Upravu ste, gospodine Mirčiću, istraživanja su pokazivala da gospodin Tadić ima preko 50%. Međutim, na izborima nikada nije osvojio 50%, a naš predsednik Aleksandar Vučić je osvoji preko 50%, i to je velika razlika.

Što se tiče ovoga što sam vam rekla, kog dana možete da postavite poslanička pitanja, nisam ja to izmislila, to piše u Poslovniku Narodne skupštine.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svakako da se ne slažem sa predlogom amandmana moje koleginice iz SRS zato što ovde se odnosi isključivo da se cene iskazuju u stranoj valuti vezano za usluge turizma i koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom. Što to znači? To znači da smo mi prihod u prošloj godini od inostranih turista ostvarili 1,4 milijarde evra, to je 6% više nego u 2017. godini i da je Srbija destinacija sa drugim najvećim rastom noćenja i dolaska stranih turista u Evropi u 2018. godini. Petnaest procenata rasta broja stranih turista zabeležen je u 2018. godini, u odnosu na 2017. godinu, znači negde oko milion i po stranih turista je posetilo Srbiju.

Posebno mogu da iskažem da je i bezvizni režim prema Kini doprineo da se broj inostranih turista poveća u Srbiji. U ova prva dva meseca u 2019. godini beleži se da je 54% više dolazaka inostranih turista iz Kine u Srbiju.

Svakako da bi brisanjem ovog stava u ovom članu 35. umanjilo prihode što se tiče dolaska turista iz inostranstva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije.

Javna rasprava o Predlogu zakona o trgovini i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini se odvijala u februaru ove godine u Ministarstvu trgovine, gde je učestvovalo preko 80 učesnika, među kojima su bili brojni predstavnici privrede i državnih organa, ali i relevantnih privrednih institucija i trgovačkih organizacija. S obzirom da oko 32% ukupnog broja registrovanih subjekata posluje u sektoru trgovine.

U Predlogu zakona o trgovini se prvi put definiše elektronska prodavnica, kao i elektronska platforma, kod koje je potrošač u ugovornom odnosu sa trgovcem, ali procedura naručivanja, plaćanja i isporuke ne obavlja se od strane trgovca, nego preko platforme koja je takođe u ugovornom odnosu sa trgovcem. Takođe u Predlogu zakona o trgovine predložen je potpuno novi sistem podele trgovine gde bi trgovina na malo bila podeljena na trgovinu na prodajnom mestu, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku trgovinu.

Pod trgovinom na prodajnom mestu potpadala bi i trgovina koja se odvija u fiksiranim objektima, kao što su prodavnice i boksevi, ali i ona koja se obavlja sa prenosnim objektima, kao što su kiosci, tezge i automati.

Što se tiče daljinske trgovine, odnosno trgovinskim putem sredstava komunikacije na daljinu, njena regulacija u predloženom Zakonu o trgovini posvećena je posebna pažnja. Cilj detaljno uređenja bio je zaštita potrošača, koji zbog fizičke udaljenosti nemaju mogućnost neposrednog uvida u predmet kupovine i ponudu trgovca.

Novina je i utvrđivanje posebnih tržišnih institucija. Zakon predviđa i jasno definiše koje sve posebne tržišne institucije mogu postojati, te ih deli na robnu berzu, sajam privredne izložbe i tradicionalne manifestacije, pijace, veletržnice i aukcijske kuće. Predlog zakona o trgovini precizira da se na tradicionalnim manifestacijama ne može prodavati svaka roba i usluge, već samo ona roba i usluge koje su predmet i svrha njihovog organizovanja.

Velike izmene nove zakonske odredbe predlažu se i u oblasti prodajnih cena. Prvo u cilju zaštite potrošača neće biti dovoljno da se istakne samo cene, jedinice mere u kojoj se roba već nalazi, već će biti nužno da se istakne koja bi cena bila kada bi se roba prodavala u drugim jedinicama mera, a čime cena postaje uporediva.

Drugo, cena robe koja se prodaje i usluge koje se pružaju elektronskim putem više ne mora istaknuto u dinarskoj valuti, već može da bude istaknuto i u stranoj valuti. Novina je i uređenje prodaje sa nižom cenom, te tačno određuje da se ona može obavljati u formi rasprodaje, akcijske prodaje ili sezonskog sniženja.

Predlog izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini sadrži znatno manje noviteta od Predloga zakona o trgovini. Promene se pre svega odnose na preciziranje već postojećih formulacija zakonskog teksta, kao i razjašnjenje već postojeće definicije, kao npr. definicija korisnika i pružaoca usluga, kao i komercijalne poruke, a uvedena je i definicija operatera elektronskih komunikacija.

Pored potrebe za modernizacijom, sve navedene izmene bile su potrebne i radi povećanja pravne sigurnosti. Poznato je da je internet veoma podložno tlo za razvoj sive ekonomije iako se obim sive ekonomije u Srbiji u prethodnoj godini smanjio, on čini oko 15% BDP. Kako bi se taj procenat dodatno smanjio u 2019. godini, inspektorima će biti na raspolaganju još jedan alat u borbi protiv sive ekonomije, uvođenjem instituta prikrivene kupovine. Od 2015. do 2018. godine broj ljudi koji su kupovali preko interneta je za oko 50% više i kreće se oko dva miliona.

