Pa, nažalost, čini mi se da jedan deo ljudi koji ovde diskutuju ne vide deo sopstvenog ponašanja u javnosti, društvenim mrežama i šta sve rade i do kog to stepena ide.
Ja hoću da vam kažem da me čudi da prosto ne primećujete, ili se pravite da ne vidite, satanizaciju ljudi koji misle drugačije. NJihove slike se objavljuju na internetu. Nazivaju se svinjskom huntom, kriminalcima, pozivaju se ljudi da ih tuku na ulici, pozivaju se ljudi da kada se promeni vlast, da ih dobro zapamte, da treba da vise. Pozivaju se tužioci i sudije, njihova imena se objavljuju na internetu kada se donese neka odluka koja se ne sviđa tim ljudima iz koalicije Đilas, Jeremić, Obradović, Janković i svi ostali koji jesu i koji nisu, pozivaju se i kažu - zapamtili smo vas.
Izvinite, zamislite kad bih ja sudiji koji donese presudu koja mi se ne sviđa, objavio na mom tviter profilu ili negde - zapamtio sam ovog sudiju. Ceo svet bi se digao, i to da nisam ni državni funkcioner, da sam običan građanin, ali zato što sam sa neke druge strane, zato što ne razmišljam isto na takav način.
E, da razmišljam kao oni, da sam na toj političkoj strani, to bi bilo u redu. I u redu je da se objavljuju slike ljudi koji stoje na štandovima političkih stranaka ili za koje samo oni pretpostavljaju iz njihovog javnog delovanja da su na bilo kojoj političkoj strani, objavljuju slike tih ljudi na internetu i pozivaju ljude da im čine neko zlo. Inspirišu mržnju prema tim ljudima, i to se događa svakog dana, svakog dana se to događa. Nije to izolovani incident, to se događa svakog dana. E, to je ono što je veoma opasno i to je ono što ljudi koji ovde istupaju u ime ovog saveza neće da primete. NJih to ne boli. NJih smrt Ranka Panića, koji je ubijen 2008. godine od strane vlasti, zato što je imao drugačije mišljenje, ne boli.
Znate li koliko puta su pomenuli ime Ranka Panića? Nula puta, jer život Ranka Panića nije vredan. Zašto bi taj čovek trebalo da bude pominjan, pa on je bio na drugoj strani, on je drugačije mislio. To što ga je ubio neko ko je tada u ime vlasti bio na ulici, vlast poslala i taj koji je bio u ime vlasti na ulici ga je išutirao i taj čovek je umro u bolnici od posledica tog šutiranja, to je u redu, zato što je Ranko Panić mislio drugačije, a taj što je mislio drugačije, šta fali što je ubijen.
Nije u vreme Aleksandra Vučića ubijen Ranko Panić, u vreme njihove vlasti je ubijen Ranko Panić, kada su oni bili sve i svja u Srbiji i kad su određivali ko će da bude milijarder i kako će Mišković da lepo gradi u Srbiji, živi i bogati se i svi oni zajedno sa njim i u vreme kada je ubijen i Ranko Panić i u vreme kada su ubijani novinari. Izvinite, nije Milan Pantić ubijen u vreme naše vlasti. A, znate li ko je otkrio ubice Ranka Panića? Mi. NJih to nije interesovalo mnogo godina. Tužilaštva, sudovi, istražni timovi, tada to nije bilo važno. Nisu hteli da pomenu danima, danima i danima. I odgovori gospodina Božovića – podnesite krivičnu prijavu. To je, nažalost, odgovor koji simbolizuje nivo odnosa koji vam suštinski kaže baš me briga za život tog čoveka. Nema čak ni bilo kakvog saosećanja. Ne, podnesite krivičnu prijavu. E, to je ono što je problematično i ono što vidim kao problem, da uvek postoje te podele.
Loše je kad se bilo kome preti. Ali, znate, nismo mi prebili Gocu Uzelac i Maru Dragović. Nije to uradio neko od ljudi iz SNS. To se dogodilo na mitingu Dveri. Zašto? Pa, kao deo inspiracije svakodnevnog izlivanja mržnje protiv ljudi. Šta ste rekli za Aleksandra Vučića, pa ja to više ne mogu da izgovorim šta se sve izgovori tokom jednog dana, ne u toku ovih šest godina, od toga da je ubio sopstveno dete, što je bilo možda najmonstruoznije.
(Aleksandra Jerkov: Ko je to rekao?)
Bilo je u novinama, napisano je u novinama.
