Čim su neke katastrofe i vanredne situacija i proizlazi velika materijalna šteta, to je inače i prilika za neke da dobro zarade. Setimo se 2013. godine, i na primer južna Bačka kako je zaradila i koliko je gospodin Nenad Kovač zaradio na ispumpavanju kopova Kolubare. Pa, oni ljudi koji su vozili ugalj te 2013. godine zbog nemogućnosti da se on kopa u Kolubari, takođe su lepo zaradili.

Tako da, prosto, moramo znati da su često povezani korupcija i neke katastrofe i vanredne okolnosti, vanredne situacije i tu se nadovezujem na neku raspravu od pre par minuta, da zaista bez suzbijanja korupcije i takvih elemenata i momenata mi nećemo moći da prosto ostvarimo efekat nijednog zakona, jer džaba što donosimo zakone čak iako su dobri, ako ih mi ne primenjujemo.

Mi imamo, ja se ne bih tu složio sa vama, jedan ozbiljan sistemski problem sa korupcijom, koja je pre svega, naravno, karakteristična za, ne znam, neke centre moći gde se donose odluke, da li je to pravosuđe, da li je to izvršna vlast, da li je to privreda, ali ni građani nisu imuni na nju, pa mi idemo kod lekara i nosimo flašu viskija. To se već toliko odomaćilo i toliko ušlo u sve pore da mi moramo ozbiljno da se pozabavimo sa tim problemom. Tako da, mislim da tu ne bi mogli da se složimo.

Što se tiče, evo malopre pominjanja Nemačke, mi jesmo protiv EU od mnogo pre, odnosno čak, ja bih rekao da kada ste vi bili protiv EU, mi smo tada isto mislili. Na žalost, vi ste u međuvremenu, kao SNS, to mišljenje promenili i već šest godina ste na nekom drugom putu, odnosno 10 godina ima kako ste promenili to mišljenje, za razliku ljudi iz Dveri koji su i dalje ostali dosledni svemu onome što su zastupali. Nije to samo otimanje Kosova, nego mi i ekonomski nećemo moći da napredujemo ukoliko se ne oslobodimo kolonijalnog statusa.

Vanredne situacije i vanredne okolnosti su jako specifične i jako karakteristične i mogu se pojaviti i manifestovati na mnogo način. Pored elementarnih i prirodnih nepogoda, često mogu biti izazvani nekim političkim dešavanjima i političkim događajima. Ako ste čitali stenograme sa sednice u petak, ja sam tada izazvao, ukazao na jednu vanrednu okolnosti i vanredno pitanje, gospodine ministre, a to je upravo ukidanje bezviznog rešima sa Iranom za koji znam da vi niste znali razlog.

Takođe, znam da niste videli ove materijale. Ovi materijali su vrlo interesantni, jer je to šema agenture Ministarstva za obaveštajne poslove Irana, tzv. MOIS-a, i zbog toga su nama ukinuli, odnosno naredili iz Brisela da ukinemo taj bezvizni režim. Zato što su Iranci dolazili ovde bez pasoša, kako su mogli onda da završe u EU? Infiltriranjem među migrante ili eventualno falsifikovanje, odnosno dobijanjem srpskih pasoša. Ja sam tada rekao da znam da vi nemate veze sa tim, ali vas to neće abolirati odgovornosti, zato što ste nadležni za poslove policije.

Ovo nije stvar da se čita u javnosti, jer ti podaci, agentura i firme preko kojih MOIS radi svakako ne bi trebali da budu dostupni i poznati širem građanstvu, ali pošto vi niste videli ovaj materijal, znači, ovaj materijal ne posedujete, ali kucanjem prostih imena videćete da ti ljudi jesu bili u ovoj zemlji i biće vam jasno ko su i šta su. Možete ga pogledati, ja ću vam dati, jer je ovo poprilično osetljivo pitanje.

Hvala.
Reč ima ministar Stefanović.