U nadi da će predloženi zakoni olakšati i povećati pravnu sigurnost građana Srbije pri kupovini, u danu za glasanje podržaću ove zakone, kao i članove moje poslaničke grupe SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Svi postupci javnih nabavki u Srbiji će se od polovine 2020. godine sprovoditi isključivo elektronski, preko novog portala javnih nabavki.

Iskustva drugih država pokazuju da elektronska komunikacija u javnim nabavkama može da bude jedna od sredstava za borbu protiv korupcije, smanjuje se mogućnost manipulacije dokumentima koje ponuđači šalju, olakšava se provera potpunosti podnete dokumentacije na tenderu.

Trenutno postoji elektronska dostupnost planova, elektronski pristup dokumentaciji i javnim nabavkama koji uključuje poziv za podnošenje ponuda i konkursne dokumentacije, objavljivanje odluke o dodeli ugovora, obaveštenje o zaključenom ugovoru i odluke o izmeni ugovora na portalu javnih nabavki.

Portal putem kojeg se sprovode sve javne nabavke u Srbiji, uključujući i lokalne samouprave ustanovljen je 2009. godine, a modernizovan 2013. godine sa dolaskom SNS na čelo Srbije.

Najčešće nepravilnosti u postupku javih nabavki se detektuju u sve tri faze javnih nabavki, u planiranju, sprovođenju postupaka, izvršenju ugovora. Dobar primer iz prakse nepravilnog postupka javnih nabavki je ugradnja podzemnih kontejnera u Beogradu za vreme Dragana Đilasa koji je iza sebe ostavio 1,1 milijardu dinara duga prestonici, ali je znao da za nabavku i postavku kontejnera plati šest miliona evra, koji su sa ozbiljnim tehničkim nedostacima čiji je kvalitet bio katastrofalan. Sam tender je bio predmet malverzacije.

Beograđani ne mogu da zaborave i tzv. „Pazl grad“, Banjička igraonica građena 2009. godine u vreme kada je na vlasti opštine Voždovac vladala DS i koja se za veoma kratko vreme pretvorila u kućicu strave i užasa. Takođe i park „Terazije“ građevine u Bloku 42, još jedno ruglo za koje su bili zaduženi Đilas i njegovo žuto preduzeće.

Po uzoru na svog lidera, bivšeg predsednika opštine Smederevska Palanke, Milojičić, sprovodio je tendere koji su punili džepove pojedinaca, a iza sebe zadužio budžet svoje opštine za četiri milijarde dinara. Godišnji budžet te opštine je bio 800 miliona.

Dotični predsednik Milojičić je za pet meseci iz gradske kase za račune za gorivo izdvojio 3.200.933 dinara, što je i razumljivo, jer su opštinski automobili trošili 400 litara goriva na dan. Godine 2013. istoimeni je sklopio ugovor sa privatnom firmom za obavljanje komunalnih poslova što nije čudno, ali ovaj ugovor je sklopljen na čak 25 godina. Opština se obavezala da će godišnje za ove poslove plaćati više od 30 miliona dinara.

Na ovom spisku se nalazi predsednik opštine Paraćin tzv. paraćinski despota. Zahvaljujući načinu na koji njome rukovodi, postala je sinonim za afere, sukoba interesa, nasilje i bahato ponašanje. Na računu budžeta ove opštine, jedna mala firma je prihodovala od javnih nabavki čak dva miliona evra, iako kada je osnovana nije imala ni jednog zaposlenog. Pitanje je kako uopšte firma koja nije imala ni jednog radnika mogla da pobeđuje na javnim nabavkama i dobija poslove koji su raspisivali javna preduzeća koja posluju u okviru opštine Paraćin.

Predsednik opštine Paraćin kritikuje našeg predsednika Aleksandra Vučića da mu ne daje da zapošljava radnike, pa potrošio preko 100 miliona dinara na tzv. lizing radne snage.

Spisak malverzacija je mnogo duži, ali se nadam da je Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki raditi po zakonu i stati na put tim malverzacijama.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, pre nego što počnem svoju diskusiju koja je danas na dnevnom redu, to je Zakon o komunalnoj miliciji, želim pre svega da građanima Kraljeva čestitam otvaranje civilnog aerodroma, i to baš danas na Vidovdan, zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi, koji su uložili nadljudske napore da se ovaj projekat u što kraćem roku završi.

