Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici i građani Srbije, pa, svakako danas je pred nama najznačajniji zakon iz finansija, Zakon o budžetu za 2019. godinu, ja bih se ovom prilikom posebno u diskusiji osvrnula na razloge koji se odnose na turizam budžeta za 2019. godinu.

Međutim, značajno je reći da je još u 2016. godini Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine i da upravo budžet za 2019. godinu je u skladu sa ciljevima koje je i postavila ova strategija, a to je održivi ekonomski, ekološki i socijalni razvoj turizma u Srbiji, jačanje konkurentnosti turističke privrede, povećanje direktnog, ukupnog učešća sektora turizma u BDP i ukupnog broja zaposlenosti u sektoru turizma i svakako unapređenje imidža Srbije, kako u Evropi, tako i u svetu.

Svedoci smo da je 2012. godine učešće turizma u BDP bio 5,4%, a da je 2018. godine taj procenat sedam i očekuje se još veći trend rasta. Takođe, značajno je reći da je 2012. godine broj zaposlenih u turizmu bio 54.000, ali te iste 2012. godine, moram da kažem da je 10.000 radnika zaposlenih u turizmu ostavljeno bez posla, a danas je taj broj preko 80.000 i očekuje se bukvalno do 2025. godine dupli broj zaposlenih u turističkom sektoru.

Prihod koji je ostvarila Srbija u 2018. godini, devizni priliv jeste zaključno sa devetim mesecom 1,2 milijarde evra i očekuje se do kraja godine da će biti 1,35 milijardi evra, što je 15% više nego u 2017. godini, a isto tako i broj inostranih posetioca u Srbiji je značajno povećan čak i preko 15%. Sve ovo govori da postoji jedna politička sigurnost u Srbiji i da naravno inostrani gosti ne bi dolazili da posećuju našu zemlju.

Sem toga, Beograd je zabeležio u avgustu mesecu ove godine u odnosu na prethodni avgust 2017. godine 26% veću posećenost inostranih turista i ostvario značajni devizni priliv, a skoro 100% su hoteli bili popunjeni u beogradskim opštinama.

Jedna takođe od značajnih stvari koje treba reći za budžet, koji se odnosi na razdel za turizam jeste da je Vlada Republike Srbije donela odluku da se 500 miliona izdvoji za vaučere za subvencionisanje korišćenja usluga smeštaja, što znači da je ova Vlada socijalno odgovorna prema svom stanovništvu i da će na taj način uticati na podizanje životnog standarda svog stanovništva, što jeste i jedan od prioriteta ovog budžeta za 2019. godinu.

Takođe, u budžetu se predviđa i razvoj i ulaganje u banje Srbije, koje su neiskorišćeni potencija. Primetili smo da veliki broj turista iz Srbije odlazi u druge banje u Sloveniji i Mađarskoj, što na neki način imamo i devizni odliv naše zemlje.

U danu za glasanje glasaću za ovaj zakon kao i za set drugih predloženih zakona, kao i moje kolege iz SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, nadležni organi će preduzeti sve predviđene mere za primenu odredbi Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, koji je danas na dnevnom redu.

Vlada će doneti strategiju smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama i akcioni plan za njeno sprovođenje, kao osnovni strateški dokument kojim se utvrđuje politika i usmeravaju aktivnosti državnih organa i drugih subjekata u upravljanju rizikom od katastrofa, određuje smernice za angažovanje ljudskih i materijalnih resursa, dalji razvoj normativnog institucionalnog okvira u cilju smanjenja rizika i efikasnog odgovora na izazove katastrofa.

S druge strane, i ministar unutrašnjih poslova doneće propise neophodne za punu primenu zakona od kojih je svakako najznačajniji pravilnik o metodologiji, načinu izrade i sadržaju procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja, koji će prilikom izrade predmetnih dokumenata primenjivati svi subjekti na teritoriji Republike Srbije, te će ona biti kompatibilna u primeni.