Kada govorimo i u smislu ovog zakona i generalno vezano za Evropsku uniju, pored vrednosti koje želimo da usvojimo, za koje smatramo da su evropske vrednosti koje gaji i naš narod, jer mi jesmo deo Evrope, smatramo da je uvek važno da svi građani sagledaju šta je ono što dobijaju i šta je ono što gube. Mi se za Kosovo i Metohiju borimo i nastavljamo da se borimo. Dakle, to ne može niko da uslovi na takav način, jer mi želimo da se borimo za svaki milimetar naše zemlje.
Što se tiče onoga što je dobro, ono što ljudi vide, svakako je, između ostalog, i ekonomska razmena. Kada pogledate da je obim naše razmene, računajući i zemlje regiona, ali najviše zemlje Evropske unije, dakle, obim razmene Srbije i tih zemalja je negde oko 85% naše ukupne robne razmene. Samo 15% naše robne razmene nije u tom segmentu, jer sa svim ostalim zemljama zajedno, uključujući i Sjedinjene Države i Kanadu, Australiju, Rusiju, Kinu itd, 15%, 85% EU plus države oko nas.
Kada te robne razmene ne bi bilo, u ekonomskom smislu, možete da zamislite kako bi izgledala ekonomska situacija naše zemlje, pa i svih tih ljudi koji žive u ovoj zemlji, koji prodaju i svoju malinu, koji prodaju svoje voće, koji prodaju svoje povrće, koji prodaju najveći deo svoje robe, u najvećem delu, 85%, naravno i softvere, kablove, turbo punjače i sve ono što se radi u našoj zemlji, delove za vozila, sve ono što ide, što se danas ugrađuje, između ostalog i u BMV-e, „mercedese“, „audije“ i sve ostalo, to se dešava na teritoriji Evrope.
Što se tiče Irana, ono što sa sigurnošću mogu da vam kažem je da niko od tih ljudi nije dobio zvanično pasoš Republike Srbije i sa državnim pasošem Republike Srbije ušao u našu zemlju bez pasoša, a onda sa pasošem Republike Srbije izašao iz ove zemlje. Da li je neko falsifikovao bilo koji pasoš? Mi smo se trudili i sa drugim policijama da te ljude hvatamo i privodimo pravdi. Hvala.

Hvala.
Želite po amandmanu?

Po amandmanu, s obzirom na dijalog, da ne bih imao pravo na repliku, hteo bih da nastavim ovaj dijalog i da samo ukažem. Nije niko ovde govorio o ne sarađivanju u oblasti ekonomije sa tim zemljama, ali mi moramo da shvatimo dubinu ovog problema, da smo mi dovedeni u zavistan položaj. Ovde nema realnog rasta, dok je Srbija isključivo protočni bojler. Imamo, recimo, „Fijat“, kao jedan od najvećih izvoznika, koji je istovremeno i najveći uvoznik. Uveze se, sklopi se, proda se dalje i novac ne završava u Srbiji. Znači, mi ga imamo u BDP-u, mi ga imamo u platnom bilansu kao izvoz i na osnovu toga se zadužujemo, ali realne ekonomije tu, ljudi, nema, to je ključni problem. Znači, nemamo realnu ekonomiju.

Nama je BIP gubitaš, znači odavde se novac ispumpava. Kako može mreža mobilne telefonije da bude gubitaš? Postoji i sudska presuda vezana za turskog investitora „DŽinsi“ za navode dr Predraga Mitrovića, člana predsedništva Dveri, koji je dobio na sudu „DŽinsi“ kada su ga tužili zbog toga. Tako da, to je mnogo dublji problem i nije tako jednostavno ga sagledati. Prosto, mislim da je za dobrobit države bitno da hitno prekinemo sa praksom da nam ekonomija bude na taj način orijentisana.

Što se tiče Iranaca, to nisu obični ljudi. Ovde sam govorio o licima koja su deo obaveštajne zajednice Irana, odnosno njihove glavne službe. Mi smo zahvaljujući tom bezviznom režimu, mnogima je bilo jednostavnije da nam prosto avionima šalju migrante nego, zamislite, lakše je iz Teherana Sorošu da napuni jedan avion, da dođu ovde ljudi i da slete, nego da sad on preko 20 zemalja organizuje te transfere. Ali, naravno da je iranska služba iskoristila to. Ta cela operacija je išla tako. Čovek dođe sa regularnim iranskim pasošem i izađe iz Srbije bez tog pasoša. Da vidimo koliko je Iranaca ušlo, koliko je Iranaca izašlo iz Srbije. Znači, negde se skloni, verovatno u njihovu ambasadu, takav pasoš i oni prolaze dalje. Čitava ona afera sa oružjem u migrantskoj kući u Sarajevu koje je nedavno nađeno je vezano upravo za tu operaciju za tu iransku službu. To je jedan dubok problem.

Ovo je materijal koji je Stoltenberg pokazao Vučiću i prosto možemo i da nastavimo taj dijalog, ne ovako u javnosti, nego ako ste zainteresovani da pogledate, ali samo vam ukazujem da to može da bude problem i da pre svega može da bude i problem za vas, kao nadležnog ministra, da vi niste deo toga, pa prosto da se to isprati.

