Hvala gospodine predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pored svih značajnih rezultata koje ste vi gospođo Tabaković i vaš tim iz Narodne banke Srbije ostvarili u proteklih šest godina, svakako treba naglasiti projekat koji je Narodna banka Srbije u 2017. godini započela da uvodi tzv. instant platnog sistema. Najsavremeniji sistem za plaćanje koji postoji u svetu, a kojim će se građanima i privredi omogućiti plaćanje i to 24 časa dnevno 365 dana u godini, a da za par sekundi primalac plaćanja dobije ta novčana sredstva.

Početak radnog sistema za instant plaćanja je oktobar 2018. godine. SNS ne sumnja u vašu odgovornost pa se iskreno nadamo da ćemo biti svedoci korišćenja ovog projekta do kraja godine.

On će doprineti većoj konkurenciji na tržištu platnih usluga kao i da omogući plaćanje mobilnim telefonima na prodajnim mestima po cenama koje su povoljnije u odnosu na troškove transakcija platnim karticama.

Narodna banka Srbije želi da podstakne veću upotrebu pametnih mobilnih telefona za svakodnevna plaćanja u našoj zemlji. Imajući u vidu da je popularnost „ku er koda“ kod mobilnih plaćanja u stalnom porastu u najrazvijenijim bezgotovinskim ekonomijama sveta. Na taj način i naša Srbija hvata korak sa najrazvijenijim zemljama u svetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Gospođo potpredsednice Vlade, gospodo iz ministarstva, narodni poslanici, bez obzira na razne primedbe opozicije, broj prijavljenih pripadnika službi bezbednosti za kupovinu stanova po povoljnim uslovima, koje reguliše zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike stana bezbednosti, govori drugačije. Čak skoro 20.000 pripadnika je prijavljeno.

Već decenijama se nije vodilo računa o stambenom zbrinjavanju pripadnika službi bezbednosti zato je toliki broj i danas prijavljen. Nisu u pitanju socijalni stanovi, kao što ih opozicija naziva, već su to stanovi za poboljšanje i stimulisanje pripadnika službi bezbednosti da obavljaju svoj posao još kvalitetnije.

Naša Vlada odlukom o izgradnji ovih stanova, pored stambenog zbrinjavanja pripadnika službi bezbednosti, postiže i sledeće ekonomske ciljeva kao što su rast BDP u oblasti građevinarstva, upošljavanje domaće građevinske industrije i rast zaposlenosti, rast prihoda od PDV po raznim osnovama, porast prihoda od poreza na imovinu, skraćenje vremena potrebnog za završetak administrativnih postupaka, umanjenje administrativnog opterećenja i mnogih drugih ciljeva i efekata koji će doći do izražaja nakon završetka izgradnje stanova.

Shodno tome, pozivam sve kolege da u danu za glasanje podrže ovaj zakon.

Zahvaljujem, predsedavajući, uvaženi ministri, kolege narodni poslanici. Dokaz da ova Vlada Srbije brine o stambenom pitanju pripadnika službe bezbednosti nije samo usvajanje zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova, već smo i svedoci da je Vlada, tj. Ministarstvo odbrane, od januara 2017. do 2018. godine, aprila meseca, dodelila 234 ključa od stana pripadnika Vojske Srbije, tj. Ministarstva odbrane. U aprilu ove godine bila je poslednja dodela ključeva 19 stanova, i to u Beogradu, Zrenjaninu, Bačkoj Topoli, Pančevu i Kruševcu. I u prethodnim podelama stanova bila su zastupljena mesta širom naše Srbije.

Mimo toga, Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika je rešio stambeno pitanje za još 150 naših vojnih penzionera. Sigurna sam da će ova pozitivna praksa nastaviti u budućnosti, bez obzira na 1.578 stanova koji će krenuti sa izgradnjom u ovoj godini po posebnim uslovima, u vrednosti od 64 miliona evra. Stambeno zbrinjavanje i materijalni položaj pripadnika službi bezbednosti samo je još jedan od zadataka u nizu koji Vlada Srbije sa uspehom rešava, na zadovoljstvo svih naših građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, narodni poslanici, naša Vlada i predsednik Aleksandar Vučić sve čine da bezbednost građana Srbije održe na visokom nivou, a i da sačuvaju mir i stabilnost u regionu. Stanogradnja za pripadnike službe bezbednosti je samo jedan korak od mnogih koje Vlada Republike Srbije preduzima ka tom putu.

