Da ne bude zabune. Vode po banjama se ne prodaju. One su javno dobro i one mogu samo da se…

(Predsedavajući: Koji član koleginice?)

Član 107.

Ovo iznosim zato što je prethodni govornik rekla da se prodala i voda zajedno sa kapacitetima, hotelskim kapacitetima u Kuršumlijskoj banji. Svako ko kupi neki RH centar on plaća nadoknadu za korišćenje tih voda, lekovitih voda, a odluku o nadoknadi donosi lokalna samouprava – koliko će da košta ta nadoknada po litru i plus plaćaju Ministarstvu za energetiku i rudarstvo i Ministarstvu poljoprivrede za korišćenje tih voda.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, narodni poslanici i građani Srbije, danas je lako govoriti o rebalansu budžeta, s obzirom da je ova Vlada ostvarila suficit za prvih devet meseci od 49,9 milijardi dinara, da je skoro 3,5%, i po rečima MMF, ostvaren rast bruto društvenog proizvoda, da je 10,3% nezaposlenost u Srbiji.

Međutim, setimo se 2012. godine, kada se isplaćivala zarada bez uplate doprinosa u nekim javnim preduzećima, da je nastavila ona vlast da bude na čelo ove države . penzioneri bi ostali čak i bez penzije.

U to vreme, čak preko 40% iz budžeta se finansirao PIO Fond i na taj način su penzioneri dobijali penzije.

Danas je situacija mnogo povoljnija za penzionere. Ovih 5.000 koji će dobiti jednokratnu pomoć do 5. novembra je samo jedan vid pomoći, a od 1. januara će penzija da se obračunava po novom švajcarskom modelu.

Međutim, nije ovo samo povećanje životnog standarda preko novca. Upravo i Ministarstvo gospodina Đorđevića radi na otvaranju novih klubova za stare, zatim vrši se rekonstrukcija gerontoloških centara i sprovodi se projekat gde treba da se uključe sve generacije koje bi bile na usluzi starim generacijama.

Sve ovo u vreme onih žutih elitnih političara, nije moglo ni da se zamisli, a kamoli da se sprovede u delo.

Danas u prepodnevnim časovima smo čuli od pojedinih poslanika da se penzioneri sahranjuju u kesama, što uopšte nije tačno, zato što Fond PIO prilikom smrti bilo kog penzionera izdvaja određena sredstva i ovim putem, ovim rebalansom je čak uvećan taj iznos sa 15,54 na 24,8 milijardi dinara za pogrebne troškove.

Sve što su izgovorili danas nije bilo istina, a sve to namerno da bi opstruisali rad ove Vlade i SNS.

Naš predsednik stranke i naš predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, za razliku od nekih dok se samo proglašavaju kao lideri nekih opozicionih stranaka radi, domaćinski štedi i ovu Srbiju vodi u jedan bolji put, dok neki uvode neke nove sportske discipline kao što je bacanje kamena sa ramena, kao što je Boško Obradović najavio da će da lete kamenice, i dok preti da će da šamara neke naše političare, istaknute funkcionere.

Sve ovo govorim samo da znaju Srbi istinu, da dok je naš Aleksandar Vučić na čelu ove Srbije da ne treba da brinu za penzije i za zarade, a ne daj Bože, da je neko od ovih iz opozicionih stranaka na čelu ove Srbije, sigurno ne bi ni videli ni dinara od svojih zarađenih penzija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama novi Zakon o poštanskim uslugama koji svakako za cilj ima podizanje kvaliteta poštanskih usluga na teritoriji Republike Srbije, kao i smanjenje cena poštanskih usluga i zaštitu korisnika tih usluga.

Međutim, ono na šta bih ja posebno skrenula pažnju to je i aspekt ovog novog zakona, a to jeste i suzbijanje sive ekonomije. Setimo se 2007. godine kada SBB nije hteo da sklopi ugovor sa Poštom i kada je slao opomene za naplatu računa, a te račune nije dostavljao korisnicima svojih usluga. Međutim, tu se ne zaustavlja ova priča, 20013. godine, odnosno 2014. godine isti ovaj SBB je preko svojih zaposlenih delio račune, a nije hteo da uspostavlja ugovore sa Poštom i na taj način je u stvari ilegalno obaveštavao svoje korisnike za naplatu.

