Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministri, narodni poslanici, građani Srbije, svih ovih dana slušali smo razne priče od žute elite, odnosno od žutog preduzeća kako smo mi otimali penzionerima i kako mi ne znamo da vodimo ovu državu, a izbori su samo pokazali da to nije tačno. A koliko su oni vodili brigu o penzionerima podsetiću ih samo 2012. godine, ne da nisu vodili brigu o penzionerima, nisu čak ni dozvoljavali zaposlenima da ostvare pravo na penziju.

Godine 2011. i 2012. u Javnom preduzeću „Resavica“ gde rade rudari, 500 metara ispod zemlje nisu uplaćivani doprinosi za PIO, na taj način zaposleni u tom rudniku nisu imali uslova da ostvare svoja prava bez obzira što su imali preko 63 godine i što su radili preko 40 godina. Milijardi i po dinara ostali su dužni Fondu PIO i to preko 60.000 penzionera, prosečno po 25.000 je primalo u to vreme penziju, ostalo je uskraćeno. I danas oni znaju nama nešto ovde da pričaju kako mi ne znamo da vodimo državu i da uskraćujemo penzionerima nadoknadu. Zato bi bolje bilo da ćute i da se vrate tamo odakle su došli jer više nikada ovaj narod neće im dati priliku da vladaju ovom zemljom.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, moram da naglasim da se nikada više nije izdvajalo za zdravstvo, tako da danas jedna petina budžeta Republike Srbije se izdvaja upravo za te namene. Samo da podsetim, pre par meseci u Kliničkom centru Srbije otvoren je Centar za transplantaciju koštane srži i sterilni blok. To je treća ustanova tog tipa pored Instituta za majku i dete i VMA.Ministarstvo zdravlja i Klinički centar Srbije su uložili 90 miliona dinara u nov centar. U Srbiji se godišnje uradi oko 40 transplantacija koštane srži kod pacijenata koji boluju od malignih i autoimunih bolesti. Otvaranjem ovog centra zbog boljih uslova rada, broj transplantacija se stalno povećava. Svaki vid transplantacije, samo da vam kažem, drage kolege iz opozicije, u inostranstvu košta od 150 do 300 hiljada evra. A ista takva intervencija će se sada raditi kod nas po četiri do pet puta nižim cenama uz pomoć naših srpskih lekara koji svojom stručnošću i umećem pariraju svetskim stručnjacima.

Gospodine ministre, ovom prilikom bih da se zahvalim u ime porodice iz okoline Sokobanje, čiji je sin sa 17 godina doživeo nesreću da se razboli od maligne bolesti, ali zbog nepodudarnosti roditelja kao donatora, morao je da se uputi na lečenje upravo na transplantaciju koštane srži u inostranstvo. Nastavite ovako da radite, i građani Srbije uvek će da stoje pored vas i da vas podrže u svom naporu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U nizu novootvorenih zdravstvenih ustanova u poslednjih pet godina od kako je SNS preuzela da vodi politiku Srbije jeste i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, koji je u maju ove godine, nakon osam decenija od osnivanja, dobio i Onkologiju 2, novu zgradu i najsavremeniju opremu.

Uslovi lečenja pacijenata obolelih od malignih bolesti u ovom institutu biće izjednačeni sa evropskim standardima. Za Institut su nabavljena tri najsavremenija linearna akceleratora, jedan CT simulator, kao i prateća radio-terapijska oprema. Završeni su građevinski radovi na objektu koji obuhvata 1.200 metara kvadratnih. Vrednost investicije je 8,9 miliona evra, od čega je oko 6,4 miliona evra uloženo u opremu, a oko 2,4 miliona evra u građevinske radove. Na Onkologiji 2 sprovodiće se terapija zračenja. Ulaže se u nove specijalizante za ovaj institut, a neki lekari su na obuku išli čak u Japan.

Srbija će konačno poštovati evropski standard, a to je jedan aparat na 250 hiljada građana. Pored aparata, cela investicija je nemerljiva zbog značaja koji će imati za obolele, kao i za članove njihove porodice, tj. za celo naše društvo. Vlada Srbije se neće ovde zaustaviti. Nastaviće da ulaže u zdravlje svojih građana, jer bez zdrave nacije nema ni napretka ni u jednom pogledu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, svakako da je zadatak Ministarstva zdravlja da permanentno unapređuje zdravstvenu zaštitu građana Srbije. Međutim, mogu čak i lokalne samouprave tu da odigraju značajnu ulogu u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, jer oni najbolje znaju koje probleme imaju u svojim lokalnim samoupravama.