Bezbednost jedne države utiče i na broj poseta inostranih turista u datoj državi. Naša Srbija može da se pohvali što se toga tiče. Samo za protekli vikend u Beogradu, za vreme održavanja „Final Four“ u košarci preko 15.000 inostranih turista navijača je posetilo Beograd. To mnogo govori o bezbednosti unutar granica naše države.

Interesovanje za ovakvu sportsku manifestaciju ne bi ni postojalo da bezbednost nije na visokom nivou. Naša Vlada će i dalje raditi na stimulisanje službi bezbednosti da još bolje obavljaju svoj posao u budućnosti, kako kroz stambeno zbrinjavanje, tako i kroz povećanje plata, opremanje pripadnika službe bezbednosti najsavremenijom opremom. Sve ovo ukazuje da ovaj zakon u danu za glasanje treba da izglasamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, narodni poslanici, danas u Srbiji imamo preko 20 hiljada gradilišta, što je svakako jedan od razloga da realni rast bruto društvenog proizvoda u prvom kvartalu 2018. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosi 4,5%. Svakako da će izgradnja stanova za pripadnike službe bezbednosti doprineti razvoju i rastu privrede Srbije.

Građevinska aktivnost, merena časovima rada na gradilištima poslovnih subjekata u 2017. godini je veća za 2,4% bila u odnosu na 2016. godinu. U četvrtom kvartalu 2017. godine veća je bila za 7,3 od proseka 2017. godine.

Za izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju povoljnih stanova za pripadnike službe bezbednosti Vlada će preuzeti izdatak za plaćanje taksi za izdavanje građevinskih dozvola. Prema broju dozvola izdatih u januaru 2018. godine prijavljena je izgradnja 1.403 stana, s prosečnom površinom od 70,2 metara kvadratnih. Prema izdatim dozvolama, broj stanova veći je za 82,7% nego u januaru 2017. godine.

Takođe, u januaru 2018. godine svedoci smo da je izdato 1.111 građevinskih dozvola, što je za 33% više nego u januaru protekle godine. Posmatrano prema vrsti građevine u januaru 2018. godine izdato je 77,8 dozvola za zgrade i 22,2% za građevine.

Izgradnja stanova za službenike bezbednosti će i u budućem periodu uticati na povećanje efikasnosti u oblasti građevinarstva, ali i na sve veće učešće građevinske industrije u BDP, što je svakako jedan od ciljeva naše Vlade, a sa druge strane obezbediti konforniji život pripadnicima službi bezbednosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

(Milorad Mirčić: Šta ti izigravaš?)

Pre nego što krenem sa svojom diskusijom, ja moram danas da citiram našeg pokojnog Patrijarha Pavla…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, pre nego što krenem u bilo kakvu diskusiju moram da citira pokojnog Patrijarha Pavla – „Oprosti im Bože, jer ne znaju šta čine“. To se odnosi na one preko puta koji su do sada svašta govorili, a još više vređali narod ove Srbije.

„Milosrdni anđeo“, „zajednička sila“, „humanitarna intervencija“ ili ko zna kako su pojedini svetski umovi nazvali zlikovačko bombardovanje od strane NATO, nosiće na duži 70 dečijih ugašenih osmeha, 2.500 nasilno prekinutih života, 12.500 je ranjeni, a materijalna šteta ko zna kolika. Da su zaista anđeli, za taj novac mogli su da prehrane 79 miliona gladnih na planeti, koliki broj vantelesnih oplodnji su mogli da finansiraju, a da nam u Srbiji raste procenat steriliteta kod oba pola, da se mladi bračni parovi bore godinama za svoje potomstvo posle njihovih naleta. Naleti NATO aviona su za 78 dana potrošili toliko kiseonika koliko je celom građanstvu Srbije potrebno za 50 godina života.

