje njen kreditni rejting sa dugoročnim i kratkoročnim zaduživanjem u domaćoj i stranoj valuti.

Svedoci smo da je pre dva meseca upravo ova agencija povećala kreditni rejting Srbije sa BB na BB plus, ali sa ishodom da se i dalje poboljšava.

Ovo je rezultat stabilne ekonomske politike koju vodi naša Vlada i naš predsednik Aleksandar Vučić, koji je posvećen fiskalnoj konsolidaciji. Kontinuirani suficit budžeta već je tri godine za redom, u proseku od 0,9% BDP u odnosu na deficit od 6,2% BDP koliko je iznosio 2014. godine.

Čvrsta kontrola tekućih rashoda, rast ekonomskih aktivnosti, uvećanje direktnih inostranih investicija, stalan rast poreskih prihoda, ukazuje da će se fiskalna stabilnost očekivati u narednom periodu.

Učešće javnog duga u BDP beleži konstantan pad od 71,2% u 2015. godini, na 51,3% u 2019. godini. Značajno je reći da se i valutna struktura javnog duga poboljšava, smanjenje učešća dolarskog duga na koji je u velikoj meri uticala transakcija pre vremena otkupa dolarskih obveznica u junu ove godine u ukupnom iznosu od 1,1 milijardu dolara i ostvareni povoljni uslovi na međunarodnom tržištu kapitala po najnižoj kamatnoj stopi od 1,5%, sa rokom dospeća od 10 godina.

Niska i stabilna inflacija koja se kreće oko 1,3% godišnje uz istovremeno stabilnost deviznog kursa, doprinela je da NBS dodatno smanji referentnu kamatnu stopu na nivou 2,5%.

Devizne rezerve NBS stalno rastu i danas iznose preko 13 milijardi evra. Jačanje bankarskog sektora podržava rast kreditne aktivnosti, a udeo NPL tzv. problematičnih kredita, smanjeni na 5% u 2019. godini u odnosu na 2015. godinu kada je iznosio 21,6%.

Posvećenost naše Vlade i predsednika Aleksandra Vučića, imaju za cilj da se smanji nezaposlenost, da dođe veći broj kompanija, da građani Srbije kvalitetnije i srećnije žive u svojoj zemlji.

Povećanje zarada kao i penzija, prosečna zarada preko 500 evra, najavljeno povećanje roditeljskog dodatka za prvo rođeno dete, 200 miliona evra za poboljšanje demografske slike Srbije, samo je jedna u nizu pogodnosti koje očekuju građane Srbije, izuzimajući sve infrastrukturne projekte, kojih je danas na svakom koraku u Srbiji i vidljivi su.

U danu za glasanje, svakako da ću da podržim i glasam za predlog odlike o izboru člana Saveta guvernera NBS, kao i članovi SNS.