U cilju uspostavljanja registra rizika, ministar unutrašnjih poslova će propisivati sadržinu, način uspostavljanja i održavanje registra rizika, dok će obaveze subjekata sistema u postupku izrade registra rizika, način izrade registra rizika i unos podataka bliže uređivati Vlada. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, u Sektoru za vanredne situacije vodi se baza podataka o gubicima prouzrokovanim katastrofama u Republici Srbiji, koja je realizovana 2013. godine, u saradnji sa Međunarodnom Strategijom UN za smanjenje rizika od katastrofa, a aktivnost je koordinirala Kancelarija programa za razvoj UN u Beogradu.

Svi podaci o štetama su uneti u bazu podataka na osnovu zvaničnih izveštaja jedinica lokalne samouprave i izveštaja dostavljenih komisiji za upravljanje štete od elementarnih nepogoda Vlade Republike Srbije, koje je Sektor za vanredne situacije dobio.

Ukupna procenjena šteta od elementarnih nepogoda u periodu od 2014. godine do kraja 2017. godine je dve milijarde 155 miliona dolara, bez uračunavanja štete od poplava 2014. godine.

Nastale štete od posledice suše samo u 2012. godini je iznosila preko dve milijarde dolara, a šteta nastala od šumskih požara te iste godine bila je preko 50 miliona evra.

Ovaj Predlog zakona, po prvi put, uvid registar rizika u Republici Srbiji, kao interaktivnu, elektronsku, geografsku, informacionu bazu podataka o svim rizicima od elementarnih i drugih opasnosti na prostoru Republike Srbije. Pristup bazi podataka biće omogućen svim subjektima koji izrađuju sopstvene procene rizika ili vrše neke građevinske i druge investicione radove. Baza će imati nivoe pristupnosti jer će se određeni specifični rizici štiti i biti dostupni samo nadležnim organima državne uprave.

U danu za glasanje, podržaću Predlog ovog zakona kao i set zakona koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici i građani Srbije, često smo u prilici u poslednje vreme da čujemo upozorenje meteorologa – u ovim delovima Srbija danas će duvati olujni i orkanski vetrovi. Upravo Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama stavlja u prvi plan mere i aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa gde se ubrajaju i oluje. Jačanje otpornosti pojedinaca i zajednica na posledice elementarnih i drugih nepogoda i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode.

Poseban akcenat se stavlja na uspostavljanju partnerstva između javnog i privatnog sektora i uključenost naučnih organizacija, udruženja i organizacija civilnog društva.

Svedoci smo tragične pogibije u junu mesecu prošle godine žene za volanom svog auta, kada je zbog jake oluje u okolini Novog Sada pala topola na njen auto. Godine 2014, maja meseca, nesvakidašnja oluja u Srbiji dogodila se kada je tornado kod Crne Trave porušio 20-ak kuća i pomoćnih objekata i iz korena iščupao stabla obima od tri metara. U novembru 2010. godine zabeležena je oluja u području Kruševca, gde su udari bili orkanske jačine, preko 150 km na sat.

U nadi da ćemo što manje slušati i osećati posledice elementarnih i drugih nepogoda, u danu za glasanje Predlog ovog zakona imaće punu moju podršku, kao i poslanika Srpske napredne stranke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, građani Srbije, svih ovih dana mi čujemo kritiku opozicije kako se mi hvalimo i SNS šta smo uradili. Sa ponosom mogu da se hvalim, jer smo stvarno uradili puno toga.

Lokalna samouprava Sokobanje, odakle ja dolazim, upravo je pre mesec dana potpisala ugovor o komasaciji za navodnavanje u vrednosti od 29 miliona dinara, a ovaj projekat, ustvari, finansira će resorno Ministarstvo privrede. Površina koja je obuhvaćena ovom komasacijom je 956 hektara i izvodiće se u dve faze. Prva faza je u iznosu od 8,5 miliona dinara. Broj učesnika je 1.880, što je veoma zahtevan posao i zahteva saradnju sa drugim resornim ministarstvima.

Lokalna samouprava Sokobanja kao jedan od lidera turizma u Srbiji je prepoznala da je poljoprivreda, pored turizma, jako bitna, s obzirom da naši sugrađani, sem turizma, nemaju ništa drugo gde bi mogli da se zaposle. I, ovim na jedan način pospešujemo poljoprivredu i pospešujemo zaposlenost ljudi da bi mogli svoje poljoprivredne proizvode da plasiraju gostima koji posećuju Sokobanju.