Kolika je humanitarna intervencija bila govori 15 tona ispaljenih projektila sa osiromašenim uranijumom, što je građane Srbije svrstalo u red tri puta više obolelih od kancerogenih oboljenja od svetskog proseka, a dva puta veći broj obolelih od leukemije od evropskog proseka.

Na današnji dan pre tačno 19 godina NATO je raketirao Odeljenje za neurologiju pri KBC „Dragiša Mišović“, pri čemu su tri pacijenta poginula, a nekoliko medicinskih radnika je povređeno. Poginulo je i sedam gardista Vojske Jugoslvije koji su se nalazili ispred klinike. Razorena je Neurološka klinika, a od eksplozije demolirane zgrade Centra za dečije plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušerska klinika. U trenutku napada četiri porođaja su bila u toku, dve trudnice su lakše povređene, a bebe evakuisane u druge bolnice.

Godinama unazad najviše se govorilo o dejstvu osiromašenog uranijuma iz NATO projektila, ali znatno manje i o drugim štetnim efektima hemijskog rata. Gađani su ciljano naftni i benzinski rezervoari, trafo-stanice u kojima je bio piralen, koji spada u kancerogene, mutagene i teratogene supstance. Plamen je goreo na otvorenom, što u Evropi nije zamislivo, jer su svi proizvodi sagorenjava piralena izuzetno toksični.

Prema Izveštaju organizacije UN za životnu sredinu, velike posledice ostavilo je dejstvo NATO snaga na industrijska postrojenja, jer su hemikalije čije se dejstvo može uporediti sa bojnim otrovima nekontrolisano ispuštani u životnu sredinu.

Cilj formiranja komisije je utvrđivanja posledica, ali još više utvrđivanja uzroka sve većeg broja obolelih građana Srbije od kancerogenih oboljenja. Ova pojava zahteva multidisciplinarni pristup i obradu svih raspoloživih podataka i svedoka, pri čemu će ova komisija, ne sumnjam u to, najadekvatnije odgovoriti postavljenom zadatku.

Zahvalna sam predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, predsednik Narodne skupštine Maji Gojković, kolegi dr Darku Laketiću i svima koji su nam omogućili da danas javno govorimo o problemu koji muči većinu nas, direktno ili indirektno, u nadi da će istina pokazati svoje pravo lice.

Na kraju, ne mogu, a da ne primetim i podelim sa građanima Srbije, već drugi dan u poslaničkim klupama žutog preduzeća u različitim varijantama nema poslanika. U narodu je odomaćena latinska poslovica – sličan se sličnom raduje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, gospodo oficiri, narodni poslanici, na član 2. podnela sam amandman da ukažem na važnost uvećanja ulaganja u vojno obrazovanje.

Vojno obrazovanje se i dalje razvija na pređu zahvaljujući ekonomskoj stabilnosti i prosperitetu privrede Srbije.

Sem ulaganja u Vojnu akademiju, svedoci smo ulaganja i u Vojnu gimnaziju u vrednosti od 30 miliona dinara ove godine. Ovim sredstvima se rekonstruišu prilazni plato, zamena stolarije, podne površine, sanitarni čvorovi, molersko farbarski radovi, instalacije vodovoda i kanalizacije, elektro instalacije, renoviranje zajedničkih prostorija, čitaonice i biblioteke. Ulaganje u vojno obrazovanje je investicija za budućnost mladih generacija i ne mogu, a da ne iskažem svoje zadovoljstvo što je interesovanje za upis u Vojnu gimanziju veće nego ikada među mladima, a posebno među pripadnicama lepšeg pola, koje od ukupno 48 polaznika, upisanih u školsku 2017/2018. godinu čine jednu trećinu učenika od ukupnog broja. Pokazuju izuzetne rezultate na prijemnim testovima, kao i uspeh u toku školovanja.

Naročito se ponosim time da dva učenika koja pohađaju Vojnu gimanziju potiču iz moje lokalne samouprave, Sokobanja. U danu za glasanje, SNS podržaće ovaj zakon koji je predložila Vlada Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, narodni poslanici, koliko naša Vlada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rade na unapređenju i razvoju Vojske Srbije i vojnog obrazovanja, govori i činjenica da je 2017. godine, posle 20 godina

Timočka brigada sastavljena od rezervista, imala dvonedeljnu obuku u okolini Zaječara.

