Zahvaljujem, predsedavajući.

Na sve ove amandmane koje sam u prethodna tri dana podnela, akcenat sam stavila na uvećanje ulaganja. Međutim, sem Vlade koja vodi računa o ulaganju u obrazovanje, svesni smo da i lokalne samouprave moraju da preduzmu određene aktivnosti kako bi obrazovanje stvarno bilo na jednom zavidnom nivou.

Primer je i opština Sokobanja koja je u prethodnoj godini 2017/2018. odvojila sredstva za besplatnu užinu za sve osnovce u iznosu od 6,5 miliona dinara, zatim izdvojila je sredstva za besplatan prevoz srednjoškolaca u iznosu od 18 miliona dinara, onda se pobrinula da svi osnovci od prvog do četvrtog razreda dobiju novogodišnje paketiće i da se na taj način niko ne oseti ugroženim i diskriminisanim, s obzirom da neka deca zaista nisu bila u prilici da dobiju novogodišnje paketiće.

Moram da kažem da ova praksa do sada nije bila u Sokobanji, s obzirom da znamo da je do skoro vladalo tamo žuto preduzeće i da su nam deca sedela u školi bez grejanja, da su bili skraćeni časovi do 30 minuta i da nisu imali kvalitetnu nastavu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 3. sa intencijom da ukažem na značaj uvećanja ulaganja kao pokretača društva.

Svakako ova Vlada je prepoznala da bi broj nepismenih smanjila i da bi povećala kvalitet u obrazovanju, ona je izdvojila 21 milijardu više u ovoj godini u Ministarstvu prosvete nego prethodne godine.

Svakako da unapređeniji razvoj obrazovne politike nije moguć bez ovog ulaganja, a jedan vid ulaganja koje je Ministarstvo prosvete, svojim razdelom jeste i u modernizaciji strukture srednjih škola. Skoro 1,5 milijardi dinara je izdvojeno u ove svrhe i moram da naglasim da je 218 miliona više uloženo ove godine u modernizaciju srednjih škola nego prošle godine.

Jedna od tih škola jeste i srednja škola „Branislav Nušić“ u Sokobanji, koja je iskoristila ova sredstava u iznosu od 80 miliona dinara. Ovim sredstvima je svakako poboljšan konfor učenicima u toj školi i veoma je značajno, s obzirom da Ministarstvo prosvete poseban aspekt daje na turističke škole u ovoj godini, jer se pokazalo da je turizam grana koja svakako doprinosi uvećanju BDP Srbije.

Ova škola je takođe aplicirala i projektom modernizacija srednjeg stručnog obrazovanja kako bi obezbedila što bolju opremu u đačkoj kuhinji, gde učenici profila kuvar i konobar obavljaju svoju stručnu praksu. Takođe i Sokobanja je turističko mesto gde svi ovi kadrovi mogu kasnije da nađu svoje zaposlenje.

Ovaj vid dualnog obrazovanja za koji se zalaže SNS u svakom slučaju u ovoj školi je pronašla svoje pravo mesto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Vlada je u cilju i unapređenju razvoja obrazovne politike u 2018. godini predložila da se u budžetu na ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izdvoji 21 milijarda dinara više, što smo mi ovde sa zadovoljstvom izglasali i usvojili, jer samim tim smo usvojili jednu novu politiku Ministarstva nauke i prosvete, koja se naročito ogleda u ovoj godini u digitalizaciji, zatim u preduzetništvu, međunarodnoj maturi, zatim komercijalnim studijama i slično.

Posebno bih istakla da je ove godine u budžetu Ministarstva prosvete izdvojeno 15 miliona za razvoj i unapređenje preduzetničkog obrazovanja. Dobar primer iz prakse jeste lokalna samouprava iz koje ja dolazim, Sokobanja, gde je prošle godine na međunarodnim danima učeničkog preduzetništva učestvovalo više škola iz Srbije i gde su se učenici takmičili na temu „Biznis ideja za razvoj turističke ponude Sokobanja“. Takođe, u tim danima imali su i predavanje koje je pomoćnik ministra Gabrijela Grujić održala na temu „Dualno obrazovanje“, što svakako unapredilo prihvatanje te ideje od strane samih predavača. I ove godine međunarodni dani učeničkog preduzetništva održaće se u Sokobanji i sve škole zainteresovane su pozvane da učestvuju na toj manifestaciji gde će takođe biti održane i razne konferencije za nastavnike. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Projektovana stopa rasta DBP za 2018. godinu od 3,5% koja svakako zavisi od stope rasta investicije koja je projektovana od 5,1%. Razvojni budžet Ministarstva prosvete, u iznosu od 197,3 milijarde dinara u ovoj godini je jedan od pokretača razvoja i unapređenja sveukupne privrede, koji se ogleda i kroz Zakon o NOKS-u i njegovu implementaciju.