Inače, što se tiče Zakona o komunalnoj miliciji koji je danas na dnevnom redu, ja bih diskutovala slično kao prethodni govornik gospodin Cokić, kroz primer moje lokalne samouprave Sokobanje, odakle ja dolazim. Svakako da nam je u korist ukidanje ograničenja odredbi – jedan milicioner na 5.000 stanovnika, s obzirom da u Sokobanji godišnje 120.000 turista poseti ovo mesto i moram da se pohvalim da smo u 2018. zabeležili 97% veći broj turista u Sokobanji nego u 2017. godini. Jedan od razloga je svakako uvođenje vaučera za turiste za korišćenje na teritoriji Srbije i isto moramo biti zahvalni našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji je to i uveo pre par godina. Međutim, broj turista u Sokobanji beleži i u ovoj godini rast u odnosu na prošlu godinu, za ovih pet meseci 17% i više turista posetilo je ovu veoma značajnu turističku destinaciju.

To znači da ne moramo da zaposlimo samo tri komunalna milicionera, jer na teritorije Opštine Soko Banja živi samo 15.000 stanovnika. U trenutku kada se organizuju razne manifestacije, koncerti i druga zbivanja, u Soko Banji u jednom danu ima i preko 30.000 građana, što je svakako neophodno da se zaposli veći broj komunalnih milicionera.

Pohvalila bih i ovaj zakon u odredbi gde kaže da ovlašćenja komunalnih milicionera služe i za zaštitu životne sredine. S obzirom da je moja lokalna samouprava prva ekološka opština u Srbiji još od devedesete godine i da poseduje preko 20 izletišta u prirodi, svakako da će ovo zaduženje koje imaju komunalni milicioneri da omogući da su sva izletišta uredna i da spremna očekuju turiste koji je posećuju preko cele godine.

Još nešto što do sada niko, čini mi se, nije izjavio u vezi ovog zakona, a to je da će pojedini komunalni milicioneri biti posebno osposobljeni za rad sa maloletnicima. Svakako da je ovo veoma značajno, s obzirom da uglavnom mlađe populacije od 18 godina, naročito u kasnim večernjim časovima radi provoda su spremni da načine neke incidente, odnosno da kontejnere, kante za smeće i ostalo, da stavljaju na druga mesta nego gde je to predviđeno i čak neki znaju da narušavaju javni red i mir, ali znaju i da uništavaju na primer klupe i ostale mobilijare u parkovima.

Za sve ovo svakako je trebalo vremena da se, s obzirom da najavljujemo sledeće godine ukidanje zabrane zapošljavanja, jedan od načina jeste da i nove mlade kadrove zaposlimo, što jeste cilj ove Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas je Srbija društvo zasnovano na znanju, a nauka i istraživanje su prepoznati kao delatnost od posebnog značaja za sveukupni razvoj Republike Srbije.

Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine za istraživanja i za inovacije, kao strateški cilj u oblasti nauke i istraživanja u Republici Srbiji predstavlja i promena modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti, što je jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona u oblasti nauke i istraživanja, a s ciljem da se sistem unapredi, obezbedi stabilno finansiranje i da se budžetska sredstva koriste na efikasan i optimalan način.

Donošenjem Zakona o Fondu za nauku prošle godine učinjen je prvi korak Ministarstva prosvete u reformi sistema finansiranja naučnog rada u našoj zemlji. Tri ključna koraka su prelazak sa projektnog na institucionalno finansiranje, promena statusa istraživača na fakultetima i afirmacija principa da naučni rad mora da donese konkretnu korist državi i društvu.

Prema istraživanju, 34 evropske zemlje zajedno će u 2019. godini izdvojiti 472,5 milijardi dolara za naučnike, i to od Nemačke sa planiranim budžetom od 123 milijarde dolara do Bosne i Hercegovine koja će u te svrhe izdvojiti 50 miliona dolara. Treba naglasiti da Srbija na naučna istraživanja izdvaja iz budžeta od 110 do 114 miliona dolara godišnje, što je više nego u Hrvatskoj, Sloveniji, Estoniji, Letoniji, Islandu, a možemo reći i prebogatom Luksemburgu.

Kako je svetski standard za značajnija izdvajanja iz budžeta za istraživanje i razvoj oko 20 miliona dolara, možemo reći da sigurno nismo na globalnom dnu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2017. godinu, najveći procenat sredstava za istraživanje i razvoj dolazi iz državnog sektora, 57,3%, dok je na drugom mestu sektor visokog obrazovanja 26,3%. Sredstva od međunarodnih organizacija učestvuju sa oko 10%, dok nefinansijski sektor učestvuje sa oko samo 4%. Ovu relativno nepovoljnu strukturu finansiranja nauke trebalo bi da reši Zakon o nauci i istraživanju o kome danas raspravljamo.

Cilj ovog zakona je da se jedan deo instituta bavi poslovima važnim za državu, jer su neki od njih zato i osnovani. Rezultati koji se očekuju od naučne zajednice nisu samo radovi za ISO listu, već i konkretni doprinosi državi i celom društvu. To važi i za istraživače sa univerziteta.