Od takvih stvari koje su napisane za Vučića, do toga da je diktator, ubica, da je kriminalac, svakoga dana. Izvinite, a šta te reči divne o Aleksandru Vučiću svakome od nas inspirišu kod naroda, ljubav? Šta inspirišu? Inspirišu to da možda, kako kaže gospodin Božović, da neko od tog naroda smatra da treba da nešto preduzme, kad ovi ljudi kažu, oni veruju, jedan deo ljudi, ne preveliki, ali jedan deo ljudi veruje tim rečima i može da uzme stvari u svoje ruke.
Ja sam tako doživeo da je čovek došao ispred moje kuće i da kaže da gađa zoljom moju kuću. Tako mu je došlo.
Dakle, ono što jeste problem, što se takva vrsta satanizacije svih koji misle drugačije vrši svakodnevno. Evo, čak i tih nekih nevladinih organizacija, sve više mi se sviđa ova „Nacionalna avangarda“, pravo da vam kažem, nisam bio na toj konferenciji, na tome što je bilo, sad mi je žao što nisam bio, zato što očigledno da nešto žuljaju, da smetaju. Kako može neko da smeta zato što ima drugačiji stav, ako hoćemo demokratiju? Super, ne sviđa mi se njihov stav, pa šta sad? Koliko ima NVO čiji se meni stav ne sviđa, pa jel ja sad treba da vodim kampanju ovde u Skupštini protiv tih NVO, da pričam o njima, da ih satanizujem, da govorim o tome da su NATO plaćenici itd?
Na kraju krajeva, predsednik stranke, DS tada, gospodin Bojan Pajtić se javno kao predsednik DS založio za to da Srbija uđe u NATO, javno 2016. godine, bio je gospodin Balša Božović tu, svi iz njihove stranke. Niko se od te izjave nikada nije ogradio, niko nije rekao ništa suprotno i njihov kor je da prihvate da Srbija bude deo NATO-a. Ja vidim, ova vlast i SNS ima samo jednu ljubav, ljubav prema Srbiji. Nas ne interesuje niko drugi. I mi se ne zalažemo da Srbija bude ni deo NATO, ništa ni blizu, niti deo bilo kog drugog bloka istočnog. Mi ne želimo da Srbija bude blokovski orijentisana, uključena ili član, tačka. Ne interesuje nas to. Imamo jednak aršin i ono što kaže naš predsednik u Moskvi, i ono što kaže u Briselu i Vašingtonu je potpuno isto.
(Balša Božović: A Marko Parezanović?)
E, sad, kad smo došli do Marka Parezanovića, pa mi smo uradili najbolju moguću stvar, doveli smo direktora BIA gospodina Gašića i Marka Parezanovića u ovaj dom posle te izjave. Oni su pristupili u Narodnu skupštinu, na Odbor za kontrolu službi bezbednosti, koji treba da da odgovore na ta pitanja, i gospodin Parezanović i gospodin Gašić posle izjave.
Šta više treba ti ljudi da urade? Da budu izloženi pitanjima narodnih poslanika, da dobiju pravo svi da ih pitaju šta im padne na pamet? I sad traje produžena satanizacija Marka Parezanovića, čoveka koji je profesionalac službe. Pustite, bre, ljudi Marka Parezanovića. Nemojte te ljude da izlažete javnom linču. Ti ljudi se bore za bezbednost naše zemlje. To su ljudi koji rade u BIA mnogo ranije, mnogo pre neko što smo mi ikada bili na vlasti. Ti ljudi se bore za bezbednost Srbije. NJima je data prilika i ljudima iz Odbora, da dođu na Odbor, da dođu da postave ta pitanja.
Postavlja se nagradno pitanje zašto nisu iskoristili priliku kad su gospodin Gašić i gospodin Parezanović bili u Skupštini? To je bila idealna prilika da se njima postave ta pitanja. Ja mislim da je to najbolje, zato što naš odbor, matični odbor kojem ja pripadam Odbor za unutrašnje poslove i odbranu, dakle, mi ne možemo postavljati pitanja, jer po Poslovniku Odbor za kontrolu službi bezbednosti je nadležan za rad sa službama bezbednosti, postavljanje pitanja iz njihovog delokruga. Gospodin Gašić i gospodin Parezanović, došli ljudi, podneli izveštaj, odgovarali na pitanja, ne znam šta su više mogli da urade? Ne znam šta treba da uradimo? Da izvedemo Marka Parezanovića i Batu Gašića na Terazije da ih streljamo jer se njima ne sviđaju? To je skandalozno. To nećemo nikada da uradimo.
Dakle, mi želimo da razgovaramo sa svima o bezbednosti.
(Balša Božović dobacuje.)