Obuku je organizovala Komanda za razvoj Timočke brigade iz Zaječara, koja se sastojala iz tri dela i to iz individualne, specijalističke i kolektivne obuke. U kasarni u Zaječaru vrši se osposobljavanje lica iz rezervnog sastava logističkih specijalnosti i cilj obuke jeste obnova ranije stečenih znanja, ali i da pomognu u realizaciji sadržaja domena logistike u novonastalim situacijama.

Grupa rezervnih vojnih starešina Timočkog reona je u 2017. godini realizovala projekat vojne, stručne i informativne obuke rezervnih vojnih starešina, roda artiljerije, u mešovitoj artiljerijskoj brigadi kopnene vojske u Nišu, gde su upoznati sa novim tehničkim i tehnološkim rešenjima u artiljerijskom sistemu, kao i sa specifičnostima i osnovnom ulogom, kao i misijama rezervnih vojnih starešina u sastavu civilne zaštite.

Sve ove navedene činjenice upućuju da je vojno obrazovanje permanentnog i razvojnog karaktera i da se naša Vlada shodno tome tako i ponaša, za razliku od prethodnika, čiji je jedini cilj bio lični interes. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. Zakona o vojnom obrazovanju da istaknem potrebu povećanog ulaganja u vojno obrazovanje.

Vojna akademija, kao sastavni deo Univerziteta odbrane, obezbeđuje najširi mogući ugled ne samo naše vojske, već i celog obrazovnog sistema, a što dokazuje i prisustvo predstavnika studenata i mladih ljudi iz celog sveta koji na Vojnoj akademiji uče od naših vrhunskih profesora i nastavnika.

Ne treba zaboraviti i tradiciju dugu 168 godina, koliko ima ova ustanova, tj. njen začetak 1850. godine osnivanjem Artiljerijske škole od strane kneza Aleksandra Karađorđevića.

Na sreću svih nas, danas, mada možda i ne svih nas, svedoci smo ulaganja u infrastrukturne radove na Vojnoj akademiji u vrednosti od 300 miliona dinara, a odnose se na temeljne i kapitalne radove na renoviranju sportskog centra, pištoljske streljane i vojne piste. Predviđeno je renoviranje smeštajnih kapaciteta koji će pomoći našim kadetima da žive i rade u boljim uslovima, a oni će se, nadam se, na pravi način odužiti svojoj otadžbini.

Vojna akademija je dinamička institucija koja u svom radu ima devet akreditovanih studijskih programa i četiri programa karijernog usavršavanja iz društveno-humanističkog i tehničko-tehnološkog obrazovnog naučnog polja.

Na kraju, citatom vas, gospodine ministre odbrane, završila bih svoje izlaganje: „Ovo je godina jake i zadovoljne Vojske Srbije, jake zato što ćemo je naoružavati i opremati i zadovoljne zato što ćemo poboljšavati materijalni položaj svih njenih pripadnika. Vojna akademija je ponos naše vojske.“ Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, drage kolege, obrazloženje moga amandmana na član 3. Zakona o planskom sistemu počela bih rečenicom kojom je premijerka u martu ove godine otvorila Sajam turizma u Beogradu. Citiram: „Svaki dinar uložen u turizam, nama vrati jedan evro“.

Ovo je jedna od najunosnijih i najuspešnijih privrednih grana i zato se u nju ulaže sve više. U 2017. godini Srbiju je posetilo preko 1,5 miliona stranih turista, što je 17% više nego u 2016. godini.

U lokalnim samoupravama u banjskim područjima investitori koji su zainteresovani da ulažu u izgradnju hotela mogu da računaju na podsticajna sredstva Ministarstva privrede, jer je Vlada Srbije usvojila uredbu koja podržava Ministarstvo privrede u tome. Investicije koje bi država podržala trebalo bi da doprinesu razvoju već postojećih banja, ali isto tako i utvrđivanju novih banjskih područja, jer u Srbiji postoji veliki broj neiskorišćenih izvora termalne i mineralne vode sa lekovitim svojstvima. Investitori mogu da računaju na podsticaje u visini od 50-70% opravdanih troškova, što zavisi od veličine firme, a čija je minimalna vrednost ulaganja dva miliona evra.