Prema podacima Republičkog statističkog zavoda i procene Ministarstva prosvete u našoj Srbiji radi između 10do 12 hiljada istraživača. Razlika postoji zbog statusnih specifičnosti, kao što su radno mesto, izvor zarade, statusni projekti i ostalo. Do skora je samo 1.000 istraživača bilo mlađe od 30 godina, međutim danas uz pomoć vladinog programa zapošljavanja taj broj je skoro dupliran, odnosno 1.830. Ulaganje u nauku i mlade je ulaganje u nacionalni identitet, čemu je najzaslužniji naš predsednik Aleksandar Vučić. U Danu za glasanje, kao i moje kolege iz SNS, podržaću predlog ovog zakona.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedniče Fiskalnog saveta i ostali članovi, kolege narodni poslanici, građani Srbije, ono što želim na samom početku svog izlaganja da iskažem to je da je Fiskalni savet sa Fiskalnim savetom Republike Srpske zaključio memorandum prošle godine 2018. i da ste vi gospodine Petroviću bili domaćin predstavnicima Fiskalnog saveta Republike Srpske, novembra 2018. godine. To je samo još jedna potvrda dugotrajnog i napornog rada našeg predsednika Aleksandra Vučića koji je sa ponosom skoro izrekao da nikada bolji odnosi nisu bili sa Republikom Srpskom, sa našim bratskim susedima.

Međutim, ono što na neki način zameram vašem izveštaju ali sa jedne strane vas i razumem, jer vi tako stalno govorite o nekim javnim preduzećima koje su u dubiozi, između ostalog to je i preduzeće, Javno preduzeće „Resavica“, zameram to što stalno govorite kako su oni nerentabilni. To jeste istina i zamerate državi što stalno daje subvencije za tih 4.000 rudara i govorite da se tu ništa ne dešava, da se stalno rezervišu sredstva i troše za zatvaranje rudnika, ali da do sada ni jedan rudnik nije zatvoren. Jeste da ni jedan rudnik nije zatvoren ali zato su prošle godine u Resavici sprovedena dva kruga socijalnog programa i sada je u Resavici skoro 500 radnika manje zaposleno nego što je bilo.

Zatvaranje rudnika je možda mnogo veći i mnogo trpniji posao nego što je samo otvaranje rudnika. Nije mala stvar, Resavica nije jedan rudnik, Resavica su u stvari preduzeća u čijem sklopu rade devet rudnika na devet teritorija Srbije. Ponekad podaci, ekonomski podaci nisu dovoljni za neku odluku. Treba da znamo gde se i sami rudnici nalaze, da se nalaze na nekim granicama i da je to jako bitno za socijalnu, demografsku politiku ove zemlje.

Druga stvar, nije problem samo što se izdaju sredstva, treba pored ovih navoda koje ste stavili, treba da stavite da je i država, odnosno budžet za 2019. godinu predvideo i ulaganje u one rudnike koji su profitabilni, a njih na sreću imamo tri koji stvarno mogu da zadovolje, svojom proizvodnjom mogu da izdržavaju a ne da zavise od subvencija države.

Moram da se vratim na 2014. godinu kada je bila ona poplava u Kolubari tada je Resavica, jeste sa malom proizvodnjom u odnosu na proizvodnju koju ima Kolubara, ali je ipak značajno doprinela nekoj stabilizaciji tada proizvodnje električne energije, naročito u TE „Morava“. Tako da imala sam moralnu obavezu zato što stalno rudari kada čuju vaš izveštaj oni kažu – Fiskalni savet je protiv nas. Razumem vas kao stručnjaka ali morate i vi njih da razumete sa druge strane kao rudare koji imaju najodgovorniji, sigurno najteži posao u ovoj zemlji.

Onda nama zamerate, odnosno ovoj Vladi kako ne investiramo dovoljno, a meni se čini da nikada više nismo investirali, da se nikada više nije gradilo u ovoj zemlji, a posebno ste skrenuli pažnju na infrastrukturu u saobraćaju i železnici. Ne znam, ali u našim izveštajima koje smo mi dobili, infrastruktura Železnice Srbije, dobili smo podatak da se ove godine vrši rekonstrukcija 300 km regionalnih pruga. Zanemarujem to što se radi pruga Beograd-Budimpešta koja je stvarno jedan kapitalni investicioni projekat, koji nije značajan samo za našu zemlju, nego i za ostale susedne države oko nas.

Zatim, u građevinarstvu, mi nikada više nismo izgradili nego prošle godine u 2018. godini, 13,9% u odnosu na 2017. godinu, vrednost izvedenih građevinskih radova. Od 2013. do 2018. godine za 1,2 milijarde evra smo uvećali vrednost radova koji se odnose na saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu. Znači, sa 189,5 milijardi dinara na 332 milijarde dinara. Najveći deo rasta jeste povećanje ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Samim tim 2013. godine učešće građevinarstva u BDP je bio 3%, a prošle godine je bio 4,7%. Od ove godine započinje novi investicioni ciklus čija je vrednost preko pet milijardi evra, što ukazuje na to da će Srbija svake godine sve više i više da ulaže i da niko ne može da stane razvoju naše države, a svakako za to je najzaslužniji naš predsednik Aleksandar Vučić.

Sem direktnih investicija, moram da kažem da tu ima i nekih indirektnih investicija, kao npr. što je gospodin Aleksandar Vučić, naš predsednik obezbedio 500 miliona za vaučere u turizmu, samim tim je indirektno investirao u privatni sektor, jer oni koji se bave turizmom, oni će sigurno da investiraju u svoje kapacitete jer znaju da imaju osiguranih 100.000 novih gostiju.