Osim ovog ugovora, opštinska uprava je iz budžeta izdvojila 7,5 miliona za adaptaciju atarskih puteva po svim mesnim zajednicama i već je završen ovaj projekat u dužini od 40 kilometara. Međutim, tu nismo stali, sklopljen je ugovor za izvođačima u vrednosti od 13,5 miliona kako bi svi atarski putevi bili dovedeni u red, jer se godinama nisu obnavljali, zarasli su u šiblje i za poljoprivrednike više nisu ni bili upotrebljivi.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, svakako da realizacija projekta izgradnje subvencionisanih stanova za pripadnike Službe bezbednosti uticati na rast BDP, na povećanje zaposlenosti, na upošljavanje domaće građevinske industrije, s obzirom na to da je zakon definisao da se samo domaće firme mogu baviti ovim poslom.

U prvoj fazi izgradiće se 8.086 stanova i to u sedam gradova širom naše Srbije – Nišu, Vranju, Kragujevcu, Kraljevu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Beogradu.

Prvi stanovi će najpre biti izgrađeni u Vranju i Nišu, a zatim i u ostalim gradovima. Ovo je samo trećina od potrebnih stanova, s obzirom da se broj pripadnika službi bezbednosti od 23.423 prijavilo za ovaj projekat, mada već u drugoj fazi se planira 10.000 stanova. Vrednost po kvadratnom metru iznosiće od 300 do 350 evra u gradovima van Beograda i vodiće se takođe računa o lokaciji tih izgrađenih stanova.

Međutim, o svemu ovome danas ne bi mogli da pričamo da danas suficit u budžetu u Srbiji nije 36, 8 milijardi dinara, što je samo dokaz da je ova Vlada vodila računa i domaćinski trošila novac građana, a ne kao prethodna vlast, trošila samo za svoje potrebe.

Sama brojka od preko 23 hiljade službenika bezbednosti govori o tome da o njima niko nije vodio računa do sada, odnosno da dolaskom SNS shvatili smo da je značaj ovih službenika veoma važno za bezbednost Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, ovih dana smo imali prilike da čujemo kritike na račun SNS kako se mi hvalimo šta smo sve uradili za ovo vreme. Evo, ja ću da se sad žalim na deo opozicije, pa ću ja da iznesem šta su oni uradili u mojoj lokalnoj samoupravi u Sokobanji.

Oni su ni manje ni više nego plan generalne regulacije radili osam godina, potrošili pet miliona dinara iz budžeta opštine Sokobanja, ali nije poenta u tome. Napravili su plan koji je neprimenljiv, neprimenljiv 70%. Tim planom vodili su samo računa o svojim ličnim interesima, a ne o javnim interesima. Predlagali su neka loša infrastrukturna rešenja i, naravno, to su 2016. godine građani Sokobanje i kaznili. Na ovaj način oni su i sprečili investitore da dođu u Sokobanju da bi nove hotele izgradili i na svaki način onemogućili su da se izgrađuju novi putevi, novi trotoari i sve ostalo za šta je potrebna građevinska dozvola. Međutim, tu je samo početak.

Godine 2016. kad je SNS preuzela ovu lokalnu samoupravu zatekli smo zgradu upravne zgrade u takvom stanju da je krov prokišnjavao, fasada opadala, stolarija se nije menjala 40 godina. Moram da napomenem da je ova zgrada i pod zaštitom spomenika kulture i da imamo tu čast da je isti arhitekta koji je ovo zdanje projektovao, projektovao je i našu zgradu lokalne samouprave Jovan Milkić.

Nije samo ovo problem. Problem je da prvo što smo morali da uradimo kad smo došli na vlast jeste da smo morali da vršimo renoviranje toaleta. Neka se oni smeju, ali žuta elita, ja stvarno ne znam da li i kod kuće imaju onakve toalete kao što su imali u našoj upravnoj zgradi.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, narodni poslanici, građani Srbije, jedan od infrastrukturnih projekata koji će svakako uticati na privredni razvoj Srbije, a naročito na razvoj turističkih potencijala istočne Srbije, jeste i otvaranje petlje Rutevac, na teritoriji opštine Aleksinca, na Koridoru 10.