Reč ima ministar Stefanović, replika.

Prihvatam svoju odgovornost u svemu zato što radim isključivo po zakonu. Inače, sve naše nadležne službe uvek kontrolišu sva lica koja ulaze u našu zemlju i trudimo se da u skladu sa znanjima kojima raspolažemo preduzimamo mere i radnje. 
Da li su neka lica zloupotrebila bezvizni režim? Svakako. Ne samo iz Irana, iz mnogih zemalja. Bilo je zloupotreba bezviznog režima i oni su pokušavali da napuste našu zemlju i da odu u šengenski prostor ili u prostor Evropske unije bez potrebnih dokumenata, sa falsifikovanim dokumentima i na različite druge načine. Nažalost, kroz migrantsku krizu 2015. godine mnogi su tu priliku iskoristili i stigli do zemalja Evropske unije, ne samo kroz Srbiju, kroz Italiju, kroz Francusku, kroz druge zemlje, kroz Mađarsku, kroz Rumuniju, preko Bugarske itd, dakle, na različite načine. Međutim, posao svih službi bezbednosti, ne samo naše, već i u Evropi je da se trudi da svaku vrstu subverzivnog, obaveštajnog ili drugog prikrivenog delovanja otkrije i da se protiv toga bori. To je posao službi, to je njihov zadatak.
Što se tiče ovoga da su neke firme koje su veliki izvoznici i veliki uvoznici, ja se slažem, ali onda se tu postavlja je, ono što je suštinsko pitanje, pitanje plata, doprinosa i poreza, da li mi imamo, kao što imamo da posle 14-og meseca vi faktički zarađujete svaku subvenciju koju ste dali u proseku, posle 14-og meseca svaka fabrika već donosi Republici Srbiji, dakle, ono što ste dali ste vratili. Ali, ono što je dobro pored toga je što su neki ljudi dobili posao koji do tada nisu imali. Dakle, oni koji nisu imali nikakav posao, u tom trenutku su ga dobili. Istovremeno, mi ne zabranjujemo da to urade domaće kompanije. Vi možete otvoriti kompaniju, imate pravo na subvencije, imate pravo na programe kreditiranja, imate pravo na bespovratna sredstva, imate pravo na razne stimulanse zavisno, naravno, i od dela Srbije gde uložite, da li je razvijen, manje razvijen, više ili manje novca se daje, imate pravo na razne beneficije, ali mora neko da je otvori i da zaposli ljude da bi u tome učestvovao.

Hvala.
Reč ima Srđan Nogo. Izvolite.

Nisam mislio na te subvencije, ali kad ste se već i njih dotakli, vi dovodite strane investitore zahvaljujući subvencijama. Dok one postoje, oni će dolaziti, iako se nijedna država nije razvila stranim investicijama.

Mi moramo da sredimo jedno drugo pitanje, meni je žao što ministarka Kuburović nije tu, zašto mi ne možemo da rešimo poglavlja 23 i 24 i najvažniju stvar koja se tiče srpskog pravosuđa, mi nemamo pravnu izvesnost. Znači, zbog pravne neizvesnosti mi imamo takvu klimu i takav ambijent koji uopšte nije pogodan za privredu, ni za domaću ni za stranu. Prosto, kod nas je paradoksalna situacija u sudovima, da u istom činjeničnom stanju između istih stranaka se vodi spor u istom sudu od strane istog sudije i da postoje dve dijametralno suprotne odluke. To je prosto neshvatljivo za bilo koga u svetu.

Zbog takve situacije sa našim pravosuđem i zbog nemanja pravne izvesnosti, da prosto imate zakon, zakon se poštuje i da možete da znate kako će se činjenično primeniti kroz neku formu tobože i nezavisnog sudijskog uverenja se otvara jedan prostor za ozbiljnu korupciju. To je i bilo ranije kod nas. Bio je i LJakić, čovek koji je zadužen za praksu VKS-a, vraćao je sve odluke iz Vrhovnog kasacionog suda koje nisu bile u skladu sa ranije donetim odlukama, ali se negde to u međuvremenu izgubilo i to je taj ozbiljan problem koji rastura i srpsko pravosuđe i srpsko društvo. To nema veze čak ni sa partijama, ni sa partijskim uticajem na pravosuđe. To je ozbiljan problem kriminala u pravosuđu. LJudi, dok to ne rešimo, mi smo u velikom problemu. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Vesović.
Izvolite.