Tako da s jedne strane podržavam ovaj vaš izveštaj ali sa druge strane, čini mi se, postoje neke stvari koje su indirektne i koje utiču na rast BDP koje nisu sagledane ili možda ste vi to sagledali, ali mi to kroz izveštaj nismo primetili. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredite, uglavnom za infrastrukturne projekte u Srbiji.

Još 2014. godine, zahvaljujući našem sadašnjem predsedniku Republike, a tada premijeru, Aleksandru Vučiću, potpisan je Memorandum o razumevanju i saradnji na Projektu mađarsko – srpske železničke veze između Narodne Republike Kine, Mađarske i Srbije.

Ovo je svakako jedan od najvećih infrastrukturnih projekata kod nas u Srbiji o kome danas razgovaramo i koji treba da doprinese svakako razvoju naše privrede, trgovine i svih ostalih privrednih delatnosti u Srbiji.

Vrednost ovog projekta koji se odnosi na modernizaciju i rekonstrukciju pruge između Novog Sada i Subotice, odnosno državnog prelaza Kelebije, za koji treba uzeti kredit iz Eksport – Import banke iz Kine je 988.380.500 dolara. Dužina ove pruge je 108 kilometra i treba da omogući kretanje vozova brzine od 200 kilometara na sat.

Kamatna stopa za uzimanje ovog kredita je 2% godišnje i rok dospeća kredita je 20 godina. Troškovi obrade su 0,25%, koliko je i provizija na nepovučena sredstva. Kraj radova se očekuje 2023. godine.

Svakako, ovo je deo globalnog projekta „Jedan pojas, jedan put“ i ima dvostruki značaj za Srbiju, jer povezuje Evroaziju sa centralnom i zapadnom Evropom, kao i uključivanje u transevropsku transportnu mrežu.

Investitor ovog projekta jeste „Infrastruktura železnice Srbije“ i možemo sa ponosom da kažemo da nikada više nije ulagano u rekonstrukciju i modernizaciju pruga, ali isto tako je značajno naglasiti danas i da se ulaže u rekonstrukciju i modernizaciju lokalnih pruga.

Za ovu godinu planirano je preko 320 kilometara lokalnih pruga da se modernizuje, a od toga će verovatno biti 280 kilometara. Među tim prugama su svakako bitne pruge Niš – Zaječar, koja je dužine 108 kilometara, Lapovo – Kraljevo, 84 kilometara, Subotica – Senta, 38,5 kilometara, Markovac – Resavica, 53 kilometra i Kumanovo – Banatsko Miloševo, 28 kilometara.

Juče je u Železničkoj stanici Umčare počela rekonstrukcija pruge Jajinci – Mala Krsna, a isto podrazumeva i rekonstrukciju železničke stanice u Maloj Krsni.

Sem ovoga, juna 2018. godine započet je izvođač je uveden u posao na rekonstrukciji, modernizaciji dela pruge Beograd – Budimpešta, koja se odnosi na Beograd Centar – Stara Pazova i rok za završetak ovih radova je 36 meseci.

Značajno je reći da finansijska realizacija ovog projekta iznosi preko 25%, a da je fizička realizacija projekta 5%.

Ovo je samo jedan deo pozitivne i dobre saradnje sa Kinom što se tiče ove pruge Beograd – Budimpešta, jer znamo da su najbrže pruge upravo u Kini i da imaju najviše pozitivnog iskustva što se tiče železnice. Međutim, značajno je spomenuti da mi imamo i druge dobre odnose sa Kinom. Što se tiče Železare Smederevo, ne smemo da zaboravimo 2016. godinu, kada je Kompanija „Hestil“ kupila za 46 miliona evra. Zatim, 2017. godine Kina je otvorila kinesku banku, koja je četvrta svetska banka po visini kapitala. Zatim, 2018. godine, EPS je posle tri decenije počeo da gradi termokapacitete koji se odnose na Kosotlac B3 i snage 350 megavati upravo sa kineskom kompanijom.

Zatim, upravo smo svedoci da je RTB „Bor“ pre par meseci preuzeo Zi Đing, kineska kompanija koja je uplatila 350 miliona dolara i da je postala 63% vlasnik te kompanije, ali je takođe uplatila i 200 miliona dugovanja po UPPR, koje je tada imao RTB „Bor“.

Sve ovo je zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovom ličnom zalaganju i dalje ćemo sigurno imati dobre odnose, ne dobre, nego izuzetne odnose i sa Mađarskom i sa Kinom.

U danu za glasanje podržaću ceo set zakona koji je danas na dnevnom redu.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, danas ću u svom izlaganju posebnu pažnju posvetiti Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Zakon je donešen 2018. godine a već ove godine imamo dopune i izmene istog. Šta nam to govori? Govori da je Srbija danas najveće gradilište u regionu, gde je preko 40 hiljada aktivnih gradilišta.