Osiguranje uslova za adekvatno zapošljavanje osnovni je mehanizam kojim savremena društva štite svoje građane od rizika siromaštva i društvene isključenosti.

Unapređenje privrede, preko indirektnih i direktnih ulaganja utiče na razvoj obrazovanja i prevazilaženja problema neusklađenosti obrazovanja sa potrebama privrede, a samim tim i do ravnoteže ponude i potražnje radne snage na tržištu rada.

Tržište rada predstavlja mesto za produkciju formalnog i neformalnog obrazovanja, a njihovo opremanje sa kompetencijama, veštinama i znanjima će imati pozitivan efekat na adekvatno uključivanje. Kvalifikacija treba da pokaže šta određena osoba ume i može da uradi, a ne samo koju školsku spremu ima i koju školu je završila.

Podrška programu digitalizacije u oblasti nacionalnog prosvetnog sistema u iznosu od 307.000.000 ulaganja u nastavni sadržaj, digitalni udžbenik i digitalnu učionicu u osnovnom obrazovanju sa 307.000.000 su svakako ulaganja koja će uticati na sveukupni razvoj naše privrede. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, drage kolege, građani Srbije, moje današnje izlaganje odnosi će se na Zakon o udžbenicima.

Moderna škola i savremeno obrazovanje koje osposobljava pojedinca za aktivno uključivanje u društvo zasnovano na znanju se ne mogu zamisliti bez kvalitetnih udžbenika kao značajnog faktora u kognitivnom razvoju učenika, pa samim tim Zakon o udžbenicima treba da bude i mera za obezbeđivanje kvaliteta udžbenika. On treba da bude i oruđe za smanjenje nejednakosti u obrazovanju kao i da pruži podršku za uključivanjem sve dece u obrazovanje, povećanje dostupnosti obrazovanja svakog deteta i istovremeno stvaranje uslova za kvalitetno obrazovanje u skladu sa potrebama i sposobnostima deteta.

Cilj donošenja ovakvog zakona je svakako smanjenje rizika od korupcije u postupku izbora udžbenika, kao i obezbeđivanje dostupnosti nedostajućih udžbenika za sve kategorije učenika.

Opštim principima Zakona o osnovama sistem obrazovanja i vaspitanja propisano je da je sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje, kao i prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije. Obrazovna politika Vlade je usmerena na povećanje kvaliteta i pravednosti obrazovanja.

Novi Zakon o udžbenicima posebno vodi računa o materijalnoj, socijalnoj dimenziji korisnika besplatnih udžbenika, kao i o jednakoj dostupnosti i obezbeđivanju nedostajućih udžbenika za sve učenika u vođenju instituta nisko tiražnih udžbenika i formiranjem centra za izdavanje nisko tiražnih udžbenika kome je cilj socijalna inkluzija i obrazovni sistem koji se prilagođava različitostima dece kako bi se obezbedilo ostvarivanje prava deteta na ne diskriminaciju, lično dostojanstvo, obrazovanje i kvalitetan život.

Usvajanjem novog zakona osiguraće dostupnost nisko tiražnih udžbenika za sve učenike čime se pozitivno utiče i na kvalitet i pravednost obrazovnog i vaspitnog procesa i postignuća učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Obrazovnog procesa na jeziku nacionalnih manjina. Na taj način postaje moguće da se zadovolje specifične potrebe različitih grupa učenika uključujući učenike sa smetnjama u razvoju.

Obaveza izdavača da ulože deo poslovnog prihoda radi razvoja ili da sami objavljuju niskotiražne udžbenike predstavlja pozitivni primer socijalno odgovornog poslovanja unutar jedne važne društvene oblasti i smanjuje potrebu da se niskotiražni udžbenici finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Povećanjem broja digitalnih udžbenika, priručnika i drugih nastavnih sredstava stvaraju se uslovi da savremeni nastavni sadržaji koji su prilagođeni uzrastu i interesovanju učenika, što omogućava interaktivan proces znanja i unapređenje učeničkih postignuća, kao i praćenje savremenog trenda u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Rešenje o Predlogu zakona, posebno će uticati na izdavača udžbenika uvođenjem brže i efikasnije procedure, odobravanja rukopisa udžbenika, kao i efikasniji rad Komisije za odobravanje rukopisa udžbenika i racionalniji način angažovanja stručnih lica, što će dovesti do razvoja kvalitetnijih udžbenika u budućnosti, čiji će efekti pozitivno delovati na kvalitet obrazovnog procesa.

