Narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. povreda dostojanstva narodne Skupštine.

Gospodin Balša Božović nas je optužio za sve i svašta. Govorio je o tajkunima, a njegov savez lopuža i prevaranata vodi čovek koji je dok je bio na vlasti zaradio, prihodovao, verovali ili ne 500 miliona evra.

Direktor njegove stranke finansijski bio je Miodrag Kostić, dakle, tajkun, njemu dobro znan i njemu veoma blizak. Ja nisam video ni jednog tajkuna da je novostvoreni od 2013. godine do danas.

On je govorio o Vojsci. On? On je stvorio, zajedno sa Tadićem, Đilasom i Jeremićem, mnogobrojnu i dobro razoružanu vojsku. Od avijacije smo imali samo jedan avion i orlove na zastavi.

On priča o ubistvima i o Vojsci? Pa njima su ubili i treba da odgovore na ko je ubio dva vojnika u vojnom objektu. Ko je ubio dva vojnika dok je vladao Boris Tadić i njegova stranka? Da li su počinioci pronađeni? Ubijeni su samo zato što su njihovi prijatelji tamo štekovali jednu i po tonu droge. Za to postoje svedočenja.

On priča o mučeništvu i radnicima, oni koji su otpustili 400.000 ljudi? Dok se svi građani raduju ovim rezultatima koji su izneti, on tuguje i on je protiv novog zapošljavanja. Ovo je njihov znak za fabrike. Ovo su oni. Ovo je Balša koji kupuje kaiš od 450 dolara, koji kupuje dukseve od 600 evra, koji letuje za 30.000 evra. Ovo je njihov znak koji su dali radnicima. Ovo je njihovo zapošljavanje. Ovaj katanac treba da stave i ovo treba da bude simbol saveza lopuža, prevaranata i LJotićevaca. Ne tražim da se glasa.

Hvala.
(Aleksandra Jerkov: Hoćete li da date pojašnjenje?)
Dala sam objašnjenje, rekao je poslanik da ne želi da se glasa.
Hvala što mi pomažete u vođenju sednice. Posebno ću to ceniti u daljem toku.
(Aleksandra Jerkov: Nema na čemu i drugi put.)
Hvala.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, tajkune smo nasledili kada smo došli 2012. godine kao SNS i naplatili im porez.

Kada pitate odakle suficit, pa suficit od naplate poreza tajkuna koji su plaćali porez vama u džepove do 2012. godine, a nama su plaćali u budžet.

Pričate o tome da je uporedivo Vuk Jeremić i Oliver Ivanović i pričate o tome kako mafija vlada na Kosovu. Treba da vas je sramota. Vi ste postavili granica između Srba i Srba na Jarinju i ni jednu reč nismo čuli u Skupštini Srbije ovde da je na pomolu humanitarna katastrofa na Kosovu, nego pričate o tome da jednostavno politiku podržavate Haradinaja i Tačija, a da su Srbi krivi što žive dole na Kosovu. To je jedna sramota sa kojom vi jednostavno ne možete da ovde u Srbiji i pred građane Srbije izađete uopšte da razgovarate na tu temu, pogotovo kada pričate o policiji i Vojsci.

Vi tvrdite o tome da podržavate povećanje plata policiji i vojsci, a tražite da se smanji budžet i govorite o tome kako podržava vlast, a ne govorite o tome kako jednostavno vode računa o miru i redu u gradovima Beograda, Novog Sada i Niša gde je povećan kriminal bio do 2012. godine i da je MUP po svim statistikama sada uspelo da reši određene slučajeve i da dovede pravdi sve one koji su u vaše vreme radili šta su hteli.

Treba da vas je sramota za ono što ste izjavili sada i treba da se izvinite pre svega ljudima koji rade u toj vojsci i MUP, zato što oni brinu o svim građanima Srbije, radu uopšte svih nas.

Hvala.
Siniša Mali, izvolite.