Ono što bih posebno naglasila jeste da je regulator PTT usluga u Srbiji RATEL i da on u zadnje vreme stvarno pokazuje efikasne rezultate, naročito kod posredovanja između korisnika poštanskih usluga i davaoca kada su u pitanju vansudski sporovi.

Ono što jeste novina ovog zakona jeste izdavanje marki i za to je zadužena posebna organizaciona celina u Pošti, a to je „Srbija marka“. Oni izdaju marke koje mogu biti redovne, prigodne i personalizovane.

Veoma sam ponosna što danas mogu da kažem da upravo lokalna samouprava odakle ja dolazim, iz Soko Banje, da je ove godine na inicijativu Turističke organizacije Srbije izdala prigodnu marku na kojoj se nalazi slika srednjovekovnog Soko Grada i planine Rtanj. Marke su naši pokretni muzeji i one u svakom slučaju vrše promociju i marketing naše države na međunarodnom nivou.

Novina u ovom zakonu jeste i odvojeno računovodstvo, gde se lociraju troškovi po fazama obavljenih poštanskih usluga, po vrstama i po jedinicama poštanskih usluga, što će na jedan veoma efikasan način locirati troškove i znaće se tačno neto trošak za određenu uslugu. Ovo ne važi za rezervisane poštanske usluge, već samo za univerzalne i ovo na jedan način će opravdati sredstva koja se odvajaju za poštanske usluge, a Agencija je ta koja treba da utiče i da kontroliše kvalitet ovih usluga, kao i cene poštanskih usluga.

U danu za glasanje, kao i svi moji članovi SNS, poslaničkog kluba glasaćemo za Predlog ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici i građani Srbije, danas je na dnevnom redu još jedan u nizu od ekonomskih zakona, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita koji u svakom slučaju garantuje stabilnost finansijskog sistema Srbije.

Agencija za osiguranje depozita ima zadatak da osigura isplatu osiguranih depozita kako fizičkih tako i pravnih lica u slučaju stečaja ili likvidacije banke. U procesu restrukturiranja banke, Agencija vrši procenu da li je celishodnije restrukturiranje banke ili proces prevođenja stečaja i likvidacionog postupka nad bankom i taj izveštaj dostavlja Narodnoj banci.

Poverenje građana Srbije bankarskom sektoru je danas na zavidnom nivou, što u prethodnom periodu za vreme vladavine žute elite, nije bio slučaj.

Sistem osiguranja depozita sprečava i anulira negativne efekte ukoliko dođe do kriznih situacija na nivou pojedinačne banke, ali isto tako i bankarskog sistema. Trend rasta štednje je primećen zahvaljujući preduzetim merama.

Agencija upravlja Fondom za osiguranje depozita. Godine 2014. Agencija je ugovorila sa Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj projekat za popunu Fonda za osiguranje depozita, koji se u 2018. godini okončao.

Cilj izmena i dopuna ovog zakona je dodatno usklađivanje sa međunarodnom praksom i standardima, kao i sa pravnim tekovinama EU. Rejting Agencije Fič povećala je kreditni rejting Srbije sa BB na BB plus zahvaljujući naporima naše Vlade i predsednika Aleksandra Vučića. Ova Agencija predviđa nastavak snažnog ekonomskog rasta Srbije, a u tome će i sama doprineti sa projektovanim učešćem opšteg duga države u BDP od 37,4% 2028. godine, koja je danas 51,9%.

Niska i stabilna inflacija koja je u avgustu iznosila 1,3%, uz istovremenu stabilnost deviznog kursa, omogućila je NBS da dodatno smanji referentnu kamatnu stopu na nivo od oko 2%. Nivo deviznih rezervi pokazuje da je finansijska konsolidacija u potpunosti uspela i da danas iznosi 13,1 milijardu evra. Jačanje bankarskog sektora podržalo je snažni rast kreditne aktivnosti, a udeo problematičnih kredita smanjen je na 5% na kraju jula 2019. godine u odnosu na 21,6% koliko je iznosio 2015. godine.