Izmene i dopune su upravo rezultat rada na terenu. Iako je Srbija danas u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, ova Vlada na čelu sa našim predsednikom, Aleksandrom Vučićem, želi da i dalje unapređuje rad stručnih službi, kao i brzinu izdavanja dozvola.

Jedan od ciljeva ovog zakona je ubrzanje procedure prilikom izdavanja građevinskih dozvola za linijske infrastrukturne objekte, kao i na priznanju odgovarajućeg prava prilikom izdavanja građevinske dozvole, odnosno propisano je da izjava investitora, da će imovinske odnose rešiti do izdavanja upotrebne dozvole, predstavlja rešenim imovinskim pravom, odnosima na katastarskoj parceli, koja je obrazovana kao projekat preparcelacije, ali bez uslova da je isti sproveden i potvrđen u katarstvu, u fazi prijave radova.

Takođe, za pohvalu je i ubrzana procedura za izdavanje građevinskih dozvola, za projekte koji su utvrđeni kao projekti od značaja za Republiku Srbiju.

Ovim izmenama zakona produžen je rok za izradu planova detaljne regulacije gradova, koji su stupili na snagu pre 1. januara 1993. godine, a rok im ističe novembra ove godine.

Kako se u našoj Srbiji planira početak novog investicionog ciklusa, vredan oko pet milijardi evra, analizom slučajeva u praksi, predlaže se novo rešenje, gde se ne dozvoljava početak radova, tamo gde nije rešena imovina, ali se ubrzava postupak na način da se ne traži potvrđen i sproveden projekat preparcelacije, odnosno parcelacija čime se omogućava da se radovi izvode po fazama tamo gde su rešeni imovinsko pravni odnosi, kao i da se sukcesivno vrši prijava radova.

Takođe u cilju ubrzavanja rešavanja postupaka ekspropiracije pred katastrom i smanjenjem rizika za investitora istovremeno sa ovim izmenama predložena je izmena zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova na način da se ovakvi predmeti rešavaju prioritetno.

Ovo su samo neke od novina u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koji će svakako uticati na još ubrzanije izdavanje građevinskih dozvola koje je najveće zadovoljstvo korisnika ovih usluga.

U danu za glasanje podržaću set svih zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.

Evo, pošto dolazim iz Soko banje, ja bih neke stvari iznela baš iz prakse.

Dobro je što je ovaj Predlog zakona daje slobodu stanodavcima da oni sami uplaćuju boravišnu taksu i nisu više dužni da sklapaju ugovore sa turističkim agencijama, odnosno organizacijama i da preko njih naplaćuje boravišne takse.

Nije tačno da turističke organizacije donose visinu boravišnih taksi. To se radi na odluci skupštine grada ili lokalne samouprave, naravno, u saradnji sa turističkom organizacijom.

Jeste problem da postoji siva ekonomije što se tiče naplate boravišne takse, međutim ovaj zakon baš i naglašava da se daje lokalnim samoupravama pravo da oni regulišu kako će da sprovedu turističku politiku na svojoj lokalnoj samoupravi i upravo turistički inspektori su ti koji će da vode računa o tome koliko je broj turista prijavljenih, a koliko nije prijavljenih. Imaju određene ingerencije turistički inspektori.

Druga stvar, uvođenjem ovih vaučera stvarno je siva ekonomija, što se tiče turizma, svedena, makar za trećinu, na minimum, jer uvođenjem vaučera vi ste uvedeni u sistem i obavezni ste da plaćate i poreze i boravišne takse i sve ostale namete koje morate da platite državi. Naravno da je to u interesu turističkih destinacija da se naplati što više boravišne takse, jer od tih sredstava lokalna samouprava izgrađuje infrastrukturu i sve ostalo, čime u stvari poboljšava turističku ponudu za svoje turiste.

Ne slažem se baš sa mišljenjem naših kolega iz radikalne stranke da se ništa nije preduzelo i da se ništa ne preduzima na suzbijanju sive ekonomije u turizmu, odnosno na smanjenju broja turista koji ne plaćaju boravišne takse.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, narodni poslanici, građani Srbije, danas ću posebno da govorim o novom Predlogu zakona o turizmu, što je i normalno, pošto dolazim iz poznate turističke destinacije Soko Banja.

Sve ovo što smo danas čuli, da je Srbija ostvarila rezultate u turizmu, svakako ne bi bilo da naš predsednik Aleksandar Vučić i ova Vlada nisu ostvarili četiri godine uzastopno suficit u budžetu, da stopa nezaposlenosti nije 11%, a ne kao što je bilo u vreme žutog tajkunskog preduzeća 26%, da naš predsednik Aleksandar Vučić uspeo da strane direktne investicije u vrednosti od tri milijarde evra dopremi u našu zemlju. I normalno je da posle svih ovih pozitivnih rezultata što se tiče ekonomije dolazi do razvoja turizma.

Međutim, značajno je napomenuti da je za razvoj turizma veoma bitna i politička sigurnost i stabilnost jedne zemlje, na čemu je naročito u poslednjih par godina radio naš predsednik.