Hvala puno uvaženi poslanici.
Ja bih se osvrnuo samo na dve neistine koje smo čuli a želim da kažem građanima Srbije na koji način Vlada Republike Srbije podstiče privredu i privatnu i javnu i da se osvrnem na komentar ko i na koji način dobija povećanje plata od 2019. godine.
Malopre smo čuli uski deo rukovodilaca će imati koristi od povećanih plata u januaru 2019. godine, dame i gospodo ukupno 429.865 ljudi će dobiti povećanje plata od 1. januara 2019. godine u proseku između 7% i 12%, 429.865. To je upravo politika Vlade da svima onima koji teško rade, a ako nešto uštedimo, ako nešto zaradimo, dakle, ne uzimamo skupe kredite i damo mogućnost da žive oni i njihove porodice bolje.
S druge strane, čuli smo da privreda grca. Tu postoji nekoliko pod pritiskom i teretom politike Vlade Republike Srbije, odluka koje donosimo. Tu postoji nekoliko pokazatelja koji su po meni veoma važni, a koji pokazuju kako je privreda funkcionisala u nekom prethodnom periodu 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine i kako funkcioniše sada.
Dva su aspekta koja želim ovde da napomenem, jedan je kako monetarna politika doprinosi boljem poslovnom okruženju, stabilnosti poslovanja i dva koje mere Vlada Republike Srbije sa fiskalne strane preduzima i koje će preduzeti u budžetu za 2019. godinu, kako bi olakšala poslovanje dodatno olakšala poslovanje privatnim kompanijama.
Ako pogledamo, recimo, devizni kurs, kako se devizni kurs kretao u proteklih desetak godina, kao što znate za privatnike, za privrednike generalno je devizni kurs veoma važan. Pa imate politiku prethodne vlasti koja je dozvolila da od 2008. godine dinar-evro bude na nivou oko 81 dinar za evro, a da već 2013. godine bude 113 dinara za evro. A 2014. godine dinar-evro 117,3 a znate koliko je danas? 118,26.
Dakle, ovo pokazuje na koji način Vlada Republike Srbije i NBS se trudi da okruženje u kome privrednici rade održi da ga napravi da bude stabilno, da bude predvidivo i da na taj način naši privrednici lakše donose odluke, da ulažu novac u novu proizvodnju, u nove fabrike i devizni kurs je veoma važan indikator za to.
Da pogledamo drugi indikator, a to je stopa inflacije. Ako se bilo ko bavio privredom zna da privrednici žele da imaju predvidiv devizni kurs, žele da imaju predvidiv kurs inflacije odnosno stopu inflacije koju Vlada Republike Srbije planira.
Pogledajte, recimo od 2002. godine kada je stopa inflacije bila, izvinjavam se, 2008. godine kada je stopa inflacije bila 11,7%, 2009. godine 8,4%, 2010. godine 6,5% na godišnjem nivou, 2011. godine opet 11% inflacije u Republici Srbiji, 2012. godine 7,8%, 2013. godine isto 7,8%.
Kako li su se tada privrednici i kako su mogli da planiraju svoje cene i svoje troškove i uvoze i izvoze i plate i sve ostalo kada je inflacija bila dvocifrena ili blizu dvocifrene?
Danas, u Srbiji inflacija je 2,3% na međugodišnjem nivou, 2015. godine je bila 1,9%, 2016. godine 1,2%, prošle godine 3%, evo ove godine 2,3%. Dakle, dame i gospodo to su ozbiljne cifre i ozbiljna razlika u okruženju u kome posluju svi privredni subjekti nekada i sada i to je doprinos odgovorne ekonomske politike Vlade Republike Srbije i Narodne banke.
Na kraju, drugi element koji sam želeo da kažem, odnosi se na plan i budžet za 2019. godinu. Ponovio sam više puta, ponoviću i sada, osnovni elementi budžeta su upravo usmereni ka tome da olakšaju, dodatno olakšaju rad privrede Srbije i da pospeše još veći i viši ekonomski rast, nego ovaj koji imamo 2018. godine koji je već po mnogo čemu rekordan i u odnosu na zemlje u okruženju i odnosu na poslednjih par godina u našoj zemlji.
Dakle, imamo rasterećenje troškova zarada po prvi put u našoj istoriji gde ukidamo doprinose na teret poslodavca za nezaposlenost. Dvanaest milijardi dinara ostaje više privredi, nego što uzima država. Imate Zakon o naknadama gde ukidamo četiri naknade, smanjujemo osnovice velikog broja drugih naknada, ostavljamo još dve milijarde dinara više privredi, nego što ide u budžet Republike Srbije.
Konačno, imate čitav niz poreskih olakšica o kojima sam pričao proteklih par dana gde dodatnih sedam milijardi dinara ide privredi a ne u budžet Republike Srbije. Time upravo rasterećujemo privrednike, pokušavamo i utičemo na to da budu konkurentniji, da nam okruženje bude atraktivno, održavajući naravno makroekonomsku stabilnost.
Sve što država radi po pitanju svojih odluka, po pitanju makroekonomske stabilnosti, toga što smanjujemo udeo našeg javnog duga u BDP, što nam raste BDP po stopama rasta koji nam raste, što imamo suficit u budžetu već treću godinu za redom, to upravo utiče na stabilnost deviznog kursa, na nikada niže stope inflacije, na ono okruženje koje je upravo privrednicima važno i bitno da ulažu što više.
I na kraju, malopre sam rekao, smanjuje nam se stopa nezaposlenosti na istorijskom minimumu od 11,3%, povećava se stopa zaposlenosti povećava se stopa zaposlenosti, 370 hiljada novih radnih mesta u protekle četiri godine. To je upravo egzaktni pokazatelj uspešnosti ove ekonomske politike i mi ćemo sa tom politikom i nastaviti.
Još jedna stvar koju sam zaboravio da vam kažem, želim još jednom da se zahvalim svim penzionerima u Republici Srbiji. Danas će na svoje račune dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 3 hiljade dinara svaki penzioner u našoj zemlji i to je još jedan pokazatelj da ono što uštedimo, ono što zaradimo, osim povećanja penzija iz oktobra meseca ove godine, želimo da damo onima kojima je ova podrška potrebna i koji naravno su zaslužili, želim da im zahvalim na teretu reformi koji su podneli u proteklih par godina, sa fiskalnom stabilnošću koju smo uspeli da ostvarimo, sa uštedama koje smo napravili i penzije i plate u Srbiji mogu da budu i biće samo veće u godinama koje dolaze. Hvala.
(Balša Božović: Replika.)