Na kraju današnjeg izlaganja iskoristila bih priliku da pozovem sve Srbe da u nedelju 6. oktobra izađu na izbore na Kosovu i Metohiji i glasaju za Srpsku listu, jer je ona jedini spas za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, a ne lista Rade Trajković, koja sa svojim saradnikom Nenadom Rašićem na albanskom jeziku, možda je to njen sad maternji jezik, ismeva Srpsku listu i naziva je monstruoznom.

Rebalansom budžeta opredeljena su i dodatna sredstva preko resornih ministarstava za normalizaciju života Srba na Kosovu i Metohiji. I pored svih sredstava koja su opredeljena za razne infrastrukturne projekte, navela bih da su upravo preko Ministarstva kulture opredeljena sredstva za rekonstrukciju crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, koja se nalazi na listi Uneskove liste svetske kulturne baštine.

I nije samo ovaj projekat obuhvaćen ovim rebalansom budžeta koji se odnosi na svetinje na Kosovu i Metohiji, tu je obuhvaćana i rekonstrukcija crkve Svetog Nikole, kao i snimanje filma o otetoj svetinji sa Novog Brda. Samo da podsetim Srbe da je upravo tamo na Novom Brdu iskovan prvi srpski novac.

Takođe su odvojena sredstva i za snimanje filma preko Filmske novine Beograd, „Sve svetinje sa Kosova i Metohije“ i ja mislim da će to upravo biti projekat koji će biti najznačajniji za ovu ustanovu.

Zato svi oni koji žele da rade protiv svoje Srbije, protiv svoje zemlje, neka im je na čast, jer su tako osramotili svoje pretke i svoje potomke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Gospođo Janković, narodni poslanici i građani Srbije, imali smo prilike danas da čujemo razne pritužbe na rad Ženske parlamentarne mreže, a radi javnosti moram da podsetim da od 2013. godine, februara meseca, formirano ova Ženska parlamentarna mreža i da je zahvaljujući baš njenom radu 2016. godine, rodno budžetiranje je uvedeno kao osnova i kao preporuka u svim lokalnim samouprava na zahtev Ministarstva finansija.

Vi ste u vašem Izveštaju, gospođo Janković naveli i slučaj lokalne samouprave Užice. Međutim, ja iskreno znam da bukvalno u mojoj lokalnoj samoupravi Sokobanji, zastupljeno je rodno budžetiranje, ali isto tako je zastupljeno i u drugim lokalnim samoupravama Srbije, pa bih insistirala da sledeći put ipak imate sadržajniji izveštaj što se tiče rodnog budžetiranja.

Druga stvar koju takođe iz vašeg izveštaja želim da prokomentarišem, a to su pritužbe na zdravstveno stanje koje ste po vašem istraživanju zabeležili da je 6,1%.

Moram da kažem da je Vlada i Ministarstvo zdravlja preduzelo zaista preventivne mere i da se na celoj teritoriji Republike Srbije sprovode preventivni pregledi bez zakazivanja i bez zdravstvene knjižice, što se svakako odražava na bolje zdravstveno stanje stanovnika Srbije. Samim tim smanjuje se i procenat pritužbe na starosno doba jer ste vi ovde naveli da starosno doba ne može putem interneta i ostalih društvenih mreža da zakazuju preglede. Mislim da je ovo stvarno za pohvalu i da bi trebalo da bude sastavni deo vašeg izveštaja.

Takođe, na kraju bih spomenula i to da ste vi uvek osuđivali razne napade. Međutim, ja zaista nisam primetila da ste vi ni na jedan javni način osudili napad Boška Obradovića na našu predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković, i da niste osudili napad Sergeja preko društvenih mreža takođe na našu predsednicu Maju Gojković. Ukoliko sam ja, možda propustila, evo vama je prilika da me ispravite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imali smo prilike danas da čujemo ovde u debati da je u sklopu dnevnog reda, a to Predlog za donošenje autentičnog tumačenja, da nam se zamera što se mi upoređujemo sa evropskim zemljama u tome što smo napredovali. Zar treba da se ne upoređujemo? Zar treba da budemo u bankrotu, kao što je bilo 2012. godine i sreća što nismo doživeli taj bankrot? Zar je to nešto loše što se upoređujemo sa evropskim zemljama? Rast BDP, kada se upoređujemo sa evropskim zemljama, je treći, zar je to za potcenjivanje?