Osim dobrih rezultata koje smo čuli za prethodnu godinu ostvarenih u turizmu, ja mogu da kažem da se taj trend nastavlja i u ovoj godini, s obzirom da je u januaru mesecu 2019. godine u odnosu na januar 2018. godine zabeležen 0,6% veći broj noćenja u Srbiji i veći broj gostiju za 0,3%.

Takođe, u januaru 2019. godine u odnosu na januar 2018. godine broj noćenja domaćih turista je manji za 3,5%, dok je broj noćenja stranih turista veći za 6%.

Ja bih posebno danas govorila o mojoj lokalnoj samoupravi, Soko Banji, koja je u 2018. godini stvarno napravila jedan turistički bum u Srbiji. Ona je u 2018. godini za 86% povećala broj dolazaka turista, 90% više noćenja ostvarila u odnosu na 2017. godinu, pet puta više inostranih gostiju je posetilo Soko Banju. Međutim, ono po čemu je najpoznatija za prošlu godinu Soko Banja, to je da je za 2018. godinu imala najduži prosek boravka u toj banji, koji je iznosio pet noćenja.

Sve ovo govori da je lokalna samouprava SNS, koja je došla 2016. godine, marljivo radila i da su se rezultati za dve, dve i po godine, već pokazali.

Neophodno je da se danas istakne i to šta je žuto preduzeće, koje je vladalo do 2016. godine, uradilo za Soko Banju. Naime, 2008. godine su renovirali bioskop. To je jedina ustanova gde se održavaju kulturne manifestacije. Od 2008. do 2010. godine ta zgrada je izgledala gore nego što je bila pre 2008. godine i bila je van upotrebe. Ove godine mi smo u saradnji sa Ministarstvom za kulturu pokrenuli proces renoviranja i stavljanja te zgrade kao multipraktičnu zgradu, odnosno predstavljanje kulturni centar Soko Banje, kako bi i u zimskom periodu Soko Banja mogla da svojim gostima ponudi neka kulturna zbivanja.

Dalje, upropastili su manifestaciju koja traje 57 godina – Prva harmonika Srbije, po čemu je Soko Banja bila i najprepoznatljivija u bivšoj SFRJ, jer više nisu ni imali gde da organizuju tu manifestaciju, tako da od pre godinu i po dana Soko Banja ulaže, zajedno sa Ministarstvom turizma, milion i 290 miliona evra u izgradnju najveće, ne samo u Srbiji već i na Balkanu, letnje pozornice, koja će koristiti i za druge namene, a ne samo za koncerte.

Veoma je bitno naglasiti i to da je upravo naš sadašnji predsednik a tada, u to vreme, premijer Srbije, Aleksandar Vučić, uveo vaučere koji su svakako poboljšali standard stanovnika Srbije i na taj način omogućili da i oni koji nisu u prilici mogu da izdvoje dovoljna sredstva za određeni odmor ili letovanje. Soko Banja je najpoznatija trenutno po tome jer skoro 300 pružaoca usluga može da primi svoje goste zahvaljujući vaučeru. Za te namene je Vlada Republike Srbije izdvojila 500 miliona dinara i već je skoro preko 40 hiljada vaučera za ovu godinu rasprodato, odnosno podeljeno.

Ovo govorim zato što Soko Banja u poslednjih 40 godina nije dobila nijedan novi hotel, a one hotele koje smo imali, žuto preduzeće je uspelo da zatvori, odnosno da ih provede u stečaj, a danas, evo, ovo je slika da je Soko Banja jedno gradilište gde se prave novi hoteli i gde se ulaže u infrastrukturu.

Isto tako, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, moja lokalna samouprava je pokrenula i proces komasacije, koji obuhvata skoro hiljadu hektara i odnosi se na potez od Bovanskog jezera do ulaza u Soko Banju.

Ujedno, kroz ovaj proces komasacije lokalna samouprava će i da sprovede oko desetak kilometara regulaciju reke Moravice, a isto ćemo iskoristi i ovu priliku da stavimo u plan i izgradnju biciklističke staze kojom bi svakako dopunili tu turističku ponudu gostima.

Ovo je samo početak naše izgradnje i dogradnje Sokobanje. Jedno domaćinsko i odgovorno ponašanje može da unapredi još više Sokobanju i ja se iskreno nadam, dok je ova vlast i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da ćemo na tome i istrajati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, Centralni registar je elektronski vođenje baza podataka i elektronski servis koji se zasniva na IT tehnologijama.

Ovim zakonom obezbeđuje se zakonski osnov za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama u Republici Srbiji, čime se omogućava efikasnije, brže ostvarivanje prava i da bi se ispoštovali zahtevi u pogledu elektronske razmene podataka državnih organa, odnosno e-uprave.

Cilj je povećanje efikasnosti, kako Centralnog registra, tako i drugih organa i organizacija korisnika podataka iz Centralnog registra. Koliko je elektronska uprava unapredila i olakšala život građana Srbije govori sistem e-vrtić koji funkcioniše u četiri grada u našoj zemlji i ima 22.000 registracija godišnje podnetih elektronskim putem, bez odlaska na bilo kakav šalter. Takođe, sistem e-beba oslobađa roditelje administrativnih procedura po rođenju deteta, već se ovo završava elektronskim putem.