Veoma značajno otvaranje ove petlje jeste jer se skraćuje put do Stare planine za 40 kilometara, a do Sokobanje 15 kilometara. Nije stvar samo u tome što se skraćuje put, već se na ovaj način zaobilazi Aleksinac, gde preko leta, kada je turistička sezona, pređe preko 100 hiljada turista čime se ugrožava zaštita životne sredine ove opštine. Vrednost ovog projekta je oko dva miliona evra i osim ove petlje, obuhvata izgradnju puta od autoputa do Malog cveta, koji iznosi oko 6-7 kilometara, što bi u svakom slučaju poboljšalo turističku ponudu istočne Srbije.

Ideja postoji već decenijama, međutim ni jedna Vlada do sada nije imala ni razumevanja, ni volje, a svakako nije ni shvatila ekonomsku opravdanost ovog projekta, pa je ovo samo bilo mrtvo slovo na papiru. Zahvaljujući ovoj Vladi i vašem ministarstvu, koje je stvarno preuzelo sva idejna rešenja i ostale izrade tehničke dokumentacije, ja se iskreno nadam da ćemo uskoro, makar 2020. godine, turističku ponudu imati na mnogo višem nivou. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, jeste, istina je isplivala. Nikad se više u ovoj Srbiji nije gradilo i pravilo i to sve zahvaljujući ovoj odgovornoj Vladi i našem predsedniku Aleksandru Vučiću.

Svedoci smo da je u prethodna tri dana Srbija bila domaćin Trećeg samita ministra transporta Kine i 16 zemalja centralne istočne Evrope i Trećeg foruma gradonačelnika iz tih zemalja.

Cilj proširenja saradnje zemalja regiona sa Kinom i razvoj regionalnih infrastrukturnih projekata svakako da je jedan od naših zadataka kojim smo lideri u Evropi. Saradnju sa Kinom podržavamo i u izgradnji – jedan pojas, jedan put.

Međutim, svedoci smo i da je upravo naša ministarka Zorana Mihajlović prošlog meseca u Kini potpisala Finansijski ugovor sa Kinom, gde se podržava izgradnja zaobilaznica oko Beograda u dužini od 20,4 kilometara, čime će se zaokružiti cela zaobilaznica od Batajnice do Bubanj Potoka. Vrednost ovih investicija je 207 miliona evra i ovo je prvi finansijski ugovor koji je potpisan u juenima.

Međutim, danas je na dnevnom redu i izmena i dopuna Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Razlozi su unapređivanje bezbednosti u transportnom sistemu Republike Srbije kroz sprovođenje pouzdane, nepristrasne, transparentne i efikasne organizacije za istraživanje nesreća i istražnog postupka.

Predlogom zakona rešeni su problemi koji se odnose na postupanje Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju i nadležnih pravosudnih organa u toku istrage.

Ovim zakonom propisane su obaveze nadležnih pravosudnih organa za dostavljanje spisa i isprava neophodnih za vođenje istrage Centru.

Zakon precizira koji udes ili ozbiljnu nezgodu Centar ima obavezu da istraži, što do sada nije bio slučaj.

Takođe je precizirana obaveza korisnika vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi, da se informacije o licima i opasnoj robi na letu Centru da na uvid.

Svakako da rekonstrukcija naših regionalnih pruga, u ovoj godini smo skoro 280 kilometara odradili, odnosno infrastruktura Železnice Srbije i u planu za 2019. godinu ima još preko 300 kilometara, na ovaj način sve regionalne pruge u Srbiji biće rekonstruisane, na jedan izvestan način utiče i na nivo bezbednosti saobraćaja u železnici.

Ako znamo da je trošak za državu za saobraćajne nesreće koje se dese u toku jedne godine preko 300 miliona dinara, svakako da će ovo da znači i smanjenje u budžetu i smanjenje troškova za državu.