Stvarno ne razumem ljude koji hoće na svaki način ovde da degradiraju uspehe ove Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića. Kažu da krademo, da je korupcija najveća do sada. Pa zar bi strani investitori ulagali u ovu zemlju? Uloženo je 2,32 milijarde evra za prvih sedam meseci direktnih inostranih investicija. To je za 43% više nego u istom periodu prošle godine. Zar bi neko ulagao u zemlju gde je korupcija na najvišem nivou i gde narod, odnosno Vlada krade? Zar bi IKEA ovde postojala kao preduzeće koje stvarno godinama ispitivalo ovo tržište? Ne bi sigurno. Ali, dobro, to je njima na čast, a nama je da radimo da ostvarujemo bolje uslove za građane Srbije da žive ovde i da ostanu ovde.

Svakako da ovo i suficit koji smo ostvarili u budžetu Republike Srbije, to je 46,4 milijardi dinara, govori o tome koliko dobro radi ova Vlada. Nikada u istoriji moderne Srbije nije bilo da se rebalans budžeta radi zbog suficita, uvek je bio deficit. Zar je to za zanemarivanje? Zar i o tome ne treba danas da se priča? Treba svakako. Ali, svakako zaslužni su i ovi ugovori, finansijski ugovori sa Evropskom investicionom bankom ili se podigao životni standard Srba i građana Srbije.

O tome koliko se ulaže u ovu zemlju treba da istaknemo i to da je posebno u zdravstvu, jedan od tih ugovora sa Evropskom investicionom bankom jeste i za rekonstrukciju zdravstvenih centara. Postavljen je kamen temeljac za Dedinje 2. Uloženo je 43 miliona evra. Samo da podsetim građane Srbije, Dedinje je bilo i ostalo magnet za privlačenje stranih pacijenata zato što imamo veoma kvalitetan kadar u toj klinici.

Zatim Klinika za infektivne bolesti u KC Srbije se rekonstruiše sa 20 miliona dinara. Rekonstrukcija KC Srbije koja od 1987. godine nije rekonstruisana se rekonstruiše sada i to na 86.000 kvadratnih metara. Vrednost ovih investicionih radova je 110 miliona evra. Zar i to treba da se sada potcenjuje ovde od strane pojedinaca? Ne, baš treba da se naglasi koliko ova Vlada radi i koliko je naš predsednik Aleksandar Vučić doprineo da se Srbija otvori prema svim zemljama u svetu, a ne samo prema Evropi, kao što nam neki danas ovde zameraju.

Svakako da će ovo autentično tumačenje ovog člana 2. Ugovora između Evropske investicione banke i Republike Srbije unaprediti da se dobavljači koji se javljaju za izvođenje ovih krupnih investicionih radova više ne žale i da Republička komisija za zaštitu prava u postupku javnih nabavki ima svoje nadležnosti, a ne kao do sada, s obzirom da Evropska investiciona banka nije prepoznavala naše zakonodavstvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici i građani Srbije, najpre bih rekla da Zakon o patentima predstavlja materijalnu zaštitu pronalazaka, a Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima koji je danas na dnevnom redu ima za cilj zaštitu pronalaska stvorenog u radnom odnosu kao i ekonomsko iskorišćavanje pronalaska i dalji razvoj istih.

S obzirom da dosadašnji zakon nije ispunio očekivanja u praksi, jer nije u skladu sa drugim propisima, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o patentima, očekuje se povećanje broja prijava patenata od strane privrednih društava, jer će imati veću pravnu sigurnost, iako je Srbija lider u regionu po iznosu direktnih inostranih investicija, strani investitori žele viši nivo prave sigurnosti, kada je reč o njihovoj intelektualnoj svojini, kao i stvaranje boljeg poslovnog ambijenta.

Ovo je razumljivo, ali upravo naš predsednik, Aleksandar Vučić, je najavio novi investicioni ciklus od pet do deset milijarde evra. Vreći i broj pronalazaka pokreće točak konkurencije na tržištu kako u zemlji, tako i u inostranstvu, kada su privredno-društveni nosioci tih patenta.