Odraz razvijene privrede je razvijen sektor usluga, tj. tercijarni sektor, a mi danas podjednako ulažemo u sve sektore, u poljoprivredu, u industriju, kao i u turizam i u IT sektor. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, na član 4. zakona o planskom sistemu svojim amandmanom sam htela da ukažem da su uvećana ulaganja u razvoj Srbije neophodna u svim sferama društvenog života. Da se nije ulagalo u zadnjih par godina otkako je SNS preuzela odgovornost da vodi našu Srbiju u bolje sutra, danas mi naprednjaci ne bismo imali čime da se pohvalimo, a to činimo sa ponosom, jer ulažemo sopstvena sredstva.

U lokalnoj samoupravi Sokobanja, ulaže se u izgradnju najveće i najmodernije letnje pozornice na Balkanu. Ovim putem se zahvaljujem Ministarstvu turizma koje je izdvojilo 65 miliona dinara za ovu investiciju i prepoznalo Sokobanju kao veoma perspektivnu turističku destinaciju Srbije. U ovu investiciju učestvuje i lokalna samouprava sa 55 miliona dinara.

Sokobanja danas može da se pohvali i da ima najveći broj registrovanih objekata za pružanje usluge putem vaučera, i to čak 269, a sve to zahvaljujući politici Vlade Srbije koju vodimo. Turistička organizacija Sokobanja je dobitnik prestižne nagrade iz oblasti turizma, „Turistički cvet“ za 2017. godinu, što nam još jednom potvrđuje da u Sokobanji se turizam stavlja na prvo mesto.

Slušajući svoje kolege mogu da primetim da se ulaže i druge banje u Srbiji, a sve u cilju unapređenja banjskog turizma i podizanje životnog standarda građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici, na član 2. podnela sam amandman sa intencijom da ukažem koliko efikasno planiranje utiče na sveukupni razvoj Republike Srbije, a posebni je osvrt na povećanje ulaganja. Šta ovo znači u praksi, najbolje govori primer iz moje lokalne samouprave – Sokobanje.

Dolaskom na vlast u Sokobanji, Srpska napredna stranka 2016. je, između ostalog, zatekla neupotrebljivi plan generalne regulacije. Plan koji je trebalo da omogući dolazak investitora, kako domaćih, tako i inostranih, za žuto preduzeće nije značilo ništa. Za građane Sokobanje ste uskratili nova radna mesta, zarade, bolji život. Za njihovo vreme, ne da nije ulagano u Sokobanju, nego su uspeli da hotelsko-turističko preduzeće „Lepterija“ dovedu u stečaj, preduzeće koje je bilo stožer razvoja turizma u Sokobanji.

Zato su čelnici lokalne samouprave koji su iz redova SNS kao prioritetni cilj postavili sebi izradu novog primenljivog plana generalne regulacije Sokobanje, koji će otkloniti probleme koje su izazvale promene u prostoru, a da se razvoj Sokobanje, u skladu sa principima održivog razvoja i principima zacrtanim u evropskim poveljama i dokumentima.

Rezultati koje iznosim svakodnevno govore da smo mnogo toga uradili i do sada, a da će Zakon o planskom sistemu biti pravni okvir da ubuduće budemo još bolji i odgovorniji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre, drage kolege poslanici, podnela sam amandman na član 1, jer smo danas u mogućnosti da govorimo o uvećanim ulaganjima i to u svim sferama privrede. Do 2012. godine ulaganja su bila samo misaona imenica.

Posebno bih se osvrnula na turizam kao na jednu od najunosnijih privrednih grana, koja je u 2017. godini ostvarila prihod od preko 1,2 milijarde evra, što je skoro 20% više nego u 2016. godini, a za 12% više turista je posetilo našu zemlju u 2017. u odnosu na 2016. godinu i sve to zahvaljujući uvećanim ulaganjima u ovoj grani privrede.