Sve ove zakone koje imamo na dnevnom redu SNS će u danu za glasanje podržati, kao i ja, njihov član. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, moj amandman se odnosi na ekspanziju ekološkog obrazovanja. Svakako da smo svedoci da se ekološko obrazovanje ne sprovodi samo kroz vaspitne ustanove, odnosno škole, predškolske ustanove, fakultete, već i da se može na drugi način vršiti ekspanzija ekološkog obrazovanja.

Dobar primer iz prakse jeste lokalna samouprava odakle dolazim, Sokobanja, gde je SNS od kako je došla na vlast 2016. godine, znači za dve godine, uspela da projekat „Vrmdža fest“ finansira iz budžeta lokalne samouprave. Ovaj festival je inače internacionalni, bavi se turističkim i ekološkim filmom. Ove godine se prijavilo preko 40 ekoloških i turističkih filmova na ovoj manifestaciji, a od njih 40, 13 ušlo u kategoriju za takmičenje.

Posebno me raduje činjenica da je ove godine prvi put dodeljeno priznanje Petar Lalović, za naročit doprinos podizanja ekološke svesti na filmu, koju je uručila ćerka pokojnog reditelja Petra Lalovića, Ivona, glumcu i novinaru Dejanu Đuroviću.

Ovo je jedna od manifestacija koja svakako pomaže razvijanju i buđenju ekološke svesti i na tome ne treba da se stane, treba dalje da se radi, ali posetioci ovog festivala imali su prilike da vide i prirodne lepote ne samo Sokobanje, već i naše jedine prirodne piramide, odnosno planine Rtanj. S obzirom da se ovo selo Vrmča nalazi upravo ispod planine Rtanj.

Svakako da je Srbija prepuna prirodnih lepota i hvala Bogu, u svakom kraju treba samo da čuvamo te prirodne lepote i da uživamo u njima. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, podnela sam amandman sa posebnim osvrtom na ekspanziju ekološkog obrazovanja. Ovo obrazovanje svoje smernice je dobilo još 1993. godine preko organizacije UNEP koja radi pri organizaciji UN i one se ogledaju u tome da svako ekološko obrazovanje mora da obuhvati sve stepene obrazovanja počev od predškolskog pa do univerzitetskog i da ima permanentni karakter. Treba ga uneti u sve oblike nastave u školi, u mnoge aktivnosti van škole i u učeničke organizacije. Mora da se nastavi kroz stručno osposobljavanje radnika na pojedinim radnim mestima. Mora ga biti u svim nastavnim predmetima gde je to moguće, jer omogućava upravo integrativni pristup procesu obrazovanja i vaspitanja.

Nastavni sadržaj treba da obuhvata problematiku celovitosti uz naglašavanje istorijskog ili razvojnog pristupa. Od izuzetne je važnosti da shvate čovekove destruktivne moći, ograničenost prirodnih resursa i da se steknu saznanja o konkretnim posledicama koje čovek nekim svojim delovanjem izaziva u regionalnim i planetarnim razmerama. U osnovi ovog obrazovanja nalaze se principi vrednosti koje se odnose na životne resurse.

Ovo su obaveze koje su proistekle potpisivanjem međunarodnih dokumenata u Riju 1992. godine, Johanezburgu 2002. godine, kao i na osnovu zajedničkih izjava ministara za zaštitu životne sredine i prosvete, na konferenciji u Kiju 2003. godine i na Šestoj ministarskoj konferenciji pod nazivom „Životna sredina za Evropu“ koja je održana u Beogradu 2007. godine. Veoma je važno da se koncept održivog razvoja integriše u nastavu i u vannastavničke aktivnosti i celokupni rad i život škole, ali i van škole. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, za razliku od moje koleginice koja dolazi iz Vrnjačke Banje, ja dolazim iz Sokobanje i za mene je moja banja najlepša.

Pored svih problema koje sam iznela, da Sokobanja ima problema sa zaštitom životne sredine, moja lokalna samouprava može i da se pohvali da od 1992. godine organizuje „Bijenale ekološke karikature“. Ovo bijenale uzelo je učešće čak 46 zemalja iz sveta, bilo je 230 karikaturista i poznato je po tome da je imalo čak preko 600 izloženih radova. Ovaj katalog tih ekoloških karikatura nije trošak, ovo je izdatak za našu budućnost, za naš zdrav život u budućnosti. Nadam se da će i druge opštine shvatiti da svaki izdatak u ovakav katalog predstavlja nešto što će da probudi ekološku svest i da će kao i Sokobanja sprovoditi ovakve manifestacije u praksi.