Dobar primer iz prakse jeste i lokalna samouprava Sokobanja, odakle ja dolazim, s obzirom da je u 2017. godini izdvojila iz budžeta opštine 12 miliona dinara za zdravstvenu zaštitu. Od tih para, četiri miliona dinara je izdvojeno za nabavku novog sanitetskog vozila, a 2,5 miliona dinara za dodatnu nabavku lekova i ampula.

Moram da kažem da je 2016. godine, kada je došla SNS u ovoj lokalnoj samoupravi na vlast, bilo pitanje dana kada će dom zdravlja biti blokiran, zato što je u sastavu doma zdravlja radila i apoteka koja je radila sa gubitkom.

Žuto preduzeće nije interesovalo kako će primarnu zaštitu građani Sokobanje, ali i turisti u Sokobanji, kojih ima preko 100.000 godišnje, biti lečeni i biti zaštićeni. Zato smo mi u saradnji sa Ministarstvom zdravlja našli adekvatno rešenje, model i onda smo apoteku pripojili jednoj drugoj apotekarskoj ustanovi, a tako stavili dom zdravlja na zdrave noge i nastavili da se brinemo o zdravlju naših građana, a naročito za zdravlje turista kojih u zadnje vreme ima sve više u Sokobanji.

Pored ovoga, iz lokalne samouprave izdvojili smo i 2,5 miliona dinara za dodatni kadar, s obzirom da u sezoni kod nas u Sokobanji se broj turista utrostručava u odnosu na broj stanovnika koji je tamo, tako da imamo od 15.000 do 30.000 gostiju u sezoni u jednom danu više, nego što je običan broj stanovnika.

Ova sredstva su izdvojena za finansiranje, odnosno za zarade dva lekara i tri medicinske sestre, što će svakako da poboljša zdravstvene usluge u vreme turističke sezone.

Otvorili smo i jednu novu seosku ambulantu, za čiju opremu IT računara i ostale IT opreme je finansirano iz lokalne samouprave. Ovo je samo početak jedne sasvim nove politike u lokalnoj samoupravi Sokobanja koja se odnosi na zdravstvenu zaštitu, jer Sokobanja pored ove primarne zdravstvene zaštite koju ima, odnosno doma zdravlja, poseduje i RH centar i poseduje specijalnu bolnicu, a o čemu ću ja naknadno pričati po sledećim amandmanima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministri, drage kolege narodni poslanici, građani Srbije, ja bih danas nešto da govorimo o specijalnoj bolnici Ozren nadomak Soko Banje. Bolnica leči plućne i očne bolesti. Danas bolnica ima savremenu dijagnostiku i stručno osoblje, te pruža savremeni tretman nespecifičnih i specifičnih plućnih bolesti.

Ova zgrada bolnice je izgrađena još 1938. godine i do par godina bilo je strašno ući u nju jer je moglo da vam se desi da padne neki plafon na vašu glavu, a onda su bolesnici bili pušteni ranije na lečenje kući zbog hladnoće. Međutim, situacija je danas sasvim drugačija. Za dve godine u 2016/2017. godini izdvojeno je iz Ministarstva zdravlja sedam miliona dinara za remont kotlova i sanaciju sistema za grejanje. Osim toga u ovoj bolnici, preko raznih donacija, rukovodstvo, menadžment bolnice je uspeo da nabavi 100 novih kreveta i 100 novih dušeka, što je u svakom slučaju poboljšati komfor pacijentima u ovoj bolnici.

Ne smemo da zanemarimo i investicije koje potiču iz Ministarstva zdravlja, a koje se odnose na opremu u ovoj bolnici, tako da je u 2018. godini, znači, za ovih šest meseci izdvojeno preko sedam miliona, od toga preko pet miliona za ….i za rekonstrukciju kiseoničke mreže što je jako bitno. Ova oprema je u stvari srž koja pruža zdravstvenu zaštitu pacijentima sa ovim specifičnim plućnim obolenjima u specijalnoj bolnici Ozren.