Kome? Ko vas je od njih spomenuo u svom govoru?
(Balša Božović: Aleksandra Tomić.)
Ona je replicirala vama? Nije izazvala repliku, ali evo. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, ja vam kažem kako će biti i ja znam da ćete vi ovo usvojiti i nemam apsolutno, biće loše u 2019. godini. Šest stotina hiljada ljudi je napustilo Srbiju od 2012. godine do danas, trajno. To su podaci OECD. Kada kažete da je manje nezaposlenih, pa to su ti nezaposleni koji su napustili Srbiju zauvek i više ih nema u tabeli da su nezaposleni. To je to.

Sa druge strane, govorite o privatnom sektoru, ja govorim o privatnom sektoru, vi govorite o privredi. Dakle, nekoliko ogromnih tajkuna koji imaju ogroman novac u Srbiji, takođe čine privredu. NJima ide odlično.

Statistika je takva. Kada oni nešto prihoduju, onda i statistika pokazuje da se napreduje, ali onaj mali privatnik, srednji privatnik grca u dugovima, opterećen je parafiskalnim nametima. Cedite iz tih ljudi i radnika u privatnom sektoru sve. Oni finansiraju penzije, oni finansiraju propala državna preduzeća, direktore koji primaju desetine hiljada evra primanja na godišnjem nivou. E, za njih nema mesta u ovom budžetu, za njih nema budućnosti u 2019. godini.

Što se tiče ostalih, verujte mi na reč, nije interes Srbije na Kosovu Veselinović i Radoičić. Ne. NJihovi privatni interesi na Kosovu su da Kosovo, da sever Kosova bude bez zakona da bi oni tamo mogli da vladaju, da bi mogli da učestvuju na tenderima u Srbiji, a Srbiji je interes građanin koji dole živi.

Zahvaljujem.
Predlagač zakona, ministar Siniša Mali ima reč. Izvolite.

Hvala lepo.
Zbog građana Srbije, zbog onih koji gledaju ovaj prenos, ja bih samo da ponovim još jedanput. Mislim da je za građane Srbije mnogo bolja vest da je stopa nezaposlenosti 11,3%, iako nismo zadovoljni sa tom stopom nezaposlenosti, nego 25,5%, koja je bila 2012. godine.
Takođe, mislim da je za građane Srbije važna i dobra vest da je stopa zaposlenosti prešla 49%, iznosi u trećem kvartalu ove godine 49,2% i da smo u protekle četiri godine otvorili i zaposlili, otvorili nova radna mesta i zaposlili 370 hiljada ljudi. Toliko je porastao broj zaposlenih u našoj zemlji u poslednje četiri godine.
Ako neko slučajno nije čuo ili nije razumeo, još jedan put da ponovim, ako opet neko nije čuo, danas će svi penzioneri u Republici Srbiji dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 3.000 dinara, kao znak ušteda i rezultata koje smo ostvarili u ovoj godini i naše želje da u što kraćem vremenskom periodu podignemo životni standard naših građana. Hvala puno.