Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministri sa saradnici, narodni poslanici, građani Srbije, ja bih danas u mom izlaganju više obratila pažnju na lokalnu samoupravu iz koje ja dolazim, a to je opština Sokobanja.
Opština Sokobanja ulaže velike napore kako bi opravdala epitet ekološke opštine u Srbiji, koja je dodeljena još 1992. godine. Međutim, situacija na terenu je nešto sasvim drugo.
Problem koji ima opština Sokobanja, u stvari dva veoma krupna problema, jesu akumulirana već decenijama. Nisu oni od juče i biće potrebno mnogo snage, volje i sredstava da bi se ovi problemi rešili.
Naime, postrojenje za preradu otpadnih voda, koji građen još 70-ih godina, svojim kapacitetom i tehnologijom prerade vode nikako ne odgovara današnjim zahtevima ove naše opštine.S obzirom da znamo da je Sokobanja turističko mesto, koje je u izgradnji i ekspanziji, naravno da će i budući investitori za izgradnju hotelskih kapaciteta imati u vidu kako mi vodimo računa o zaštiti životne sredine.
Drugi problem jeste sakupljanje otpada i odlaganje otpada, odnosno naša lokalne deponija i moram da kažem već godinama opština Sokobanja je potpisnik Sporazuma o izgradnji regionalnih deponija za Niški okrug. Međutim, to je samo mrtvo slovo na papiru, ništa se od toga nije realizovalo.
Pre desetak dana rukovodeća struktura opštine Sokobanja je bila u vašem Ministarstvu za zaštitu životne sredine i vi ste nama obećali na neki način da ćete da izađete u susret i da sagledate ovaj problem, s obzirom da je ova deponija blizu reke Moravice, a koja u stvari akumulira Bovansko jezero koje se koristi za pijaću vodu. Ovo je stvarno veliki problem, ne samo za našu opštinu, ni za opštine koje se graniče sa teritorijom opštine Sokobanja. Nadam se da ćemo u što kraćem roku krenuti sa rešavanjem ovog krupnog problema.
Niste vi krivi, nismo ni mi krivi, krivi su oni koji su dozvolili da se decenijama ovaj problem ne rešava, a da se makar parcijalno rešavao ovaj problem na 10 godina ne bi došli danas u ovu situaciju.
Svakako da u Ministarstvu ljudi ne znaju situaciju na terenu i da su u stvari lokalni čelnici ti koji treba da traže pomoć ukoliko nisu sposobni finansijski da reše taj problem ili ukoliko im je potrebna neka stručna kvalifikovana pomoć u rešavanju tog problema.
Takođe, i u sokobanjskoj okolini postoji još jedan problem, a to je zaštićeno područje, spomenik prirode Ripaljka, koji je na pet kilometara od same Sokobanje. Bitno je naglasiti da je to prvo zaštićeno područje, stavljeno pod zaštitu države 11. aprila 1949. godine, tako da je taj datum ustanovljen kao Dan zaštite prirode Srbije.
Vodopad Ripaljka, koji se nalazi na ovoj lokaciji, često u letnjem periodu zbog presušivanja reke Gradašnice ostaje bez vode. LJudi koji se bave ovom problematikom u našoj lokalnoj samoupravi razgovarali su sa nekim predstavnicima iz vašeg Ministarstva i ukazali na problem da se na taj način može ugroziti bigrene naslage koje su veoma stare i koje su odlika ovog vodopada i ovaj vodopad jeste turistička atrakcija za turiste koji dolaze u Sokobanju.
Međutim, za ove dve godine, od kako je SNS na čelu Sokobanje, mi smo uveli sistem primarne selekcije ambalažnog otpada, gde su uključene sve mesne zajednice i uspeli smo za ove dve godine da javno komunalno preduzeće opremimo sa još tri nova kamiona koji služe za izvoženje smeća.
Ovo je samo početak našeg sagledavanja životne sredine u našoj opštini i na kontu budžeta lokalne samouprave uvek postoje sredstva koja su opredeljena za pravno-tehničku dokumentaciju koja je neophodna da bi se rešili svi ovi problemi.
Nadam se da ćemo veoma brzo rešiti i prevazići ovaj problem. U svoje lično ime i u ime građana, Sokobanja vam se unapred zahvaljujem.