Predložene izmene tiču se načina na koji nastaje pronalazak u radnom odnosu. Zaposleni može da stvori pronalazak izvršavajući svoje radne obaveze regulisane ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca. Pronalazak može nastati u periodu godinu dana nakon prestanka ugovora o radu pod uslovom da je taj pronalazak nastao u vezi sa aktivnostima poslodavca ili korišćenjem i njegovih materijalno-tehničkih sredstava, informacije i drugih pogodnosti koje je obezbedio zaposlenom.

Izmenama i dopunama se reguliše ugovor između poslodavca i zaposlenog o visini i načinu isplate naknade zaposlenom, ako tako u ugovoru izostane, primenjuju se kriterijumi propisani Zakonom o patentima.

Iskorišćavanje pronalaska mora da se odvija u saglasnost zaposlenog čime se štite njegovi ekonomski interesi.

Ovim izmenama produžen je rok u kome poslodavac treba da obavesti zaposlenog da li pronalazak pripada kategoriji pronalazaka iz radnog odnosa sa dva na šest meseci. Pronalasci iz radnog odnosa mogu da nastanu kako u nacionalnim kompanijama, tako i u internacionalnim kompanijama.

Poslodavac imajući u vidu razlike patentnih zakonodavstva u zemljama u kojima planira da pokrene zaštitu podnosi zahtev u što kraćem roku na službenom jeziku te zemlje, ali se obavezuje prevod prijave na sve potrebne jezike.

Takođe, ovim izmenama i dopunama zakona propisana obaveza poslodavca i zaposlenog da u komunikacijama sa trećim licem svoje delovanje u skladu sa propisom koji uređuje zaštitu poslovne tajne.

Postupanje nadležnog organa u slučaju da podnosilac prijave umre ili prestane da postoji, propisane su izmene ovim zakonom gde nadležni organ prekida postupke za priznanje patenta dok naslednici po okončanju ostavinske rasprave ne stupe u postupku.

Svakako da danas ne bi diskutovali o ovom zakonu da naš predsednik Aleksandar Vučić, nije stvorio veoma stabilnu kako ekonomsku, tako i političku klimu našoj Srbiji, a vaše Ministarstvo prosvete, gospodine Šarčeviću, sproveo je deo reforme o obrazovanju i to na svim nivoima veoma profesionalno i domaćinski.

Vlada Srbije od 2014. godine, preko Kancelarije za javna ulaganja je uložila oko 150 milina evra u rekonstrukciji u 128 škola širom Srbije, u ovom trenutku traje rekonstrukcija još 25 škola, dok su 50 škola u toku javne nabavke. U ovoj godini se takođe ulaže 20 miliona evra za povezivanja 500 škola na brz i bežičan internet. Pohvale i sprovođenje projekta celodnevne nastave u 300 školskih objekata gde se nalazi i škola iz Soko banje odakle i ja dolazim.

Zahvalna sam vam, ministre, u ime građana i školske dece Soko banje i za rekonstrukciju srednje škole u iznosu od 90 miliona dinara u prošloj godini, kao i za najavljenu rekonstrukciju male osnovne škole u vrednosti od 85 miliona dinara u ovoj godini. Inače, ova škola je izgrađena pre 70 godina i nikada nije bila renovirana u potpunosti, a spada u spomenik kulture. Upravo ova činjenica upotpunjuje vašu izjavu od juče da tek sada renoviramo škole iz vremena SFRJ. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama na dnevnom redu zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Dominikanske Republike Mjanmar, Paragvaj i Surinam.

Veoma je važno reći da će ovim potpisivanjem sporazuma o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše unaprediti se naša bilateralna saradnja sa ovim državama, ali isto tako je značajno i reći da od ovih četiri zemalja, tri nisu priznale nezavisno Kosovo, sem Dominikanske Republike, i glasale su protiv prijema Kosova u UNESKO.

Dakle, UNESKO je veoma važna organizacija zato što na toj svetskoj listi baštine UNESKO nalazi se pet manastira i tri crkve iz Srbije koje su pod njihovom zaštitom. Od tih pet manastira, dva se nalaze na Kosovu – Visoki Dečani i Gračanica, a od tri crkve koje su pod njihovom zaštitom, nalaze se upravo dve crkve na KiM, a to su Pećka Patrijaršija i Bogorodica Ljeviška.

