Pa, nažalost, čini mi se da jedan deo ljudi koji ovde diskutuju ne vide deo sopstvenog ponašanja u javnosti, društvenim mrežama i šta sve rade i do kog to stepena ide.
Ja hoću da vam kažem da me čudi da prosto ne primećujete, ili se pravite da ne vidite, satanizaciju ljudi koji misle drugačije. NJihove slike se objavljuju na internetu. Nazivaju se svinjskom huntom, kriminalcima, pozivaju se ljudi da ih tuku na ulici, pozivaju se ljudi da kada se promeni vlast, da ih dobro zapamte, da treba da vise. Pozivaju se tužioci i sudije, njihova imena se objavljuju na internetu kada se donese neka odluka koja se ne sviđa tim ljudima iz koalicije Đilas, Jeremić, Obradović, Janković i svi ostali koji jesu i koji nisu, pozivaju se i kažu - zapamtili smo vas.
Izvinite, zamislite kad bih ja sudiji koji donese presudu koja mi se ne sviđa, objavio na mom tviter profilu ili negde - zapamtio sam ovog sudiju. Ceo svet bi se digao, i to da nisam ni državni funkcioner, da sam običan građanin, ali zato što sam sa neke druge strane, zato što ne razmišljam isto na takav način.
E, da razmišljam kao oni, da sam na toj političkoj strani, to bi bilo u redu. I u redu je da se objavljuju slike ljudi koji stoje na štandovima političkih stranaka ili za koje samo oni pretpostavljaju iz njihovog javnog delovanja da su na bilo kojoj političkoj strani, objavljuju slike tih ljudi na internetu i pozivaju ljude da im čine neko zlo. Inspirišu mržnju prema tim ljudima, i to se događa svakog dana, svakog dana se to događa. Nije to izolovani incident, to se događa svakog dana. E, to je ono što je veoma opasno i to je ono što ljudi koji ovde istupaju u ime ovog saveza neće da primete. NJih to ne boli. NJih smrt Ranka Panića, koji je ubijen 2008. godine od strane vlasti, zato što je imao drugačije mišljenje, ne boli.
Znate li koliko puta su pomenuli ime Ranka Panića? Nula puta, jer život Ranka Panića nije vredan. Zašto bi taj čovek trebalo da bude pominjan, pa on je bio na drugoj strani, on je drugačije mislio. To što ga je ubio neko ko je tada u ime vlasti bio na ulici, vlast poslala i taj koji je bio u ime vlasti na ulici ga je išutirao i taj čovek je umro u bolnici od posledica tog šutiranja, to je u redu, zato što je Ranko Panić mislio drugačije, a taj što je mislio drugačije, šta fali što je ubijen.
Nije u vreme Aleksandra Vučića ubijen Ranko Panić, u vreme njihove vlasti je ubijen Ranko Panić, kada su oni bili sve i svja u Srbiji i kad su određivali ko će da bude milijarder i kako će Mišković da lepo gradi u Srbiji, živi i bogati se i svi oni zajedno sa njim i u vreme kada je ubijen i Ranko Panić i u vreme kada su ubijani novinari. Izvinite, nije Milan Pantić ubijen u vreme naše vlasti. A, znate li ko je otkrio ubice Ranka Panića? Mi. NJih to nije interesovalo mnogo godina. Tužilaštva, sudovi, istražni timovi, tada to nije bilo važno. Nisu hteli da pomenu danima, danima i danima. I odgovori gospodina Božovića – podnesite krivičnu prijavu. To je, nažalost, odgovor koji simbolizuje nivo odnosa koji vam suštinski kaže baš me briga za život tog čoveka. Nema čak ni bilo kakvog saosećanja. Ne, podnesite krivičnu prijavu. E, to je ono što je problematično i ono što vidim kao problem, da uvek postoje te podele.
Loše je kad se bilo kome preti. Ali, znate, nismo mi prebili Gocu Uzelac i Maru Dragović. Nije to uradio neko od ljudi iz SNS. To se dogodilo na mitingu Dveri. Zašto? Pa, kao deo inspiracije svakodnevnog izlivanja mržnje protiv ljudi. Šta ste rekli za Aleksandra Vučića, pa ja to više ne mogu da izgovorim šta se sve izgovori tokom jednog dana, ne u toku ovih šest godina, od toga da je ubio sopstveno dete, što je bilo možda najmonstruoznije.
(Aleksandra Jerkov: Ko je to rekao?)
Bilo je u novinama, napisano je u novinama.