Na kraju mog izlaganja, moram da se zahvalim ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, koji je obišao moju lokalnu samoupravu Sokobanju i nadgledao je radove na rekonstrukciji srednje škole, za koju je Vlada Srbija izdvojila 80.000.000 dinara, što do sada nikada nije bio slučaj u mojoj lokalnoj samoupravi i pozitivno ocenio sve ono što se radi u našoj lokalnoj samoupravi, a to je da smo obezbedili besplatan prevoz, ne samo za osnovce, nego i za srednjoškolce, da smo uveli besplatnu užinu za sve učenike, bez obzira na njihov materijalni status osnovne škole.

Ono što nam sa druge strane stalno prebacuju da mi ne vodimo računa i da naša deca nemaju novac za užinu, možda je bilo u njihovo vreme, ali u vreme naše domaćinske brige o deci, nije, tako da ću u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Prethodni govornik je povredio član 107, jer nije izneo istinu. S obzirom da dolazimo iz iste lokalne samouprave, kakva je njegova vizija, odnosno njegove bivše vlasti, u Sokobanji bila kada su deca na minus 27, u zimskim jaknama imali skraćene časove, a zaboravio je sad da kaže da u Sokobanji ova vlast ulaže 80 miliona dinara u rekonstrukciju škola.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, nadam se da ćemo današnjom debatom dati doprinos svim aspektima izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu i time omogućiti da sve potencijale koje dugogodišnjom pogrešnom zemljišnom politikom nismo koristili, sada stavimo u funkciju ekonomije ekonomije i društva Srbije u celini.

Da se podsetimo, prethodnim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu pristupilo se stvaranju mogućnosti za unapređenje poljoprivrede kroz rast investicije u poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu Republike Srbije, regulisanje dugoročnog zakupa na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca zainteresovanih za obrađivanje zemljišta, otklanjanje nedostataka i ograničenje koje onemogućuju ukupnu efikasnost upravljanjem poljoprivrednim zemljištem, preciziranje prava prečeg zakupa, prodaje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini fizičkim licima, uvođenje napredne pretrage podataka o poljoprivrednom zemljištu, propisivanje rokova i sankcija za nedonošenje godišnjeg programa za zaštitu i unapređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta oglase i javnog poziva, propisivanje novčanih sankcija za bespravno korišćenje zemljišta, uvođenje obaveze vođenja knjiga polja i uspotavljanje plodoreda, uvođenje mogućnosti besplatnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje nije izdavano u zakup i mnogo toga.

Posebno bih se osvrnula na zakonska rešenja koja jačaju finansijsku i organizacionu disciplinu kod lokalnih samouprava. One moraju da postupaju u skladu sa zakonom kako bi pokrenule poljoprivredne aktivnosti na određenim parcelama i obezbedile da se zaista poljoprivredno zemljište koriste pod uslovima za koje je izdato. Nažalost, svedoci smo da se često ne postupa po tome.

Nažalost, bivši čelnici Sokobanje, odakle i ja dolazim, od 5.266 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, izdali su u 2016. godini samo 88 hektara. To je ono što je zvanično. Koliko je uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta to oni najbolje znaju. Ostvarili su prihod samo 2.300 evra.

Broj parcela na ovoj površini je 5.691, što ukazuje na usitnjenost parcela i ne preuzimanje i ne sprovođenje mere komasacije. Prosečna površina parcele je ispod jednog hektara.

Ovu lokalnu samoupravu čeka veoma ozbiljan i odgovoran pristup rešavanja nasleđenog stanja, na čemu sadašnji čelnici uveliko rade i već se vide i prvi rezultati u sanaciji atarskih puteva u vrednosti od sedam miliona dinara.

Danas razlog donošenja novih izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste upravo međunarodna obaveza kroz član 63. stav 2. Zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije. Ovim zakonom poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini državljanin članice EU može steći do dva hektara maksimalno ako kumulativno ispunjava sledeće uslove – da je deset godina stalno naseljeno na jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta, da obrađuje najmanje tri godine poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla, da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu najmanje deset godina, kao i da ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Bitno je istaći da pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini ima Republika Srbija koje odobrava Vlada na predlog Komisije koju obrazuje Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija. Ovim se sprečava potpuno liberalizacija prometa poljoprivrednog zemljišta i brane interesi Republike Srbije.