Sve ovo govori da politika Vlade naše Srbije ide u korak sa svetskim razvojem digitalizacije, kao jedan od ključa za ekonomski rast. Transparentna i moderna administracija je ključna za održiv ekonomski rast Srbije kao četvrta industrijska revolucija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, u skladu sa unapređenjem digitalizacije kao jednog od pokretača ekonomskog razvoja naše zemlje, ne mogu danas, a da ne napomenem da je otvaranje Kancelarije državnog centra, koja je pod tehničkim i bezbednosnim standardima jedna od najsavremenijih u regionu, gde je smeštena ključna informaciona komunikaciona infrastruktura Republike Srbije. U Državnom centru, inače, sastavnog dela Telekomovog centra, instalirana je i kompletna oprema za centralni sistem elektronskih matičnih knjiga ICER, informaciono-bezbednosno državnih organa.

Centralizacija državne infrastrukture pomoći će u racionalizaciji budžeta, kako po pitanju korišćenja postojećeg državnog hardvera i softvera, tako i po pitanju budućih investicija. Ovo će doprineti bržem i kvalitetnijem razvoju novih uslova kako za građane Srbije, tako i za našu nacionalnu privredu. Uvođenje e-plaćanja, odnosno namirivanje administrativnih taksi platnim karticama, jedan od ključnih koraka u digitalnoj transformaciji. Preko portala e-uprava, sada se po prvi put mogu izvršiti sve elektronske usluge prema državnim organima, što do sada nije bio slučaj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, ono što svakako treba da raduje građane Srbije jeste najava da će 10. decembra, odnosno u ponedeljak, biti otvorena dva nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, i to Poglavlje 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku, kao i Poglavlje 18, koje se odnosi na statistiku.

Ovo nije slučajno, ovo je samo dokaz da je ova Vlada vodila veoma odgovornu ekonomsku politiku u prethodnom periodu i da se starala o svakom dinaru našeg budžeta. Ako kažem da je samo juče uplaćeno preko milijardu i 30 miliona evra javnog duga, čime se javni dug od 56,1% BDP-a smanjio na 54,1%, to svakako govori o tome da je i suficit koji je za 10 meseci u 2018. godini 68 milijardi dinara potvrda svega ovoga što imamo kao rezultat u pregovorima sa EU.

Međutim, imam i moralnu obavezu da odgovorim kolegi koji se interesovao za subvencije za JP PEU Resavicu. Pogrešio je i vreme i mesto sada da se interesuje o tome. Trebalo je 2011. godine da vidi kako je 4.000 rudara bez dinara uplaćenog doprinosa za PIO i bez uplaćenog dinara za zdravstveno osiguranje silazilo 500 metara ispod zemlje. Dug za 19 meseci, znači za celu 2011. godinu i sedam meseci 2012. je preko milijardu i po dinara. To je ostalo da sama Resavica sada isplaćuje svojim radnicima prilikom odlaska u penziju. U to vreme, svako ko je ostvario pravo ne penziju nije mogao da ode u penziju zato što mu nisu bili uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, a isto invalidi rada u to vreme nisu dobijali nadoknadu kao invalidi rada.

Sve ovo moram da kažem zato što je rudarski posao veoma odgovoran i veoma težak. To je rad na 500 metara ispod zemlje, pa zato bolje neka vodi računa o svom bivšem lideru koji je tražio da se radi lična karta za JP PEU Resavicu, kada je bio ministar privrede, koji je iziskivao posebne dodatne troškove za to preduzeće, a koje je jedva sastavljalo kraj sa krajem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, ustavni osnov za donošenje zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, centralni registar i elektronski vođenje baze podataka i elektronski servis, koji se zasnivaju na IT tehnologijama.

Ovim zakonom obezbeđuje se zakonski osnov za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama u Republici Srbiji, čime se omogućuje efikasnije i brže ostvarivanje prava i poštovanje zahteva u pogledu elektronske razmene podataka državnih organa, odnosno e-uprave.

Cilj je povećanje efikasnosti, kako Centralnog registra, tako i drugih organa i organizacija, korisnika podataka iz Centralnog registra.

Koliko je elektronska uprava unapredila i olakšala život građana Srbije, govori i sistem e-vrtić, koji funkcioniše u četiri grada u našoj zemlji i ima 22 hiljade registracija godišnje, podnetih elektronskim putem, bez odlaska na bilo kakav šalter.

Takođe i sistem e-beba oslobađaju roditelje administrativnih procedura po rođenju deteta i sve se završava elektronskim putem.

Sve ovo govori da politika Vlade naše Srbije ide u korak sa svetskim razvojem digitalizacije, kao jedan od ključa za ekonomski rast.

I sama premijerka, Ana Brnabić, u svom ekspozeu 2017. godine je naglasila da je transparentnija i moderna administracija ključ za održivi ekonomski rast Srbije, kao Četvrta industrijska revolucija. Zahvaljujem.