Preko par hiljada bolesnika prođu godišnje u ovoj bolnici i ona zapošljava preko 150 radnika. Svakako kada bi se izvršila i dalja rekonstrukcija i investiralo više u ovoj bolnici možda bi i veći broj pacijenata moglo da opslužuje, ali trenutno zbog neke situacije koja se odnosi zbog komfora soba i kupatila nije u situaciji da primi maksimalan broj pacijenata.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, izuzetna mi je čast da danas mogu da raspravljam o ovom setu zakona koji je na dnevnom redu i odnosi se o presađivanju organa, ćelija i tkiva kod čoveka.

Vlada Srbije kao i Ministarstvo zdravlja kontinuirano radi, ulaže napor da se obezbede svi adekvatni preduslovi i uslovi za razvoj donorstva, a jedan od njih je svakako i Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa koji je danas na dnevnom redu.

Srbija danas ima izuzetno stručne transplantacione timove u referentnim zdravstvenim ustanovama koji svakog dana uz apsolutnu posvećenost i predanost ovom poslu obavljaju transplantacije i spašavaju živote naših građana.

U 2017. godini broj realizovanih donora je 40. Urađeno je 92 transplantacije, od toga 62 bubrega i 23 jetre i sedam srca. Ovi podaci ukazuju na to da je Srbija na dobrom putu za članstvo u Eurotransplantnu, da smo dostigli nivo opremljenosti i stručnosti i da možemo da ispunjavamo izuzetno stroge kriterijume ove organizacije, da postanemo njihovi partneri, a i to da je naše zdravstvo do pre par godina ubedljivo najslabije rangirano u Evropi, je značajno uznapredovalo, kao što je i svest o značaju donorstva na znatno višem nivou, ali još uvek ne na dovoljno visokom.

Građani Srbije treba da budu svesni da je transplantacija za neke pacijente jedini način lečenja ali i život i da svako od nas, naših najdražih može da bude u toj situaciji.

Šesnaest puta je veća verovatnoća da će nam zatrebati tuđ organ, nego da ćemo biti u prilici da svoje organe dajemo nekom drugom, zato ću ja kao i svi, nadam se, poslanici bez obzira na političko opredeljenje u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena ministarko, narodni poslanici, spomen-obeležja borcima narodnooslobodilačkog rata i žrtvama fašističkog terora na području sokobanjskog kraja postavljena su i otkrivena u nekoj od godišnjica vezano za istorijske događaje iz rata.

Prva spomen-ploča postavljena je ispred amama 7. jula 1951. godine, na mestu gde su bila izložena tela narodnih heroja Alekse Markešića i Rajka Vićentijevića. O njihovom junaštvu znaju ljudi koji su živeli u sokobanjskom kraju.

Druga spomen-ploča postavljena je na hotelu „Park“ 14. avgusta 1951. godine, za podsećanje da je u ovom hotelu grupa boraca NOR-a razoružala okupatorsku bugarsku fašističku diviziju.

Septembra meseca 1944. godine Sokobanjski srez je postao slobodna teritorija, te je 10. septembra iste godine u selu Trgovište, nadomak Sokobanje, formirana 45. divizja NOR-a. Za podsećanje na ovaj događaj, 10. septembra 1951. godine otkrivena je spomen-piramida.

Prva spomen-ploča borcima NOR-a sa imenima i prezimenima otkrivena je 1951. godine, a poslednje obeležje postavljeno je 1988. godine. Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, u julu, započete su borbe protiv okupatora. U sokobanjskom kraju formiran je Ozrenski partizanski odred koji je zajedno sa Svrljiškim odredom delovao protiv okupatora. Sokobanja je nakratko bila oslobođena oktobra 1941. godine. Za sećanje na te događaje 1969. Godine na zgradi opštine otkrivena je spomen-ploča.

I na kraju, „Besmrtno onaj živi, kome se narod divi“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministri, narodni poslanici, upravo na sutrašnji dan, to nije slučajno da je Vidovdan, rođena je, ko su je Francuzi prozvali srpska Jovanka Orleanka. Naša Milunka Savić bila je srpska heroina balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Narednik u Drugom puku srpske vojske Knjaz Mihajlo, žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja i jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom ratni krst sa zlatnom palmom.