Kolega Božoviću, ne dobacujte više ministru.

Dakle, da razgovaramo o bezbednosti, da razgovaramo o tome šta može da se uradi. Na kraju krajeva, pred nama su važni zakoni i kada sam bio poslanik ovog Doma, uvek smo razgovarali o suštini. Da li je bio neki diskurs, jeste, da li se, naravno… Rasprava treba da bude usmerena na ono što su zakoni.
Nažalost, opet kažem, satanizacija svih koji drugačije misle, a onda kažete, bunite se zbog toga što vas neko pominje negde, a vi sve vreme radite to isto. Pa, to je skandalozno.
Dakle, kad hoćete da promovišete neku društvenu vrednost pođite od sebe. Prestanite vi to da radite. Prestanete da inspirišete takvu vrstu osećanja, pa onda dobijete i odgovor drugih građana. Ne možete ljude nazivati najpogrdnijim nazivima, ne možete im objavljivati slike po internetu, po medijima, pozivati da ti ljudi doživljavaju ko zna kakve neprijatnosti, možda i fizičko nasilje, samo zato što ti ljudi imaju drugačije mišljenje. To je stvar koja je veoma važna u našoj javnosti i to mora da se prihvati.
Svako ko misli da je sve dozvoljeno – nije. Ima nešto, obično kažu ljudi, nek se podnesu, ne znam, krivične prijave, hajde ovo, hajde ono. Nije sve napisano slovom zakona, morate kao neko ko nosi određenu odgovornost zbog izrečene javne reči, kao nosilac javne funkcije, kao narodni poslanik, ministar, svejedno, morate da prihvatite da imate odgovornost za ono što govorite i za ono što inspirišete kod drugih da govore. Kad se u ovom Domu takve stvari kažu, onda to ne treba da čudi što se to širi onda i kod običnih ljudi. Često su ti koji to rade ljudi koji pripadaju određenim političkim strukturama i te političke strukture jako dobro znaju zašto to rade. Ali, isto to…
(Balša Božović: Znači, izdajnici smo.)
To je jedna reč koja se često, nikad ih niko nije nazvao izdajnicima. Te reči se koriste jer treba da inspirišu negativan osećaj kod jednog dela građana, iako ih niko nikad nije nazvao takvim nazivom, zato što smatraju da će to stvarati kontraefekat i onda evo nas nazivaju izdajnicima. Niko vas ne naziva, gospodo, izdajnicima.
Dakle, kada govorimo o tome, možemo da pričamo koliko je ko milijardi dinara oteo, ko je doveo „Velikog brata“ na RTS, a znamo da je to bio Dragan Đilas, i sad njegov najnoviji koalicioni partner gospodin Obradović. To su te društvene vrednosti za koje se ta koalicija zalaže. O tome možemo da razgovaramo, ali o onim stvarima koje se nisu dogodile, koje se nisu desile mislim da je besmisleno da se izjašnjavamo kad se nisu dogodile.
Još jednom kažem, imali ste priliku da postavite sva pitanja, žao mi je što ljudi kada su bili u sali, kada su bili u Skupštini, kada su bili u odboru, niko nije došao da im postavi ta pitanja. Ja sam uveren i na sledećoj sednici Odbora, kada bude gospodin Gašić, ćete imati priliku da mu postavite sva pitanja koja želite. Ja sam potpuno uveren i u sposobnost BIA da bude čvrsta odbrana bezbednosti Srbije i potpuno sam uveren da direktor i svi njegovi saradnici mogu da pruže odgovore na sva pitanja koja im budu postavljena.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović, po Poslovniku. Izvolite.