Od takvih stvari koje su napisane za Vučića, do toga da je diktator, ubica, da je kriminalac, svakoga dana. Izvinite, a šta te reči divne o Aleksandru Vučiću svakome od nas inspirišu kod naroda, ljubav? Šta inspirišu? Inspirišu to da možda, kako kaže gospodin Božović, da neko od tog naroda smatra da treba da nešto preduzme, kad ovi ljudi kažu, oni veruju, jedan deo ljudi, ne preveliki, ali jedan deo ljudi veruje tim rečima i može da uzme stvari u svoje ruke.
Ja sam tako doživeo da je čovek došao ispred moje kuće i da kaže da gađa zoljom moju kuću. Tako mu je došlo.
Dakle, ono što jeste problem, što se takva vrsta satanizacije svih koji misle drugačije vrši svakodnevno. Evo, čak i tih nekih nevladinih organizacija, sve više mi se sviđa ova „Nacionalna avangarda“, pravo da vam kažem, nisam bio na toj konferenciji, na tome što je bilo, sad mi je žao što nisam bio, zato što očigledno da nešto žuljaju, da smetaju. Kako može neko da smeta zato što ima drugačiji stav, ako hoćemo demokratiju? Super, ne sviđa mi se njihov stav, pa šta sad? Koliko ima NVO čiji se meni stav ne sviđa, pa jel ja sad treba da vodim kampanju ovde u Skupštini protiv tih NVO, da pričam o njima, da ih satanizujem, da govorim o tome da su NATO plaćenici itd?
Na kraju krajeva, predsednik stranke, DS tada, gospodin Bojan Pajtić se javno kao predsednik DS založio za to da Srbija uđe u NATO, javno 2016. godine, bio je gospodin Balša Božović tu, svi iz njihove stranke. Niko se od te izjave nikada nije ogradio, niko nije rekao ništa suprotno i njihov kor je da prihvate da Srbija bude deo NATO-a. Ja vidim, ova vlast i SNS ima samo jednu ljubav, ljubav prema Srbiji. Nas ne interesuje niko drugi. I mi se ne zalažemo da Srbija bude ni deo NATO, ništa ni blizu, niti deo bilo kog drugog bloka istočnog. Mi ne želimo da Srbija bude blokovski orijentisana, uključena ili član, tačka. Ne interesuje nas to. Imamo jednak aršin i ono što kaže naš predsednik u Moskvi, i ono što kaže u Briselu i Vašingtonu je potpuno isto.
(Balša Božović: A Marko Parezanović?)
E, sad, kad smo došli do Marka Parezanovića, pa mi smo uradili najbolju moguću stvar, doveli smo direktora BIA gospodina Gašića i Marka Parezanovića u ovaj dom posle te izjave. Oni su pristupili u Narodnu skupštinu, na Odbor za kontrolu službi bezbednosti, koji treba da da odgovore na ta pitanja, i gospodin Parezanović i gospodin Gašić posle izjave.
Šta više treba ti ljudi da urade? Da budu izloženi pitanjima narodnih poslanika, da dobiju pravo svi da ih pitaju šta im padne na pamet? I sad traje produžena satanizacija Marka Parezanovića, čoveka koji je profesionalac službe. Pustite, bre, ljudi Marka Parezanovića. Nemojte te ljude da izlažete javnom linču. Ti ljudi se bore za bezbednost naše zemlje. To su ljudi koji rade u BIA mnogo ranije, mnogo pre neko što smo mi ikada bili na vlasti. Ti ljudi se bore za bezbednost Srbije. NJima je data prilika i ljudima iz Odbora, da dođu na Odbor, da dođu da postave ta pitanja.
Postavlja se nagradno pitanje zašto nisu iskoristili priliku kad su gospodin Gašić i gospodin Parezanović bili u Skupštini? To je bila idealna prilika da se njima postave ta pitanja. Ja mislim da je to najbolje, zato što naš odbor, matični odbor kojem ja pripadam Odbor za unutrašnje poslove i odbranu, dakle, mi ne možemo postavljati pitanja, jer po Poslovniku Odbor za kontrolu službi bezbednosti je nadležan za rad sa službama bezbednosti, postavljanje pitanja iz njihovog delokruga. Gospodin Gašić i gospodin Parezanović, došli ljudi, podneli izveštaj, odgovarali na pitanja, ne znam šta su više mogli da urade? Ne znam šta treba da uradimo? Da izvedemo Marka Parezanovića i Batu Gašića na Terazije da ih streljamo jer se njima ne sviđaju? To je skandalozno. To nećemo nikada da uradimo.
Dakle, mi želimo da razgovaramo sa svima o bezbednosti.
(Balša Božović dobacuje.)