U danu za glasanje svakako ću podržati ovaj zakon, kao i moje kolege iz SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, pred nama je danas set zakona koji su jako bitni u sferi delatnosti od opšteg nacionalnog interesa. Jedan od njih je predlog zakona o upravljanju aerodromima. Važno je naglasiti da donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za davanje aerodroma u koncesije, koja je jedna od načina obezbeđivanja sredstava za razvoj, odnosno komercijalizaciju aerodroma u Srbiji.
Ova Vlada, može se pohvaliti i modernizacijom aerodroma „Nikola Tesla“, novoizgrađenom platformom za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja aviona u vrednosti od 570 miliona dinara, što će značajno doprineti redovnosti i frekventnosti saobraćaja.
Činjenica je da se nakon 40 godina počelo sa izgradnjom vidikovca na aerodromu, za koji je predviđena investicija oko jedne milijarde dinara. Pomenuti aerodrom u postupku privatizacije, očekuje se da kao model upravljanja izabrana koncesija. Očekivani prihod od te koncesije godišnje bi iznosio 10-ak miliona evra, plus koncesiona naknada oko 400 miliona evra. Od prošlogodišnje dobiti aerodrom Nikola Tesla, moramo naglasiti da je u budžet Srbije uplati 14 miliona evra.
Svakako ne treba zanemarivati ostale male aerodrome u Srbiji, kojih ima oko 30-ak, i koji su od posebnog značaja za regionalni razvoj Srbije, kao i u razvoj turizma. Primer koji svedoči u prilog tome jeste aerodrom u Nišu „Konstantin Veliki“, koji je ove godine uslužio 25 hiljada putnika i očekuje se naredne godine duplo više, a što je značajno za obližnje turističke centre, kao što su Soko Banja, Niška Banja, Stara Planina.
Takođe, zahvaljujući ovom aerodromu prevoziće se poljoprivredni proizvodi sa juga Srbije u inostranstvo čime će se ostvariti daleko veća konkurentnost srpskih poljoprivrednih proizvoda na inostranom tržištu, samim tim pospešiti razvoj poljoprivrede u tom kraju.
Ne treba zanemariti ni najavljenu donaciju turske vlade u iznosu od deset miliona evra za proširenje i unapređenje aerodroma Morava u Kraljevu, isključivo u civilne svrhe.
Preduzeće aerodromi Srbije koje počinje sa radom sledeće godine imaće za zadatak od postavljenja civilnog vazdušnog saobraćaja na tom aerodromu, kao i osposobljavanje za korišćenje već postojećih većih vojnih i mešovitih aerodroma u Srbiji, koji bi se mogli koristiti za prevoz putnika i robe, ali i izgradnju malih aerodroma i povećanje bezbednosti na njima. Korist će imati svi, država kroz budžet, putnici i drugi korisnici usluga kroz bolje uslove za poslovanje i veću bezbednost, a zaposleni kroz kvalitetnije uslove rada.
Donošenjem ovog zakona se ostvaruju preduslovi za dalje jačanje aerodromskih kapaciteta u skladu sa evropskim standardima, te otvara mogućnost ekonomskog i privrednog prosperiteta u ovim infrastrukturnim oblastima, kao i u Srbiji. neizbežno je reći da je na današnjem vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope, naš aerodrom Nikola Tesla dobio sve pohvale, jer samo za 11 godina je udvostručio broj putnika, a prosečno vreme za udvostručenje putnika je 15 godina. U svakom slučaju, podržaću ovaj zakon u danu za glasanje.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici građani Srbije, danas na dnevnom redu je šest tačaka koje se odnose na povlačenje novčanih sredstava finansijskim aranžmanima Republike Srbije i sigurno da o njima ne bi mogli da diskutujemo danas da ova Vlada nije omogućila kako ekonomsku, tako i političku stabilnost Srbije, kao i smanjenje stepena rizika investiranja u našu zemlju. U suprotnom ne bi ni došlo do realizacije navedenih finansijskih ugovora i sporazuma.
Osvrnuću se danas samo na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabiju za budžetsku podršku. Razvojni fond Abu Dabija postoji od 1971. godine sa ciljem da finansira razvojne projekte u zemljama u razvoju. Svoje kreditne aranžmane do sada je plasirao u preko 60 zemalja širom sveta. Tako da ne vidim razlog negodovanja pojedinaca …