Mi danas stimulišemo naše građane da posećuju naše srpske turističke destinacije, a hvala Bogu, Srbija ih ima na pretek. PIT subvencije izdavanje 80.000 vaučera u 2018. godini za posete domaćeg turizma, za šta je naša Vlada opredelila 400 miliona dinara jeste osnov svega i jedan od pokretača turizma

U 2017. godini Sokobanja je, iako peta po broju ostvarenih noćenja, zabeležila najveći rast čak od 20% u odnosu na 2016. godinu, naravno, zahvaljujući ovim vaučerima. Od 90.000 vaučera, izdatih u 2017. godini, preko 31.000 vaučera je realizovano u Sokobanji čime je produžena turistička sezona za dva i po meseca i Sokobanja je ostvarila rekordnih 1.050.000 noćenja.

Pozitivan trend rasta broja noćenja i broja turista beleži se i u 2018. godini. Ovim je naša Vlada pokazala da je društveno odgovorna Vlada i da vodi računa o kvalitetu življenja svih građana naše Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, drage kolege poslanici, ja ću danas da govorim o potvrđivanju Finansijskog ugovora železničke pruge Niš – Dimitrovgrad, ali ne, nažalost, sa istim žarom kao moj kolega Branimir Rančić, s obzirom da on dolazi iz Niša. Ali, s obzirom da ja dolazi iz Soko banje, nama je jako bitno da se razvija saobraćajna infrastruktura u Nišu, jer, u stvari, to je i glavno čvorište odakle smo upućeni na dolazak turista u Soko banju.

Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu planirao je zaduženje na ime Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je potpisan još 31. januara ove godine, na iznos od 134 miliona evra. Sredstva su namenjena za elektrifikaciju i modernizaciju signalizacije i izgradnju jednokolosečne obilaznice severno od grada Niša, kao i za rekonstrukciju i modernizaciju postojeće jednokolosečne pruge Sićevo-Dimitrovgrad. Ova pruga je jedini deo Koridora 10 koji nije elektrificiran i zato je neophodno da se ovaj pružni pravac rekonstruiše, kako bi se podstakao tranzit preko Srbije i otklonila uska grla. Ova pruga je veza Srbije i Bugarske, kojom se kreće velika količina robe iz Turske i sa Bliskog Istoka.

Takođe bi naznačila i da je skoro, u martu mesecu, 9. marta, ministarka građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja imala sastanak sa zamenikom premijera Bugarske, Tomislav Dončev, gde su takođe razgovarali o rekonstrukciji ove pruge i, između ostalog, o rešavanju problema zadržavanja robe i putnika na graničnom prelazu između Srbije i Bugarske.

Završetak radova deonice Sićevo-Dimitrovgrad je planiran za 2020. godinu, dok obilaznica oko grada Niša za 2023. godinu. Ukupna vrednost ovog projekta je 268,28 miliona evra, od kojih se 134 miliona evra obezbeđuje kreditom iz EIP-a, 61,24 miliona evra iz budžeta Republike Srbije, a 73,04 miliona evra u vidu donacije Investicionog okvira za zapadni Balkan. Period otplate ovog kredita je 25 godina, uključujući i period počeka od pet godina, bez plaćanja banci pristupne naknade i provizije na nepovratna sredstva, sa prosečnom kamatnom stopom od 1,6%.

Zaista mi je žao što nisu danas ovde predstavnici opozicije, da čuju kakvi krediti se koriste za izgradnju infrastrukture Srbije, a ne kao u njihovo vreme, po 7, 8 i 10 posto su se plaćale kamate.

Na kraju, moram da istaknem da sam zahvalna Vladi Republike Srbije, kao i našem predsedniku, Aleksandru Vučiću, što smo svedoci izgradnje, modernizacije i rekonstrukcije železničke infrastrukture Srbije, kao što su i projekti Beograd-Budimpešta, Šabac-Bracina, Žeželjev most, Stara Pazova, Novi Sad, a u najavi je i rekonstrukcija pruge Beograd-Zagreb. Zahvaljujem.