Pred njom su uglavnom svi stajali mirno, pa čak i predsednik Francuske Šarl de Gol. Ranjavana je devet puta, i upravo pri prvom njenom ranjavanju u Bregalničkoj bici skoro godinu dana posle pristupanja srpskoj vojsci otkriven je njen pravi pol, jer se uvek predstavljala kao Milun. Nijedna rana je nije sprečila da se vrati u bitku, tako se 1916. godine istakla u bici na Kajmakčalanu kada je Gvozdeni puk bio priključen 122 Francuskoj diviziji. Tada je zarobila 23 Bugarska vojnika. Sem što je bila ratnik, junak, heroj, bila je i majka. Možda treba biti uzor svima nama ženama danas. Usvojila je tri deteta, a othranila je preko 30 dece. U njenoj bivšoj kući na Voždovcu u ulici koja danas nosi njeno ime, postavljena je spomen ploča. U Jošaničkoj banji nadomak njenog rodnog sela Koprivnica, 1995. godine podignut je spomenik u prirodnoj veličini. Sa ponosom mogu da kažem da svake godine od kako je postavljen ovaj spomenik, odlazim i poklanjam se toj ženi, ženi koja je meni uzor i koja se nadam biće uzor i mojoj deci. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, 11 nedelja neprekidnog bombardovanja NATO agresije 1999. godine odnelo je hiljade života, a među njima i nedužne dece. O materijalnoj šteti ne vredi govoriti, ali moram da naglasim da su ciljano bombardovani spomenici kulture.

Sokobanja nije bombardovana, ali je i ona podnela svoje žrtve. Pre same agresije zbog terorističkih akcija neki su po službenoj dužnosti morali da budu prisutni na Kosovu. Tako je i moj sugrađanin Bora Stevanović bio na Kosovu kao pripadnik MUP i položio je svoj život baš tamo 1998. godine. Iza sebe je ostavio dvogodišnje dete.

U parku ispred policijske uprave u Sokobanji postavljen je spomenik Bori na kome su ispisani stihovi Milana Rakića. Godine 2014. dodeljena mu je posthumno zlatna plaketa za hrabrost. U znak sećanja na svog druga zaposleni u policijskoj stanici u Sokobanji ustanovili su memorijalni turnir u malom fudbalu. Neka ovo bude dobar primer svim građanima Srbije da ne smemo zaboraviti ni jednu žrtvu za slobodu u kojoj mi danas uživamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, narodni poslanici, sećajući se svojih poginulih ratnika za slobodu naše zemlje dobijamo poruku ne samo za sadašnjost, već i za budućnost, za naša nova pokolenja. Upravo ovom devizom rukovodila se i lokalna samouprava Sokobanja.

Jedan od prvih projekata koji je finansiran iz budžeta lokalne samouprave, dolaskom SNS na vlast 2016. godine, jeste i izdavanje knjige Sokobanjčanina Goluba Radovanovića, koji je izdao knjigu pod nazivom „Spomeni i uspomene iz Sokobanje“. Knjiga sadrži sistemski popis i spisak svih spomenika, spomen-česmi, zapisa, spomen-zvona, što će svakako olakšati lokalnoj samoupravi posao koji treba da završi do 30. novembra, tj. da preda izveštaj resornom i nadležnom ministarstvu za evidentiranje ratnih memorijala.

Na teritoriji opštine Sokobanja od 26 mesnih zajednica, 21 poseduje spomenik namenjen palim ratnicima u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Svakako, centralno mesto zauzima spomenik u centru Sokobanje, ne zna se tačno kada je podignut, ali na njemu je ispisano preko 200 imena poginulih ratnika u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.

Lokalna vlast je pre desetak dana izvršila reparaciju izgraviranih imena koja su izbledela vremenom. Ovaj spomenik je svakako deo turističke ponude Sokobanje i, naravno, kulturno-istorijska baština naše opštine. Ne postoji ni jedan turista koji je otišao iz Sokobanje, a da nije primetio ovaj spomenik.