Srpski narod je ostao na Kosovu posle pogroma 2008. godine na KiM upravo da živi i radi na teritoriji oko ovih manastira i crkvi. Za one kvazi rodoljube, koji žive na Savskom vencu, odnosno u Beogradu, a busaju se u grudi i zalažu se za bolji život Srba na Kosovu, svakako da nije pravi trenutak, bez obzira što su oni plaćenici nekih inostranih ambasada, jer naš predsednik Aleksandar Vučić u svakom pogledu podržava normalan život i rad naših Srba na KiM.

Naravno, i posle uvođenja nezakonitih taksi na KiM za srpsku robu, Srbija i Aleksandar Vučić su pokazali da smo uvek spremni da našem narodu pomognemo kada je najteže.

U tom smislu, citirala bih jedan govor našeg predsednika Aleksandra Vučića, koji je ovde baš 27. maja, kada je bila sednica o KiM, izgovorio. On je tada citirao Borislava Pekića, a ja ću danas njega. „Ne može Srbija više da izdrži tu količinu laži i licemerja, ne može da nastavi napred dok se guši u izmišljenoj prošlosti i lošoj sadašnjosti. Nemamo prostora za samoobmane, bajke, parole, lažne motive i lažne idole, ali nemamo vremena ni za one koji bi da predaju sve, koji bi da ogole Srbiju, da srpski narod ostave i bez njegove suštine i bez njegovog duhovnog postojanja.“

Posle ovakvih reči svaki Srbin i pravi rodoljub treba da zna da je 6. oktobra veoma važan dan za opstanak naših Srba na KiM i da naša Srpska lista ima maksimalnu podršku Srbije i našeg predsednika, a da oni koji žele da uruše ugled Srbije, nemaju prava na to i neće im dozvoliti pravi rodoljubi Srbije.

U danu za glasanje podržaću sve ove zakona koji su na dnevnom redu, kao i sve moje kolege iz SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao član Odbora za kulturu i informisanje imala sam čast da upoznam kandidate za Poverenike i moram da iznesem ovde da na Odboru oni koji su predložili ispred DS gospođu Nevenu Ružić i ostali predlagači nisu došli da brane svog kandidata, što mislim da nema smisla. Ako su već predložili nekoga, trebali su da dođu i da iznesu mišljenje o svom kandidatu.

Što se tiče kandidata Milana Marinovića, našeg kandidata ispred SNS, njegovo iskustvo u oblasti zaštite i unapređenju ljudskih prava je zaista dragoceno. Kao sudija za prekršaje i sudija prekršajnog suda 1998. godine kontinuirano i neposredno štitio je ljudska prava, regulisana i zaštićena propisima, koje propisuju prekršaji iz svih oblasti života.

Posebno kao sudija Prekršajnog suda u Beogradu, postupao je u sudskim postupcima vođenjem po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonu o zaštiti podataka i ličnosti.

Bio je član radne grupe koja je uradila Nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača, ocenjen kao jedan od najboljih zakona koji reguliše zaštitu uzbunjivača na svetu.

Kao dugogodišnji predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, u svojstvu odgovornog lica, postupao po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, starajući se pri tome da se istovremeno poštuje zaštita podataka o ličnosti.

Prilikom vrednovanja rada ovog sudije, ocenjen je kao izuzetno uspešan. U razgovoru sa njim na Odboru, on je čak i istakao veoma dobru saradnju sa Poverenikom i da je veoma upućen u problematiku kojom se bavi ova institucija.

Međutim, kada bi sada povukli paralelu sa bivšim danas Poverenikom Šabićem, čija biografija nas upućuje na to da je od prvog dana bio političar i ostao do kraja političar, a najmanje Poverenik, možemo da kažemo da je politikom počeo da se bavi 80-ih godina, kada je u Vladi Ante Markovića bio podsekretar za zakonodavstvo. Nakon toga da je bio jedan od osnivača Socijaldemokratije, a onda se priključio Socijaldemokratskoj partiji, iz koje se isčlanio kada je izabran za Poverenika za informacije od javnog značaja 2004. godine.

Bio je narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine Srbije, od 19. juna 2002. godine je bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade Republike Srbije čiji je predsednik bio Zoran Đinđić.