Zakonom o budžetu za 2016. godinu predviđeno je direktno zaduživanje Srbije u iznosu od dve milijarde dolara kod Vlade Emirata tj. Razvojnog fonda Abu Dabija. Samim tim što povlačimo samo 50% od predviđenih sredstava zajma, ukazuje na preuzete mere racionalizacije i štednje u zemlji, kao i na rast BDP od 2,8% i stope zaposlenosti od 4,7%.
Kredit je namenjen za budžetsku podršku odnosno za finansiranje deficita u budžetu, refinansiranje dospelih obaveza i smanjenje troškova zaduženja. Valutna struktura javnog duga koja je trenutno oko 24 milijarde evra ukazuje da je 1/3 tog duga u dolarima. Ovaj zajam će se koristiti za finansiranje obaveza po osnovu javnog duga denominovanih u američkim dolarima.
Na ovaj način za finansiranje svojih dolarskih obaveza po osnovu javnog duga Republika Srbija dobija sredstva koja su znatno povoljnija sa aspekta visine kamatne stope u odnosu na trenutno mogućim tržišnim uslovima. Na ovaj način ćemo imati manje rashode za kamate čime će se smanjiti opterećenje budžeta, a sredstva budžeta upotrebiti za druge rashode, kao što su socijalna davanja ili kapitalni izdaci.
Takođe, želim da istaknem da je prosečna kamata zaduživanja u proteklom periodu bila između 6 i 8,5%, a kamata ovog zajma je 2,25%. Kada se preračuna na milijardu, štedimo od 40-50 miliona dolara. Da se ne bi neki i dalje bunili i da im ne bi bilo jasno, a očito da im je nejasno, imaju pravo da im nije jasno, jer su pogubljeni i u životu i u realnosti, kao i bez trunke odgovornosti, jednostavno ovo je dobar kredit.
Ako dobijete jeftina sredstva kojim finansirate skupe dugove, to je više nego povoljno. Investiranje ovih sredstava u podizanje proizvodnje i zaposlenost, servisiranje umanjenog duga biće brže. U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona, kao i sve ostale, za dobrobit građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Poštovane kolege, građani Srbije zaslužuju mnogo objektivniju, nezavisnu, visokoprofesionalnu i na principima novinarske etike kvalitetnije informisanje od medijske kuće. Zato smi mi ovde da preko članova Saveta REM omogućimo to našim građanima, a svakako članovi REM za to što oni rade dobijaju i nadoknadu koja iznosi dve prosečne neto zarade na nivou Republike. Verujem da je izveštaj Odbora za kulturu i informisanje najbolje to sagledao i da su tamo ljudi koji su od struke, tako da ćemo mi po njihovoj preporuci i glasati za te članove.
Međutim, ja bih se ovde osvrnula i na pitanje informisanja, odnosno medijskih kuća na lokalnom nivou gde konkretno kod mene u opštini odakle ja dolazim, a to je Sokobanja, gde je do pre tri meseca izvršnu vlast vršila DS, uticali su na to kako će se sredstva raspoređivati iz budžeta za sufinansiranje projekata na konkursu na koji su se javile medijske kuće. Tako je lokalna medijska kuća koja je prošle godine 2015. dobila 3.600.000, pošto nije htela da podrži politiku DS, u ovoj godini, pošto je bila izborna godina, dobila je 50% manje iz budžeta, odnosno samo 1.800.000, dok je ostatak sredstava raspoređen, znači, 1.800.000 je dato nekim drugim medijskim kućama koje su blatile SNS u predizbornoj kampanji i koje nisu izvršavale svoju delatnost po principima na kojima treba, već su svesno kršile ta pravila igre.
Te komisije koje se biraju, a koje su takođe iz nezavisnih udruženja na nivou lokala, a iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Udruženja novinara Srbije, Medijskog istraživačkog centra i drugih udruženja, oni koji najviše govore o tome da su ta udruženja nezavisna pokazalo se na primeru moje opštine da nisu nezavisna i da su obično izabrana po preporuci određenih stranaka.
Da se ne bi ovo više dešavalo, mislim da je najbolje da postoje neke sankcije, i to najbolje novčane sankcije, jer se pokazalo kada nekome uzmete iz džepa da se on tek onda opameti, da se vode određeni postupci protiv tih članova komisija jer su oni za to plaćeni i plaćeni su od para građana ove države.
Nadam se da ćemo savesno danas glasati i da ćemo najbolje, ono što je u našoj moći, predložiti i izabrati članove REM. Zahvaljujem.