Član 107. stav 1. Dakle, gospodin Stefanović je, gospodine Arsiću, u nekoliko navrata pominjao da opozicija nije bila na Odboru da pita gospodina Gašića da li ona predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost ili ne. To zapravo nije istina. Zato što Odbor, gospodine Arsiću, za bezbednost je bio zatvoren za javnost i opozicija nije bila pozvana da učestvuje javno u raspravi kada je u pitanju ova tema.

Pod broj dva, isto tako želim da znate, kao što i znate, gospodin Parezanović je u ime BIA, u ime Bratislava Gašića javno saopštio optužbu da je opozicija pretnja po nacionalnu bezbednost. Isto tako, očekujemo zbog građana da se javno kaže da li je to istina ili nije istina, a gospodin Stefanovića je na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, o čemu postoji zapis, snimak, stenogram, meni obećao da će u naredna dva dana, od čega je prošlo dve nedelje, da obavesti mene kao narodnog poslanika, a ja javnost, zbog čega je Parezanović tvrdio da su pojedinci iz opozicije, pojedini mediji i deo nevladinog sektora opasnost po nacionalnu bezbednost Srbije.

Ovo danas je samo bilo izbegavanje odgovora, lažne optužbe i klevete na račun onih koji sede u parlamentu i rade posao u ime građana. Zahvaljujem.

Kolega Božoviću, vi sami sada ocenite, na osnovu ovog mog odgovora, šta ćete da ispadnete.
Odbor za kontrolu službi bezbednosti je kao i svaki drugi skupštini odbor ili radno telo, nazovite kako god hoćete. Članovi tog odbora su srazmerni broju poslanika koliko osvoji poslanička lista na izborima, odnosno koliko imaju poslanika u poslaničkom klubu. U samom Poslovniku je predviđeno da zbog pristupa tajnim podacima sednice odbora budu zatvorene za javnost.
(Balša Božović: Javno su rekli da smo izdajnici.)
Kolega Božoviću, molim vas da me ne prekidate. Vaši predstavnici, samo trenutak da proverim, u tom odboru, da li su prisustvovali sednici ne znam, ali znam da je gospodin Milojičić član tog odbora. Znači, bila je prisutna i opozicija. Znači, sada ste vi…
(Balša Božović: Nije tačno.)
Imala je mogućnost. Ne ulazim u problem da li su oni hteli da iskoriste neko svoje pravo ili ne. Sledeći put, molim vas, kada rešite da reklamirate Poslovnik ili povredu Poslovnika, vodite računa o tome šta ćete da kažete. Znači, imaju pravo i predstavnici, odnosno narodni poslanici koji su članovi odbora, koji ne podržavaju Vladu Republike Srbije, da prisustvuju Odboru za kontrolu službi bezbednosti ukoliko su članovi odbori ili zamenici članova tog odbora. Da ste malo duže poslanik, vi biste to znali.
(Boško Obradović: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Boško Obradović: Tri puta me je pomenuo. Kako nemam pravo?)
Nije u negativnom kontekstu, gospodine Obradoviću.
Reč ima Marija Obradović, po Poslovniku.

Hvala, predsedavajući Arsiću.

Vi ste dali šlagvort da ja nastavim u tom kontekstu, kada su pravila i procedure u pitanju. Treći put se danas u toku današnjeg dana javljam upravo da poništim ono što je bila izgovorena laž. Sve dok budemo neprestano ponavljali građanima da ono što čuju od strane poslanika određenih opozicije je uporno neistina, da ne kažem neku grublju reč.

Predsednica sam Odbora za odbranu i unutrašnje poslove već petu godinu u Skupštini Srbije, članica Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Redovno se pojavljujem na svakoj sednici.