Ja bih ovom prilikom napomenula i dve situacije, s obzirom da su neki poslanici govorili da smo mi štitili rad gospodina Šabića, gde smo najpre 2017. godine, prilikom izbora za gradonačelnika Beograda, gde je on istupio sa svojim političkim stavom, naša predsednica Skupštine Maja Gojković mu je rekla da treba da da ostavku na mestu Poverenika i da krene u kampanju za gradonačelnika. On je tom prilikom izjavio da je uspeh opozicije u Beogradu ključna, izborna kontrola i jedinstvo, što jasno govori i na čijoj strani se opredelio Poverenik.

Godine 2019. takođe, 29. marta, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja pao je uveče pod nerazjašnjenim okolnostima u Sremskoj ulici u Beogradu i udario glavom u trotoar, što je opozicija brže bolje dočekala da optuži vlast za atentat. Policija je utvrdila tačnu lokaciju gde je Šabić pao, prekupila snimke i utvrdila da ga nijedno lice koje je prolazilo ulicom nije napalo. On je tom prilikom na svom tvitu napisao - šta su napravili od mog grada.

Međutim, naravno, zašto je pao i znao je da to nije posledica bilo čijeg napada, čitavo veče je pravio aluzije da je žrtva političkog napada vlasti, namerno uznemirava javnosti i namerno baca kosku u čoporu hijena, predvođenim Sergijem Trifunovićem, Baljkom i slično. Na to su se upecali i demokrate Zoran Lutanovac, Tamara Tripić i Nada Kolunđija, koje su osudile napad na Šabića. Nije izostajao ni Nikola Jovanović. Pozvao je da protest „jedan od pet miliona“ bude masovniji zbog napada vlasti na Šabića, a Sandra Rašković Ivić poručila je - napadnut Rodoljub Šabić, nije čudo, jer svima koji drugačije misle od Aleksandra Vučića i naprednjaka, percepcije crtaju mete na čelo. Njihovim poštovaocima i sledbenicima je to otvoreni poziv na linč neistomišljenika.

Ja mislim da su sve moje kolege u prethodnom govoru, a i ja, dovoljno rekli o životu i delu bivšeg sada Poverenika Rodoljuba Šabića i smatram da će novom Povereniku Milanu Marinoviću biti jako teško da nastavi da radi u toj instituciji, s obzirom da je veoma častan i pošten čovek i želim mu puno sreće u njegovom daljem radu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, narodni poslanici, građani Srbije, jedna od tačaka dnevnog reda danas koja se nalazi je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Bezbednost jedne države svakako zavisi od njene Vlade i predsednika. Ona je danas u Srbiji na visokom nivou i reflektuje se na sva društvena polja našeg života. Stanogradnja za pripadnike snaga bezbednosti je samo jedan korak od mnogih koje Vlada Srbije preduzima u tom pravcu.

Naša Vlada odlukom o izgradnji ovih stanova, pored stambenog zbrinjavanja pripadnika snaga bezbednosti, postiže i druge ekonomske ciljeve kao što su rast BDP u oblasti građevinarstva, upošljavanje domaće građevinske industrije i rast zaposlenosti, rast prihoda od PDV-a po raznim osnovama, porast prihoda od poreza na imovinu, skraćenje vremena potrebnog za završetak administrativnih postupaka, umanjenje administrativnog opterećenja i mnogih drugih ciljeva i efekata koji će doći do izražaja nakon završetka izgradnje stanova.

Prošle godine, kada je Ministarstvo sprovelo anketu, skoro 20.000 pripadnika snaga bezbednosti se odazvalo i bilo je zainteresovano za izgradnju ovih stanova. Ovom dopunom i izmenom danas zakona taj broj sigurno će biti veći, s obzirom da su obuhvaćene i druge kategorije, kao što su borci, članovi domaćinstva palih boraca, ratne-vojne invalide i mirnodopske vojne invalide.

Postavljam jedno pitanje bivšoj Vladi - gde su bili i šta su uradili kada su dozvolili da toliki broj pripadnika snaga bezbednosti je radio i služio ovoj otadžbini bez krova nad glavom? Međutim, obzirom da znamo da je bivši ministar odbrane, gospodin Dragan Šutanovac prodavao sve što je mogao da proda što se tiče naoružanja, kada je prodao najmodernije minolovce klase za nešto malo para koje su se slile u Ministarstvo odbrane, a sve ostalo se slilo u njegov džep. Te minolovce je prodavao kao kilogram aluminijuma privatniku nekom, koji danas te minolovce koristi kao splavove na reci. Osim prodaje dva minolovca, tu je bilo i prebrzog i kriminalnog otpisivanja složenih borbenih sistema, međutim, uništili su i brojne protivvazdušne sisteme i rakete, kao i mnoge tenkove T55.