Svakako da ćemo se zalagati da sve više ulažemo u očuvanje naših spomenika i naše kulturno-istorijske baštine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, između ostalog ovaj predlog zakona izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi definiše i mesne zajednice, znači, njihove statute, način izbora članova mesne zajednice i finansiranje. Lokalne samouprave odakle ja dolazim iz Sokobanje je dolaskom SNS juna 2016. godine uvela dodatno finansiranje seoskih mesnih zajednica s obzirom da je situacija u tim mesnim zajednicama bila katastrofalna. Urasle i neprohodni seoski putevi su bili van upotreba pa smo zbog toga uveli da svakoj seoskoj mesnoj zajednici dodelimo po 300 hiljada dinara, a ima ih 25 na teritoriji opštine Sokobanja, što je sedam i po miliona dinara dodatno iz budžeta izdvojeno za sanaciju i rekonstrukciju tih atarskih puteva. Sem toga uveli smo i projektno finansiranje za šest seoskih mesnih zajednica koje su na konkursu, a izabrano je šest najboljih, znači, ekonomski opravdanih održivih ekonomskih projekata, uglavnom su to rekonstrukcije doma kulture ili rekonstrukcija raznih sportskih terena. Znači, ulepšavanje seoskih centralnih trgova ili česmi.

Sve ovo govorim zato što prethodna vlast nije uopšte vodila računa o seoskom stanovništvu, a na selu u opštini Sokobanja živi 50% seoskog stanovništva i što nisu imali sluha za njihove potrebe i njihove brige. Sve ovo radimo da bismo u cilju da bismo zadržali stanovništvo na selu i da im na neki način omogućimo normalni i komforniji život. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, svakako da donošenje ovog zakona treba da unapredi razvoj lokalnih samouprava i da opšti interes građana bude prioritet, a ne kao što smo svedoci u nekim lokalnim samoupravama da bude prioritet lični interes.

Dolazim iz lokalne samouprave Sokobanja, gde je do juna 2016, nažalost, na vlasti bilo žuto preduzeće, a koliko je vodilo računa o Banji govori činjenica da u jeku sezone nisu, ne samo domaći, nego ni turisti nisu imali vodu za piće. NJihov izgovor je bio – nedostatak padavina.

Nažalost, istina je nešto drugo, dotrajala vodovodna mreža koja nije menjana 30, 40 godina i popucali ventili imali su gubitak vode i do 60%. Prema tome, višestruka je bila šteta. Najpre gostima koji su odlazili iz Banje nezadovoljni i skraćivali svoj odmor, zatim zainteresovanim investitorima koji su, naravno, u takvim situacijama destimulativno bili zainteresovani za ulaganje u Banju, stanodavci, trgovci, ugostitelji, svi su imali štetu, pa je i budžet Opštine imao štetu koji je ubirao prihod od naime boravišnih taksi.

Međutim, situacija se promenila. Od juna 2016. godine, na čelo je, hvala Bogu, došla SNS, domaćinska stranka, koja je za godinu dana promenila vodovodnu mrežu u tri glavne ulice u Sokobanji i na taj način poboljšala vodosnabdevanje ne samo stanodavcima, već je i na neki način komforniju uslugu pružila turistima. Vrednost ove investicije je 20 miliona dinara, od čega je 50% finansirano iz budžeta Opštine Sokobanja, a 50% iz Ministarstva privrede.

Međutim, ovo je samo početak. Ove godine radimo na projektnoj dokumentaciji gde treba da se promeni vodovodna mreža u dužini od 5km od glavnog izvorišta, sa planine Ozren, do same Sokobanje...

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, svakako da je predlog Vlade o izmeni Predloga zakona o lokalnoj samoupravi nešto što će doprineti razvoju i unapređenju u razvoju svih lokalnih samouprava, a samim tim i razvoju i unapređenju naše Srbije.

Ja dolazim iz lokalne samouprave Sokobanja. Sokobanja je, mogu sa ponosom da kažem, prethodne godine bila najposećenija turistička destinacija. Međutim, možda bi više turista posetilo ovu našu poznatu banju, da je prethodna vlast koja je bila na čelu žutog preduzeća do juna 2016. godine malo više vodila računa o svojoj lokalnoj samoupravi.

Ne samo da nisu vodili računa o krupnim investicionim ulaganjima i projektima, nego čak nisu vodili računa ni o zgradi opštinske uprave. Ova zgrada je inače objekat pod zaštitom spomenika kulture i arhitekte Jovana Ilkića. Za one koji nisu čuli za Jovana Ilkića, on je arhitekt i ovog našeg prelepog zdanja ovde, Narodne skupštine.