Za one ljude koji ne znaju, a vrlo je jednostavno, sve sednice Odbora za kontrolu službi bezbednosti su zatvorene i odvijaju se u posebnoj prostoriji koja je posebno zaštićena, jer se razmatraju informacije i podaci koji ne mogu biti dostupni javnosti osim članovima odbora koji imaju posebne sertifikate za pristup različitim stepenima državne tajne, strogo poverljivo, poverljivo itd, neću da zamaram javnost.

Oni ljudi koji nemaju sertifikate za slučaj da se sada neko javi, ako su ušli u proces sertifikacije, popunili upitnike i počele su provere, takođe imaju pravo da prisustvuju tim odborima. Nema razloga ni jedan član Odbora, a ima ih 17 i 17 zamenika u Odboru za kontrolu službi bezbednosti, devet u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove. Nema razloga da ne prisustvuju. Zašto ne dolaze? Zato što je zatvoreno za javnost, zato što ih ne zanimaju odgovori nego ih zanima da prave cirkus u medijima koji će biti prenet.

Onog trena kada je to otvoreno za javnost, kao što se dešava na odborima za odbranu i unutrašnje poslove, ne zatvaram svaku sednicu, jer volim da javnost prisustvuje i da čuje šta se dešava, koji su rezultati MUP i Ministarstva odbrane, ali kada moram da zatvorim sednicu za odbranu, retko ko dolazi, zato što ne želi da se bavi suštinom, ne želi odgovore, želi cirkus u medijima, a i kada dobiju prostor u medijima na otvorenoj sednici oni zapravo ne govore o suštini, jer ne poznaju i ne žele o suštini da pričaju. Zato mi je žao što ih više nema u medijima, jer novinari moraju da prenesu nešto što je suštinski rad u parlamentu, a ne samo vređanje poslanika.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne.)
Po Poslovniku narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.

Reklamiram član 27. Gospodine Arsiću ova Skupština se naziva Narodnom skupštinom. Dakle, to je Skupština koja predstavlja građane, tj. narod. To joj je u nazivu i nema šta ovde da bude tajno. Nije ovo vaša privatna Skupština pa da vi kažete – ne ovo je tajno zato što nije u interesu vladajuće većine da ovo izađe u javnost. Ne, ovde je javnost. Ovo je centralna politička institucija, ovo je ovde politička arena i ne smete da tajite. Ne možete javno da optužite nekog da je pretnja za nacionalnu bezbednost, a onda tajno da saopštite, u zatvorenim zidovima, da ništa ne izađe, šta je zapravo on hteo da kaže.

Ne, on je to rekao na nacionalnoj frekvenciji. On je rekao da su pojedini opozicioni lideri pretnja za nacionalnu bezbednost. Rekao je da su pojedini mediji i novinari pretnja za nacionalnu bezbednost, a onda izlazi naslovna strana „Ilustrovane politike“ koja novinare naziva psima i deo medija naziva psima. Tačnije NIN, „Vreme“ i „Danas“.

Niste pominjali ili dopustili da se čuje ko je ubio advokata pre nekoliko meseci, ko se ubija na ulicama, ko je čuveni mutavi, ko su ljudi koji se svakodnevno međusobno ubijaju i ginu na ulicama Srbije. Hoćete i za to da optužite neku vlast koja je bila pre vas?

Ono što je važno gospodine Arsiću, molim vas, ovde ne sme da bude tajni. Sve mora da bude transparentno i ne možete da tajite. Ovo je Narodna skupština građana a ne SNS. Hvala.

Kolega Božoviću, ovaj Poslovnik nisam ja pisao.
Izuzeo sam se iz pisanja ovog Poslovnika. Bio sam u radnoj grupi.
(Radoslav Milojičić: Nismo ni mi pisali.)
Kolega Milojičiću, vi stvarno želite da se proslavite i vi danas?
U ovom Poslovniku piše da su sednice Odbora za kontrolu službi bezbednosti zatvorene za javnost. Ja to nisam izmislio, niti ova poslanička većina.
Ako vam je problem da učestvujete u radu Narodne skupštine, kao narodni poslanik i predstavnik građana, a da to ne bude pred kamerama i novinarima, onda mislim da ne vršite svoju poslaničku funkciju u punom kapacitetu.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika u danu za glasanje? (Ne.)
Povreda Poslovnika narodni poslanik Vladimir Orlić.