Da se ovo više ne dogodi našoj državi i da više nikad nemamo Šutanovca koji je zajedno sa Tadićem kupovao neupotrebljive sisteme za veze i bacio oko 130 miliona evra, ali i dobili značajnu proviziju, više od desetine miliona evra u danu za glasanje podržaću ovaj zakon, kao i sve druge zakone koje predlaže naša Vlada i naš predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kao što je prethodni govornik rekao, član 28. se odnosi na formiranje cene i svakako da je neophodno da Vlada daje saglasnost za formiranje određenih cena.

Vlada ne učestvuje samo u povećanju cena, nego i u korekciji cena. To znači da nekada cene mogu da se smanje, nekog proizvoda, uz saglasnost sa resornim ministarstvom, odnosno ministrom koji je na čelu tok ministarstva.

Moram da se vratim pre 2012. godine, kada je savetnik u Ministarstvu trgovine, gospodin Mišić, koji je upravo učestvovao u formiranju Pravilnika o ceni narodnog hleba, da je i posebne neke uslove da taj narodni hleb mora da koristi određene aditive, a naravno te aditive mogli ste samo da kupite kod njega u njegovom privatnom preduzeću.

Da se to više ne bi ponovilo, danas ova Vlada na čelu sa našim predsednikom, Aleksandrom Vučićem, se trudi da do ovakvih malverzacija više nikada ne dođe.

Član 28. glasi: „Ako je zakonom određeno da Vlada daje saglasnost na cene“, ne piše da daje ministar trgovine saglasnost na cene. Vlada donosi na osnovu predloga resornog ministra. Uz to, neophodno je da i druga ministarstva daju pozitivnu saglasnost na preporuku resornog ministra, pa na osnovu toga Vlada donosi cene.

Znači, uopšte niste u pravu ovo što ste rekli. Zahvaljujem.

Ovako, da je kriza u Vladi, sigurno bi narod 55%, koliko se izjašnjavao da glasa za SNS, sigurno se ne bi izjašnjavao.

Druga stvar, pošto ste tražili da vam objasnim oko cene, da vam kažem primer. Cena uglja, resorni ministar, znači ministar energetike, daje predlog da se cena uglja poveća ili smanji. Na to, traži se saglasnost Ministarstva finansija, Ministarstva privrede i ostalih ministarstava, pa se tek na osnovu toga Vlada izjašnjava i daje odluku, odnosno rešenje da se cena uglja poveća ili ne.

Na primer, za neke druge proizvode iz nekog drugog resornog ministarstva, resorni ministar daje predlog, a onda sva ostala ministarstva se saglase sa tim ili se ne saglase, pa na osnovu toga Vlada donosi cene.

Prema tome, to što vi pričate uopšte nema smisla.

Hvala vam što ste sami rekli da naš predsednik Aleksandar Vučić i predsednik naše stranke ima toliko procenata naroda koji glasa za njega. Mislim, svesni su svi, sem nekih, neki ovde nisu svesni da je Aleksandar Vučić broj jedan čovek u Srbiji.

Što se tiče ovog zakona, na kraju ovog zakona stoji da je na predlog ministra i ministra nadležnog za odgovarajuću oblast. Ovde ne piše da samo stoji ministar trgovine. To što vi imate hajku na gospodina ministra trgovine, to je vaša stvar, ali ovaj zakon je kako treba i naročito ovaj član koji se bavi formiranjem cene.

Zahvaljujem.

Već sedam godina je SNS na vlasti. Verovatno ste već zaboravili, Boris Tadić nikad nije imao preko 50% glasova od naroda, nikada, a predsednik Aleksandar Vučić je imao preko 50% glasova srpskog naroda.

Što se tiče upornog pitanja za ministra trgovine, utorkom i četvrtkom imate poslanička pitanja, pa postavite njemu direktno pitanje. Što se obraćate meni?