Pored „Bijenala ekološke karikature“, Sokobanja može da se pohvali i dečijim ekološkim festivalima koji se organizuju svake godine. Cilj festivala je da se deca vaspitavaju praktičnim ekološkim aktivnostima kroz sticanje novih saznanja i razmenu iskustava i tako neposredno utiču na stvaranje ekološke svesti i ekološkog poželjnog ponašanja i doprinesu prevazilaženju postojećih problema.

Ove godine osnova škola iz Sokobanje je uzela učešće na republičkom takmičenju eko-kviza „Prljavo i čisto – nije isto“ i ekipa je zauzela četvrto mesto, što je svakako za pohvalu. To je pokazatelj da se u Sokobanji stvarno radi na buđenju ekološke svesti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnici, narodni poslanici, građani Srbije, ja bih danas u mom izlaganju više obratila pažnju na lokalnu samoupravu iz koje ja dolazim, a to je opština Sokobanja.

Opština Sokobanja ulaže velike napore kako bi opravdala epitet ekološke opštine u Srbiji, koja je dodeljena još 1992. godine. Međutim, situacija na terenu je nešto sasvim drugo.

Problem koji ima opština Sokobanja, u stvari dva veoma krupna problema, jesu akumulirana već decenijama. Nisu oni od juče i biće potrebno mnogo snage, volje i sredstava da bi se ovi problemi rešili.

Naime, postrojenje za preradu otpadnih voda, koji građen još 70-ih godina, svojim kapacitetom i tehnologijom prerade vode nikako ne odgovara današnjim zahtevima ove naše opštine.S obzirom da znamo da je Sokobanja turističko mesto, koje je u izgradnji i ekspanziji, naravno da će i budući investitori za izgradnju hotelskih kapaciteta imati u vidu kako mi vodimo računa o zaštiti životne sredine.

Drugi problem jeste sakupljanje otpada i odlaganje otpada, odnosno naša lokalne deponija i moram da kažem već godinama opština Sokobanja je potpisnik Sporazuma o izgradnji regionalnih deponija za Niški okrug. Međutim, to je samo mrtvo slovo na papiru, ništa se od toga nije realizovalo.

Pre desetak dana rukovodeća struktura opštine Sokobanja je bila u vašem Ministarstvu za zaštitu životne sredine i vi ste nama obećali na neki način da ćete da izađete u susret i da sagledate ovaj problem, s obzirom da je ova deponija blizu reke Moravice, a koja u stvari akumulira Bovansko jezero koje se koristi za pijaću vodu. Ovo je stvarno veliki problem, ne samo za našu opštinu, ni za opštine koje se graniče sa teritorijom opštine Sokobanja. Nadam se da ćemo u što kraćem roku krenuti sa rešavanjem ovog krupnog problema.

Niste vi krivi, nismo ni mi krivi, krivi su oni koji su dozvolili da se decenijama ovaj problem ne rešava, a da se makar parcijalno rešavao ovaj problem na 10 godina ne bi došli danas u ovu situaciju.

Svakako da u Ministarstvu ljudi ne znaju situaciju na terenu i da su u stvari lokalni čelnici ti koji treba da traže pomoć ukoliko nisu sposobni finansijski da reše taj problem ili ukoliko im je potrebna neka stručna kvalifikovana pomoć u rešavanju tog problema.

Takođe, i u sokobanjskoj okolini postoji još jedan problem, a to je zaštićeno područje, spomenik prirode Ripaljka, koji je na pet kilometara od same Sokobanje. Bitno je naglasiti da je to prvo zaštićeno područje, stavljeno pod zaštitu države 11. aprila 1949. godine, tako da je taj datum ustanovljen kao Dan zaštite prirode Srbije.