Mi smo iz budžeta lokalne samouprave izdvojili skoro 10 miliona. Evo i za poštovane gledaoce, da pokažem, ovako je izgledala stolarija na zgradi ovog kulturnog zdanja, a danas izgleda ovako i upravo završavamo rekonstrukciju fasade. Izdvojili smo devet miliona iz budžeta lokalne samouprave da bi renovirali ovu prelepu zgradu. Ne samo da je spoljašnji izgled bio doveden u pitanje, nisu vodili računa ni o sali za venčanja, pa su tako mlade bračne parove prinudili na dodatne troškove prilikom sklapanja brakova.

Lokalna samouprava radi na drugim projektima, u saglasnosti sa drugim resornim ministarstvima i ovo je samo jedan od niza projekata, ali svakako za ove skoro dve godine, od kako je SNS na čelu ove lokalne samouprave, mi smo preduzeli ogromne korake i napredak se oseća već u tome što je Sokobanju za ovih šest meseci posetilo više od 30 hiljada turista. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana guvernerka Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, od 2001. godine pa nadalje imali smo ekspanziju inostranih banaka u Srbiji. Time su se hvalili i mahali kako su otvorili veliki broj novih radnih mesta, ali banke su profitabilne institucije i jedini cilj im je što veći profit, dok su naši građani sa minimalnim primanjem bili prinuđeni da podižu enormno skupe kredite, banke su se bogatile. Mi nismo imali pre šest i više godina adekvatna zakonska rešenja koja bi štitile interese naših građana, dok razvijene zemlje za razliku od nas jesu.

Narodna banka Srbije i dan danas rešava tadašnje problematične kredite, a njihovo učešće u ukupnim kreditima je danas skoro 9%.

Referentne kamatne stope kretale su se i do 18% u 2006. godini, a to je omogućavalo stranim bankama enormne zarade. Samo oni privredni subjekti koji su bili prinuđeni, a do 2012. godine ih je bilo mnogo, podizali su ni malo povoljne kredite i to za likvidnost za trajna obrtna sredstva. Tako nepovoljni krediti gurali su privredne subjekte u stečaj.

Danas nam je referentna kamatna stopa 3%. To je rekordno niska kamatna stopa koja za građane i privredne subjekte znači da građani danas mogu kupovati stanove po niskim kamatnim stopama a privrednici koji nemaju dovoljno sopstvenih sredstava mogu da investiraju i svoje proizvodne programe širiti pod najpovoljnijim uslovima.

Zakonska rešenja koja danas usvajamo u potpunosti štite interese korisnika finansijskih usluga, a to su građani i privredni subjekti Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Uvažena guvernerko sa kolegama, kolege narodni poslanici, u drugom članu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga oko ugovaranja na daljinu definisano je značenje pojmova koji se koriste u zakonu.

Mnogi od ovih pojmova je definisano i u drugim zakonima, kao što su Zakon o tržištu kapitala, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i drugi.

Svakako da će se donošenjem ovog zakona izvršiti i usklađivanje domaćeg prava sa propisima EU u ovoj oblasti, pre svega sa Direktivom 2002.

Narodna banka Srbije u proteklih šest godina je obavila veoma značajnu ulogu u procesu evropskih integracija Republike Srbije i to kako kroz proces pridruživanja, tako i kroz proces pristupanja.

Značajno je danas istaći da do kraja juna očekujemo otvaranje nova dva poglavlja i to 33 i 13. Svakako da je veoma značajno Poglavlje 33 koje se odnosi na finansijske i budžetske odredbe. Takođe, do kraja juna će se potpisati deo finansijske pomoći iz pretpristupnih fondova za 2017. godinu od 42 miliona evra od ukupnih 138 miliona evra.

Takođe je dogovoreno i potpisivanje, po prvi put, finansijskog sporazuma IPARD, koji se odnosi na fondove za poljoprivrednike, u visini od 175 miliona evra bespovratne pomoći do 2020. godine.

Sve ovo ukazuje da naša Vlada veoma marljivo i odgovorno radi za dobrobit svojih građana, kao što će i donošenje zakona koji je danas na dnevnom redu, svakako uticati na podizanje kvaliteta životnog standarda građana Srbije. Zahvaljujem.