Vodopad Ripaljka, koji se nalazi na ovoj lokaciji, često u letnjem periodu zbog presušivanja reke Gradašnice ostaje bez vode. LJudi koji se bave ovom problematikom u našoj lokalnoj samoupravi razgovarali su sa nekim predstavnicima iz vašeg Ministarstva i ukazali na problem da se na taj način može ugroziti bigrene naslage koje su veoma stare i koje su odlika ovog vodopada i ovaj vodopad jeste turistička atrakcija za turiste koji dolaze u Sokobanju.

Međutim, za ove dve godine, od kako je SNS na čelu Sokobanje, mi smo uveli sistem primarne selekcije ambalažnog otpada, gde su uključene sve mesne zajednice i uspeli smo za ove dve godine da javno komunalno preduzeće opremimo sa još tri nova kamiona koji služe za izvoženje smeća.

Ovo je samo početak našeg sagledavanja životne sredine u našoj opštini i na kontu budžeta lokalne samouprave uvek postoje sredstva koja su opredeljena za pravno-tehničku dokumentaciju koja je neophodna da bi se rešili svi ovi problemi.

Nadam se da ćemo veoma brzo rešiti i prevazići ovaj problem. U svoje lično ime i u ime građana, Sokobanja vam se unapred zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, narodni poslanici, građani Srbije, sigurno da danas ne bismo bili u situaciji da govorimo o penzijama i povećanju penzija da naš predsednik Aleksandar Vučić ne radi permanentno na otvaranju novih radnih mesta i ulaganjima u našu zemlju. Svedok ovih mojih reči je svakako i današnje otvaranje nove fabrike u Nišu, i sutra, znači u dva dana, naš predsednik otvara dve nove fabrike u Nišu, što je veoma značajno za jug Srbije. Danas se otvara austrijska firma „Cumtobel“, svetski lider u proizvodnji rasvete, koja će zaposliti 350 radnika, a u narednih tri do pet godina zaposliće do 1.000 radnika.

Sutra naš predsednik u Nišu otvara drugu fabriku „Imi“, filipinska kompanija za proizvodnju auto-delova, koji su uložili 30 miliona evra u izgradnju objekata od 14.000 kvadrata. Oni će zaposliti oko 1.500 radnika, što je veoma značajno za jug Srbije, od toga biće zaposleno 500 inženjera koji će prosečnu platu imati oko 1.000 evra.

Ovo je potvrda da je naš predsednik sve što je obećao ispunio, za razliku od prethodnih predsednika koji su samo bili jaki na rečima, a slabi na delima. Da su ostali na vlasti, ono „žuto preduzeće“, danas bi sigurno penzije bile samo misaona imenica. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri, narodni poslanici i građani Srbije, pa, svakako da ovaj Predlog zakona o PIO, o kome mi danas raspravljamo, omogućava najpovoljnije uslove za ostvarivanje prava za zaposlene sa beneficiranim radnim stažom. U zadnjih par decenija nismo imali primer da neko ko radi u rudniku može da ode u penziju sa 50 godina starosti i sa 45 godina radnog staža. Do danas zakon je važio da sa 53 godine starosti može da se ode u penziju.

Međutim, moram da se vratim na 2012. godinu, kada za te iste rudare koji su radili 500 metara ispod zemlje žuto preduzeće nije imalo razumevanja i kada su ih slali 500 metara ispod zemlje bez uplaćenih doprinosa za PIO i bez uplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Danas ne samo što smo im omogućili mnogo bolje uslove da steknu pravo na penziju, već i naš predsednik Aleksandar Vučić je u avgustu mesecu sa njegovom politikom uspeo da dovede strateškog partnera u RTB Bor, kompaniju „Zi jin", koja je kao strateški partner izdvojila milijardu i 260 miliona dolara da investira u ovu našu RTB kompaniju.

Međutim, ona je izdvojila i 200 miliona dolara dodatnih za regulisanje nastalih dugoročnih obaveza koje RTB Bor ima po UPPR-u. Ovako, na ovaj način, ne samo da smo omogućili bolje uslove za sticanje penzije, omogućili smo i bolje uslove za rad i na taj način, oni kad ostvare 45 godina radnog staža ukupno sa beneficiranim radnim stažom ne moraju, jer svakako, biće odmorniji i sposobniji da nastave svoj radni staž i odlaziti kasnije u penziju. Zahvaljujem.